Тачан износ минималца, односно за колико ће од јануара наредне године бити повећана минимална месечна зарада у Србији, знаће се 7. септембра, потврдио је данас Танјугу председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић.
Како је казао, у среду је одржан састанак колегијума Социјално-економског савета (СЕС) на којем су присуствовали представници министарства за рад и финансија, где је договорен само датум када ће бити одржан састанак СЕС-а , а то је 7. септембра у 10 часова.
Додаје да би тада требало да буде донета коначна одлука о повећању минималца.
Министар финансија Србије Синиша Мали објавио је на Фејсбуку да ће почетком септембра бити познат тачан износ минималне зараде и да ће то “свакако бити највеће процентуално повећање у историји”.
‘„Важно је да то повећање буде балансирано, како бисмо одржали пуну запосленост. Захваљујем се послодавцима и синдикатима на конструктивном дијалогу”, објавио је он.
Минимална зарада у Србији ове године повећана за 14,3 одсто и она тренутно износи око 40.000 динара.
Министарство финансија предложило да се минималац у наредној години повећа за 17,8 одсто, на 47.154 динара, а представници синдиката на 52.000, колико кошта и минимална потрошачка корпа. Истовремено је влада представницима послодаваца понудила да се неопорезовани део зараде повећа са 21.700 на 25.000 динара.
Још свега две седмице преостало је до највеће и најпознатије кикиндске манифестације „Дани лудаје”. И ове године, весела поворка предшколаца у добром расположењу, уз музичку пратњу, укусну бундевару и љубазне делатнике градске Туристичке организације обићи ће више градова и на препознатљив начин позвати госте у наш град.
Караван промоције „Дана лудаје” у понедељак 4. септембра биће у Суботици, 5. септембра у Сомбору, 6. септембра у Зрењанину и Новом Саду. Становници главног града на 38. манифестацију биће позвани 8. септембра, а суседи из Румуније 12. септембра када ће наранџаста поворка посетити Темишвар.
Овогодишњи „Дани лудаје” биће одржани од 14. до 17. септембра, када посетиоце, поред такмичарског дела -мерења најтеже и најдуже бундеве, очекују традиционални програми попут Банатског фруштука, Гостинске собе, Европског кутка и Карневала предшколаца, уз жанровски различите концертне вечери, незаобилазног вашара и бројних пратећих забавних, спортских и културних садржаја .
Све школе спремне су за сутрашњи почетак нове школске године. У клупе ће сести и 450 првака.
– Ученици од првог до четвртог разреда крећу у преподневној смени, а старији основци у поподневној. Већина уџбеника за први разред је стигла тако да смо потпуно спремни- каже Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа.
За ученике првих разреда, и ове године локална самоуправа обезбедила је бесплатне уџбенике. Градоначелник Никола Лукач обићи ће сутра више основних школа, и са сарадницима, ђацима пожелети успешну школску годину.
Такође, свим средњошколцима који живе у сеоским месним заједницама, и током предстојеће школске године, Град је обезбедио бесплатан аутобуски превоз до школа.
Временска прогноза за 1. септембар
По температурама, петак ће бити угодан дан, у складу са календаром. Према прогнози, очекује нас сунчано и топло време, са дневним температурама од јутарњих 12 па до пријатних 28 степени.
Смернице Министарства
Министарство просвете упутило је васпитно-образовним установама смернице којима би требало да се руководе почетком нове школске године. Према тим смерницама, првог наставног дана организоваће се разговори са ученицима како би се упознали са планом рада, а покренуће се заједнички разговори са свим актерима школског живота.
Током прве наставне недеље организоваће се тематска настава, са радионицама и другим активностима усмереним ка неговању емпатије, вредностима међусобног поштовања, сарадње и солидарности, уз уважавање различитости. Друге наставне недеље предвиђено је да наставници спроводе иницијално процењивање у оквиру појединачних предмета и у складу са њима даље планирају образовно-васпитни рад.
Смерницама је предвиђено да се током септембра спроведу процене адаптације за ученике петог разреда основне и првог разреда средње школе на нову средину, као и мере подршке наставницима и ученицима.
Предвиђена је нова слободна активност за ученике од петог до осмог разреда основних школа – Врлине и вредности као животни компас, док ће се у средњим школама посебна пажња усмерити на изборне програме којима ће се подржати развој позитивних људских вредности.
Летња сезона на отвореним базенима Спортског центра „Језеро“ у Кикинди и Банатском Великом Селу била је више него одлична, каже за Кикиндски портал Дејан Пудар, директор ове установе.
