Kulturno-prosvetno društvo „Milivoj Omorac“ iz Iđoša obeležiće godišnjicu rada koncertom „Nek’ je život igra i pesma“.
Proslava uz nastup članova Društva održaće se u nedelju, 15. decembra, u sali Doma kulture, od 19 sati.
Igor Crnogorac
Izložba pod nazivom „L’art contact: francuska i srpska skulptura iz kolekcije Tera” biće postavljena u Kulturnom centru Srbije u Parizu od 16. januara, saopšteno je iz Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.
Biće predstavljene skulpture u terakoti nastale u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma „Tera“ u Kikindi. Sa posebnim naglaskom na dijalogu između francuske i srpske umetničke scene, izložba osvetljava značaj kulturne razmene i očuvanja umetničkog stvaralaštva u glini, ističući ulogu Simpozijuma „Tera“ kao mesta susreta umetnika različitih generacija, porekla i iskustva.
U okviru postavke, predstavlja se 15 autora: An Rošet, Mrđan Bajić, Žozet Barbie, Alen L Burgok, Čedomir Vasić, Igor Antić, Olga Jančić, Florens Tor, Bernard Rudiger, Tanja Ostojić, An Mersedes, Zlatko Glamočak, Tatjana Stolpović, Mirjana Blagojev i Slobodan K. Bijeljac.
Njihovi radovi reflektuju kontinuiranu saradnju dve scene, raznovrsnost u pogledu pristupa i ideja, ali i jedinstvenost u pogledu poštovanja vrednosti gline kao prirodnog (pra)materijala.
Na taj način, publika ima priliku da se upozna sa delima izuzetne umetničke vrednosti koja otelotvoruju sintezu tradicionalnog i savremenog, istovremeno ukazujući na značaj jedinstvenog prostora koji neguje slobodu kao jednu od svojih osnovnih vrednosti. Takođe, izložbom radova koji su danas deo najveće savremene kolekcije skulptura velikog formata u pečenoj glini, ističe se potencijal savremenog umetničkog stvaralaštva kao moćne alatke za promociju umrežavanja i interkulturalnog dijaloga, navode u najavi izložbe iz CLPU „Tera“.
(Foto: Kikindski portal i Kulturni centar Srbije u Parizu)
Lara Balaban iz Kikinde, učenica četvrtog razreda Srednje muzičke škole „Josif Marinković u Zrenjaninu, osvojila je drugo mesto na 26. Međunarodnom takmičenju solo pevača “Nikola Cvejić” u Rumi. U šest kategorija, tokom dva dana, nadmetala su se čak 62 pevača. U Larinoj kategoriji bila je najveća konkurencija – među 22 takmičarke ona se pozicionirala na visoko drugo mesto.
Lara je, do sada, učestvovala na mnogim školskim, republičkim i internacionalnim takmičenjima. Od novijih, izdvaja nastup u Temišvaru na kojem je osvojila najveći broj bodova i prvo mesto, a prema takmičenjima ima poseban odnos.
– Doživljavam ih kao priliku za još jedan javni nastup i način da upoznam druge talentovane pevače – kaže Lara. – Najmanje važne su mi nagrade, bitno mi je da pokažem ono na čemu radim i da se, kroz svako iskustvo, razvijam. Takmičenja me motivišu da budem bolja i da se dodatno trudim, jer svaki izazov donosi novu inspiraciju.
Laru sada očekuje međunarodno takmičenje „Artisti della Voce“ koje će se održati u decembru u Novom Sadu. Učestvovala je i na solističkom koncertu operske pevačice Marije Radivojević, a često nastupa i sa Zrenjaninskom filharmonijom. Njen neosporni talenat već joj otvara mnoga vrata i nove izazove. Škola koju pohađa izabrala ju je da bude predstavnik na razmeni učenika u Tuzli, takođe krajem ovog meseca.
Larin dar, trud i upornost već daju rezultate, a uspeh u Školi postiže na čak dva smera – solo pevanju u klasi profesorke Svetlane Birke i na smeru dizajn zvuka u klasi profesora Strahinje Đorđevića. Logičan profesionalni put sada je Akademija umetnosti na kojoj planira da upiše solo pevanje.
– Veoma sam ambiciozna i posvećena pevanju, a moj cilj je da nastavim školovanje u tom pravcu i da izgradim profesionalnu karijeru. Ipak, najvažnije mi je da u svemu što radim pronađem radost i uživanje. Smatram da se prava strast prepoznaje upravo u tome kada svaki korak na putu donosi zadovoljstvo – precizna je Lara.
Uz već dokazane kvalitete i odlučnost, sasvim je sigurno da će sve zamišljeno i ostvariti, da će joj uspesi koji je tek očekuju doneti mnogo radosti i potpunu satisfakciju na umetničkom putu koji je odabrala, i mi joj želimo svu sreću u tome.
