Неизоставни део божићне чаролије у Руском Селу је „Медено село”. Ове године било је направљено 50 кућица које су, осим у „Торонталу”, биле изложене и у Новој Црњи. Сласним медењацима судбина је сваке године иста- да улепшају, а потом и засладе божићне празнике.
Jelena Trifunović
Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које време рачунају по грегоријанском календару прослављају данас Бадњи дан и Бадње вече.
Грађани католичке вероисповести, у сусрет сутрашњем Божићу, широм Србије присуствоваће вечерас мисама поноћкама чиме почиње обележавање најрадоснијег празника.
На Бадње вече уз посну трпезу дочекују се коринђаши који уз веселе песмице домаћинима пожеле срећан Божић и родну годину, а домаћини их награде слаткишима и воћем. За вечеру сваки члан породице добије по кришку јабуке како би био здрав током године.
Традиционална трпеза за Бадње вече садржи рибу, мед, јабуке, пасуљ и орахе.
Након што се испрате коринђаши и заврши вечера породице одлазе на поноћну мису. Обичај да се у црквама поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христ рођен.
Сутра, на сам дан Божића. поново се окупља породица и прославља најрадоснији хришћански празник.
Божић по грегоријанском календару прослављају и протестанске и англиканске цркве, као и неке православне које су прихватиле ново рачунање времена.
Новогодишњи базар траје од петка 23. до суботе 31. децембра, од 10 до 20 сати. Занимљива и шаролика понуда на штандовима локалних предузетника није изостала ни овога пута, а купцима је доступна од 10 до 20 сати, осим 31.децембра када ће базар бити одржан само у преподневним сатима.
На бини испред градске куће, од 18 до 19 сати, очекује нас музички програм. У петак је то плесна група „Денс Н Соул“, у суботу КУД „Сунчана јесен“, у недељу бубњарска секција, а у понедељак Ена Гогић.
„Ромски облак маште“ наступиће у уторак, КУД „Мокрин“ у среду, КУД „Петар Кочић“ у четвртак. Петак је резервисан за рок концерт „Плави птичић“, а у суботу ће Нову годину, већ по традицији, први дочекaти најмлађи. Новогодишњи базар организују Туристичка организација и Град Кикинда.
„Ружа је краљица, а мимоза принцеза цвећа”. Прве мимозе јутрос су стигле у Кикинду- из Херцег Новог право на штанд уличног продавца испред Лидла. Јарко жуте, нежне и мирисне – тешко им је одолети. Свега два дана након календарског почетка зиме, пожуриле су да најаве пролеће.
У част овог цвета, сваке године, почев од 1969. фодине, у Херцег Новом одржава се празник мимозе. Овај цвет је пореклом из Аустралије. Занимљиво је да основна врста није жуте, већ розе боје.
Да букетом нежног цвећа неког обрадујете или додате мало сунчане боје у свом дом данас је било потребно издвојити 200 и 300 динара.
Материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ, дечији додатак, увећани додатак за помоћ и негу другог лица, здравствено стање члана домаћинства – услови су за стицање статуса енергетски заштићеног купца који су дефинисани Владином уредбом којом је број корисника проширен. Подношење захтева за остваривање права на попусте за коришћење електричне енергије, природног гаса или топлотне енергије почело је 19. децембра, прецизира Младен Богдан, председник градске скупштине.
– Захтеви могу да се подносе даном ступања на снагу нове Уредбе у Услужном центру Градске управе на шалтеру број два. Формулари могу да се нађу на сајту Министарства енергетике, на сајту Града Кикинде и на писарници Услужног центра. За разматрање по захтевима задужена је Канцеларија за смањење сиромаштва.
Грађани могу да остваре попуст на један енергент, односно да се определе између електричне енергије, природног гаса и топлотне енергије. Попусте могу да остваре и домаћинства која имају задужења.
-Влада је за ову намену издвојила четири милијарде динара што је знатно више у односу на 1,3 милијарде које су биле опредељене до сада. То показује јасну политику Владе усмерену ка грађанима у доба енергетске кризе- указује Богдан.
Енергетски угрожени купац стиче право на умањење месечне обавезе електричну енергију, за све месеце:
1) за једночлано домаћинство – 120 kWh месечно;
(2) за двочлано и трочлано домаћинство – 160 kWh месечно;
(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 200 kWh месечно;
(4) за шесточлано и веће домаћинство – 250 kWh месечно;
За природни гас, за месеце јануар, фебруар, март, октобар, новембар и децембар:
(1) за једночлано домаћинство – 359 kWh месечно;
(2) за двочлано и трочлано домаћинство – 462 kWh месечно;
(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 616 kWh месечно;
(4) за шесточлано и веће домаћинство – 770 kWh месечно
За топлотну енергију, за сваки месец за који се испоставља рачун:
(1) за једночлано домаћинство, 60% месечног рачуна;
(2) за двочлано и трочлано домаћинство, 50% месечног рачуна;
(3) за четворочлано и петочлано домаћинство, 45% месечног рачуна
(4) за шесточлано и веће домаћинство, 40% месечног рачуна.
Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.
Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.
Покрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.
Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.
Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 до 60 степени Целзијуса. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.
Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40 степени Целзијуса и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.
Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.
Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.
Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.
Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.
(Градске инфо)
Да споје лепо и корисно, досетили су се у Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу. У сусрет предстојећим празницима организовали су продајни новогодишњи базар и испланирали да сакупљеним средствима купе нову одбојкашку мрежу за школу.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
-Вредни и креативни ђаци су заједно са родитељима правили божићне и новогодишње честитке и разне празничне поклончиће. Одазвао се велики број мештана, поред родитеља и наставника, и успели су да сакупе 32.000 динара. Биће довољно не само за куповину одбојкашке мреже, већ и за нове лопте- каже за Кикиндски портал Александар Аћимов, директор школе.
Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 110 ђака од првог до осмог разреда.
Републички завод за статистику објавио је прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова који је спроведен током октобра на територији Србије. Према објављеним подацима, на територији Града Кикинде укупан број становника износи 49.691.
Према Попису из 2011, у Кикинди је живело 59.453 људи. Пад броја становника износи 9.762. Колико је становника мање у самој Кикинди, а колико појединачно у селима, знаћемо када пристигну детаљнији резултати пописа.
Укупан број пописаних домаћинстава на територији Града Кикинде је 19.576, а станова 24.070, показују први резултати Пописа које је објавио РЗС.
Према тим резултатима, у Републици Србији живи 6 690 887 становника што је скоро пола милиона односно 6,9 одсто мање него што је евидентирано на Попису 2011. године (-495.975). У региону Војводине, живи 182.453 људи мање.
Једино регион Београда бележи пораст, па је број становника повећан за 26.123.
Нова инвестиција у месним заједницама предвиђена буџетским планом за 2023. годину су постројења за пречишћавање пијаће воде, а први ће на реду бити Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Која су то још инвестициона улагања у сеоским месним заједницама планирана буџетом за наредну годину, прецизирала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски на седници градске скупштине:
-У МЗ Банатско Велико Село предвиђен је завршетак радова на стадиону ФК Козара, у Новим Козарцима инвестиоционо одржавање Дома културе, у Руском Селу изградња парка, инвестиционо одржавање Дома културе и инвестиционо одржавање објекта ФК Црвена звезда, у Банатској Топлоли адаптација објекта Дома културе, у Накову поправка платоа испред месне заједнице и пословног центра и у Мокрину израда израда пројектно техничке документације за поставку летње позорнице и фонтане на тргу. У Иђошу, када је реч о реконструкцији зграде Дома ловаца настали су проблеми у вези са документацијом, и потребно је препројектовање- прецизирала је заменица градоначелника.
Јакшић Киурски је, такође, указала која су то планирана инвестициона улагања у школе.
-Поправка крова у ОШ „Иво Лола Рибар“, поставка хидрантске мреже, санација свлачионица и санитарних чворова у школи „Свети Сава“, санација објекта за продужени боравак и кухињу у школи „Јован Поповић“, санација тоалета у школи „Ђура Јакшић“, капитално одржавање зграде школе „Миливој Оморац“ у Иђошу, постављање расвете у школи „Васа Стајић“.
Кикиндска издавачка кућа „Партизанска књига” објавила је први том сабраних дела нашег знаменитог суграђанина и важног српског писца Јована Поповића – „Сабране приче”. Књига је објављена у едицији „Стари мајстори”, у којој су своје место претходно нашла сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Тако су се први пут у једној књизи нашле све три Поповићеве прозне збирке: Реда мора да буде (1932), Лица у пролазу (1941) и Истините легенде (1944). Сви текстови су лекторски и правописно осавремењени и пропраћени поговором Срђана Срдића.
Јован Поповић (1905-1052), био је песник и прозни писац, уредник часописа, позоришни и књижевни критичар, један од оснивача београдског недељника НИН и председник Удружења књижевника Србије. Од почетка устанка у Србији учествовао је у НОБ-у. 1950. изабран је за дописног члана САНУ. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, а његово име носе основна школа у Кикинди, кикиндска Народна библиотека, као и још десетак основних школа у Србији. Годину дана по Поповићевој смрти, 1953. године у центру Кикинде, на данашњем градском тргу, подигнут је монументални споменик овом аутору, израђен у бронзи, дело академског вајара Александра Зарина.
Објављивање Сабраних прича Јована Поповића финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.