Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Važna poruka pred izbore: Napredak ili nazadovanje Srbije – odlučujemo 17. decembra

Jelena Trifunović November 12, 2023

Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” održala je predizborni skup u Smederevu, na kojem su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

Podsetimo, prethodno su predizborni skupovi održani u Pirotu i Leskovcu na kojima je predsednik Srbije pozvao građane da glasaju za nastavak razvoja Srbije i brige o ljudima, te stabilnost i mir.

Predsednik Vučić je istakao da 17. decembra glasamo ili za napredak, ili za nazadovanje Srbije.

– Imate dva izbora – da glasate za Dragana Đilasa ili za listu „Aleksandar Vučić -Srbija ne sme da stane”, jer svi ti drugi su glas za njega. Svi će oni biti sa Đilasom! Nisu mi ljudi verovali kada sam to pričao, a sada vidite da je sve istina – istakao je Vučić.

Sportska hala u Smederevu je bila puna već sat vremena pre početka mitinga, a narod je ostao i ispred dvorane.

– Mene niko ne može da zove iz ambasada, i da mi govori šta da radim. Evo govorili su da neću smeti da raspišem izbore zbog Amerikanaca. U ovoj zemlji odlučuju građani Srbije, a ne bilo koja ambasada. Danas imamo slobodarsku i nezavisnu Srbiju. Ali to nije dato zauvek, to se promeni očas posla. Kao što se odvojila Crna Gora, kao što su oteli Kosovo – kaže predsednik.

Vučić se posebno zahvalio penzionerima što su imali razumevanja za svoju državu.

– Za penzionere 30. novembra ide 20.000 dinara. 1. decembra 10.000 za korsinike socijalne pomoći. Od prvog januara još 14.8 posto povećanja penzija. Penzije moraju da prate plate, i bićete još zadovoljniji. I sve to možemo da izgubimo u jednom danu – kazao je on.

Ističe da je on predsednik koji radi za narod, i kaže da građani neće glasati samo za poslaničke liste, već za ili protiv Vučića.

(Izvor: 24sedam)

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Snažna podrška Republike i Pokrajine: Uspešno lobiranje za grad

Jelena Trifunović November 12, 2023

Poverenje građana i stranke nisu doživeli kao priliku za statiranje u poslaničkim klupama, što je bio manir nekih njihovih prethodnika. Uz neskriveni lokalpatriotizam, Milenko Jovanov i Stanislava Hrnjak zastupaju interese Kikinde, te su rezultati konkretni i vidljivi u brojnim projektima, piše u najnovijem broju KOMUNA.

Značajna finansijska podrška pokrajine i republike brojnim razvojnim projektima u Kikindi i mesnim zajednicama obeležila je 2023. godinu. Mnoge investicije, posebno kapitalne, ne bi bilo moguće realizovati bez značajnih sredstava sa viših nivoa vlasti. Nesporno je, takođe, da je uspešno partnerstvo grada i pokrajine odnosno republike, rezultat jasne državne politike usmerene ka razvoju kao i zalaganja naših predstavnika u republičkoj i pokrajinskoj vlasti. Da je podrška konkretna i značajna potvrđuju rezultati. O tome je „Komunu” govorila pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak.

– Intenzivno radimo na projektima važnim za grad, u ovom ciklusu finansiranja vrlo značajna sredstva stigla su iz republičke i pokrajinske kase. Naš kolega, narodni poslanik Milenko Jovanov, koristi svaku priliku da dogovara realizaciju važnih projekata za grad. Rezultat njegovog lobiranja je i izgradnja kružnog toka u Bašaidu, koja je počela proteklih dana. Kod Ministarstva kulture založio se za projekat rekonstrukcije krova i fasade Kulturnog centra, za šta smo dobili 18 miliona, a dobra vest je i da će 15 miliona za uređenje Dispanzera za žene stići iz državne kase, što je takođe plod njegovih zalaganja. Kada je reč o značajnim ulaganjima iz republičke kase, podsetiću da rekonstrukciju bolnice finansira Ministarstvo za javna ulaganja, vrednost radova je 374 miliona dinara, a još 30 miliona biće uloženo u opremanje rekonstruisanog dela bolnice. Centar za stručno usavršavanje je za prvu fazu trening centra dobio 10 miliona- ukazuje Hrnjakova.

