Zanimljivo i zabavno, nizom sadržaja, u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” obeležena je Dečija nedelja.
Izložba likovnih radova, dečija pijaca „Razmeni i pokloni igračke- podeli igru, pomnoži radost”, izložba kućnih ljubimaca, koncert „Gusala”, muzički tobogan „Pokaži šta znaš”, poseta Dečijem pozorištu „Lane”, radionice za predškolce- bile su aktivnosti u kojima su učestvovali đaci ove škole.
– Istakao bih i to da nam je pesnik Tode Nikoletić bio u poseti i ulepšao nam dan. Dečija nedelja bi trebalo da bude ne samo u školama, već i svim institucijama smernica da je najvažniji zadatak nas odraslih da briga o deci bude konstantna i da deci omogućimo bolje što bolje uslove za rast i razvoj- naglasio je direktor škole Tihomir Farkaš.
Na završnoj priredbi održanoj u školskoj sali, uz muziku i zanimljiv program, mališani su posebno uživali u maskenbalu.
– Danas smo u kostimima. Ja sam se obukla kao Kineskinja, to mi se sviđa- rekla nam je Natalija Kosić, učenica drugog razreda.
Njena drugarica iz odeljenja Dunja Karać se nadovezala: Danas imamo priredbu i maskenbal, došla su sva deca iz škole.
Natalija, Dunja, Zoja i Aleksandra
Zoja Rodić kaže da voli maskenbal jer je zabavan i druži se sa drugarima u lepoj atmosferi, dok je Aleksandra Protić otkrila da se maskirala u vilu:
– Ovo je Dečija nedelja, lepo nam je i zabavno. Imali smo i izložbu kućnih ljubimaca- rekla je Aleksandra.
Dečija nedelja, najveća nacionalna manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava, ove godine je održana pod sloganom „Veliko srce dece Srbije”.
Ako ste se odlučili da postanete vlasnik kućnog ljubimca, razmotrite mogućnost udomljavanja napuštenih pasa koji se nalaze u prihvatilištu za pse na adresi Topolski put broj 10.
Imati kućnog ljubimca podrazumeva imati još jednog člana porodice, još jednu obavezu.
Česta je zabluda da su rasni psi zdraviji. Obično mešanci imaju manji broj urođenih bolesti, kao i manju verovatnoću za razvoj bolesti karakterističnih za neku rasu.
Udomljavanjem pasa iz prihvatilišta dobijate sterilisanog, vakcinisanog i čipovanog psa i tako štedite na svim ovim neophodnim troškovima.
Na sajtu JP “Kikinda”, u delu „Psi za udomljavanje” možete da pronađete slike i informacije o psima koji čekaju svoj novi dom.
Posetite nas svakako i u našem objektu prihvatilišta i odaberite svog novog najboljeg prijatelja, jer svaki od ovih ljubimaca zaslužuje topao dom i neizmernu ljubav koju će Vam sigurno uzvratiti.
Čast je i privilegija biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca, jer je radost koju nam oni donose nemerljiva.
Iđoška OŠ „Milivoj Omorac” proslavila je Dan škole organizovanjem prigodnog programa posvećenog Milivoju Omorcu, i radionica u kojima su učestvovali đaci i roditelji. Ovu obrazovnu ustanovu pohađa 122 učenika.
– Ova godina značajna nam je jer imamo mali porast broja đaka, devet ih je više nego prošle godine, a možemo i da se pohvalimo ulaganjima. Od Grada smo dobili 3,5 miliona za sanaciju podova, 400.000 dinara je uloženo u krečenje učionica i hodnika, stići će i nov nameštaj, očekujemo ga početkom naredne godine. Od resornog pokrajinskog sekretarijata smo dobili 3,5 miliona za sanaciju sanitarnih čvorova. U planu je izrada projekta za sanaciju fasade – rekao je Aleksandar Aćimov, direktor škole.
Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu čestitala je đacima i nastavnom kadru Dan škole.