S. V. O.
Larin nagrađeni nastup:
Izložba slika sa kolonije Kulturnog centra u Kikindi biće postavljena u Galeriji „Zdravko Mandić“ u Novim Kozarcima.
Svečano otvaranje zakazano je za petak, 6. decembar, u 18 sati.
Izuzetnu priliku imala je večeras kikindska publika – da uživa u zvuku saksofona na koncertu za ovaj instrument đaka iz tri muzičke škole. Nastup pod nazivom „Tri škole – jedan zvuk“ organizovala je profesorica Nikolina Suvajdžić, uz pomoć kolega, profesora Sandre Dropo Ramaji i Darka Davidovića iz novosadskih muzičkih škola „Isidor Bajić“ i „Josip Slavenski“ i uz podršku svoje kuće, Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.
– Koncert je proizašao iz našeg prijateljstva – kaže profesorica Suvajdžić. – Odlučili smo da okupimo svu našu decu, da se upoznaju i da se druže, i to smo krunisali koncertom na kojem sviraju kompozicije koji klasičan saksofon predstavljaju u najboljem svetlu.
U prepunoj sali Narodnog muzeja 15 polaznika odseka za saksofon, od drugog razreda osnovne do trećeg srednje škole, izvelo je dela Mocarta, Klerisa, Bramsa, Rodrigeza i drugih kompozitora, pisanih za ovaj instrument, uz klavirsku saradnju profesora Apolonije Koso, Jelene Bajić, Natalije Pušić i Ele Banković Savčuk.
– Na ovaj način širimo popularnost instrumenta i publika ima priliku da uživa u nastupima naših đaka. I za njih je značajno da što više koncertriraju u drugim mestima – rekla je profesorica Dropo Ramaji iz Muzičke škole „Isidor Bajić“.
Profesor Davidović, nastavnik saksofona i klarineta u Muzičkoj školi „Josip Slavenski“ slaže se da je ovakva saradnja za decu višestruko korisna.
– Ceo dan smo proveli u Kikindi, posetili smo „Teru“ i obišli Muzej. Moji đaci nastupaju i u kvartetu sa temom iz filma „Porodica Adams“.
Klasa saksofona najnovija je u kikindskoj Muzičkoj školi. Osnovana je septembra prošle godine, i već ima 11 polaznika, što je izuzetan uspeh, dodala je profesorica Suvajdžić. Posle koncerta malih i velikih saksofonista i saksofonistkinja, u planu je uzvratna poseta i koncert u Novom Sadu.
S. V. O.
Proizvodnja mikrobilja, jestivih, mladih biljaka iz semena povrća, žitarica ili drugih biljaka koje se uzgajaju do faze sa kotiledonima, prvim listovima koji izbijaju iz zemlje kada se biljka razvije, još uvek je retkost u Srbiji. Dvadesetdvogodišnji Kikinđanin Norbert Buš jedan od malobrojnih koji se odlučio za njihovu proizvodnju.
Po završetku Tehničke škole na smeru elektrotehničar za elektroniku na vozilima, boravio je u Holandiji, gde se upoznao sa proizvodnjom mikrobilja u kontrolisanim uslovima, i odvažio da, po povratku, upravo to bude njegovo opredeljenje.
– Hteo sam da probam da ga uzgajam kod kuće. Svidelo mi se, kao i mojoj porodici, i tako je počelo. Za sada imam rotkvice kupus, grašak, luk, začinsko bilje – objašnjava Norbert. – Biljka izraste do 10 centimetara i za jelo se koristi sve osim korena koji je, takođe, jestiv. Iako nema ploda, prepoznaje se po ukusu.
Mikrobilje se gaji u zatvorenim uslovima i stalno su mu potrebni svetlo, grejanje i vlaga.
– Temperatura u prostoriji treba da bude 24 stepena, osvetljava se lampama, po ciklusima – kaže Norbert i dodaje da je, prethodno, dobro istražio ceo proces.
– Nisu zahtevne za uzgajanje, mogu da budu u saksijama, plastičnim posudama, čak i u tetrapaku. I zalivaju se svakodnevno. Seme kupujem u Beogradu, a zemlja mora da bude čista, netretirana. Ovo je organski proizvod, ali još uvek ne može da dobije sertifikat jer ga nema u propisima.
Istraživanja su pokazala da biljke baš u ovoj fazi obiluju nutrijentima – hranljivim materijama, vitaminima i mineralima, poput vitamina, C, E i K, luteina i beta-karotena. Zanimljivo je da sadrži 40 puta više hranljivih sastojaka od zrelih listova istih biljaka.
– Koristi se kao dodatak jelu, kao dekoracija, stavlja se u sendviče i smutije. Najbolje je da se konzumira sirovo, kako ne bi izgubilo ono što je najkorisnije u njemu. Zanimljivo je deci, ako ne vole povrće, ovo je odlična zamena – kaže Norbert koji je svoj proizvod brendirao kao „Bush mikrobilje“.
