Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, u intervjuu za Alo govorio je o dešavanjima u parlamentu, te poručio da su poslanici opozicije Aleksandar Jovanović Ćuta i Srđan Milivojević najbolja slika propasti opozicije. On je na početku razgovora odgovorio na optužbe opozicionara da je jedan od najprimitivnijih poslanika, te da je i sam parlament jedan od generatora nasilja u društvu.
– Poslanici opozicije su tri puta nasrtali na mene, dva puta Bora Novaković i jednom Stefan Jovanović, kompletna desničarska opozicija je nasrnula na predsednika Republike. Poslanici Dveri su napadali premijerku Anu Brnabić i najstrašnije je vređali. Zoran Lutovac mi je pretio šamaranjem, a onda mi je poručio da to i dalje misli, ali da neće da me šamara u sali iz poštovanja prema Skupštini. Psovanja majke više i ne brojim. O uvredama i najgorim mogućim rečima koje dobacuju tokom sednice ne vredi ni pričati. Ne znam šta treba da uradim da bi oni bili zadovoljni, verovatno da sam sebe počnem da šamaram, da sam sebe počnem da bijem. To je klasična priča „drž’te lopova“. Oni konstantno šire nasilje u parlamentu, a onda stvaraju sliku kakvu žele, a to je da od sebe naprave žrtve, a mene i poslanike SNS predstave kao nasilnike. To rade preko Šolakovog medija koji dnevno prati događaje u Skupštini i na taj način prave paralelan svet koji ne odgovara stvarnosti.
Zbog čega je opoziciji bitno da vas na taj način predstavi?
– Zato što gube u parlamentu. Pokazali su da su potpuno nesposobni da se izbore sa mnom, da odgovore na argumente, nesposobni da na bilo koji način budu u ravni sa onim što radimo mi kao poslanici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve“. Oni bi voleli da sa druge strane imaju nekoga sa kim bi mogli da se sprdaju ili nekoga ko će da ćuti dok oni nesmetano sipaju laži, vređaju i izmišljaju. Na njihovu žalost, imaju potpuno suprotnu situaciju.
Predsednik Srbije je nekoliko puta pozivao opoziciju na dijalog, niko se nije odazvao, šta vi mislite, zbog čega?
– Zato što su podigli lestvicu toliko da su doveli dotle da je svaki razgovor za njih kapitulacija i da je svaki razgovor nekakva izdaja njihovih opozicionih nazovi ideala, što je van pameti. Oni ni u parlamentu ne razgovaraju. Oni i ovde žele da vode monologe, pa kukaju zato što im odgovaramo. Osnovna njihova postavka jeste – mi smo tu da govorimo šta nam pada na pamet, a na vlasti je da ćuti i da trpi. Mi niti hoćemo niti imamo pravo da ćutimo i trpimo da nas vređaju, i da nam lekcije drže oni koji su ovu zemlju doveli do potpunog rasula.
Rasulo se trenutno dešava i u Narodnoj stranci, tamo se vodi borba između Miroslava Aleksića i Vuka Jeremića oko čelne pozicije? Da li je to neslaganje vidljivo i u parlamentu?
– Jeste. To se videlo i na jednoj sednici kada je poslanica Ivana Parlić došla u parlament i držala banku satima, a Miroslav Aleksić nije smeo da joj se obrati… Na kraju je zakukao da dva sata čeka na red, ali nije smeo to da kaže Parlićevoj, već se obratio Orliću. On kao šef te poslaničke grupe izgleda više nema nikakvog uticaja i, koliko vidim, mi ćemo tu imati novu poslaničku grupu u bliskoj budućnosti. Ja im ovim putem poručujem da ne računaju na mene što se tiče novog rasporeda sedenja. Mesecima poslanici opozicije nisu mogli da se dogovore ko će gde da sedi, a sada ponovo da ulazim u tu priču, stvarno nemam snage. Ne mogu više da pohvatam ko se od njih kada s kim druži, ko se s kim posvađao, ko je kome dao stranku, pa se pokajao…
Na društvenim mrežama objavljujete slike Aleksandra Jovanovića Ćute.
