Ако сте се одлучили да постанете власник кућног љубимца, размотрите могућност удомљавања напуштених паса који се налазе у прихватилишту за псе на адреси Тополски пут број 10.
Имати кућног љубимца подразумева имати још једног члана породице, још једну обавезу.
Честа је заблуда да су расни пси здравији. Обично мешанци имају мањи број урођених болести, као и мању вероватноћу за развој болести карактеристичних за неку расу.
Удомљавањем паса из прихватилишта добијате стерилисаног, вакцинисаног и чипованог пса и тако штедите на свим овим неопходним трошковима.
На сајту ЈП “Кикинда”, у делу „Пси за удомљавање” можете да пронађете слике и информације о псима који чекају свој нови дом.
Посетите нас свакако и у нашем објекту прихватилишта и одаберите свог новог најбољег пријатеља, јер сваки од ових љубимаца заслужује топао дом и неизмерну љубав коју ће Вам сигурно узвратити.
Част је и привилегија бити одговоран власник кућног љубимца, јер је радост коју нам они доносе немерљива.
Иђошка ОШ „Миливој Оморац” прославила је Дан школе организовањем пригодног програма посвећеног Миливоју Оморцу, и радионица у којима су учествовали ђаци и родитељи. Ову образовну установу похађа 122 ученика.
– Ова година значајна нам је јер имамо мали пораст броја ђака, девет их је више него прошле године, а можемо и да се похвалимо улагањима. Од Града смо добили 3,5 милиона за санацију подова, 400.000 динара је уложено у кречење учионица и ходника, стићи ће и нов намештај, очекујемо га почетком наредне године. Од ресорног покрајинског секретаријата смо добили 3,5 милиона за санацију санитарних чворова. У плану је израда пројекта за санацију фасаде – рекао је Александар Аћимов, директор школе.
Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу честитала је ђацима и наставном кадру Дан школе.
– Драго ми је да сам данас овде и да сам присуствовала дивном програму који је био посвећен Миливоју Оморцу. Једна од вредности за које се борио је мултикултуралност, а ова школа јесте мултикултурална средина. Драго ми је да су са нама покрајинска посланица Јелена Јовановић и директорица Канцеларије за инклузију Рома Љиљана Михајловић- истакла је Мицковска.
У оквиру Дечије недеље, ромска деца од другог до осмог разреда добијају на поклон школски прибор.
– Једини пут излаза из зачараног круга сиромаштва је образовање. Кикинда је локална самоуправа са највише деце која уче ромски језик као изборни предмет са елементима националне културе Рома што нам је важно за очување културе и идентитета – напоменула је Јелена Јовановић, покрајинска посланица.
Школски прибор добиће између 200 и 250 ђака, прецизирао је Жељко Раду, координатор за ромска питања.
– Образовање је најбољи пут за интеграцију у друштво, И то је успех не само ромске заједнице већ и већинског друштва са којим ромска заједница дели живот. Ово је део имплементације Локалног акционог плана усвојеног 2023. године. Начелник округа Мирослав Дучић нам је обезбедио пернице, а Градска управа школски прибор. Прваци су већ добили школски прибор – рекао је Раду.
Емпатија и хуманост, те две највише људске вредности које су после трагичних догађаја у мају ове године доспеле под лупу јавности, нису напустили ђачке клупе и срца деце која похађају ову образовно-васпитну установу.
У оквиру Дечије недеље, која под слоганом „Велико срце деце Србије“ траје од 2. до 8. октобра, данас су представници ове школе уручили Дечијем одељењу кикиндске болнице пригодне поклоне: играчке, одећу, књиге и пакет млевеног „Плазма“ кекса.
rbt
Иницијатива за акцију потекла је од чланова Ђачког парламента ОШ „Вук Караџић“, који су уз помоћ својих другара прикупили средства за набавку и куповину дарова најмлађим пацијентима који се лече у болници.
У име те установе, на овом изузетно хуманом гесту и поклонима захвалиле су специјалиста неонатологије др Биљана Племић и главна сестра Дечијег одељења Милица Митрашиновић.Сложиле су се да играчке увек добро дођу, а да је помоћ у виду хране и одеће драгоцена.
Пријаве студената за стипендије и кредите почеле су данас и трајаће до 31. октобра, а како је рекао помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић по конкурсу Министарства у просеку око 8.000 студената годишње оствари право на стипендију и око 6.000 студената оствари право на студентски кредит, док око 1.000 студената оствари право на престижну стипендију за изузетно надарене студенте.