– Изузетно смо поносни на чињеницу да, од како се прати и региструје број посетилаца, као и прилив средстава на рачун, ово је најбоља летња сезона у СЦ „Језеро“, по свим параметрима. Поред тога што су одобрени попусти на улазнице, скоро за све посетиоце, где је свако могао да купи улазницу са одређеним попустом, надмашили смо претходну летњу сезону за преко четири милиона динара, а сезона још траје- указује Пудар.
У Банатском Великом Селу, капије отворених базена биће затворене 31. августа, док ће у Кикинди езона трајати све док то временски услови буду дозвољавали, а најкасније до 17. септембра.
– У Кикинди су оборени сви рекорди у смислу броја посетилаца који у једном дану посете отворене базене, где је забележен рекорд од 2.213 улазака током једног дана, док у Банатском Великом Селу, број дневних улазака у најврелијим данима није прелазио 870 посетилаца. Спасилачка служба није имала интервенција, што је најважније, док су наши медицински радници имали свега неколико мањих интервенција у смислу санирања мањих одеротина. Хигијена на базенима је одлична, а вода је и данас, пред сам крај сезоне, врхунског квалитета. Учинићемо све како би и следећа летња сезона, на отвореним базенима била још боља, а да суграђанима и свим гостима нашег града, буде оаза током врелих летњих дана- истакао је директор „Језера”.
У Србији је до данас регистровано 57 случајева оболелих од грознице Западног Нила, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на свом сајту.
Оболеле особе су са територије Јужнобачког, Западнобачког, Сремског, Јужнобанатског, Средњобанатског, Севернобачког, Колубарског, Севернобанатског, Нишавског округа и Београда, а једна оболела особа је допутовала из Немачке.
Већа учесталост оболевања је забележена код мушкараца, а просечна старост оболелих је 64,5 године. Већина до сада регистрованих случајева има неки од облика неуроинвазивне форме болести (менингитис или енцефалитис) и налазе се на болничком лечењу. Код 72 одсто оболелих уочен је неки од коморбидитета, најчешће дијабетес и хипертензија.
У препуној башти Дома ЈНА, уз учешће познатих имена естраде, тог августа 1969. године за мисицу је изабрана осамнаестогодишња радница „Трикотаже”
„Лепотица плаже” био би примеренији назив избора за мис у неком приморском месту или барем граду на обали реке, али давне 1969. године, у „Комуни” нису били тог става. Атрактиван догађај који је организовао лист у сарадњи са Домом ЈНА, изазвао је велику пажњу Кикинђана, а финална приредба уприличена је на спектакуларан начин уз гостовање познатих естрадних имена. Улазнице за овај догађај брзо су се продале, а како је забележила „Комуна”, башта Дома ЈНА била је препуна. Поред десет финалисткиња које су се пред публиком појавиле у хаљинама и костимима, у програму су учествовала тадашња звучна имена: Боба Стефановић, певач забавне музике, Ана Милосављевић (популарна интерпретаторка грчких и мексичких песама), Јасна Кочијашевић (победница Фестивала народних песама Илиџа 69), Бора Дрљача, певач народних песама и квартет Данила Благојевића.
Водитељка програма била је чувена спикерка Радио телевизије Београд и једно од најпопуларнијих лица са малих екрана, Душанка Калањ. Да су се организатори побринули да програм буде садржајан и шаролик, сведочи и писање „Комуне” која као госта приредбе бележи и извесног Светозара Сабљака који је наступао под уметничким именом Фатма. Представљен је као илузиониста, један од најбољих аматера мађионичара. факира и јоги-вежбача у Европи.
Мисица са првом и другом пратиљом
Првобитан план организатора био је да на челу жирија буде Мирослав Антић, али је жирирање познатог песника, новинара и режисера, из неког разлога, ипак изостало. Седмочлани жири којим је председавао уредник новосадског „Дневника” Мирослав Марићевић, сложно је највише гласова дао осамнаестогодишњој радници „Трикотаже”, Снежани Мишков, која је поносно понела титулу „Лепотица плаже 1969”. Њене пратиње биле су Розалија Абрахам (19), грађевински техничар и Радинка Дапков (19), службеница. Најлепшим суграђанка следовале су вредне награде. Снежани пут у Париз, Розалији у Истанбул, а Радинки у Венецију.
