najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Programi „Nedelje žena“ Kulturnog centra počinju sutra, u ponedeljak 3. marta, izložbom slikarki iz Kikinde i regiona. Svečanost otvaranja u Galeriji Kulturnog centra zakazana je za 18 sati.
U utorak, 4. marta, na programu je monodrama „Očajna domaćica“ Jelice Brestovac koja će se održati u Narodnom muzeju, od 18 sati.
U susret Danu žena, svake večeri naredne sedmice, do vikenda, biće organizovani programi u Kulturnom centru i u Narodnom muzeju.
Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Crvenom krstu održaće se sutra, u ponedeljak, 3. marta, od 8.30 do 13 sati.
Ovog meseca planirane su još dve akcije, 20. i 31, takođe u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.
Svake godine beleže se stradanja na putno-pružnim prelazima, a ne tako davno, nedaleko od Kikinde, dogodile su se dve saobraćajne nezgode na ovim mestima. Bez obzira na to da li je prelaz obezbeđen ili ne, od najveće važnosti je poštovanje signalizacije i saobraćajnih propisa, kaže Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
– Ugroženost vozača na putno-pružnim prelazima zaista je veliki problem. Naši podaci pokazuju da je, u 95 odsto slučajeva, na ovim mestima do saobraćajne nezgode došlo zbog ljudskog faktora. Poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju precizno je navedeno da vozač pre prelaska puta preko pruge mora da se zaustavi, da prekine kretanje i da se uveri da može bezbedno da pređe. Signalizacija na putno-pružnim prelazima se obnavlja, ali često imamo situaciju da je građani namerno oštećuju. Naše analize pokazuju da je, u nastanku ovakvih nezgoda, najzastupljeniji ljudski faktor – tehnički faktor može, ali sa manjim procentom, da doprinese toj bezbednosti – naveo je Ilić.
Agencija za bezbednost saobraćaja tokom godine kontinuirano sprovodi aktivnosti na edukaciji učesnika u saobraćaju o prelasku puta preko pruge, rekao je savetnik direktora i naglasio da saobraćajne nezgode na ovakvim mestima imaju veoma teške posledice i da se, najčešće, završavaju tragično. Otud i apel iz Agencije da se poštuju propisi i na putno-pružnim prelazima, kao i sva saobraćajna signalizacija.
Pojas upotrebljava samo 20 odsto putnika na zadnjem sedištu
– Podaci o tome da je uticajni faktor „pogrešno izvođenje radnji” u saobraćajnim nezgodama sa nastradalima – i povređenima i poginulima, zastupljen sa 40 odsto, brzina kao uticajni faktor sa 30 odsto, dok je na nastanak nezgode alkoholisanost vozača imala udeo u 12 odsto slučajeva, ukazuje na to gde imamo najviše prostora za poboljšanje. Procenat upotrebe sigurnosnog pojasa jedan je od faktora koji mogu da nam, tokom godine, spasu oko sto života. Prema našim analizama, 80 odsto poginulih na zadnjem sedištu nije bilo vezano, kao ni 100 vozača putničkih automobila koji su poginuli u prethodnom periodu. Cilj naše strategije jeste da na zadnjem sedištu imamo procenat upotrebe pojasa 85, a 95 na prednjem. Trenutno se kod nas na prednjem sedištu vezuje 80 odsto, a na zadnjem 20 procenata učesnika u saobraćaju, i ovde vidimo puno prostora za poboljšanje – naveo je Ilić.
U ponedeljak, 3. marta, počinje Veliki ili Uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, kojim se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Ovaj post traje 48 dana, do 19. aprila, i svaka njegova sedmica ima svoje ime i pravila posta.
Čista nedelja (prva sedmica)
Naziva se još i Todorova ili Teodorova nedelja. Po pravoslavnom tipiku, prva tri dana trebalo bi se pridržavati potpunog uzdržanja od hrane i pića (trimirje), ali je dozvoljeno suhojedenje ili post na vodi. U četvrtak se posti na vodi, dok je u ostatku sedmice dozvoljena hrana pripremljena na ulju.