“Пријава за студентске стипендије и кредите траје до 31. октобра. Након високошколске установе припремиће прелиминарне листе на основу упутстава које су добиле и доставити надлежној служби за студентске стипендије и кредите”, рекао је Јовић за Танјуг.
Према његовим речима ове као и претходних говина додељују се стипендије за редовне студенте високошколских установа чији је оснивач Србија, стипендије надареним студентима на основим, мастер и докторским студијама и стипендије за недостајућа занимања у просвети, а то су пре свега у областима математике, информатике, физике и језика.
“Ми смо прошле године увећали износ за редовне стипендије, оне сада износе 13.000 динара, поред тога пре пар година смо дуплирали износ за стипендије за надарене студенте које износе 24.000 динара, а ове године смо увећали износ за стипендије за недостајућа занимања у просвети и сада износи 19.800 месечно”, рекао је Јовић.
Он је додао да по правилу у јануару почиње исплата, када се исплаћују две рате за октобар и новембар.
“Пријаве се подносе високошколским установама, а на нашем сајту се преузима конкурсна документација. Министарство просвете додељује стипендије редовним студентима државних високошколских установа који нису у радном односу, а који у положили све испите из претходних година студија и постигли просечну оцену најмање 9,00”, рекао је Јовић.
Када се ради о стипендијама изузетно надареним студентима државних факултета оне се додељују од треће године студија, односно са остварених 120 ЕСП бодова. и њу могу да добију студенти који су положили све испите из претходних година студија, први пут уписали студије првог, другог или трећег степена и који су одмах након средње школе уписали високошколску установу, а који током студирања остваре просечну оцену најмање 9,00.
“Право да се пријаве на Конкурс за стипендије за недостајућа занимања у просвети имају студенти државних високошколских установа, који су у текућој школској години уписани први пут у другу или трећу годину студија првог степена на студијским програмима области математике, физике, информатике, српског, енглеског и немачког језика. Услов је и да кандидати нису губили ниједну годину током студија, да су положили све испите из претходних година студија и постигли просечну оцену најмање 7,50”, рекао је Јовић.
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић изјавио је данас да ће од 1. новембра, када проради систем „Пронађи ме”, намењен узбуњивању јавности о несталој деци, сви мобилни оператери послати једну СМС поруку са линком, који ће водити до сајта Министарства унутрашњих послова, где ће бити детаљна објава о самом нестанку детета.
„У овом моменту, мобилни оператери ће послати једну СМС поруку. Пошто је мало карактера да би се цео нестанак могао описати и да би се могла послати фотографија, ту ће бити један линк који ће водити до сајта МУП, где ће бити објава о самом нестанку. Аеродром Никола Тесла ће на својим билбордима у оквиру аеродрома објавити тај нестанак и свако ће заправо урадити оно што је тренутно у његовој моћи”, рекао је он за Танјуг.
Он је додао да ће и Путеви Србије на ауто-путевима уместо “Возите пажљиво”, такође објавити информацију о нестанку детета.
Када је реч о медијима и телевизијама, Јурић каже да ће они бити у обавези да објаве један форматирани постер где ће бити фотографија детета, име и презиме и евентуално место где је дете задњи пут виђено и шта је имало на себи у тренутку нестанка како би грађани помогли у потрази.
Додаје да ће радио емитери на свој начин моћи да објаве информацију о нестанку детета, говорећи о опису самог детета.
„У рад система ‘Пронађи ме’ су укључени сви, кад кажем сви, мислим на све институције, све грађане, сви медији ће помагати у потрази за несталим дететом, сам систем је замишљен тако да укључује целу заједничку потрагу за једним дететом”, објаснио је он.
Према његовим речима, оно што ће мењати досадашњу потрагу за несталом децом је то што ће полиција, осим својих досадашњих процедура, укључити и грађане који ће моћи да помогну при потрази.
„У претходних годину дана се радна група често састајала. Имали смо много дилема, много изазова. Оно где смо имали највећи изазов су били критеријуми везано за поступак потраге, то је оно на чему смо највише радили, међутим тај технички моменат, везано за брзо обавештавање, такође јесте изазован”, рекао је Јурић и истакао да ће се систем “Пронађи ме” надограђивати у наредном периоду, у техничком смислу, као и смислу укључивање неких других чинилаца самог система.
На фијакеријади у Новом Бечеју одржаној 1. октобра чланови Кикиндског коњичког удружења остварили су изузетан успех.
Иван Ракић је освојио четврто место у двопрегу, у изузетној конкуренцији. Прва три места у категорији јахања, узеле су девојке из клуба: Мина Албулов, Јелена Родић и Петра Милица Фазекаш.