– Drago mi je da sam danas ovde i da sam prisustvovala divnom programu koji je bio posvećen Milivoju Omorcu. Jedna od vrednosti za koje se borio je multikulturalnost, a ova škola jeste multikulturalna sredina. Drago mi je da su sa nama pokrajinska poslanica Jelena Jovanović i direktorica Kancelarije za inkluziju Roma Ljiljana Mihajlović- istakla je Mickovska.
U okviru Dečije nedelje, romska deca od drugog do osmog razreda dobijaju na poklon školski pribor.
– Jedini put izlaza iz začaranog kruga siromaštva je obrazovanje. Kikinda je lokalna samouprava sa najviše dece koja uče romski jezik kao izborni predmet sa elementima nacionalne kulture Roma što nam je važno za očuvanje kulture i identiteta – napomenula je Jelena Jovanović, pokrajinska poslanica.
Školski pribor dobiće između 200 i 250 đaka, precizirao je Željko Radu, koordinator za romska pitanja.
– Obrazovanje je najbolji put za integraciju u društvo, I to je uspeh ne samo romske zajednice već i većinskog društva sa kojim romska zajednica deli život. Ovo je deo implementacije Lokalnog akcionog plana usvojenog 2023. godine. Načelnik okruga Miroslav Dučić nam je obezbedio pernice, a Gradska uprava školski pribor. Prvaci su već dobili školski pribor – rekao je Radu.
Empatija i humanost, te dve najviše ljudske vrednosti koje su posle tragičnih događaja u maju ove godine dospele pod lupu javnosti, nisu napustili đačke klupe i srca dece koja pohađaju ovu obrazovno-vaspitnu ustanovu.
U okviru Dečije nedelje, koja pod sloganom „Veliko srce dece Srbije“ traje od 2. do 8. oktobra, danas su predstavnici ove škole uručili Dečijem odeljenju kikindske bolnice prigodne poklone: igračke, odeću, knjige i paket mlevenog „Plazma“ keksa.
rbt
Inicijativa za akciju potekla je od članova Đačkog parlamenta OŠ „Vuk Karadžić“, koji su uz pomoć svojih drugara prikupili sredstva za nabavku i kupovinu darova najmlađim pacijentima koji se leče u bolnici.
U ime te ustanove, na ovom izuzetno humanom gestu i poklonima zahvalile su specijalista neonatologije dr Biljana Plemić i glavna sestra Dečijeg odeljenja Milica Mitrašinović.Složile su se da igračke uvek dobro dođu, a da je pomoć u vidu hrane i odeće dragocena.
Prijave studenata za stipendije i kredite počele su danas i trajaće do 31. oktobra, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović po konkursu Ministarstva u proseku oko 8.000 studenata godišnje ostvari pravo na stipendiju i oko 6.000 studenata ostvari pravo na studentski kredit, dok oko 1.000 studenata ostvari pravo na prestižnu stipendiju za izuzetno nadarene studente.
“Prijava za studentske stipendije i kredite traje do 31. oktobra. Nakon visokoškolske ustanove pripremiće preliminarne liste na osnovu uputstava koje su dobile i dostaviti nadležnoj službi za studentske stipendije i kredite”, rekao je Jović za Tanjug.
Prema njegovim rečima ove kao i prethodnih govina dodeljuju se stipendije za redovne studente visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija, stipendije nadarenim studentima na osnovim, master i doktorskim studijama i stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a to su pre svega u oblastima matematike, informatike, fizike i jezika.
“Mi smo prošle godine uvećali iznos za redovne stipendije, one sada iznose 13.000 dinara, pored toga pre par godina smo duplirali iznos za stipendije za nadarene studente koje iznose 24.000 dinara, a ove godine smo uvećali iznos za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti i sada iznosi 19.800 mesečno”, rekao je Jović.
On je dodao da po pravilu u januaru počinje isplata, kada se isplaćuju dve rate za oktobar i novembar.
