Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Saopštenje predsednice Aktiva direktora kikindskih škola

Igor Crnogorac January 18, 2025

U našu redakciju stiglo je saopštenje predsednice Aktiva direktora kikindskih škola, Jelene Krvopić, koje prenosimo u celosti.

„U skladu sa kalendarom koji je propisalo Ministarstvo prosvete, nastava će početi 20. januara po planu. Informacije koje su se pojavile na društvenim mrežama o obustavama rada u jednom broju škola nisu tačne. Sve škole u Kikindi će raditi prema rasporedu koji utvrđuje direktor škole.

Obrazovni proces neće biti prekinut. Obustava rada nije zvaničan stav celog kolektiva, nego grupe nastavnika. Relevantna saopštenja javnost može da dobije isključivo od direktora škola, a ne od nekih neformalnih grupa.

Svoje aktivnosti i postupke donosimo vodeći računa o interesima učenika i obrazovnog procesa“, navodi se u saopštenju predsednice Aktiva direktora, Jelene Krvopić.

U Parizu otvorena izložba francuske i srpske skulpture iz kolekcije „Tera“

Igor Crnogorac January 18, 2025

Izložba „Likovni kontakt: francuske i srpske skulpture iz kolekcije Tera“ otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Pariskoj publici izložene su skulpture An Rošet, Mrđana Bajića, Žozet Barbie, Alen L Burgok, Čedomira Vasića, Igora Antića, Olge Jančić, Florens Tor, Bernarda Rudigera, Tanje Ostojić, An Mersedes, Zlatka Glamočaka, Tatjane Stolpović, Mirjane Blagojev i Slobodana K. Bijeljca.

Na otvaraju su se prisutnima obratili direktorka Kulturnog centra Srbije Natali Beljanski, direktor Centra „Tera” Aleksandar Lipovan, i kustoskinja izložbe Tijana Toševski. Prisustvovali su i umetnici Igor Antić, An Mersedes, Slobodan K. Bijeljac, An Rošet i Bernard Rudiger kao i mnogi francuski i srpski kulturni radnici i umetnici.

Izložba “L’art contact” je od velike važnosti jer prikazuje skulpture u terakoti nastale u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ u Kikindi. Muzej „Tera“ danas ima kolekciju od preko 1.200 skulptura, što je najveća savremena kolekcija skulptura velikog formata u terakoti u svetu.

Sa posebnim naglaskom na dijalogu između francuske i srpske umetničke scene, izložba osvetljava značaj kulturne razmene i očuvanja umetničkog stvaralaštva u glini, ističući potencijal savremenog stvaralaštva kao moćne alatke za umrežavanje i interkulturalni dijalog. Postavka obuhvata dve celine – prezentaciju Centra „Tera” u podrumu kao i radove francuskih i srpskih umetnika koji su raspoređeni u prizemlju i na spratu SKC-a. Izložba je otvorena za posetioce do 7. februara.

(Foto: CLPU “Tera”)

Neophodno da svi neregistrovani pripejd korisnici registruju broj do 10. februara

Igor Crnogorac January 18, 2025

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija još jednom obaveštava sve neregistrovane pripejd korisnike da je neophodno da do 10. februara ove godine registruju svoj telefonski broj. U obaveštenju o obaveznoj registraciji pripejd brojeva, Ministarstvo navodi da je postupak registracije moguće obaviti fizički, u poslovnicama pružaoca usluge (operatora) širom zemlje, uz identifikacioni dokument, kao i onlajn, korišćenjem šeme elektronske identifikacije osnovnog nivoa pouzdanosti.

Za detaljne informacije o registraciji, kao i o dodatnim bonusima, preporučuju korisnicima da se obrate svom izabranom operatoru, kao i da se informišu putem njihovih veb prezentacija.

Registracija pripejd brojeva obavezna je i u skladu je sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i Pravilnikom o tehničkim uslovima za registraciju usluge sa plaćanjem unapred, navodi se u saopštenju.

Nakon isteka roka za registraciju, neregistrovanim pripejd korisnicima biće obezbeđena samo primerena količina saobraćaja potrebna za registraciju i pozive ka hitnim službama, i to u periodu od narednih 90 dana.

Nakon isteka tog roka, svi neregistrovani pripejd brojevi biće deaktivirani, zaključuje se u saopštenju, prenosi Tanjug.

(Izvor: „Politika“)

Za pravoslavne vernike danas je zimski Krstovdan, prvi posni dan posle Božića

Igor Crnogorac January 18, 2025

Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi zimski Krstovdan, praznik koji prethodi Bogojavljenju i prvi dan nakon Božića kada vernici poste.

Slavljenje Krstovdana je prilika da se vernici podsete na važnost krštenja i očišćenja duše i tela, kao i da se pripreme za veliki praznik Bogojavljenje, koji je 19. januara. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom.

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao zimski Krstovdan.

Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, najčešće će duvati tokom godine. U nekim delovima Srbije na Krstovdan veruju da na ovaj dan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se nekada jeli ostaci pasulja od Badnjeg dana i spremale su se pihtije koje su se jele sutradan, na Bogojavljenje, jer je Krstovdan posni dan.

Veruje se da se na zimski Krstovdan otvaraju nebesa i Bog prima sve molitve upućene iz srca. Ovaj dan je ispunjen duhovnim značenjem i mnogi vernici ga dočekuju u molitvi.

Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju. U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Tijani Milenković uručena književna nagrada „Đura Đukanov“ – zbirka crnohumornih priča inspirisana Đurinim senzibilitetom

Igor Crnogorac January 17, 2025

Književna nagrada „Đura Đukanov“, osmišljena u znak sećanja na jednog od najznačajnijih banatskih pisaca, svečano je uručena Tijani Milenković iz Beograda za zbirku priča „Brm, brm“. Ceremonija dodele održana je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ koja Nagradu tradicionalno dodeljuje od 2005. godine, uoči 19. januara, dana rođenja ovog istaknutog pisca. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa neobjavljenim rukopisima zbirki kratkih priča.

Prema rečima Dunje Brkin Trifunović, v. d. direktorke Biblioteke, ovo priznanje doprinosi očuvanju i širenju dela Đure Đukanova.

– Zahvaljujući objavljivanju sabranih dela Đure Đukanova, mladi autori sada već poznaju njegovo stvaralaštvo, što pokazuje da smo na dobrom putu da njegovo delo dobije širu publiku – rekla je v. d. direktorka.

O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica.

– Zbirka priča „Brm, brm“ izdvojila se zahvaljujući raznovrsnim temama i specifičnom humoru. Priče Tijane Milenković osvajaju crnim, gotovo tarantinovskim humorom, koji se smenjuje sa istančanim lirizmom. Lepo je da upravo nagrada sa imenom Đure Đukanova bude njihova ulaznica u svet književnosti jer je on ostao na margini književnost, iako je značajan pisac ne samo kratkih priča, već i romana – rekla je književna kritičarka iz Beograda, Jovana Koprivica.

Tijana Milenković, devetnaesta laureatkinja ove prestižne nagrade, završila je filmsku režiju. Izrazila je zadovoljstvo što joj je ukazana čast da primi priznanje sa imenom pisca koji joj je blizak po senzibilitetu.

– Pisanje je za mene počelo kao rad na scenariju, ali me je kratka priča privukla jer najviše podseća na filmsku scenu. Priče iz moje zbirke govore o događajima iz noćnog i dnevnog života, ispričanim u prvom licu – izjavila je Milenkovićeva.

Na svečanosti u Biblioteci govorili su i književnici Vladimir Arsenić i Srđan Srdić. Nagradu je uručila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, naglasivši važnost ovog događaja za grad.

– Velika je radost što odajemo počast Đuri Đukanovu i što podržavamo mlade stvaraoce. Pisci kroz svoja dela stvaraju svetove koji ostaju u nama, a kultura grada se time obogaćuje i osnažuje.

Ove godine, pristiglo je četrdesetak rukopisa, što je više od proseka, sa najviše prijava iz Vojvodine i iz Beograda.

S. V. O.

Rekordan broj prijavljenih za plivanje za Časni krst na Starom jezeru – prijavljivanje moguće još danas

Igor Crnogorac January 17, 2025

U Kikindi, na Starom jezeru, u nedelju, na Bogojavljenje, plivaće se 11. put. Ove godine stigao je najveći broj prijava do sada.

– Imamo 40 prijavljenih, od toga dve devojke, i svi su obavili lekarske preglede. Oni koji se prijave danas moraju i doneti uverenje od izabranog lekara – kaže Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“. Prijave se primaju na broj 063 384 792.

U Kikindi će plivanje početi tačno u podne, a sat vremena ranije, nadmetaće se plivači na Jezeru Strelište u Novim Kozarcima, u kojima je ovaj običaj ustanovljen još 2014. godine.

– Prijavljivanje je završeno 14. januara i imamo, za sada, šestoricu plivača – navodi jerej Nikola Momirov. – Pre plivanja, u Hramu Svetog Proroka Ilije, biće služena Sveta liturgija i biće osvećena bogojavljenska vodica. Nakon toga, od Hrama kreće svečana litija do stadiona FK „Sloboda“, odakle ćemo, sa plivačima otići do jezera.

Jerej Momirov dodaje da je moguće prijavljivanje i pre samog početka, uz obavezno lekarsko uverenje.

Prema pravoslavnom predanju, na Bogojavljenje, kada je Sveti Jovan Krstitelj u reci Jordan krstio Isusa Hrista, otvorila su se nebesa i čulo se obraćanje Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, i tada je na desno rame Isusa sleteo Sveti Duh u obličju belog goluba. Ovim krštenjem je Isus pokazao prisutnima da poštuje zakone proročke, nakon čega je započeo svoju misiju, propoved, odabir “prostih i neukih” zemljoradnika i ribara za svoje učenike Apostole. Ovaj događaj je osnov za proslavu jednog od 15 najvećih pravoslavnih praznika.