IZ POKRAJINSKE KASE 800 MILIONA DINARA

Pozamašna ulaganja u cilju unapređenja kvaliteta života sugrađana, stižu iz pokrajinske kase odakle je, u ovoj godini, za različite projekte usmereno više od 800 miliona dinara. Da će i novi investicioni ciklus doneti značajna sredstva potvrđuje i budžet pokrajine za 2024.godinu u visini od 108,4 milijarde dinara, od čega je kapitalni deo čak 38 odsto.

– U ovoj godini, za jedan od najvažnijih kapitalnih projekata, izgradnju prečistača pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo usmerio je 237 miliona. Rekonstruisana je distributivna vodovodna mreža u Kikindi gde je finansijer pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja sa 127 miliona, dok je 36 miliona uloženo za zamenu magistralnog voda. Pokrajina je, za veliku sanaciju zgrade OŠ „Feješ Klara” odobrila 150 miliona.

– Prilikom nedavne posete Kikindi, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je izgradnju atmosferske kanalizacije u ulicama Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Lakovića i Semlačke, vrednu 150 miliona dinara. Tom prilikom, kolega Milenko Jovanov sa predsednikom Pokrajinske vlade dogovorio je radni sastanak, na kom smo dogovorili da je važno da isfinansiramo izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije u drugom rejonu, u ulicama Moravska, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića, gde stanovnici imaju velike probleme kada pada kiša. Pokrajinska vlada za tu svrhu, dogovoreno je, opredeliće 120 miliona- prošle sedmice odobrila je 30 miliona, a početkom naredne godine dodeliće još 90 miliona dinara- napominje Stanislava Hrnjak.

Iz pokrajinskog budžeta za postavljanje javne rasvete na potezu od industrijske zone Rasadnik do Svetosavske ulice, uloženo je 54 miliona dinara.

Naš sagovornica podseća da je ovu godinu obeležila blokada računa grada kojom je Zoran Milešević iz gradske kase povukao 240 miliona dinara. Pomoć države ni u toj situaciji nije izostala.

– Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu finansija imali smo u tom trenutku vrlo važnu pomoć od 60 miliona dinara. Do kraja godine, prema informacijama kojima raspolažem, dobićemo još jednu pomoć iz budžetske rezerve republike. To je takođe potvrda, da na delu imamo pored brige o ekonomskom razvoju i prosperitetu zemlje, brigu o svim gradovima bez obzira na to da li se nalaze u severnom, južnom ili centralnom delu Srbije- zaključuje Hrnjakova.

ULAGANJA U ŠKOLSTVO

Pored pomenutih 150 miliona koje je Pokrajinska vlada namenila sanaciji zgrade škole „Feješ Klara“, kontinuirana su ulaganja i u druge obrazovne ustanove.

– U proteklih mesec dana imamo potpisana dva projekta. Za sanaciju fasade Gimnazije „Dušan Vasiljev”, prvu fazu, opredeljeno je 12,5 miliona, a za sanaciju sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava” 11,2 miliona- navela je Hrnjakova koja je na čelu Odbora za obrazovanje i nauku.

Zamena prozora i multifunkcionalni teren u školi „Vuk Karadžić” realizovani su zahvaljujući pokrajinskom ulaganju od 6,8 miliona. U OŠ „Žarko Zrenjanin” Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uložio je, za investiciono održavanje 6,4 miliona, u iđoškoj školi „Milivoj Omorac” to je 3,4 miliona, dok je za sanaciju toaleta u OŠ „Đura Jakšić” usmereno 2,2 miliona dinara.

Nebojša Dugalić biće gost biblioteke

Jelena Trifunović November 12, 2023

Povodom Dana biblioteke „Jovan Popović” koji je 18 novembra, a ove godine biće obeležen dva dana ranije, predviđen je bogat kulturni program. Tradicionalno, oktobar kao mesec knjige i novembar u kome je dan naše biblioteke, ujedno su i period u godini kada ova ustanova mobiliše sve svoje potencijale, kako bi sugrađanima priuštila mnoštvo kvalitetnih sadržaja.

Među gostima koji su planirani za 16. novembar biće i glumac Nebojša Dugalić, koji će se našim sugrađanima predstaviti u sklopu poetsko-glumačkog programa. Dugalić je redovni profesor na Fakultetu savremene umetnosti za predmete gluma pred kamerom i javni i medijski nastup. Privatno, poznato je, otac je petoro dece, a na čelu je i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Posvećen veri, profesuri i roditeljstvu, ipak stiže da odgovori i na zahteve ovdašnjih reditelja i producenata, a ponekad i novinara. Sve je traženiji, i zapaženiji na malim i velikim ekranima. Stižu i zaslužena priznanja, za koja kaže da ga uvek iznenade jer im se ne nada.