Одмах по завршетку приредбе, најлепша девојка кикиндских плажа, изјавила је за „Комуну” да је изненађена и пресрећна , те да није очекивала да ће победити. Репортеру је открила да су другарице инсистирале да се пријави за такмичење. Снежана није крила одушевљење због наградног путовања у „град светлости”, али је изразила и забринутост.
– Необично ми је драго, али се плашим да нећу добити слободне дане и одобрење од радне организације, јер сам већ искористила свој годишњи одмор- изјавила је Снежана, а пренела „Комуна”, уз редакцијске честитке младој дами и наду да ће јој колектив ипак одобрити слободне дане за наградно путовање.
„Комуна” је забележила и то да је, упркос богатом програму, део суграђана био разочаран. Наиме, изостао је долазак омиљеног глумца и комичара Миодрага Петровића Чкаље са екипом хумориста. Како су објаснили читаоцима, преговори су вођени са београдском „Естрадом”, али се Чкаља налазио на гостовању на Јадрану, где је уговором био везан до 1. септембра. Организатори су били заинтересовани и да доведу једну од највећих југословенских дива тога доба, Оливеру Вучо. Међутим, популарна глумица и певачица била је заузета снимањем филма у Шведској и гостовањем у Паризу.
На финалној приредби, наступили су још и Властимир Чекић Лале, новинар Радио Новог Сада, сатиричар и хумориста и манекенка Наталија Поповић.
ЛЕПА И СИЛВАНА У ДОМУ ЈНА
Дом ЈНА био је популарно место где су гостовали бројни извођачи. Исте године(1969), на радост љубитеља народног мелоса, овде су наступили Лепа Лукић, Силвана Арменулић, Исмет Крцић, Гвозден Радичевић. Било је то, заиста, вече добре песме, музике и аплауза- писала је „Комуна” на чијег је репортера, очигледно, највећи утисак оставио Силванин наступ, те је популарну певачицу описао као шармантну и кокетну.
Министарство привреде расписало је данас јавни позив у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво у 2023. години, којим је опредељено 600 милиона динара бесповратних средстава.
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, који по овлашћењу председнице Владе преузима овлашћења министра привреде до избора новог министра, навео је да је циљ програма пружање подршке оснивању и даљем развоју женског предузетништва.
Системском подршком женском предузетништву подстичемо јачање сектора малих и средњих предузећа, који је кичма развоја наше привреде и чији је напредак приоритет сваке економије, нагласио је потпредседник Владе.
Он је рекао да је износ средстава за спровођење овог програма чак шест пута већи у односу на претходну годину, додавши да подршка предузетницама представља комбинацију 40 одсто бесповратних средстава и 60 одсто повољног кредита Фонда за развој, као и по 50 одсто бесповратних средстава и повољног кредита овог фонда за привредне субјекте који послују у мање развијеним општинама разврстаним у трећу или четврту групу развијености.
Средства су намењена за набавку опреме, транспортних средстава потребних за обављање делатности, текуће одржавање и адаптацију пословног и/или производног простора, а 25 одсто средстава може бити употребљено за оперативне трошкове.
Максимални износ кредитних и бесповратних средстава за које предузетнице могу да конкуришу јесте шест милиона динара, односно 12 милиона динара за предузетнице регистроване пре 2021. године које запошљавају најмање пет запослених на дан 31. децембра 2022, а које додатно могу конкурисати и за куповину пословног или производног простора.
Програме подршке женском предузетништву Министарство привреде и Фонд за развој успешно спроводе од 2021. године.
Жене предузетнице, које конкуришу за средства, могу да се обрате акредитованим регионалним развојним агенцијама како би им се пружила бесплатна саветодавна и техничка помоћ у вези са јавним позивом, а почетницама је на располагању и бесплатна обука за започињање пословања (https://preduzetnistvo.gov.rs/mapa/).
Јавни позив је отворен до утрошка средстава, а све информације и потребну документацију заинтересовани могу да пронађу на порталу предузетништва www.предузетниство.гов.рс, као и на сајту Министарства привреде www.привреда.гов.рс и Фонда за развој: www.фонѕаразвој.гов.рс.
У центру Банатског Великог Села постављен је банкомат који је од пре неколико дана у функцији. Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село указује да је банкомат од великог значаја за све мештане села.
– Банкомат је значајан за све нас, становнике Банатског Великог Села, а посебно за старију популацију, пензионере, јер ће им олакшати свакодневни живот и смањити трошкове одласка у град ради подизања новца. Захвални смо управи Банке Поштанска штедионица, управи Универекспорта и покрајинској посланици Станислави Хрњак јер су имали слуха за потребе грађана- каже Пећанац.
