Опозиција је сада прешла на копирање политике која доноси резултате – на копирање политике Алекандра Вучића.
Кампања је увелико у току, а до сада ниједан опозициони представник није дао ни трачак наде да ће показати какав такав политички програм.
Обично су се определили за насиље, лажи, а сада и за копирање политике која у последњих 10 година даје резултате, а то је политика председника Србије Александра Вучића и Српске напредне странке.
Прави пример копирања актуелног председника Србије јесте лидер Нове ДСС Милош Француз Јовановић.
У недостатку свега, решио је да проба са копирањем, па куд пукло да пукло.
Тако је у једној емисији код Југослава Ћосића, на питање водитеља какав је његов план за КиМ, Јовановић одговорио:
– Радили би на повлачењу признања, што би био циљ сам по себи – рекао је Француз.
Управо то је политика актуене власти, која даје резултате, па да проба да превари грађане да ће и он то радити.
Истина је, међутим, другачија.
У време док је Јовановић био на власти (2007 – 20212.) нула земаља је повукло признање независности КиМ, а чак 81 земља је признала Косово и Метохију.
За разлку од тог времена, које опозиција хоће да врати на политичку сцену, за време владавине председника Вучића, дакле од 2012. године, 28 земаља је повукло признање КиМ.
Данас је у центру Новог Сада, Руска странка отпочела са прикупљањем потписа подршке идеји да Србија постане чланица Брикса. Како из Руске странке наводе одзив грађана је био већи него што су очекивали.
„Данас су се представници Руске странке – Срби и Руси – браћа заувек!, окупили у Новом Саду како би грађанима северне српске покрајине представили политику, идеје и вредности за које се боримо и залажемо. Ми, као конзервативна политичка странка у први план свог програма истичемо традиционалне вредности и патриотизам. Данашњом акцијом у центру Новог Сада, желимо да укажемо на погубност западних вредности, као и на тромост бриселске бирократије. Из тог разлога Руска странка је једина странка која се залаже да Србија буде прва држава у Европи која ће приступити БРИКС-у, организацији која представља будућност на глобалном нивоу. Овим путем позивамо све припаднике руске националне мањине, као и све грађане Републике Србије да подрже Руску странку – Срби и Руси – браћа заувек! на предстојећим изборима и да потпишу петицију Србија у БРИКС-у“, стоји у саопштењу Руске странке.
Подсетимо, Брикс је енглеска скраћеница и економски појам који се односи на растући развој привредног потенцијала Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике. Поред ових држава које чине окосницу Брикс-а, преко 30 држава је поднело захтев за придруживању Брикс-у.
Уједињена опозиција снажно подупрта Шолаковим медијима и појединим јавним личностима окупљеним око ПроГласа, кренула је у предизборну офанзиву. Удружених апетита за освајање власти, ујединило се 12 партија, углавном деривата некадашње Демократске странке.
Главни протагонисти опозиционе борбе су у својим очима елита- интелектуална, морална и културна, за коју је Србија зверињак, а присталице политике председника Вучића насилници, сендвичари, безуби…
Разбацују се великим речима и општим местима. Све већ виђено. Демократија, борба против насиља, медијске слободе, европске вредности, бољитак…У фокусу су им Шолакови медији и велики градови. Укратко- тамо где је лова. Добро, а шта би конкретно радили уколико би освојили власт? То смо већ гледали, кроз димну завесу демагогије и пустих обећања.
Потпуно маргинализован по питању улагања, пројеката, нових инвестиција- такав је био овај наш север Баната током владавине „жутих”.
Закатанчене фирме, лоша приватизација, незапосленост, одсуство улагања у инфраструктуру … За властодршце који су били презаузети сопственим бизнис шемама и и међусобним размирицама, интерес грађана био је важан колико и лањски снег.
Тако су, сећамо се, долазак инвеститора и отварање фабрика, реконструкција пута Кикинда- Башаид, изградња и опремање индустријске зоне, решавање проблема пијаће воде – све одреда биле немогуће мисије.
Без посла је био сваки четврти радно способан суграђанин/ка. Да је само то, превише је. А није. Овдашња Хитна служба није имала возила, будуће мајке су током трудничког боловања примале свега 65 одсто зараде (да и на то подсетимо)…Инвестиције и значајни инфрастуктурни пројекти су, сви одреда, заобилазили Кикинду.