U pauzi mnogobrojnih obaveza, a povodom predstojećeg gostovanja u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”, uprkos preokupiranosti ovog glumca, ipak smo za „Komunu” uspeli da sa Dugalićem „an pasan” razmenimo nekoliko rečenica o njegovoj glumačkoj poetici.

Čini se iz perspektive običnog gledaoca da vam je u poslednje vreme mnogo bliža televizija kao medij, nego film?

– Tu nema neke velike razlike, sličan je medij, kao i sredstva. Najvažnije je da se sada više radi, da postoje prilike da se neke nove generacije pokažu i da tako zaživi ta vrsta umetnosti, pošto je dugo bila skrajnuta, a evo sad, na svu sreću, to se pokrenulo, pa se nadam da će taj trend ostati i dalje.

Vi ste religiozan čovek, a da li su u koliziji gluma kao javni poziv i javni čin i vera kao intiman, lični čin?

– Ništa nije u koliziji ni sa čim ako čovek želi da se trudi oko pomirenja različitih stvarnosti, naprotiv. Ako želimo da sve ono što je drugačije doživimo kao potencijal i inspiraciju, onda ćemo i sopstveni prostor preosmišljavati i nadograđivati. To je jedini način da nekako napredujemo. Tako da ništa nije u suprotnosti ni sa čim. Mi pravimo suprotnosti.

Kako komentarišete to što još uvek slovite za miljenika ženskog dela publike?

– Ne bavim se time, verujte.

Kakvi su vam planovi u skorijoj budućnosti, jer, evo, gostujete i po unutrašnjosti?

– Ne znam ni ja, pošto mnogo toga se dešava. Nešto se otkazuje, nešto odlaže, nešto se novo događa, otvara, tako da – dinamično je, to je važno.

BROJNA PRIZNANJA

Ovaj rođeni Kraljevčanin, poznat po vanrednoj dikciji, dobitnik je prestižnih glumačkih priznanja. Među njima je i Zlatna antena „Ljubiša Samardžić“ za najbolju glavnu mušku ulogu u serijama „Vreme zla“ i „Državni službenik“. Uspešno se hvata u koštac i sa rediteljskim poslom. Između ostalih, potpisuje pozorišne predstave „Višnjik”, „Osvrni se u gnevu”, „Siroti mali hrčki”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Paviljon broj 6” i mnoge druge, po tekstovima najboljih dramskih stvaralaca Čehova, Simovića, Mihića…

LEPA VAROŠ: Počeci pozorišta u Velikoj Kikindi

Jelena Trifunović November 11, 2023

U Kikindi je, prema podacima iz 1825. godine živelo 12.344 stanovnika. Od toga je blizu 80 odsto bilo pravoslavnih Srba. To stanovništvo osećalo je potrebu da ima svoju kulturnu instituciju. Pripremi i izvođenju prvog pozorišnog komada kumovao je Joakim Vujić, otac srpskog teatra. Naime, 1834. godine na putovanju za Peštu, Vujić je došao u Kikindu i zadržao se jedno vreme kod svojih prijatelja, prote Vasilija Stojanovića i učitelja Arkadija Petrovića.

Pod uticajem i po nagovoru Joakima Vujića, kikindski studenti prava, Nika Petrović i Luka Lisulov, sakupili su družinu i počeli sa pripremama pozorišnog komada Jovana Sterije Popovića „Svetislav i Mileva”.

Avgusta 1834. grupa Kikinđana izvodi premijeru pozorišnog komada na srpskom jeziku u prostoriji kafane „Kod zlatnog pluga”. Izvođenje ovog dela obradovalo je Kikinđane, sala je bila prepuna, a gledaoci su srdačno pozdravili izvođače. Često je izvođenje predstave prekidano aplauzima i zahtevano ponavljanje pojedinih scena.