“Prijave se podnose visokoškolskim ustanovama, a na našem sajtu se preuzima konkursna dokumentacija. Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije redovnim studentima državnih visokoškolskih ustanova koji nisu u radnom odnosu, a koji u položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 9,00”, rekao je Jović.
Kada se radi o stipendijama izuzetno nadarenim studentima državnih fakulteta one se dodeljuju od treće godine studija, odnosno sa ostvarenih 120 ESP bodova. i nju mogu da dobiju studenti koji su položili sve ispite iz prethodnih godina studija, prvi put upisali studije prvog, drugog ili trećeg stepena i koji su odmah nakon srednje škole upisali visokoškolsku ustanovu, a koji tokom studiranja ostvare prosečnu ocenu najmanje 9,00.
“Pravo da se prijave na Konkurs za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti imaju studenti državnih visokoškolskih ustanova, koji su u tekućoj školskoj godini upisani prvi put u drugu ili treću godinu studija prvog stepena na studijskim programima oblasti matematike, fizike, informatike, srpskog, engleskog i nemačkog jezika. Uslov je i da kandidati nisu gubili nijednu godinu tokom studija, da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50”, rekao je Jović.
Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je danas da će od 1. novembra, kada proradi sistem „Pronađi me”, namenjen uzbunjivanju javnosti o nestaloj deci, svi mobilni operateri poslati jednu SMS poruku sa linkom, koji će voditi do sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, gde će biti detaljna objava o samom nestanku deteta.
„U ovom momentu, mobilni operateri će poslati jednu SMS poruku. Pošto je malo karaktera da bi se ceo nestanak mogao opisati i da bi se mogla poslati fotografija, tu će biti jedan link koji će voditi do sajta MUP, gde će biti objava o samom nestanku. Aerodrom Nikola Tesla će na svojim bilbordima u okviru aerodroma objaviti taj nestanak i svako će zapravo uraditi ono što je trenutno u njegovoj moći”, rekao je on za Tanjug.
On je dodao da će i Putevi Srbije na auto-putevima umesto “Vozite pažljivo”, takođe objaviti informaciju o nestanku deteta.
Kada je reč o medijima i televizijama, Jurić kaže da će oni biti u obavezi da objave jedan formatirani poster gde će biti fotografija deteta, ime i prezime i eventualno mesto gde je dete zadnji put viđeno i šta je imalo na sebi u trenutku nestanka kako bi građani pomogli u potrazi.
Dodaje da će radio emiteri na svoj način moći da objave informaciju o nestanku deteta, govoreći o opisu samog deteta.
„U rad sistema ‘Pronađi me’ su uključeni svi, kad kažem svi, mislim na sve institucije, sve građane, svi mediji će pomagati u potrazi za nestalim detetom, sam sistem je zamišljen tako da uključuje celu zajedničku potragu za jednim detetom”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, ono što će menjati dosadašnju potragu za nestalom decom je to što će policija, osim svojih dosadašnjih procedura, uključiti i građane koji će moći da pomognu pri potrazi.
„U prethodnih godinu dana se radna grupa često sastajala. Imali smo mnogo dilema, mnogo izazova. Ono gde smo imali najveći izazov su bili kriterijumi vezano za postupak potrage, to je ono na čemu smo najviše radili, međutim taj tehnički momenat, vezano za brzo obaveštavanje, takođe jeste izazovan”, rekao je Jurić i istakao da će se sistem “Pronađi me” nadograđivati u narednom periodu, u tehničkom smislu, kao i smislu uključivanje nekih drugih činilaca samog sistema.
Na fijakerijadi u Novom Bečeju održanoj 1. oktobra članovi Kikindskog konjičkog udruženja ostvarili su izuzetan uspeh.
Ivan Rakić je osvojio četvrto mesto u dvopregu, u izuzetnoj konkurenciji. Prva tri mesta u kategoriji jahanja, uzele su devojke iz kluba: Mina Albulov, Jelena Rodić i Petra Milica Fazekaš.
