Neizostavni deo božićne čarolije u Ruskom Selu je „Medeno selo”. Ove godine bilo je napravljeno 50 kućica koje su, osim u „Torontalu”, bile izložene i u Novoj Crnji. Slasnim medenjacima sudbina je svake godine ista- da ulepšaju, a potom i zaslade božićne praznike.
Jelena Trifunović
Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Badnji dan i Badnje veče.
Građani katoličke veroispovesti, u susret sutrašnjem Božiću, širom Srbije prisustvovaće večeras misama ponoćkama čime počinje obeležavanje najradosnijeg praznika.
Na Badnje veče uz posnu trpezu dočekuju se korinđaši koji uz vesele pesmice domaćinima požele srećan Božić i rodnu godinu, a domaćini ih nagrade slatkišima i voćem. Za večeru svaki član porodice dobije po krišku jabuke kako bi bio zdrav tokom godine.
Tradicionalna trpeza za Badnje veče sadrži ribu, med, jabuke, pasulj i orahe.
Nakon što se isprate korinđaši i završi večera porodice odlaze na ponoćnu misu. Običaj da se u crkvama postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hrist rođen.
Sutra, na sam dan Božića. ponovo se okuplja porodica i proslavlja najradosniji hrišćanski praznik.
Božić po gregorijanskom kalendaru proslavljaju i protestanske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne koje su prihvatile novo računanje vremena.
Novogodišnji bazar traje od petka 23. do subote 31. decembra, od 10 do 20 sati. Zanimljiva i šarolika ponuda na štandovima lokalnih preduzetnika nije izostala ni ovoga puta, a kupcima je dostupna od 10 do 20 sati, osim 31.decembra kada će bazar biti održan samo u prepodnevnim satima.
Na bini ispred gradske kuće, od 18 do 19 sati, očekuje nas muzički program. U petak je to plesna grupa „Dens N Soul“, u subotu KUD „Sunčana jesen“, u nedelju bubnjarska sekcija, a u ponedeljak Ena Gogić.
„Romski oblak mašte“ nastupiće u utorak, KUD „Mokrin“ u sredu, KUD „Petar Kočić“ u četvrtak. Petak je rezervisan za rok koncert „Plavi ptičić“, a u subotu će Novu godinu, već po tradiciji, prvi dočekati najmlađi. Novogodišnji bazar organizuju Turistička organizacija i Grad Kikinda.
„Ruža je kraljica, a mimoza princeza cveća”. Prve mimoze jutros su stigle u Kikindu- iz Herceg Novog pravo na štand uličnog prodavca ispred Lidla. Jarko žute, nežne i mirisne – teško im je odoleti. Svega dva dana nakon kalendarskog početka zime, požurile su da najave proleće.
U čast ovog cveta, svake godine, počev od 1969. fodine, u Herceg Novom održava se praznik mimoze. Ovaj cvet je poreklom iz Australije. Zanimljivo je da osnovna vrsta nije žute, već roze boje.
Da buketom nežnog cveća nekog obradujete ili dodate malo sunčane boje u svom dom danas je bilo potrebno izdvojiti 200 i 300 dinara.
Materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, zdravstveno stanje člana domaćinstva – uslovi su za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca koji su definisani Vladinom uredbom kojom je broj korisnika proširen. Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na popuste za korišćenje električne energije, prirodnog gasa ili toplotne energije počelo je 19. decembra, precizira Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.
– Zahtevi mogu da se podnose danom stupanja na snagu nove Uredbe u Uslužnom centru Gradske uprave na šalteru broj dva. Formulari mogu da se nađu na sajtu Ministarstva energetike, na sajtu Grada Kikinde i na pisarnici Uslužnog centra. Za razmatranje po zahtevima zadužena je Kancelarija za smanjenje siromaštva.
Građani mogu da ostvare popust na jedan energent, odnosno da se opredele između električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije. Popuste mogu da ostvare i domaćinstva koja imaju zaduženja.
-Vlada je za ovu namenu izdvojila četiri milijarde dinara što je znatno više u odnosu na 1,3 milijarde koje su bile opredeljene do sada. To pokazuje jasnu politiku Vlade usmerenu ka građanima u doba energetske krize- ukazuje Bogdan.
Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze električnu energiju, za sve mesece:
1) za jednočlano domaćinstvo – 120 kWh mesečno;
(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 160 kWh mesečno;
(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno;
(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno;
Za prirodni gas, za mesece januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar:
(1) za jednočlano domaćinstvo – 359 kWh mesečno;
(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno;
(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno;
(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 770 kWh mesečno
Za toplotnu energiju, za svaki mesec za koji se ispostavlja račun:
(1) za jednočlano domaćinstvo, 60% mesečnog računa;
(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50% mesečnog računa;
(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45% mesečnog računa
(4) za šestočlano i veće domaćinstvo, 40% mesečnog računa.