Prodaje ga sečeno, u kutijicama od 35 do 40 grama ili u saksijama, redovno i restoranima u kojima su prepoznali kvalitet i upotrebu mikrobilja. Narudžbine prima na Instagramu, @bush_mikrobilje, a dostava za Kikindu je besplatna.
Iako mu je za sada samo hobi, Norbert se nada da će uspeti da proširi proizvodnju i ustanovi je kao jedini izvor prihoda. „Od mehaničara do poljoprivrednika“, kaže u šali, međutim, do sada je već pokazao da je vredan i spreman da uči. Preostaje samo strpljenje i da sve uloženo i donese rezultate koje očekuje.
S. V. O.
Pravoslavni vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice. Jedan je od pet velikih Bogorodičinih praznika i označava ulazak (uvođenje) Presvete Bogorodice u hram.
Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete predati Bogu u hram, dovedena iz Nazareta u Jerusalim, gde ju je, na samom ulazu, dočekao otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. Ulazak Marije u hram praćen je svečanom povorkom Joakimovih i Aninih srodnika.
Nakon što su joj roditelji umrli, Mariju su, sa dvanaest godina, predali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu, da živi u devstvenosti, iako to nije bio običaj u Izrailju.
Devica Marija bila je prva doživotno zaveštana devojka. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, dok pisani tragovi potiču iz osmog veka. Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandar na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Kod Srba se ovaj praznik zove i Sveta Prečista i Ženska Bogorodica. Svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se i pričešćuju.
Takođe je i usečni dan, kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, slave ga i stočari. Ponegde se veruje da lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.
Stariji kažu da, ako na Vavedenje Presvete Bogorodice pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako je hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
Na ovaj dan post je obavezan, jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
„Tri škole – jedan zvuk“ naziv je koncerta koji za Kikinđane organizuje saksofonistkinja Nikolina Suvajdžić, profesorica u Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“. Pored njenih učenika, nastupiće polaznici odseka za saksofon profesora Sandre Dropo Ramaji i Darka Davidovića u muzičkim školama „Isidor Bajić“, odnosno „Josip Slavenski“ u Novom Sadu.
Koncert mladih saksofonista održaće se sutra, u sredu, 4. decembra, u svečanoj sali Narodnog muzeja, od 18 sati.
Na novoj izložbi Narodnog muzeja, „Okrug zlatnog lava”, upriličenoj povodom dva i po veka od uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog dištrikta, svake srede do kraja godine biće organizovana tematska stručna vođenja kustosa istoričara Miloša Pušare.
Na prvoj sesiji koja će se održati sutra, 4. decembra, pod nazivom „Čamac na Morišu i Tisi“, tema će biti ukidanje Potisko-pomoriške vojne granice i dolazak Srba graničara, budućih stanovnika Dištrikta.
„Barjak zlatnog lava“ naziv je drugog vođenja, 11. decembra – predavanje će biti o heraldici i grbovima sa zastave i iz povelja Velikokikindskog privilegovanog dištrikta.
Treća sesija, „Dištrička rebelija“, održaće se 18. decembra – tema će biti Velikokikindski dištrikt u buni 1848/49. godine.
O ekonomskoj istoriji Dištrikta govoriće se na tematsko-stručnom vođenju „Economicus districtus“ 25. decembra.
Sve sesije odvijaće se u prostoru Galerije Nova, sa početkom u 18.30 sati.
Bubnjarska sekcija Kikinda već drugu godinu nastupila je na BEDEF-u, takmičenju mladih bendova u Bečeju koji organizuje Muzički centar „Bubamara“ i oba puta u Kikindu se vratila sa izuzetnim priznanjima.
Prvu nagradu za najboljeg bubnjara Festivala, takođe već drugi put, osvojio je sada desetogodišnji Nikola Linjački. Nikolin uspeh još je značajniji ako se uzme u obzir da je bio najbolji u jakoj konkurenciji više stotina dece i mladih uzrasta od 9 do 18 godina. O nagradama su odlučivali članovi grupe „Neverne bebe“ koji su talentovanom bubnjaru iz Kikinde i uručili priznanje.
Pored ovog sjajnog pojedinačnog uspeha, i Nikolin bend „Metal gate” nagrađen je već dva puta. Ove godine osvojili su dva druga mesta: u uzrasnoj kategoriji od 12 do 15 godina i u kategoriji autorskih bendova. Ukupno je, na Festivalu, nastupilo 26 muzičkih grupa. Sa prošlogodišnjeg Bečejskog dečijeg festivala vratili su se sa titulom prvaka i trećim mestom u istim kategorijama takmičenja.
Nikola Linjački, odličan je učenik Osnovne škole „Sveti Sava“ i pohađa treći razred na odseku za gitaru u Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“.
S. V. O.