Након гостовања у Прибоју на Данима Данила Лазовића и представе „Смрт човека на Балкану”, кикиндско Народно позориште је с успехом извело представу „Настојник” у Српском позоришту у Будимпешти. Сезону репертоарског играња у Кикинди отвориће винковачко позориште „Јоза Ивакић” с представом „Три и пол сестре” у режији Пеђе Гвоздића, а по тексту глумице Петре Цицварић, која уједно у овој представи, уз још три женска лика, тумачи и једну од улога. Кикинђани имају интензивну и добру сарадњу с винковачким позориштем, која се највише огледа у размени представа. Тако ће бити и овог 4. октобра.
Био је то повод да разговарамо с ауторком комедије „Три и пол сестре” Петром Цицварић. Иначе, ова глумица је ширу популарност стекла пре више од деценије играјући у ТВ новелама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”.
Најпре сте завршили Математичку гимназију у Осијеку, па крећете са студијама на Филозофском факултету, а потом се ипак одлучујете за уметност. Како је дошло до преокрета и одлуке да упишете глуму?
– Искрено говорећи, Филозофски факултет уписала сам јер нисам имала довољно храбрости отићи на пријемни за глуму. Провела сам ту прву годину студија у Загребу више одлазећи у казалишта него на предавања. Након једне представе, враћала сам се у свој малени студентски стан, те сам у трамвају сусрела пријатељицу из основне школе, с којом сам дуги низ година ишла на драмску секцију у Осијеку (у Дјечјем казалишту Бранка Михаљевића). Она ми је рекла да се отворила Академија у Осијеку, да има одсјек за глуму и луткарство, те како се она и још њих пар с драмске заједно припремају за пријемни. Одмах сам знала да је то то, да морам заборавити на свој страх и пробати. Пар мјесеци послије отишла сам у Осијек на пријемни и уписала глуму и луткарство.
Фото: Пеђа Гвоздић
Играли сте у ТВ серијама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”. После су Вас некако заобилазили кастинзи. Значи ли то да је у Хрватској, као и у Србији велика „производња” дипломираних глумаца и тешко се долази до простора?
– Мислим да је сигурно велика „производња“ глумаца. Пуно већа него што је била прије. Има, сва срећа, различитих послова унутар тог нашег глумачког позива. Наравно да глума подразумијева казалиште, серије и филмове, али има ту још тога – синкронизације, анимације, водитељства, вођење драмских секција… и колико знам и видим, глумци се јако добро сналазе. Све више глумаца режира, пише, продуцира и сматрам како смо способни све то чинити, наравно да некоме иде боље једно, некоме друго, нисмо сви једнаки. Исто тако, има оних који уз своје глумачке послове раде и друге послове (као нпр. вожња таксија, вожња за Глово или Болт…) само како би се мало више попунили џепови, јер живот у градовима је све скупљи. Вјерујем да „простор“ ми глумци морамо стварати сами. Не сматрам да је успјех само бити на телевизији или у најновијем филму, пуно тога још лежи у ономе што зовемо успјехом и наравно, за свакога је он другачији. Схватила сам да телефон не може увијек звонити сам од себе, па сам одлучила сама себи створити прилику. Мој одабир стварања простора јест да пишем, стварам нове драме, тражим могућности гдје се оне могу играти. Имала сам срећу да је ондашњи равнатељ Градског казалишта „Зорин дом“ у Карловцу, гдје сам и запослена, био врло отворен за моје идеје. Вјеровао ми је кад сам му први пут рекла да имам драмски текст за дјечју представу. Поставили смо га као представу која је била јако успјешна, па ми је то отворило многа врата.
Фото: Joanna Paciorek
Сами сте написали и комад „Три и пол сестре” у коме и играте и који успешно гостује по регији. Значи ли то да Вам је љубав према писању остала још из детињства или је у питању тежња да заиграте у неком комаду који ће бити писан баш по вашем укусу?
– И једно и друго. Не бих се окушала у томе да у мени не постоји љубав и исконска тежња за писањем. А кад то већ тиња у мени, онда сам рекла самој себи да ћу написати текст који ће дати глумицама прилику да покажу своје таленте. Сматрам како смо још увијек у дефициту с добрим, квалитетним женским улогама. Већина их је у функцији мушкараца, а знам многе добре глумице које заслужују прилику показати што могу и развијати се кроз слојевите улоге. Овај текст је баш то – прилика за глумице.