Данас више није тако. Маћехински однос према овог делу земље постао је прошлост које се нерадо сећамо. Кикинди је како симболички, враћањем статуса града, тако и конкретно, враћена песпектива да може и мора боље. Да могу и нове фабрике и фабрика воде, и нова пијаца и гранични прелаз, и нове саобраћајнице и улагања у здравство, образовање, нове културне садржаје…Вреднују се дела, не изговори.
Да се из круга двојке тзв прозападне опозиције и салонских десничара слабо назире наш север Баната, већ смо се уверили. Не морамо поново.
Вођа опозиције Драган Ђилас на судској лицитацији 2О18. године за свега 13,2 милиона динара купио је несуђену хладњачу, за коју је средином 2009. године, посредством „жуте“ покрајинске власти, Ђиласов ортак Зоран Милешевић, од Развојне банке Војводине узео кредит од 960 хиљада евра, уз обавезу да развије посао са воћем и поврћем, али од бизниса није било ништа, а банкарима ни динар није враћен. Застакљена зграда на улазу у град, у међувремену је претворена у – одгајивачницу немачких овчара, пише у прошлом броју „Комуне” Милан Иветић.
Актуелни вођа опозиције Драган Ђилас показао се и доказао као неко ко лако стиже до новца, поготово ако лову стиче док, као бизнисмен, упоредо обавља високу политичку функцију, па преко своје партијске врхушке (ДС) док она „дрма“ Србијом, уговара уносне послове са државом.
Тако је, као градоначелник Београда, у исти мах и власник „Мултиком групе“, за кратко време стекао неслућено богатство. Уме, такође, лидер Странке слободе и правде, сада и кључни креатор и спонзор изборне листе „Србија против насиља“, и да добитно улаже у станове и друге исплативе некретнине, да девизе промишљено орочи у банкама широм кугле земаљске… Зна, опет, овај тајкун с политичким педигреом и да свесно троши на нешто што, у новчаном смислу, барем на први поглед – не враћа уложено. Тако је, наиме, поступио у Кикинди.
Ђилас је, наиме, 2018. године, постао газда несуђене хладњаче за воће и поврће у нашем граду. Шта га је мотивисало да олако одреши кесу и преузме небригом и нехатом на рубу града уз магистралу у правцу Башаида у пословно-политичком глибу давно укотвени, додатно запуштени, стаклени „брод“ у којем је још од 2010. године требало да се складиште тржишни продукти овдашњих воћара, виноградара и повртара. Као да је, не размишљајући, улудо бацио паре. А није. Да ли је пазарењем будзашто (мерено дебљином његовог буђелара) несуђеног привредног профитног објекта Ђилас покушао да барем донекле сапере пословну и људску брљотину овдашњег тајкуна, са којим политички одавно тесно сарађује и јаранише? Присетимо се само како су њих двојица „спасавали“ од финансијске пропасти своју ДС, увлачећи је, како многи сматрају у –дужничко ропство. То је, међутим, друга тема.
За обичног смртника 13,2 милиона динара је баснословна сума. За Ђиласа је тај износ – ситница, цркавица. Толико је, Ђилас на јавној судској лицитацији платио за зграду хладњаче. А ево зашто је дошло до продаје кикиндског „Скадра на Бојани“.
Принтскрин
Зоран Милешевић је 6. јуна 2009. године од тек основане Развојне банке Војводине, настале докапитализацијом дотадашње Металс банке, која је, зна се, била под директном управом војвођанског огранка тада владајуће Демократске странке, узео строго наменски кредит од 89 милиона динара (по тадашњем курсу око 960 хиљада евра). Обавезао се, између осталог, да запосли одређени број људи и за неколико месеци започне производњу. Његов параф на банкарском уговору, испоставило се, био је, за невољу – мртво слово на папиру. Милешевић је тотално занемарио све преузете обавезе. Понео се као да је РБВ – Алајбегова слама. Тако, иначе, буде када се кредити дају на основу политичког, прецизније „буразерског“, пријатељства, а не екомомске логике и интересног резона.
Пошто није испоштовао уговор, нити измирио обавезе према РБВ, његов дуг са каматама и трошковима судског поступка нарастао је на фантастичних 172,391.585,22 динара (поједностављено на 172,4 милиона динара). Због тога је Развојна банка Војводине, да колико-толико намири огромну штету, од Милешевића одузела хладњачу и понудила је на продају. У ту сврху ангажован је јавни извршитељ из Зрењанина Драган Николић. Тек у другом покушају здање хладњаче је, за 13,2 милиона динара, односно за 112 хиљада евра, као једини понуђач, купила Ђиласова фирма „Мултиком група“.
