јануар 25, 2026

Jelena Trifunović

306976545_444295937691485_1019116899368593395_n

Тужна вест одједнула је јутрос Кикиндом. После дуге и тешке болести, у Општој болници Кикинда данас је, у 48. години, преминула суграђанка Ђурђина Јеринкић, дипломирана правница, политичка активисткиња, мајка двоје деце.

Ђурђина Јеринкић је рођена 1974. године. У успешној политичкој каријери била је председница Скупштине општине Кикинда у периоду од 2012. до 2013.године, одборница, председница Форума жена Лиге социјалдемократа Војводине.

-Напустила нас је данас, али ће заувек живети у нашим срцима. Наша лигашица, а пре свега другарица, велики човек и мајка двоје деце. Била је велики борац за људска права, за права жена, за децу, за Војводину. За кратко време је оставила неизбрисив траг. Препознатљива по свом осмеху којим је ширила доброту око себе и којим се борила против свих недаћа. Памтићемо је као великог борца, борца за правду, за истину, за живот и за Војводину. Била је особа каквих да је више, свет би био пуно боље место за живот. Не постоје речи које би могле описати тугу и бол који осећамо због одласка наше Дуде- са великом жалошћу саопштили су у кикиндском одбору ЛСВ.

Ђурђина је боловала од рака дојке. О свом искуству са овом малигном болешћу причала је у јавности храбро и отворено, желећи да утиче на свест жена о важности редовних и превентивних прегледа.

-Ова болест вас тера да се мењате. Потребно је много снаге и воље да човек прихвати себе и своју болест, да успе некако да пронађе снаге да гледа позитивно, да пронађе нове нормалности у свему томе, да заволи себе, да чува себе, да штеди себе, да буде нежан према себи и да буде самом себи на првом месту. Некада сам сањала да одем у Дубаи, да будем на финалној утакмици Ливерпула у Лиги шампиона, да видим Мароко, посетим Санкт Петерсбург да много више читам… Данас је мој потпуно другачији. Мој сан је сада да одем код докторке и да ми каже: „Све је у реду, видимо се за годину дана- говорила је Ђурђина.

Одлазак Ђурђине Јеринкић неутешно је растужио њене најмилије: децу, родитеље, сестру, родбину, бројне пријатеље и колеге. Иза себе је оставила сина (8) и ћерку (6). Супруг Ђурђине Јеринкић, Милош Шибул, изненада је преминуо 12. новембра прошле године.

Сахрана ће се обавити сутра (среда 19.октобар) у 15 сати на Железничком гробљу.

307383293_2257919401052545_3956472679456154319_n

На овогодишњем конкурсу Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Кикинди је одобрено 17 милиона динара. Средства су намењена Дому здравља и Општој болници, за куповину нове опреме.

За набавку две гинеколошке столице прилагођене и особама са инвалидитетом, два ЦТГ апарата и транспортног инкубатора за Општу болницу биће издвојено 6,4 милиона динара.

Нова опрема коју ће добити Дом здравља: гинеколошка столица прилагођена и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију вредна је 10,5 милиона динара.

Овогодишњи програм НИС-а чији је слоган „Да се нове наде роде“ посвећен је репродуктивном здрављу и повећању наталитета. Подршка је усмерена на пројекте опремања здравствених установа и на пројекте подршке локалним самоуправама у реализицији јавних позива за подршку паровима у процесу вантелесне оплодње. .

Опрема која ће се одобреним пројектима набавити задовољава највише технолошке стандарде у области специјализоване медицинске опреме и представља најсавременију опрему за дијагностику и лечење.

НИС је подржао 22 пројекта укупне вредности 118,5 милиона динара. Пројекти ће бити реализовани у 13 градова и општина у нашој земљи: Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Панчеву, Пожаревцу, Кикинди, Зрењанину, Кањижи, Србобрану, Житишту, Новом Бечеју и Великом Градишту.