Ваша представа се бави тајнама. Кажете да их свака фамилија има. Је ли по Вама суочење не само с тајнама, него и са самим собом важан део сазревања?
– Мислим да тајне има свака фамилија, да. Не морају то бити страшне ствари, наравно има свега. Али „тајне“ могу бити и осјећаји кривње, неадекватности, губитка себе… било што. Тајне могу бити мисли које потискујемо дубоко у себи. Мислим да је све то нормално. Као мајка, схваћам да је тешко све подијелити, или да се одређене ствари могу открити у каснијим фазама живота. Сјећам се свог првог разговора о љубави с мојим родитељима. Имала сам 14 година и нисам схваћала њихово поимање љубави, односа, брака. Сада већ могу причати с њима о обитељском животу, о подјелама унутар заједнице, жртвама, и они са мном могу подијелити неке ствари које нису могли кад сам била млађа, које ја тада једноставно нисам могла схватити. Суочавање с тајнама, потиснутим истинама, осјећајима, догађајима, сигурно може донијети напредак и сазријевање. Ако смо на то спремни. Суочавање са самим собом сматрам кључним аспектом за развој. Без тога, мислим, само стојимо на мјесту.
Уз Вас „Три и пол сестре” чине још три глумице. Да ли је теже радити кад није мешовита мушко-женска подела улога?
– Хм… Не знам. Искрено, волим када је мушко-женска подјела јер тако осјећам баланс међу енергијама. Можда сам само навикла на то, не знам, посљедњих осам година стално сам радила у мушко-женским подјелама. Ово је прва представа, након више од осам година, у којем имам само женске партнерице. Али овдје је био мушки редатељ који је ипак уносио своју енергију. Свој потпис. И то ми се свиђало у цијелом процесу.
Да ли сте до сада посећивали Кикинду и по чему Вам је град препознатљив?
– Била сам у Кикинди прије више од 10 година. Но тада сам живјела пуно бржим и немирнијим животом и након представе смо одмах путовали назад. Сада ћу си дати мало више времена. Прошетати улицама, прочитати нешто о повијести града, погледати које су занимљивости…
Због најављених радова на електродистрибутивној мрежи становници Винцаида биће без струје и воде у среду, 4. октобра од 9 до 12 часова и у недељу 8. октобра од 8 до 13 часова.
На Салашу 137 у Ченеју, на Фестивалу војвођанских фестивала Рогаљ, Туристичка организација Града Кикинде добила је Златну плакету за успешну организацију манифестације „Дани лудаје”.
На Рогљу се традиционално окупљају организатори бројних војвођанских фестивала и гастро манифестација уз богат културно-уметнички програм и садржај.
Све више градова у Србији прелази са традиционалне уличне расвете на ЛЕД осветљење. У Кикинди је овај пројекат спроведен у прави час, јер је уследило значајно поскупљење струје за ову категорију корисника.
На територији Града Кикинде имплементација 7.394 ЛЕД светиљки и рефлектора завршена је у јулу прошле године. Значајно мања потрошња електричне енергије резултирала је, већ у првој години, великом уштедом у градском буџету.
– Заменом старих светиљки јавног осветљења новим ЛЕД осветљењем, на годишњем нивоу је остварена уштеда од око 30 милиона динара односно 259.858 евра. Годишња потрошња износила је 4.658.620 кWх, да би након завршеног пројекта потрошња целокупног система износила 1.251.959 кWх. Такође, значајно је поменути и још један бенефит замене старих натријум, халогених и живиних светиљки, а то је емисија угљен-диоксида која је смањена за 73 одсто односно 3.747 тона за годину дана – прецизира Никола Југин, енергетски менаџер Града Кикинде.
Увођење нове јавне расвете, енергетски ефикасне, пројекат је јавно-приватног партнерства, а уговор је закључен на период од 15 година. Замену јавне расвете као и одржавање система јавног осветљења реализовала је фирма Смарт Енерџи Инвестмент.
За отклањање евентуалних кварова, грађани се обраћају Градској управи, која потом прослеђује податке надлежнима за њихово решавање. Највећи број неисправних светиљки у истом тренутку износио је 44 комада.
Светосавска улица
– Приватни партнер брзо реагује на пријављене кварове од стране Града и у сарадњи са Градом и ЕПС-ом их благовремено отклања – наводи Југин.
Комунална инспекција податке о кваровима, прослеђује даље, у зависности од врсте квара- да ли је неисправна светиљка, напајање или више светиљки у низу. Поједини кварови попут оних на подземном каблу изискују више времена да се поправе, па грађанима преостаје да буду стрпљиви.
