Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша обележиће годишњицу рада концертом „Нек’ је живот игра и песма“.
Прослава уз наступ чланова Друштва одржаће се у недељу, 15. децембра, у сали Дома културе, од 19 сати.
Igor Crnogorac
Изложба под називом „L’art contact: француска и српска скулптура из колекције Тера” биће постављена у Културном центру Србије у Паризу од 16. јануара, саопштено је из Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.
Биће представљене скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума „Тера“ у Кикинди. Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући улогу Симпозијума „Тера“ као места сусрета уметника различитих генерација, порекла и искуства.
У оквиру поставке, представља се 15 аутора: Ан Рошет, Мрђан Бајић, Жозет Барбие, Ален Л Бургок, Чедомир Васић, Игор Антић, Олга Јанчић, Флоренс Тор, Бернард Рудигер, Тања Остојић, Ан Мерседес, Златко Гламочак, Татјана Столповић, Мирјана Благојев и Слободан К. Бијељац.
Њихови радови рефлектују континуирану сарадњу две сцене, разноврсност у погледу приступа и идеја, али и јединственост у погледу поштовања вредности глине као природног (пра)материјала.
На тај начин, публика има прилику да се упозна са делима изузетне уметничке вредности која отелотворују синтезу традиционалног и савременог, истовремено указујући на значај јединственог простора који негује слободу као једну од својих основних вредности. Такође, изложбом радова који су данас део највеће савремене колекције скулптура великог формата у печеној глини, истиче се потенцијал савременог уметничког стваралаштва као моћне алатке за промоцију умрежавања и интеркултуралног дијалога, наводе у најави изложбе из ЦЛПУ „Тера“.
(Фото: Кикиндски портал и Културни центар Србије у Паризу)
Лара Балабан из Кикинде, ученица четвртог разреда Средње музичке школе „Јосиф Маринковић у Зрењанину, освојила је друго место на 26. Међународном такмичењу соло певача “Никола Цвејић” у Руми. У шест категорија, током два дана, надметала су се чак 62 певача. У Лариној категорији била је највећа конкуренција – међу 22 такмичарке она се позиционирала на високо друго место.
Лара је, до сада, учествовала на многим школским, републичким и интернационалним такмичењима. Од новијих, издваја наступ у Темишвару на којем је освојила највећи број бодова и прво место, а према такмичењима има посебан однос.
– Доживљавам их као прилику за још један јавни наступ и начин да упознам друге талентоване певаче – каже Лара. – Најмање важне су ми награде, битно ми је да покажем оно на чему радим и да се, кроз свако искуство, развијам. Такмичења ме мотивишу да будем боља и да се додатно трудим, јер сваки изазов доноси нову инспирацију.
Лару сада очекује међународно такмичење „Artisti della Voce“ које ће се одржати у децембру у Новом Саду. Учествовала је и на солистичком концерту оперске певачице Марије Радивојевић, а често наступа и са Зрењанинском филхармонијом. Њен неоспорни таленат већ јој отвара многа врата и нове изазове. Школа коју похађа изабрала ју је да буде представник на размени ученика у Тузли, такође крајем овог месеца.
Ларин дар, труд и упорност већ дају резултате, а успех у Школи постиже на чак два смера – соло певању у класи професорке Светлане Бирке и на смеру дизајн звука у класи професора Страхиње Ђорђевића. Логичан професионални пут сада је Академија уметности на којој планира да упише соло певање.
– Веома сам амбициозна и посвећена певању, а мој циљ је да наставим школовање у том правцу и да изградим професионалну каријеру. Ипак, најважније ми је да у свему што радим пронађем радост и уживање. Сматрам да се права страст препознаје управо у томе када сваки корак на путу доноси задовољство – прецизна је Лара.
Уз већ доказане квалитете и одлучност, сасвим је сигурно да ће све замишљено и остварити, да ће јој успеси који је тек очекују донети много радости и потпуну сатисфакцију на уметничком путу који је одабрала, и ми јој желимо сву срећу у томе.
С. В. О.