– Značaj izvođenja ovog Sterijinog dela nije samo u tome što je to u Kikindi bila prva pozorišna predstava na srpskom jeziku u izvođenju kikindskih diletanata, već je to bilo jedno od retkih izvođenja ovog dela u prvoj njegovoj verziji. Delo je štampano kao Sterijin prvenac 1827. godine u Pešti. Sve do 1834. dakle sedam godina nakon objavljivanja, drama se nije pojavljivala na sceni. Kikindska pozorišna družina ju je prva izvela. Posle Kikinđana, 1838. godine „Svetislava i Milevu” igra leteće diletantsko pozorište iz Novog Sada, koje ovo delo izvodi 1840. i u Zagrebu i Bečeju, a iste godine igraju ga i učenici učiteljske škole u Somboru. U prvoj verziji ovaj Sterijin prvenac igran je svega 4 ili 5 puta i to uvek bez znanja i učešća autora. Tek 15 godina posle, nakon prelaska u Beograd, Sterija uočava nedostatak drame, prerađuje je, pa ovo delo, pored izvođenja u beogradskom Teatru na dumruku, doživljava veliki uspeh i u drugim pozorištima. Tako ga je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada stavilo na repertoar odmah po osnivanju (1861) a bilo je na repertoaru sve do 1884. godine. Ali Kikinđani konačnu verziju nikada nisu videli. Prva pozorišna družina nije ni sačekala drugu verziju ove drame, a i studenti prava, Petrović i Lisulov, otišli su na nastavak studija. Potonje družine za ovo delo nisu bile zainteresovane- navodi u knjizi „Pozorišni život kikindskih Srba”, autor Sava Savin.

Deceniju kasnije u Kikindi su se našla dva čoveka, ljubitelja kulture, i krenulo se u osnivanje pozorišne družine. Jedan je bio Nikola pl. Stojanović, kikindski senator, rodoljub, kulturni mecena, direktor kikindskih škola i osnivač srpske čitaonice, a drugi Ljubomir Jovanović, bivši sekretar kneza Mihajla Obrenovića, koji se, nakon svrgavanja kneza, doselio u Kikindu zajedno sa više državnih činovnika.

U jesen 1844, godine, pod uticajem Ljubomira Jovanovića, a pod pokroviteljstvom senatora Nikole pl. Stojanovića, osnovana je nova pozorišna družina nazvana Društvo ljubitelja umetnosti i srpske narodnosti. Društvo je radilo pod okriljem Srpske čitaonice, a Srpska pravoslavna crkvena opština odredila mu je godišnju pomoć od 600 forinti, s tim da su članovi društva obavezni da nedeljom i u dane crkvenih praznika poje u crkvi. Od magistrata nisu dobijali nikakvu novčanu pomoć, već su od vlasti dobili samo dvoranu u krčmi „Kod belog krsta” koju je u zakup držao Filip Deker, a opština je o svom trošku dvoranu prilagodila za izvođenje pozorišnih predstava.

Početak rada društva bio je težak. U nedostatku novca, nije se lako dolazilo do potrebne opreme za pripremanje i prikazivanje predstava. Trebalo je obezbediti dekor, rekvizite, kostime. Građani Kikinde i okolnih mesta – ljubitelji pozorišta- otvorili su svoje stare ormane, dolove i šifonjere, te su družinu snabdevali potrebnim kostimima i rekvizitima. Problem su predstavljali i neuki i nevešti glumci- diletanti koji nisu mogli mnogo da nauče takođe neukog reditelja Sergija Birimca, po struci bogoslova i pravnika. Zato se rodila ideja da se angažuje reditelj profesionalac. U Beču je pronađen slobodan reditelj, poreklom iz Moravske, koji je angažovan da radi u društvu sa platom od 250 forinti. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj režiji počele su intenzivne pripreme pozorišnih komada. Za svega nekoliko meseci glumci, inače već talentovani, toliko su napredovali da su mogli stupiti i na veče, na glasu poznate pozornice, što se kasnije zaista i dešavalo, svedočili su savremenici.

– Društvo je sa prikazivanjem predstava počelo 1845. godine. Ulaz je bio besplatan, pa je dvorana uvek bila puna gledalaca. Pored činovinka, zanatlija, trgovaca, lekara, na predstave su dolazili i seljaci i spahije, a nije bio redak slučaj da dolaze i stanovnici okolnih mesta: Mokrina, Iđoša, Bašaida, pa čak i Crnje. Za svoj rad izvođači predstava- diletanti, bili su plaćeni po 100 forinti u srebru mesečno. Ljubomir Jovanović i Petar Protić bili su najistaknutiji glumci, a komponovali su i melodije za pojedine pozorišne komade.