Nakon gostovanja u Priboju na Danima Danila Lazovića i predstave „Smrt čoveka na Balkanu”, kikindsko Narodno pozorište je s uspehom izvelo predstavu „Nastojnik” u Srpskom pozorištu u Budimpešti. Sezonu repertoarskog igranja u Kikindi otvoriće vinkovačko pozorište „Joza Ivakić” s predstavom „Tri i pol sestre” u režiji Peđe Gvozdića, a po tekstu glumice Petre Cicvarić, koja ujedno u ovoj predstavi, uz još tri ženska lika, tumači i jednu od uloga. Kikinđani imaju intenzivnu i dobru saradnju s vinkovačkim pozorištem, koja se najviše ogleda u razmeni predstava. Tako će biti i ovog 4. oktobra.
Bio je to povod da razgovaramo s autorkom komedije „Tri i pol sestre” Petrom Cicvarić. Inače, ova glumica je širu popularnost stekla pre više od decenije igrajući u TV novelama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”.
Najpre ste završili Matematičku gimnaziju u Osijeku, pa krećete sa studijama na Filozofskom fakultetu, a potom se ipak odlučujete za umetnost. Kako je došlo do preokreta i odluke da upišete glumu?
– Iskreno govoreći, Filozofski fakultet upisala sam jer nisam imala dovoljno hrabrosti otići na prijemni za glumu. Provela sam tu prvu godinu studija u Zagrebu više odlazeći u kazališta nego na predavanja. Nakon jedne predstave, vraćala sam se u svoj maleni studentski stan, te sam u tramvaju susrela prijateljicu iz osnovne škole, s kojom sam dugi niz godina išla na dramsku sekciju u Osijeku (u Dječjem kazalištu Branka Mihaljevića). Ona mi je rekla da se otvorila Akademija u Osijeku, da ima odsjek za glumu i lutkarstvo, te kako se ona i još njih par s dramske zajedno pripremaju za prijemni. Odmah sam znala da je to to, da moram zaboraviti na svoj strah i probati. Par mjeseci poslije otišla sam u Osijek na prijemni i upisala glumu i lutkarstvo.
Foto: Peđa Gvozdić
Igrali ste u TV serijama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”. Posle su Vas nekako zaobilazili kastinzi. Znači li to da je u Hrvatskoj, kao i u Srbiji velika „proizvodnja” diplomiranih glumaca i teško se dolazi do prostora?
– Mislim da je sigurno velika „proizvodnja“ glumaca. Puno veća nego što je bila prije. Ima, sva sreća, različitih poslova unutar tog našeg glumačkog poziva. Naravno da gluma podrazumijeva kazalište, serije i filmove, ali ima tu još toga – sinkronizacije, animacije, voditeljstva, vođenje dramskih sekcija… i koliko znam i vidim, glumci se jako dobro snalaze. Sve više glumaca režira, piše, producira i smatram kako smo sposobni sve to činiti, naravno da nekome ide bolje jedno, nekome drugo, nismo svi jednaki. Isto tako, ima onih koji uz svoje glumačke poslove rade i druge poslove (kao npr. vožnja taksija, vožnja za Glovo ili Bolt…) samo kako bi se malo više popunili džepovi, jer život u gradovima je sve skuplji. Vjerujem da „prostor“ mi glumci moramo stvarati sami. Ne smatram da je uspjeh samo biti na televiziji ili u najnovijem filmu, puno toga još leži u onome što zovemo uspjehom i naravno, za svakoga je on drugačiji. Shvatila sam da telefon ne može uvijek zvoniti sam od sebe, pa sam odlučila sama sebi stvoriti priliku. Moj odabir stvaranja prostora jest da pišem, stvaram nove drame, tražim mogućnosti gdje se one mogu igrati. Imala sam sreću da je ondašnji ravnatelj Gradskog kazališta „Zorin dom“ u Karlovcu, gdje sam i zaposlena, bio vrlo otvoren za moje ideje. Vjerovao mi je kad sam mu prvi put rekla da imam dramski tekst za dječju predstavu. Postavili smo ga kao predstavu koja je bila jako uspješna, pa mi je to otvorilo mnoga vrata.