Ларин награђени наступ:
Изложба слика са колоније Културног центра у Кикинди биће постављена у Галерији „Здравко Мандић“ у Новим Козарцима.
Свечано отварање заказано је за петак, 6. децембар, у 18 сати.
Изузетну прилику имала је вечерас кикиндска публика – да ужива у звуку саксофона на концерту за овај инструмент ђака из три музичке школе. Наступ под називом „Три школе – један звук“ организовала је професорица Николина Сувајџић, уз помоћ колега, професора Сандре Дропо Рамаји и Дарка Давидовића из новосадских музичких школа „Исидор Бајић“ и „Јосип Славенски“ и уз подршку своје куће, Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.
– Концерт је произашао из нашег пријатељства – каже професорица Сувајџић. – Одлучили смо да окупимо сву нашу децу, да се упознају и да се друже, и то смо крунисали концертом на којем свирају композиције који класичан саксофон представљају у најбољем светлу.
У препуној сали Народног музеја 15 полазника одсека за саксофон, од другог разреда основне до трећег средње школе, извело је дела Моцарта, Клериса, Брамса, Родригеза и других композитора, писаних за овај инструмент, уз клавирску сарадњу професора Аполоније Косо, Јелене Бајић, Наталије Пушић и Еле Банковић Савчук.
– На овај начин ширимо популарност инструмента и публика има прилику да ужива у наступима наших ђака. И за њих је значајно да што више концертрирају у другим местима – рекла је професорица Дропо Рамаји из Музичке школе „Исидор Бајић“.
Професор Давидовић, наставник саксофона и кларинета у Музичкој школи „Јосип Славенски“ слаже се да је оваква сарадња за децу вишеструко корисна.
– Цео дан смо провели у Кикинди, посетили смо „Теру“ и обишли Музеј. Моји ђаци наступају и у квартету са темом из филма „Породица Адамс“.
Класа саксофона најновија је у кикиндској Музичкој школи. Основана је септембра прошле године, и већ има 11 полазника, што је изузетан успех, додала је професорица Сувајџић. После концерта малих и великих саксофониста и саксофонисткиња, у плану је узвратна посета и концерт у Новом Саду.
С. В. О.
Производња микробиља, јестивих, младих биљака из семена поврћа, житарица или других биљака које се узгајају до фазе са котиледонима, првим листовима који избијају из земље када се биљка развије, још увек је реткост у Србији. Двадесетдвогодишњи Кикинђанин Норберт Буш један од малобројних који се одлучио за њихову производњу.
По завршетку Техничке школе на смеру електротехничар за електронику на возилима, боравио је у Холандији, где се упознао са производњом микробиља у контролисаним условима, и одважио да, по повратку, управо то буде његово опредељење.
– Хтео сам да пробам да га узгајам код куће. Свидело ми се, као и мојој породици, и тако је почело. За сада имам ротквице купус, грашак, лук, зачинско биље – објашњава Норберт. – Биљка израсте до 10 центиметара и за јело се користи све осим корена који је, такође, јестив. Иако нема плода, препознаје се по укусу.
Микробиље се гаји у затвореним условима и стално су му потребни светло, грејање и влага.
– Температура у просторији треба да буде 24 степена, осветљава се лампама, по циклусима – каже Норберт и додаје да је, претходно, добро истражио цео процес.
– Нису захтевне за узгајање, могу да буду у саксијама, пластичним посудама, чак и у тетрапаку. И заливају се свакодневно. Семе купујем у Београду, а земља мора да буде чиста, нетретирана. Ово је органски производ, али још увек не може да добије сертификат јер га нема у прописима.
Истраживања су показала да биљке баш у овој фази обилују нутријентима – хранљивим материјама, витаминима и минералима, попут витамина, Ц, Е и К, лутеина и бета-каротена. Занимљиво је да садржи 40 пута више хранљивих састојака од зрелих листова истих биљака.
– Користи се као додатак јелу, као декорација, ставља се у сендвиче и смутије. Најбоље је да се конзумира сирово, како не би изгубило оно што је најкорисније у њему. Занимљиво је деци, ако не воле поврће, ово је одлична замена – каже Норберт који је свој производ брендирао као „Bush mikrobilje“.