Са 12. Међународног турнира у Беочину, џудисти кикиндског  „Партизана“ кући су се вратили са једном златном и једном сребрном медаљом.

Ања Мортвански је у категорији 36кг била златна, док је Сара Бањац у категорији до 44кг освојила сребрну медаљу изгубивши у финалу од такмичарке из Мађарске.

У Беочину се окупило више од 500 такмичара из Мађарске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Словеније и Србије.

Добро су се показали Иван Ковачев и Миа Мортвански који су борбу за медаљу изгубили и тако морали да се задовоље петим местом.

Наредног викенда џудисте  „Партизана“ очекују нова надметања: Првенство Србије за млађе кадете и Куп Партизана у Београду, као и Међународни турнир у Никшићу.

 

CDA_0983-w1024

Креативну и несвакидашњу идеју реализовали су у Основној школи „Вук Караџић’’. Како би популаризовали уметност, школу и креативност, отворили су галерију под називом „Арс лонга’’ у којој је приказана поставка уметничких радова ученика и запослених. Галерија је осмишљена као презентацијски, афирмацијски и едукацијски простор без икаквих граница у вези са правцима и стиловима у уметности, било да се ради о сликарству, скулптури, графици, стрипу или неконвенционалном изразу ученика.

Галерија је отворена последњег радног дана директорице школе, Оливере Лазић, која одлази у заслужену пензију.

– Поносна сам што смо успели да урадимо оно што смо дуго планирали и желели. Ово је јединствен случај, да једна школа отвори уметничку галерију. Сада ми је највећа жеља да се у галерији што више излаже. Највише сам поносна на свој колектив, делили смо успехе и идеје- рекла је директорица ОШ ’’Вук Караџић’’ Оливера Лазић.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач који је указао да ће Град настојати да подржи овакве и сличне пројекте.

-Ово је заиста посебан дан за школу, али и директорицу Оливеру Лазић, која одлази у заслужену пензију. Успели су да отворе галерију, јединствен пројекат у нашој земљи, у којој се налазе радови ученика и запослених. Сигурно је требало много времена да се цео пројекат осмисли, реализује и да школа добије простор који је на понос свих нас. Оливери Лазић честитам одлазак у заслужену пензију, захваљујем јој на свему што је урадила за школу, на дивним идејама и пројектима- истакао је градоначелник.

radiator-250558_1280

„Топлана“ је саопштила да се одлаже почетак грејне сезоне због најављених повољних временских прилика за ово доба године, по препоруци Владе Републике Србије и закључка Градског већа донетог 14. октобра:

– Имајући у виду актуелну ситуацију и потребу штедње енергената на коју нас упућује и Влада Републике Србије, неопходно је да рационално планирамо и трошимо енегренте како би се обезбедила несметана испорука топлотне енергије. Наше стручне службе ће помно пратити развој ситуације и благовремено реаговати уколико дође до наглих температурних промена.

-Искрено се надамо да ће корисници система даљинског грејања имати пуно разумевање, имајући у виду да је у заједничком интересу да рационално и економично располажемо енергентима- наводи се у саопштењу ЈП  „Топлана Кикинда“.

На фотографији је 13. Војвођанска ударна бригада. Формирана је 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир.

13. Војвођанска бригада је имала задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

Назив пролетерска, као и почасни назив ударна бригада, додељиван је бригадама које су се посебно истакле у извршавању борбених задатака.

 

CDA_0978-w1024

Полагањем венаца на споменик 13. Војвођанској ударној бригади, обележено је 78 година од њеног формирања. Бригада је имала пет батаљона са по два вода и три одељења, а формирана је од добровољаца са подручја средњег и северног Баната. У борбама је погинуло више од 20 припадника.