Vojvodina leži na Panonskom basenu koji se smatra jednim od značajnijih evropskih geoloških skladišta termalnih voda, što je danas, u jeku energetske krize, važan obnovljiv energetski resurs. Nažalost, ovaj resurs nije dovoljno iskorišćen, ne kao što je to recimo kod naših komšija Mađara, a veoma daleko od Islanda.
Pokrajinska vlada uradila je osnovnu studiju o potencijalima geotermalnih izvora koji su do sada korišćeni uglavnom za grejanje.
Pokrajinska vlada, otišla je i korak dalje, pa je tako 2019. godine potpisan Memoranduma o saradanji sa Francuskim udruženjem profesionalaca u oblasti geotermije AFPG- u cilju promovisanja duboke geotermalne energije kao instrumenta u borbi protiv globalnog zagrevanja i prelaska na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika.
Francuska je vodeća evropska zemlja u oblasti kontinentalne duboke geotermalne energije. U okviru projekta GOSPEL realizovana je studija o izvodljivosti razvoja industrijskih pilot – projekata vezanih za duboke geotermalne vode u regionu AP Vojvodine. Vlada Francuske finansirala je 75 odsto projekta, vrednog 610.000 evra.
Prema istraživanjima koje je radio NIS, intenzivnom eksploatacijom geotermalne vode moglo bi da se zameni 500.000 tona uvoznih tečnih goriva godišnje.
Ukupna količina akumulirane toplote u geotermalnim izvorima do dubine 3 km oko 2 puta je veća od ekvivalentne toplote, koja bi se mogla dobiti sagorevanjem svih vrsta uglja iz svih njihovih nalazišta u Republici Srbiji. Nakon prvih studija o geotermalnom potencijalu i korišćenju površinske toplote, odabrane su tri zone u Vojvodini koje nude velike mogućnosti za proizvodnju toplotne energije eksploatacijom fluida na minimalnoj temperaturi od 55 do 60 stepeni Celzijusa. To su oblasti Subotice i Sremske Mitrovice, zbog mogućnosti valorizovanja toplotne energije, kao i Kikinde zbog mogućnosti proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora.
Ekonomska analiza, koja uvažava najnovije smernice ekoloških zahteva, neophodnosti bušenja i opremanja bušotine, pokazuje da su bušotine iznad 40 stepeni Celzijusa i jakog izliva oko 60 m3 /h rentabilne, pod uslovom da je potrošač sposoban da koristi ceo potencijal bušotine preko 6000 ha/god. Cene geotermalne energije su niže od mnogih drugih energenata.
Istraživanja o uporednim troškovima različitih izvora energije pokazuju da je geotermalna energija pristupačan izvor energije i da je cena povoljnija u odnosu na druge tehnologije osim energije iz malih hidroelektrana, koje su trenutno dostupne.
Prema dostupnim podacima procenjuje se da se na teritoriji naše zemlje nalazi 360 izvorišta termomineralnih voda i termalnih izvora. Uzevši taj broj potencijal razvijanja banjskog turizma je ogroman, procenjuje se da bi oko 300 banja u celoj Srbiji moglo da bude izgrađeno, a sada ih je ukupno 36. Posedujemo bogata područja sa zdravom klimom, odnosno vazduhom, neka od njih su Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar sa iskorišćenosti od svega deset procenata. Dijapazon cena u zavisnosti od dubine bušotine i iznosi: 220,000,-500,000 € za dubine bušotina od 600-1,100 m.
Teritorija Vojvodine pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni koja ima povoljne uslove za istraživanje i korišćenje geotermalne energije. Za sada se istražuje i koristi hidrotermalna energija. Termo mineralne vode Vojvodine odlikuje složen hemijski sastav. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se može doći bušotinama. Najvažniji i po kapacitetu najveći korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. Uglavnom celogodišnji korisnici koji termalnu vodu koriste i sezonski za zagrevanje objekata. Aktuelne cene energije iz aktivnih geotermalnih bušotina u Vojvodini, na bazi cena vode, zavise od temperature vode na izlivu.
Geotermalna energija može biti veoma korisna u organskoj poljoprivredi, s obzirom da je jedan od principa korišćenje obnovljivih izvora energije. U agrobiznisu na području Vojvodine, korišćenje geotermalne energije skoro da i nije zastupljeno.
Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstvima, što je dobar trend, ali smo još daleko od zapadnih zemalja koje mnogo više koriste geotermalne izvore.
(Gradske info)
Da spoje lepo i korisno, dosetili su se u Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu. U susret predstojećim praznicima organizovali su prodajni novogodišnji bazar i isplanirali da sakupljenim sredstvima kupe novu odbojkašku mrežu za školu.