Društvo je imalo i svoj orkestar koji je izvodenje predstava pratio u živo, jer je skoro svaka predstava bila sa pevanjem, ili je bar orkestar svirao pre početka predstave i u pauzama, a obično je po završetku bila održana igranka. Repertoar je bio šarolik. Igrali su se komadi: „Boj na kosovu”, „Hajduci”, „Gospodar i rob”, „Strelci”, „Kir Janja”, „Zidanje Ravanice”, „Zaljubljenici”, „Spomen Lukijanu Mušickom” i dr. Neki od izvođača bili su Ljubomir Jovanović, Arkadije Stanković, Jelena Popović, Milka Putnik, Lazar Kirić, Olga Po- pović, Jelena Tapavica…- piše hroničar kikindskog pozorišta Sava Savin Moca.

U jesen 1846, društvo se nalazilo u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, pa su počeli da naplaćuju ulaznice. Tada je interesovanje za predstave počelo naglo da opada. Predstava, Spomen Lukijanu Mišickom” izvedena je pred vrlo malim brojem gledalaca, pa se prestalo sa daljim izvođenjem.

Uskoro je preminuo mecena društva Nikola pl. Stojanović, što je označilo početak raspada društva. Filip Deker od opštine je zahtevao da se prestane sa izvođenjem predstava u gostionici čiji je on bio zakupac i da se ona vrati u predašnje stanje. Sve ove okolnosti dovele su do toga da ova pozorišne družina prestane sa radom i da skoro celokupan ansambl ode iz Kikinde. S obzirom na uvežbanost glumaca i stečeno solidno iskustvo, nije im bilo teško da nadu utočište u nekim putujućim družinama pa čak i u stalnim pozorištima.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kikinđani na humanitarnom turniru u Žombolju

Jelena Trifunović November 11, 2023

Ekipa „Veterani 1994” učestvovala je na humanitarnom turniru u Žombolju, na kom su prikupljena sredstva za pomoć jednom dečaku iz Rumunije.
Turnir je organizovao Rotari klub iz Žombolja. Učestvovalo je sedam ekipa iz Rumunije i Srbije.

Učešće po ekipi je bilo 200 eura. Organizacija je bila odlična, a posle fudbalskih susreta upriličen je ručak za sve učesnike gde su podeljene i nagrade.

Ekipa „Veterani 1994” iz Kikinde zauzela je treće mesto.

Tražimo saradnike preko programa „Moja prva plata”: Prilika za mlade koje privlači rad u medijima

Jelena Trifunović November 10, 2023

Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u programu Nacionalne službe za zapošljavanje „Moja prva plata”.

Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.

Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.

Posle prijave zainteresovanih poslodavaca, prijava kandidata za učešće u programu trajaće od 13. novembra do 6. decembra na sajtu „Moja prva plata”.

Proces izbora kandidata od strane poslodavaca odvijaće se od 7. do 22. decembra.

Milenko Jovanov za Alo: Nije vreme za eksperimentisanje, već za proverene i dokazane ljude

Jelena Trifunović November 7, 2023

U intervjuu za dnevni list Alo, šef poslaničke grupe SNS u Skupštine Srbije, sugrađanin Milenko Jovanov govorio je o predstojećim izborima 17. decembra i pozvao građane da podrže listu „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”.

Najpre je upitan da li je ironičan kada kaže da nisu favoriti na izborima.

– Opozicija zaista priča kako 18. decembra počinju ozbiljne promene, kako će svetlost da pobedi tamu i slične gluposti. Na poslednjoj sednici parlamenta sam pozivao poslanike koji su to govorili da svojom karijerom garantuju taj rezultat, nijedan od njih to nije hteo. Nisam ironičan, neka bude da ne ulazimo u kampanju sa pozicije favorita. U svakom slučaju želimo da razgovaramo sa građanima i da predstavimo sve što smo uradili i što želimo da napravimo u budućnosti.

Jedna od tvrdnji opozicije jeste da sigurno dobijaju izbore u Beogradu.

– U trilogiji Roberta Herisa koja za glavnog junaka ima Cicerona i bavi poslednjim periodom Rimske republike, postoji rečenica koja kaže otprilike: „Ako želite da prepoznate budalu u društvu, to je onaj koji za sebe tvrdi da unapred zna rezultate izbora“. Mnogo stvari je urađeno u Beogradu i ja mislim da Beograđani to vide. Ako, pak, žele povratak u prošlost i vraćanje u situaciju kada je za Dragana Đilasa i njegove firme bilo 619 miliona evra, ali za građane Beograda malo šta, to je njihova volja i mi ćemo to poštovati. Na nama je da se borimo i da pokažemo šta smo sve uradili u Beogradu i šta planiramo da uradimo. Građani neka biraju.

Ako opozicija tvrdi da dobija izbore u Beogradu, SPS poručuje da je Ivica Dačić premijer, šta ostaje vašoj listi?