-Бригада је обављала веома битне задатке као што су очување границе, виталних објеката, пруга, установа, али је учествовала и у борбама против страних агената и диверзантских група. Иако су се Немци повлачили пред војском Црвене армије, с времена на време би убацивала групе које су биле намењене да пољуљају морал и задају последње очајничке поразе. Велику улогу припадници бригаде имали су у КНОЈ-у, који је служио у чишћењу терена – испричао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а чији је отац Стеван био припадник ове борбене јединице.

Венце су положили представници СУБНОР-а и других борачких организација и у име Града Кикинде Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

Најмлађи борац је имао 15 година

13. Војвођанска ударна бригада је формирана 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир. Бригада је имала је задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

 

310798860_483654920363435_1981733633236884474_n

Изградња постројења за прераду пијаће воде, највећа инвестиција у Кикинди у протеклих неколико деценија, тече планираном динамиком, па ће хигијенски исправна вода потећи из славина до краја наредне године. То је констатовано приликом данашње посете министра грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Томислава Момировића који је заједно са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима обишао градилиште.

– Будите уверени да ћемо за грађане Кикинде обезбедити чисту пијаћу воду, по највишим стандардима Европске уније и Републике Србије. Из технолошког угла, ово је јако сложен пројекат, зато смо укључили најквалитетније стручњаке из Немачке, радимо са КWФ банком и пажљиво спроводимо овај пројекат који је у почетку коштао 9,6 милиона евра, а временом и нарочито после почетка рата на истоку, цене свих сировина су порасле. Ми смо у Влади донели одлуку да, када је овај пројекат у питању, аутоматски излазимо у сусрет како бисмо убрзали реализацију пројекта и како не би ни у једном сегменту био доведен у питање. Морамо да решимо вишедеценијски проблем града Кикинде и посвећени смо да овај пројекат доведемо до краја, да следећег октобра грађани добију квалитетну пијаћу воду, и да после тога овај успешан пројекат имплементирамо и у другим локалним самоуправама- нагласио је министар Момировић.
Инвестиција је вредна 11,4 милиона евра и највећа је у протеклих неколико деценија у Кикинди, прецизирао је градоначелник Лукач.
-Влада Републике Србије и Министарство грађевинарства имали су много разумевања према овом проблему и сигуран сам да ћемо заједничким радом овај пројекат реализовати и крајем следеће године добити квалитетну пијаћу воду која задовољава Правилник о хигијенској исправности. Одабир технологије је добар, изградњу фабрике прати и изградња водоводне мреже, а урадићемо и магистални вод у наредном периоду. Захваљујем се Влади и ресорном Министарству, као и Покрајинској влади на значајној подршци – нагласио је градоначелник Лукач.

[supsystic-gallery id=’1′]

У оквиру програма изложбе вајарских радова студената Факултета ликовних уметности са Цетиња под називом „Terra(c)otto“ која је јуче отворена у Куслевовој кући у Подгорици, данас ће у Музеју и галерији Подгорице бити одржано мастер клас предавање проф. Слободана Којића.

Изложени радови студената плод су успешне сарадње Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди са Факултетом ликовних уметности на Цетињу. У оквиру сарадње, осам студената мастер студија прошло је кроз радионицу технике вајања скулптуре у теракоти. У мају ове године, прошли су кроз десетодневну практичну наставу у Атељеу Тера који нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином.

Мастеркласове на тему скулптуре у теракоти водио је мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор Центре Тера и бивши професор Факултета ликовних уметности на Цетињу и др Ивана Радовановић, доцент Факултета ликовних уметности на Цетињу.

Сарадња ове две институције обновљена је 2021. године, уз подршку Универзитета Црне Горе, а од ове године уз учешће Престонице Цетиње и Туристичке организације Цетиње. Она је наставак ранијег споразума о сарадњи у области ликовних уметности, едукације, музеолошке праксе и интеркултуралног дијалога који је потписан пре 12 година и трајао је до 2015. године.

Изложба вајарских радова у Куслеовој кући у Подгорици отворена је до 31. октобра.

 

 

Don`t copy text!