Захваљујући Д.Ђ. и З.М, Кикинда, уместо хладњаче за воће и поврће, сада има још једну, баснословно плаћену – одгајивачницу паса. Поучан бизнис, да се смрзнеш.
НОВА НАМЕНА
Изјаловила су се надања Кикинђана да ће пребогати Ђилас преузету пословну аквизицију привести пројектованој пословној намени. Боде очи закантачен плац несуђене хладњаче. Свега и свачега је ту: грађевински материјал, гвожђурија, путарске, транспортне и радне машине… А унутра, у својеврсном „стакленику“ – чопор Милешевићевих паса, чији лавеж, када се отворе врата, одзвања атаром будећи језу. Несуђена хладњача за воће и поврће постаде, ето – поред оне у „Нарвику“, друга Милешевићева – пасја кућа.
ЗГРНУО БОГАТСТВО
Реагујући на јавне прозивке да се непоштено, до неслућених граница обогатио, Ђилас је на друштвеним мрежама куражно потврдио да на рачуну има 619 милиона евра. Машала. Па, не трепнувши, појасни: „То су приходи фирме у протеклих 10 година, на које плаћам порез. Ја се поносим тиме“.
А како је стекао толико богатство најбоље је објаснила некадашња председница Савета за борбу потив корупције Верица Бараћ. Ђилас је у време владавине ДС могао да функционише као градоначелник Београда, у исто време и као власник фирме која се бави медијима и која је, у пословном смислу, везана за буџет. Тако је лако могао да згрће милионе. Није то био одраз његове памети нити пословне креативности, већ – безобразлук и цинизам, рекла је својевремено Верица Бараћ.
Јутрос је на седници Владе усвојен закључак о исплати 20.000 динара помоћи свим радницима Поште Србије, изузев руководства. То је договорено у споразуму који су синдикати поштанских радника потписали са премијерком Аном Брнабић прошле недеље, сазнаје Политика.
Како незванично сазнаје лист, ова помоћ биће исплаћена свима онима који су се вратили на посао и до данас преузели своје радне обавезе. Исплата двадесет хиљада динара, према споразуму, биће исплаћена до суботе 25. новембра.
Најновији подаци показују да се огромна већина радника Поште Србије вратила на посао на читавој територији земље, те тако и велика већина радника до суботе може очекивати помоћ од 20.000 динара.
Подсећамо, претходне недеље су руководиоци обуставе рада претили радницима и руководиоцима пошта да ће „пасти крв“ уколико филијале поште буду прорадиле, док су неки други вређали колеге, новинаре и председницу Владе на најгнусније начине. Неки од њих су исти дан позивали да се подржи листа Србија против насиља на предстојећим изборима. Многи радници поште након тога су схватили да су били изманипулисани и већ истог дана су се вратили на посао.
У интервјуу за дневни лист Ало, члан Председништва СНС Владимир Ђукановић, упитан је и о коалиционом партнеру СПС.
– Иначе, замолио бих СПС да се не бави преваром по локалним срединама где воде кампању како је глас за Ивицу Дачића исто као да се гласа за Александра Вучића. Није исто и не може да буде исто! То је безобразлук и превара. Глас за Александра Вучића је искључиво ако се гласа за нашу листу на републичком нивоу или за наше листе на локалним изборима– истакао је Ђукановић.
Ђиласове и Шолакове листе
– Ови избори заиста јесу судбоносни јер све до 2027. године нећемо имати изборе и сада се одлучује да ли ће се земља вратити у период катанчења фабрика, уништења привреде, распродаје националних интереса, радника који закивају шаке у летвице и секу прсте јер им фабрика не ради, у незапосленост од 28 одсто, у земљу без перспективе из које људи масовно одлазе. Уколико то људи желе, слободно нека гласају за Шолакове и Ђиласове листе. Под тим подразумевам ову званичну коју су основали, али и листу ДСС, ДВЕРИ и Заветника, које су такође њихове листе. Уколико желимо да Србија настави са економским прогресом, са довођењем нових инвестиција, отварањем нових фабрика, радних места, увећањем плата и пензија, с јачањем наше војске, полиције, модернизовањем здравства, јасан је избор – определићемо се за листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане“. Зато молим све да у што већем броју изађу на гласање. Заиста је важно- поручио је Ђукановић интервјуу за Ало!