– Za nas sa liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ je bitno šta kaže narod. Drago mi je zbog njih što su sami sebe proglasili premijerima, gradonačelnicima, ministrima, ali konačnu reč o tome daje narod.

Da li Vas je iznenadio slogan SPS-a?

– Nije, to im je bio slogan i na prošlim izborima. Kako će narod na to da reaguje, videćemo. A drugo, ne znam koliko je pametno ići sa tim, pa osvojiti desetak odsto, jer to onda znači da je više od 90% građana protiv te ideje.

Kako komentarišete optužbe opozicije da ste uzeli slogan Zorana Đinđića?

– To nije tačno. On je rekao: „Ako sada Srbija stane“ i nastavio: „ma koliko sporo neko procenjuje da ide…“. Na tom primeru možete videti kakvim se lažima služe. Postoji i video-snimak, i svi znamo šta je rekao. Oni su promenili njegovu rečenicu kao što su menjali sve živo što se tog čoveka tiče, menjali su i njegove političke stavove da bi ga prilagodili sebi i da bi se o njega mrtvog okoristili. Sad su promenili rečenicu koju je izgovorio, opet iz istog razloga. I to rade oni kojima za života nije dao ni da mu se približe. Uostalom, ako im je toliko stalo do Đinđićevih reči i ako zaista veruju da je rekao da Srbija ne sme da stane, zašto su za svoj slogan izabrali „Srbija mora da stane!“? Je l’ to njihov odnos prema Đinđiću? Da se zalažu za suprotno od onoga za šta se on zalagao?

Koliko je teško imati kampanju u trenutku kada je svet na ivici globalnog sukoba?

– Izuzetno teško. Nalazimo se u situaciji kada se više priča o tome da će da izbije treći svetski rat nego o novim tehnologijama koje su se pojavile, putovanju u svemir, veštačkoj inteligenciji… Turbulentno je vreme u kome živimo, ali mislim da baš zato građani treba da izaberu stabilnost koja će Srbiji omogućiti da, kolokvijalno kažem, leti ispod radara. Mi smo u dva svetska rata učestvovali, u trećem ne treba da učestvujemo. Ovo nije vreme za igranje i avanture, ovo je vreme da izaberemo one koji su pokazali da umeju Srbiju da sačuvaju od virova. Predsednik Vučić je dokazao da to ume i ta politika garantuje mir i razvoj, a ne stradanja i rat.

Po čemu je Srpska napredna stranka bolja od opozicije?

– Po mnogo čemu, ali je za narod najvažnije da se od njih razlikujemo po rezultatima. Da li imamo ovakvu ili onakvu organizaciju, logo ili slogan, to narod ne zanima. Narod zanima put, bolnica, da ima veće plate i penzije. Mi smo to postigli, oni nisu. Imali smo priliku i jedni i drugi. Kada poredimo rezultate, to njih najviše nervira. A šta da poredimo? Da li neko ima lepšu kravatu, košulju ili odelo? Šta narod briga za to… Narod interesuje šta on ima kao posledicu naše i njihove vlasti. Kao posledicu naše vlasti imamo rast plata, penzija, BDP-a, izgradnju novih bolnica i rekonstrukciju postojećih, izgradnju auto-puteva, nove saobraćajnice, brze pruge… Posledica njihove vlasti su zatvorene fabrike, narod bez posla i bogati tajkuni – političari. To nas razlikuje. Zato očekujem da građani glasaju za rezultate postignute za njih.

Da li postoji mogućnost da se sve stranke udruže protiv SNS?

– Vidite da postoji. Oni sada kažu da idu u nekoliko kolona, ali da se to sve posle izbora spaja. Očigledno je da će se svi ujediniti ukoliko budu mogli. Na kraju krajeva, za mene to nije ništa novo, ja sam to gledao u Skupštini. Mi smo vrlo često stajali sami tamo, nije to neka novost. Na građanima je da odluče da li žele stabilnu većinu okupljenu oko politike predsednika Aleksandra Vučića ili ćemo da napravimo papazjaniju na vlasti od trideset stranaka gde će svaki dan da se svađaju, jedni drugima podvaljuju i da se međusobno ucenjuju, a država će da propada. I to govorim na osnovu dokaza, jer su se tako ponašali kada su bili na vlasti. Oni će da se bogate, njihove firme i nevladine organizacije kao što je bila Aleksićeva će da rastu i da se razvijaju, a narod će na ulicu jer će fabrike i gradilišta da se zatvaraju.