Други дан Фестивала на отвореном на Старом језеру премашио је очекивања и потврдио да врхунски музички садржаји, иако већ одавно нису мејнстрим нити у центру медијске пажње, већ надвладани далеко присутнијим кичем и шундом, итекако привлаче огроман број посетилаца свих генерација.
Да чују и виде „Рок оперу”, ексклузиван музички догађај који је удружио снаге оркестра и хора Српског народног позоришта и новосадског Биг бенда уз изврсне солисте, публика је стигла не само из Кикинде и околине, већ и бројних других градова, па и суседне Румуније. Према проценама, на Старом језеру окупило се око 10.000 посетилаца који су уживали у ванвременским, антологијским рок хитовима у посебној симфонијској изведби. Било је то 55. извођење „Рок опере”.
– Драго ми је да и у Кикинди представимо све оно што смо радили у протеклих пет година. Честитам вам на новом фестивалу, то је храбар пројекат Културног центар и нашег, сада већ, пријатеља Марка Марковљева. Част нам је што је велики ансамбл дошао код вас, видимо да је концерт одлично примљен. Вечерас смо извели 22 велика, светска хита рок група у симфонијским обрадама. Наступило је четворо солиста: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров и Матја Заната, као и фантастични инструментални солисти новосадског Биг бенда, уз оркестар и хор Опере СНП – рекао је Федор Вртачник, диригент и аранжер.
Публика је уживала у извођењу незаборавних нумера група Квин, Дип Парпл, Лед Цепелин, Јуроп, Дорс, Пинк Флојд… Бројност публике у којој је било свих генерација- од породица са малом децом преко тинејџера па до средње генерације, али и оних у трећој доби, показала је да се, супротно увреженом мишљењу, квалитет и данас вреднује и цени. Посебну драж другој фестивалској вечери допринео је амбијент Старог језера, простор који од концерта Здравка Чолића пре 15 година, није привукао оволико посетилаца.
Након изузетно посећених и од публике одушевљено дочеканих, јучерашњег концерта класичне музике на тргу, код Споменика жртвама фашизма, и вечерашњег музичког спектакла на Старом језеру, који је пратио и Ноћни базар, много разлога за задовољство има и „главни кривац” за врло амбициозну организацију првог фестивала „Кикинда опен ер” Марко Марковљев, директор Културног центра.
– Ово што сте вечерас могли да видите је потпуно ново за наш град, што ми је изузетно драго, да смо успели да покренемо нов фестивал, догађај о ком ће суграђани и сви који су вечерас дошли у Кикинду причати још дуго. Концерт је спектакл у сваком смислу, сви музичари на сцени су врхунски професионалци. Невероватна прича за наш град. Верујем да ћемо се још много пута окупити на Старом језеру и да ће овај простор постати познат по томе што се овде дешава „Кикинда опен ер” фестивал – казао је Марковљев и додао да је био на челу тима који је предано радио на организацији днодневног музичког хепенинга.
Честитке на успешно одржаном „Кикинда опен ер” фестивалу упутио је и градоначелник Никола Лукач.
– Морам да честитам сараднику и пријатељу Марку Марковљеву који има визију. Јуче предиван концерт Гудачке репрезентације Србије, данас „Рок опера” потврђују да је Кикинда град добрих, људи са идејама и визијом. Величанствен наступ дивних уметника подарио нам је вечери за памћење. Сигуран сам да ће Кикинда са овим фестивалом бити стављена на мапу културе не само Србије, већ целог региона, као и да ће „Кикинда опен ер” постати традиционалан и да ћемо свим Кикинђанима и гостима приређивати спектакл- напоменуо је Лукач.
Други фестивал очекује нас идуће године, крајем августа, а организатори имају тежак задатак- да буду на истом нивоу или чак превазиђу овај премијерни.
Немамо море, језеро, реку…Али да су базени Спортског центра „Језеро” одлична локација за све генерације, посебно током тропских дана када се жива у термометру ближи четрдесетом подељку, сведочи препун паркинг који ћете прво уочити приликом доласка.
Наравно, за очекивати је да спас од врућина велики број суграђана потражи на базенима у Кикинди и Банатском Великом Селу. Тако је и овог, последњег августовског викенда, након ког нам, према прогнозама метеоролога, следи освежење уз кишу.