– Mislim da je on, uz Srđana Milivojevića, najbolja slika propasti opozicije. Ima jedan video koji nisam objavio, a koji odlično pokazuje tu propast. Svi poslanici opozicije, uključujući tu doktore nauka, profesore univerziteta, po komandi ustaju, sedaju, podižu transparente, a komanduju im Milivojević i Ćuta. Ćutino ponašanje je sramotno za svaku birtiju koja drži do sebe, a ne za parlament. Vi ne možete ni da vidite šta sve on radi, to je ponašanje neodgojenog derišta u pubertetu. Ulazi sa cigarom, jedan dan sedne na jedno mesto, drugi dan na drugo, penje se na stolicu, šeta se po sali… On ne shvata šta je parlament.
Srpska napredna stranka je dobila novog predsednika Miloša Vučevića? Kako vi to komentarišete, kakvu saradnju imate sa njim?
– Godinama odlično sarađujemo. Miloš je čovek koji je prošao stranačku strukturu od najnižeg do najvišeg nivoa, zna kako stranka diše. U tom kontekstu neće imati problema jer odlično poznaje SNS. Ono što međutim, ne samo njemu nego svakome i danas i sutra je i biće problem, jeste to da je teško gaziti stopama kojim su gazili divovi. A predsednik Vučić je apsolutno dominantna politička figura i jeste div u tom smislu. On je lestvicu podigao na takav nivo da je to teško pratiti, a kamoli preskakati. Stranka na čelu sa predsednikom Vučićem nikada nije izgubila nijedne izbore, uvek je ubedljivo pobeđivala… Teško je tim stopama gaziti.
Opozicija i opozicioni mediji tvrde da rejting SNS-a pada.
– To vam je kao u stara vremena u našoj zemlji kada je bilo potrebno da pada kiša, a kiša ne pada, okupe se mlade devojke na nekom brežuljku i pevaju dodole po ceo dan u nadi da će kiša pasti. Ovo su neke političke dodole. Čak i da je to tačno, a nije, oni se i dalje ne hvale da njima rejting raste. Opozicija ima mnogo veći problem od rejtinga SNS, koji je, hvala na pitanju, dobro. Njihov problem je da čak i ljudi koji su protiv politike koju mi predstavljamo nisu za njih. Tu jednačinu oni nisu u stanju da reše, a čisto sumnjam da će je rešiti Ćutom i Milivojevićem.
Kakva je vaša saradnja sa koalicionim partnerima u Skupštini, stiče se utisak da su malo tihi?
– Ne mogu da kažem ništa loše što se tiče komunikacije i saradnje sa kolegama. Svaka stranka nastupa na neki svoj način i razumem da tu postoje razlike.
Biću tamo gde moja stranka proceni
Kakve su vam dalje političke ambicije, vaš prethodnik iz parlamenta je sada ministar, vidite li sebe u izvršnoj vlasti?
– Uvek ću biti tamo gde proceni moja stranka da je najbolje da dam doprinos. Naravno da svako od nas ima nekih svojih ličnih ambicija, međutim jedan tim mora da funkcioniše tako da na svakoj poziciji ima igrača koji najviše daje na toj poziciji. Čak i da ne budem ni na jednoj poziciji, ja ću svim srcem podržavati politiku u koju duboko verujem, a to je politika koju je definisao i trasirao predsednik Vučić u prethodnim godinama iza koje stoje zaista briljantni rezultati.
Podići izborni prag i uvesti stepenasti cenzus
Da li nas čeka vruća politička jesen i da li su pred nama izbori?
– Nas izbori čekaju pa čekaju. Imamo lokalne izbore sledeće godine, imamo i redovne pokrajinske izbore u Vojvodini. Da li će biti republičkih izbora, videćemo. Lično ne bih imao ništa protiv. Mislim da bi bilo dobro da se pre tih izbora konsultujemo i razmislimo o sve češćem zahtevu građana da se podigne izborni prag i da se uvede stepenasti cenzus koji bi važio za koalicije.
(Alo)