Postoje najave da opozicija neće priznati rezultate izbora ako im se ne dopadaju, to jest da će reći da su izbori pokradeni. Da li ste spremni na tu opciju?

– Oni to već rade i to na dva načina. Lažnim istraživanjima javnog mnjenja spuštaju rejting naše koalicije, a podižu svoj da bi građani navikli na te brojeve i tako što već sada stvaraju atmosferu da je izborni proces kompromitovan. Imate stalnu priču o prijavljivanju ljudi u Beogradu i svaki put se ta priča demantuje. Oni su ušli u Skupštinu, uredno verifikovali mandate i primali plate, a pričali da su izbori bili nelegitimni. Mi ćemo volju građana prihvatiti. Ako je volja građana da se vratimo u vreme Đilasovih kompanija i Aleksićevih nevladinih organizacija, kombinacija, mi ćemo to sa žaljenjem prihvatiti. Ali s druge strane, nećete čuti da su oni spremni da poštuju volju građana. Jedni te isti ljudi u Srbiji gube izbore deset godina, niko se nije povukao iz politike, niko nije napravio ozbiljnu reformu svoje stranke. Delili su se do atoma, i sad su se tako posvađani okupili, i u takvoj jednoj situaciji kažu, ako izgubimo izbore, da će to biti namešteno. A zašto? Kada je to DS napravila epohalan rezultat na izborima? A njihova koalicija su patrljci DS-a na jednoj listi.

Ako bude situacija na klackalici, možete li imati poverenja u koalicione partnere iz SPS?

– Iskreno se nadam da neće biti na klackalici, jer neće biti za Srbiju dobro da bude na klackalici. Nama treba stabilan, siguran i uverljiv mandat. Ako bude bilo šta na klackalici, to znači novu nestabilnost koja će da traje četiri godine. Bilo kakva tesna većina bi bila problematična, jer bismo stajali u mestu. Zato pozivam građane da daju što veću podršku za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“, i time obezbede svojoj zemlji mir, stabilnost, napredak i razvoj. Ponavljam, živimo u turbulentnim vremenima, nije vreme za eksperimentisanje, jer nas može skupo koštati, već za proverene i dokazane ljude.

Neukusno je pred izbore govoriti o tome

Gde sebe vidite 18. decembra?
– Posle kampanje? Verovatno ću biti u Kikindi, kod kuće sa porodicom.

Da li biste bili razočarani ukoliko biste ostali u parlamentu, da li se, možda, nadate nekoj funkciji u izvršnoj vlasti?

– Neukusno je pred izbore govoriti o tome. Važno je da lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ubedljivo pobedi i time omogući nastavak razvoja zemlje, a za sve ostalo ima vremena.

U Kulturnom centru: Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog

Jelena Trifunović November 7, 2023

Kulturni centar prirediće veče sećanja na pesnika i slikara Nikolu Vasića Topolovačkog. Na dan Vasićevog rođenja, biće dodeljene i povelje koje nose ime ovog umetnika. Podsetimo, prošle godine prvi laureati ovog priznanja bili su Nemanja Savić, književnik i novinar iz Zrenjanina i Snežana Tomin, pesnikinja iz Kikinde. Savić je bio blizak Vasićev saradnik i recenzirao je nekoliko njegovih knjiga, dok je pesnikinja Snežana Tomin, kao najbliža Vasićeva saradnica u Književnom klubu, bila i prvi predsednik ovog udruženja nakon Vasićeve smrti.

Ovo priznanje je i ustanovljeno sa željom da se očuva sećanje na lik i delo Nikole Vasića, koji je svom imenu dodao i pridev Topolovački, kao uspomenu na njegov rodni Ravni Topolovac u opštini Žitište u kome je rođen 1956. godine. Kao mladić se doselio u Kikindu i ostao da stvara u našem gradu ceo radni vek. Kriterijum za dodelu povelje je da su dobitnici kulturni poslenici iz Kikinde, Zrenjanina ili opštine Žitište, dakle s područja za koja je ovaj umetnik svojim rođenjem i stvaralaštvom bio najviše vezan.

Vasić je za života objavio devet poetskih knjiga, a proznim radovima oglašavao se u periodici. Uspešno se bavio i slikarstvom i imao je na desetine samostalnih i kolektivnih izložbi. Od slikarskih tehnika najčešće je koristio ulje na platnu i grafiku. Veliki broj njegovih grafika krasi publikacije drugih pesnika.