Inicijativa je potekla od nastavnice Jelene Moldvai, kojoj se pridružila koleginica Jelena Grbić, a potom i učiteljice i ostatak kolektiva. Odziv roditelja i drugih meštana premašio je očekivanja. Sala se napunila, a prodajni stolovi ispraznili.
-Vredni i kreativni đaci su zajedno sa roditeljima pravili božićne i novogodišnje čestitke i razne praznične poklončiće. Odazvao se veliki broj meštana, pored roditelja i nastavnika, i uspeli su da sakupe 32.000 dinara. Biće dovoljno ne samo za kupovinu odbojkaške mreže, već i za nove lopte- kaže za Kikindski portal Aleksandar Aćimov, direktor škole.
Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu pohađa 110 đaka od prvog do osmog razreda.
Republički zavod za statistiku objavio je prve rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji je sproveden tokom oktobra na teritoriji Srbije. Prema objavljenim podacima, na teritoriji Grada Kikinde ukupan broj stanovnika iznosi 49.691.
Prema Popisu iz 2011, u Kikindi je živelo 59.453 ljudi. Pad broja stanovnika iznosi 9.762. Koliko je stanovnika manje u samoj Kikindi, a koliko pojedinačno u selima, znaćemo kada pristignu detaljniji rezultati popisa.
Ukupan broj popisanih domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde je 19.576, a stanova 24.070, pokazuju prvi rezultati Popisa koje je objavio RZS.
Prema tim rezultatima, u Republici Srbiji živi 6 690 887 stanovnika što je skoro pola miliona odnosno 6,9 odsto manje nego što je evidentirano na Popisu 2011. godine (-495.975). U regionu Vojvodine, živi 182.453 ljudi manje.
Jedino region Beograda beleži porast, pa je broj stanovnika povećan za 26.123.
Nova investicija u mesnim zajednicama predviđena budžetskim planom za 2023. godinu su postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, a prvi će na redu biti Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Koja su to još investiciona ulaganja u seoskim mesnim zajednicama planirana budžetom za narednu godinu, precizirala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski na sednici gradske skupštine:
-U MZ Banatsko Veliko Selo predviđen je završetak radova na stadionu FK Kozara, u Novim Kozarcima investiociono održavanje Doma kulture, u Ruskom Selu izgradnja parka, investiciono održavanje Doma kulture i investiciono održavanje objekta FK Crvena zvezda, u Banatskoj Toploli adaptacija objekta Doma kulture, u Nakovu popravka platoa ispred mesne zajednice i poslovnog centra i u Mokrinu izrada izrada projektno tehničke dokumentacije za postavku letnje pozornice i fontane na trgu. U Iđošu, kada je reč o rekonstrukciji zgrade Doma lovaca nastali su problemi u vezi sa dokumentacijom, i potrebno je preprojektovanje- precizirala je zamenica gradonačelnika.
Jakšić Kiurski je, takođe, ukazala koja su to planirana investiciona ulaganja u škole.
-Popravka krova u OŠ „Ivo Lola Ribar“, postavka hidrantske mreže, sanacija svlačionica i sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava“, sanacija objekta za produženi boravak i kuhinju u školi „Jovan Popović“, sanacija toaleta u školi „Đura Jakšić“, kapitalno održavanje zgrade škole „Milivoj Omorac“ u Iđošu, postavljanje rasvete u školi „Vasa Stajić“.
Kikindska izdavačka kuća „Partizanska knjiga” objavila je prvi tom sabranih dela našeg znamenitog sugrađanina i važnog srpskog pisca Jovana Popovića – „Sabrane priče”. Knjiga je objavljena u ediciji „Stari majstori”, u kojoj su svoje mesto prethodno našla sabrana dela Dušana Vasiljeva i Đure Đukanova. Tako su se prvi put u jednoj knjizi našle sve tri Popovićeve prozne zbirke: Reda mora da bude (1932), Lica u prolazu (1941) i Istinite legende (1944). Svi tekstovi su lektorski i pravopisno osavremenjeni i propraćeni pogovorom Srđana Srdića.
Jovan Popović (1905-1052), bio je pesnik i prozni pisac, urednik časopisa, pozorišni i književni kritičar, jedan od osnivača beogradskog nedeljnika NIN i predsednik Udruženja književnika Srbije. Od početka ustanka u Srbiji učestvovao je u NOB-u. 1950. izabran je za dopisnog člana SANU. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, a njegovo ime nose osnovna škola u Kikindi, kikindska Narodna biblioteka, kao i još desetak osnovnih škola u Srbiji. Godinu dana po Popovićevoj smrti, 1953. godine u centru Kikinde, na današnjem gradskom trgu, podignut je monumentalni spomenik ovom autoru, izrađen u bronzi, delo akademskog vajara Aleksandra Zarina.
Objavljivanje Sabranih priča Jovana Popovića finansijski su podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.