Kupanje u reci na ovaj dan, veruje se u narodu, donosi zdravlje. Plivanje za Časni krst na dužini od 33 metra simbolizuje godine koje je Isus poživeo. Ovaj običaj duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji i svake godine privlači veliki broj vernika i učesnika.

S. V. O.

U ponedeljak isplata pomoći i dodataka iz budžeta Republike

Igor Crnogorac January 17, 2025

Budžetska davanja za decembar: dečji i roditeljski dodatak, za boračko-invalidsku zaštitu, negu i pomoć, i socijalna pomoć, biće isplaćena u ponedeljak, 20. januara, saopšteno je iz Banke Poštanske štedionice.

AMSS: Kolovozi uglavnom suvi, oprez zbog magle i poledice

Igor Crnogorac January 17, 2025

Kolovozi su uglavnom suvi u većem delu Srbije, ali vozačima tokom jutra i večeri vožnju otežava magla zbog koje na deonicama pored reka i u kotlinama vidljivost može biti manja od stotinak metara, a potreban je oprez i zbog poledice, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Poslednji dani zimskog raspusta za osnovne i srednje škole, kraj radne nedelje, a ujedno i početak još jednog vikenda mogu usloviti povremeno pojačan intenzitet saobraćaja na putevima koji vode sa zimskih turističkih centara.

(Izvor: RTV)

Ispiranje vodovodne mreže u centru grada

Igor Crnogorac January 17, 2025

U okviru redovnih aktivnosti na održavanju vodovodne mreže, JP „Kikinda“ će danas ispirati mrežu preko hidranta u užem centru grada.

Iz ovog preduzeća mole građane za razumevanje ukoliko dođe do kratkotrajnog i prolaznog smanjenja pritiska i blagog zamućenja vode.

Vlada usvojila Predlog zakona o stanovima za mlade i uredbu za veće plate prosvetara

Igor Crnogorac January 16, 2025

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine i uredbu koja predviđa dva vanredna povećanja plata prosvetnim radnicima, po pet odsto od 1. marta i 1. oktobra, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.

Usvojen je Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji se odnosi na državljane Srbije od navršenih 20 do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, a kojima država omogućava kupovinu prve nepokretnosti sa samo jedan odsto učešća, saopšteno je iz Vlade.

Za ovaj kredit mogu da apliciraju zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici, dok su zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice.

Kada je reč o nezaposlenima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice.

Maksimalna vrednost kredita koji može da se podigne je 100.000 evra, a ne postoji ograničenje kada je reč o ceni nepokretnosti ni o ceni kvadrata, po gradovima.

Obaveze banaka su da klijentima za nepokretnosti do 100.000 evra ponude učešće od jedan odsto i grejs period od godinu dana, ali svaki klijent ima pravo da poveća svoje učešće i da ne koristi grejs period, kao i da prevremeno otplati kredit bez naknade, delimično i u celosti.

Ovim zakonskim rešenjima predviđen je grejs period od godinu dana sa fiksnom kamatnom stopom od 3,5 odsto, subvencija države je dva odsto, kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto.

Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto.

Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna 3M/6M Euribor plus dva odsto.

Period otplate ovog kredita je do 40 godina, a najviše do 70. godine života, dok je garancija države 40 odsto do desete godine otplate kredita.

Novcem od ovog kredita mogu da se kupe kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža ili garažno mesto, ukoliko je zajedno sa stanom, kao i zemljište sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, ali isključivo uknjiženi objekti, bilo da su u starogradnji ili novogradnji.

Predmet kupovine mogu da budu i objekti u izgradnji kod kojih banka ili Republika Srbija finansira izgradnju, u okviru projektnog finansiranja te banke, u okviru projektnog finansiranja druge banke (ukoliko je objekat završen više od 60 odsto), gde je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole ili u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica.

Povećanje plate prosvetarima po pet odsto u martu i oktobru

Vlada je usvojila Uredbu o dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kojom se koriguju koeficijenti za obavljanje poslova određenih grupa zaposlenih u prosveti u osnovnim i srednjim školama, kao i predškolskim ustanovama.

Ovom dopunjenom uredbom uvećavaju se osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata odgovarajućih grupa zaposlenih u obrazovanju i to počevši od obračuna i isplate plate za mart 2025. godine u visini od pet odsto, kao i od obračuna i isplate plate za oktobar 2025. godine, takođe u visini od pet odsto.

Kako je navedeno, time je realizovan dogovor Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata u prosveti kojim se unapređuju materijalni položaj i uslovi rada zaposlenih.

Na sednici je donet i Zaključak o usvajanju Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje, za koji je, takođe, postignuta saglasnost na sastancima sa reprezentativnim sindikatima.

(Izvor: RTV/Tanjug, foto: Tanjug – Slobodan Miljević)