Osnovao Klub književnika „Duško Trifunović”

Nikola Vasić Topolovački je bio osnivač i prvi predsednik Kluba književnika „Duško Trifunović” koji i danas okuplja na desetine stvaralaca iz Kikinde i okoline. Inicirao je književni maraton u našem gradu, kao i štampanje prigodnog pesničkog zbornika sa te manifestacije.

Njegovo poslednje radno mesto bilo je upravo u Kulturnom centru, pa je prema rečima Tanje Nožice, zamenice direktora ove ustanove, moralna dužnost da se Vasiću kao umetniku, ali i kao kolegi i prijatelju, oduže na ovaj način.

Očekuje se prisustvo velikog broja Vasićevih prijatelja i poštovalaca koji će tom prilikom čitati njegovu poeziju ili vlastita dela posvećena ovom stvaraocu, koji nas je pre jedne decenije prerano napustio.

(VIDEO) Lepa varoš: Kako je magija filmskog platna osvojila Kikinđane

Jelena Trifunović November 6, 2023

Jansenu Antalu, Jozefu Krumenaheru, kao ni Đuli Prajsu, nije pošlo za rukom da otvore prvi stalni bioskop u Velikoj Kikindi. Tadašnja gradska vlast nije im dala zeleno svetlo.

U oštroj konkurenciji, istaknuta zemljoradnička porodica Lisul uspela je da dobije dozvolu za rad i otvori prvi bioskop u gradu. „Uranije” je počela sa prikazivanjem filmova 1911. godine. Drugi stalni bioskop otvoren je već naredne godine. Ponude su prethodno stigle od Milana Tabakovića, građevinskog inženjera i arhitekte iz Arada i Molnar Karolja i Artura Revesa, proizvođača i trgovaca elektronskom opremom.

Kroz uzbudljiv istorijat bioskopskog života u Kikindi vodimo vas u ovoj emisiji „Lepe varoši”, u kojoj nam je sagovornik Srđan Sivčev, istoričar i autor dve knjige o bioskopima i filmskom životu u našem gradu.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Profesorki Dragani Malešević nagrada Sajma knjiga za dečiju knjigu godine

Jelena Trifunović November 6, 2023

Priznanje 66. Međunarodnog sajma knjiga za dečju knjigu godine dobila je Dragana Malešević, profesorka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, autorka edicije „Knjige sa kojima se raste“.

Interaktivne knjige za decu u izdanju novosadskog udruženja za razvoj profesionalnih veština “Provens”, rezultat su njenog dugogodišnjeg posvećenog pedagoškog i istraživačkog rada, kao i želje da današnjoj deci pruži medij koji je u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima.

Knjige donose izdavačku novinu jer pored teksta i ilustracija, imaju QR kodove sa zvučnim i video zapisima. Knjige „Biljke”, „Oblici i brojevi”, „Životinje naših krajeva”, „Otkrivamo čudesni svet” , „Šta sve može moje telo” i ”Životinje dalekih krajeva” su edukativne, zabavne i mogu se koristiti sa i bez mobilnog telefona.

– QR kodovi omogućuju deci stvaranje jasnih predstava i sagledavanje pojava koje nisu u njihovom neposrednom okruženju. Neki QR kodovi imaju samo zvuk, neki samo video, a neki i zvuk i video zapis. Knjige se mogu koristiti uz pomoć odraslih dok deca ne znaju da čitaju, a i deca ih mogu koristiti individualno, kao slikovnicu. Knjiga može služiti i za učenje čitanja jer je tekst s tom namerom i štampan većim slovima i fontom za početno čitanje. Ove knjige vraćaju decu knjizi u novoj formi objedinjujući njihova interesovanja i digitalne medije – rekla je ranije za Kikindski portal dr Malešević.

Interesovanje dece za upotrebu mobilnih telefona autorka stavlja u funkciju učenja i razvoja deteta.

Profesorka Dragana Malešević je doktor didaktičko-metodičkih i doktor pedagoških nauka. Autorka je popularnih i citiranih knjiga u štampanom i elektronskom formatu na srpskom i engleskom jeziku. Edukovala se od srednje pedagoške škole do doktorata u Srbiji, Škotskoj i Rusiji.

Autorka ima bogato iskustvo u praksi kao učitelj, prosvetni savetnik i profesor u školi za obrazovanje vaspitača. Ove knjige zasniva na naučnoj osnovi savremenih pedagoških koncepcija i ispitivanjima efekata praktične primene prototipa ovih knjiga u praksi rada sa predškolskom i mlađom osnovnoškolskom decom.