Продаје га сечено, у кутијицама од 35 до 40 грама или у саксијама, редовно и ресторанима у којима су препознали квалитет и употребу микробиља. Наруџбине прима на Инстаграму, @bush_mikrobilje, а достава за Кикинду је бесплатна.
Иако му је за сада само хоби, Норберт се нада да ће успети да прошири производњу и установи је као једини извор прихода. „Од механичара до пољопривредника“, каже у шали, међутим, до сада је већ показао да је вредан и спреман да учи. Преостаје само стрпљење и да све уложено и донесе резултате које очекује.
С. В. О.
Православни верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице. Један је од пет великих Богородичиних празника и означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.
Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, доведена из Назарета у Јерусалим, где ју је, на самом улазу, дочекао отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.
Након што су јој родитељи умрли, Марију су, са дванаест година, предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, да живи у девствености, иако то није био обичај у Израиљу.
Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, док писани трагови потичу из осмог века. Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландар на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Код Срба се овај празник зове и Света Пречиста и Женска Богородица. Светкују се родиље и нероткиње, а многи се и причешћују.
Такође је и усечни дан, када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, славе га и сточари. Понегде се верује да лепо време на Ваведење најављује добру летину.
Старији кажу да, ако на Ваведење Пресвете Богородице пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако је хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.
На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.
„Три школе – један звук“ назив је концерта који за Кикинђане организује саксофонисткиња Николина Сувајџић, професорица у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“. Поред њених ученика, наступиће полазници одсека за саксофон професора Сандре Дропо Рамаји и Дарка Давидовића у музичким школама „Исидор Бајић“, односно „Јосип Славенски“ у Новом Саду.
Концерт младих саксофониста одржаће се сутра, у среду, 4. децембра, у свечаној сали Народног музеја, од 18 сати.
На новој изложби Народног музеја, „Округ златног лава”, уприличеној поводом два и по века од успостављања Великокикиндског привилегованог диштрикта, сваке среде до краја године биће организована тематска стручна вођења кустоса историчара Милоша Пушаре.
На првој сесији која ће се одржати сутра, 4. децембра, под називом „Чамац на Моришу и Тиси“, тема ће бити укидање Потиско-поморишке војне границе и долазак Срба граничара, будућих становника Диштрикта.
„Барјак златног лава“ назив је другог вођења, 11. децембра – предавање ће бити о хералдици и грбовима са заставе и из повеља Великокикиндског привилегованог диштрикта.
Трећа сесија, „Диштричка ребелија“, одржаће се 18. децембра – тема ће бити Великокикиндски диштрикт у буни 1848/49. године.
О економској историји Диштрикта говориће се на тематско-стручном вођењу „Economicus districtus“ 25. децембра.
Све сесије одвијаће се у простору Галерије Нова, са почетком у 18.30 сати.
Бубњарска секција Кикинда већ другу годину наступила је на БЕДЕФ-у, такмичењу младих бендова у Бечеју који организује Музички центар „Бубамара“ и оба пута у Кикинду се вратила са изузетним признањима.
Прву награду за најбољег бубњара Фестивала, такође већ други пут, освојио је сада десетогодишњи Никола Лињачки. Николин успех још је значајнији ако се узме у обзир да је био најбољи у јакој конкуренцији више стотина деце и младих узраста од 9 до 18 година. О наградама су одлучивали чланови групе „Неверне бебе“ који су талентованом бубњару из Кикинде и уручили признање.
Поред овог сјајног појединачног успеха, и Николин бенд „Metal gate” награђен је већ два пута. Ове године освојили су два друга места: у узрасној категорији од 12 до 15 година и у категорији ауторских бендова. Укупно је, на Фестивалу, наступило 26 музичких група. Са прошлогодишњег Бечејског дечијег фестивала вратили су се са титулом првака и трећим местом у истим категоријама такмичења.
Никола Лињачки, одличан је ученик Основне школе „Свети Сава“ и похађа трећи разред на одсеку за гитару у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.
С. В. О.