Foto: Joanna Paciorek
Sami ste napisali i komad „Tri i pol sestre” u kome i igrate i koji uspešno gostuje po regiji. Znači li to da Vam je ljubav prema pisanju ostala još iz detinjstva ili je u pitanju težnja da zaigrate u nekom komadu koji će biti pisan baš po vašem ukusu?
– I jedno i drugo. Ne bih se okušala u tome da u meni ne postoji ljubav i iskonska težnja za pisanjem. A kad to već tinja u meni, onda sam rekla samoj sebi da ću napisati tekst koji će dati glumicama priliku da pokažu svoje talente. Smatram kako smo još uvijek u deficitu s dobrim, kvalitetnim ženskim ulogama. Većina ih je u funkciji muškaraca, a znam mnoge dobre glumice koje zaslužuju priliku pokazati što mogu i razvijati se kroz slojevite uloge. Ovaj tekst je baš to – prilika za glumice.
Vaša predstava se bavi tajnama. Kažete da ih svaka familija ima. Je li po Vama suočenje ne samo s tajnama, nego i sa samim sobom važan deo sazrevanja?
– Mislim da tajne ima svaka familija, da. Ne moraju to biti strašne stvari, naravno ima svega. Ali „tajne“ mogu biti i osjećaji krivnje, neadekvatnosti, gubitka sebe… bilo što. Tajne mogu biti misli koje potiskujemo duboko u sebi. Mislim da je sve to normalno. Kao majka, shvaćam da je teško sve podijeliti, ili da se određene stvari mogu otkriti u kasnijim fazama života. Sjećam se svog prvog razgovora o ljubavi s mojim roditeljima. Imala sam 14 godina i nisam shvaćala njihovo poimanje ljubavi, odnosa, braka. Sada već mogu pričati s njima o obiteljskom životu, o podjelama unutar zajednice, žrtvama, i oni sa mnom mogu podijeliti neke stvari koje nisu mogli kad sam bila mlađa, koje ja tada jednostavno nisam mogla shvatiti. Suočavanje s tajnama, potisnutim istinama, osjećajima, događajima, sigurno može donijeti napredak i sazrijevanje. Ako smo na to spremni. Suočavanje sa samim sobom smatram ključnim aspektom za razvoj. Bez toga, mislim, samo stojimo na mjestu.
Uz Vas „Tri i pol sestre” čine još tri glumice. Da li je teže raditi kad nije mešovita muško-ženska podela uloga?
– Hm… Ne znam. Iskreno, volim kada je muško-ženska podjela jer tako osjećam balans među energijama. Možda sam samo navikla na to, ne znam, posljednjih osam godina stalno sam radila u muško-ženskim podjelama. Ovo je prva predstava, nakon više od osam godina, u kojem imam samo ženske partnerice. Ali ovdje je bio muški redatelj koji je ipak unosio svoju energiju. Svoj potpis. I to mi se sviđalo u cijelom procesu.
Da li ste do sada posećivali Kikindu i po čemu Vam je grad prepoznatljiv?
– Bila sam u Kikindi prije više od 10 godina. No tada sam živjela puno bržim i nemirnijim životom i nakon predstave smo odmah putovali nazad. Sada ću si dati malo više vremena. Prošetati ulicama, pročitati nešto o povijesti grada, pogledati koje su zanimljivosti…
Zbog najavljenih radova na elektrodistributivnoj mreži stanovnici Vincaida biće bez struje i vode u sredu, 4. oktobra od 9 do 12 časova i u nedelju 8. oktobra od 8 do 13 časova.
Na Salašu 137 u Čeneju, na Festivalu vojvođanskih festivala Rogalj, Turistička organizacija Grada Kikinde dobila je Zlatnu plaketu za uspešnu organizaciju manifestacije „Dani ludaje”.
Na Roglju se tradicionalno okupljaju organizatori brojnih vojvođanskih festivala i gastro manifestacija uz bogat kulturno-umetnički program i sadržaj.