Након бројних промоција широм Србије, суграђанин Веселин Мандарин (21) своју поезију представио је и у Немачкој. После Падерборна, где су уприличене четири промоције, у августу је књижевне вечери одржао у Елсену, Шлосу и Дортмунду. Његов првенац „Вечност је крива” објављен је у марту ове године.
– Током једног од мојих путовања у Немачкој, упознао сам колеге пореклом из Србије, који се успешно баве поезијом у Немачкој. Уз њихову подршку, мој рад је представљен тамошњој публици. Постао сам и члан Удружења песника Падерборна које ме је наградило похвалом. Неколико примерака моје збирке песама сада се налази и у Градској библиотеци у Падерборну, у делу страних књижевника. Публика у Немачкој ме је дивно прихватила, свакодневно су стизале похвале и честитке , још увек сам под утисцима. У плану су поновна гостовања, стекао сам доста читалаца и пријатеља. Пресрећан сам што сам имао могућност да свој рад, нашу Србију, Кикинду али и своје родни Иђош, представим у Немачкој- истиче Веселин.
Млади поета припрема другу збирку поезије, а пише и роман. Жели да пружи подршку младима у борби против насиља, али и да допринесе подизању свести о значају културе и образовања. У току је и рад на позоришној представи у Културно просветном друштву „Миливој Оморац” у Иђошу. Веселин наступа на бројним књижевним вечерима у Београду, а у плану је, открива, и ангажман у медијима. Активан је и на друштвеним мрежама јер жели да своју поезију приближи што већем броју читалаца.
– Реакција људи је предивна, срећан сам што разумеју оно што радим, и поруку коју шаљем кроз своју поезију. Добио велики број признања и похвала, међу њима је и признање Удружења српских књизевника у Словенији, које је за мене посебно драго. Након великог броја гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом, моје друштвене мреже расту из дана у дан и броје велики број пратилаца и љубитеља уметности и писане речи – каже Веселин.
Млади поета од ове јесени је студент кикиндске Високе школе за образовање васпитача. Претходно је студије фармације уписао по жељи родитеља, али своју будућност није видео у тој бранши. Поред поезије и рада са децом, његова велика љубав је и глума.
КРИШОМ ПИСАО ПЕСМЕ
Веселин пише песме од своје дванаесте године. Да осећања, мисли, жеље и стрепње претвара у стихове, све до ове године, нису знали ни родитељи, сестре, родбина, другови, девојка… Спутавала га је, признаје, спознаја да неће наићи на подршку околине. И тако су се песме низале, свеске пуниле, а Веселин је стрљиво чекао прави тренутак када ће обелоданити своје песме.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да раднике у јавним предузећима наредне године чека додатно повећање плата и минималне зараде.
Подсетио је да 1. децембра користинци социјалне помоћи добијају 10.000 динара од државе. Од јануара ће бити већи минималац и такође следи повећање плата у јавном сектору од 10 одсто.
„Од маја или јуна можемо да идемо на додатно поваћање плата и минималне зараде“, изјавио је Вучић гостујући на ТВ Пинк.
„Стопа раста иде боље него што смо то очекивали у трећем и четвртом кварталу. Сигурност и стабилност наших јавних финансија је од пресудног значаја. За нас је будућност Србије кључно питање и питање живота“, истакао је председник Србије.
Покрајинска изборна комисија је на данашњој седници прогласила изборну листу „Александар Вучић-Војводина не сме да стане”, под редним бројем 1.
На листи се налазе три кандидата из Кикинде. Председница кикиндских напредњака и посланица у Скупштини Војводине у протеклом сазиву Станислава Хрњак налази се на високом, трећем месту листе.
За Хрњакову је нови мандат у покрајинској скупштини загарантован, а неће изненадити ни уколико јој буде поверена нека друга важна функција у будућој покрајинској власти.
Фото: Покрајинска изборна комисија
Прва на листи „Александар Вучић-Војводина не сме да стане” је Душанка Голубовић, дипломирани правник из Сомбора, а на другом месту је Дамир Зобеница, дипломирани социолог из Новог Сада, досадашњи потпредседник Скупштине Војводине. Четврти је Дмитар Станишић, дипломирани правник из Сремске Митровице, а пета Александра Малетић, дипломирани психолог из Новог Сада.
Из Кикинде је на изборној листи „Александар Вучић-Војводина не сме да стане” и Миодраг Булајић, мастер економиста и такође покрајински посланик у протеклом сазиву (на 51. месту) и Наташа Брканлић, прехрамбени техничар (107.место).
На листи се налази 120 кандидата за предстојеће покрајинске избори који ће бити одржани 17. децембра.