Pačista nedelja (druga sedmica)
Posti se na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljena upotreba ulja.
Krstopoklona nedelja (treća sedmica)
Tokom ove sedmice pravoslavni vernici se poklanjaju Časnom krstu. Posti se na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju i riba, jer tog dana (7. aprila) pada praznik Blagovesti.
Sredoposna nedelja (četvrta sedmica)
Nalazi se na sredini Velikog posta i ispoštovana je kao i druga sedmica – na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno ulje.
Gluva nedelja (peta sedmica)
Ova sedmica je posvećena tišini, pokajanju i molitvi, te crkva zabranjuje sva veselja i muziku. U ponedeljak i utorak posti se na vodi, dok je od srede (Prvo bdenije) do nedelje dozvoljeno ulje. U petak (Drugo bdenije) može se konzumirati i vino.
Cvetna nedelja (šesta sedmica)
Nazvana po prazniku Cveti, koji obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Posti se isto kao i treće sedmice – od ponedeljka do petka na vodi, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju i riba.
Strasna nedelja (sedma sedmica)
Poslednja sedmica pred Vaskrs je vreme strogog posta, molitve i pokajanja. Od ponedeljka do srede posti se na vodi, dok je u četvrtak, na Veliko bdenije, dozvoljeno ulje. Na Veliki petak nalaže se potpuni post, dok se u subotu posti na vodi. Kada u nedelju svane Vaskrs, završava se i Veliki post.
Na repertoaru Dečijeg pozorišta „Lane“ sutra (nedelja, 2. mart) je „Supermiš“. Lutkarska predstava rađena je po tekstu Olivere Jelkić.
Početak je u 17 sati.
Crveni krst Kikinda organizuje novi ciklus obuke u pružanju prve pomoći za školsku decu i mlade. Iz ove organizacije pozivaju zainteresovane da prisustvuju informativnom času koji će se održati u četvrtak, 6. marta – od 10 sati za učenike viših razreda osnovne škole, i za srednjoškolce od 20 sati.
Obuka će se realizovati u prostorijama Crvenog krsta, u Nemanjinoj 4.
S. V. O.
Javno preduzeće „Kikinda“ danas je, uz pomoć lovaca, izviđača i građana, zasadilo nove šume u Kikindi i Novim Kozarcima. Na potesu Derić, na površini od 1,5 hektara, zasađeno je oko dve hiljade sadnica hrasta lužnjaka.
– Trudimo se da, svake godine, u svakom selu, posadimo novu parcelu i obnovimo one koje je potrebno. Već smo imali uspešne akcije u Banatskom Velikom Selu i Ruskom Selu, danas sadimo i u Novim Kozarcima, a do kraja godine planiramo akcije u Mokrinu i Sajanu. Ukupno ćemo imati preko 10 hektara novopodignutih šuma i više od sedam hektara obnovljenih površina. Pored toga, svake godine radimo na obnovi vetrozaštitnih pojaseva. Sledeće nedelje počinjemo sanaciju pojasa između Mokrina i Padeja, kao i na Bočarskom drumu, između Kikinde i Iđoša. Ove godine ćemo zasaditi i obnoviti ukupno oko 20 hektara šuma – izjavio je Miodrag Radovanović, inženjer šumarstva u JP „Kikinda“.
Najviše se sade hrast, bagrem, javor i jasen. U ovoj sezoni već je pošumljen 1,5 hektar u Banatskom Velikom Selu, zatim dva hektara u Novim Kozarcima i u Kikindi, a predviđeni su zasadi na 1,5 hektaru u Mokrinu. Obnovljene su površine u Nakovu i Sajanu, po 1,5 hektar i tri hektara u Bašaidu.
Lovačko udruženje „Kikinda“ tradicionalno se odazvalo akciji pošumljavanja.
– Ovo je važno za podizanje staništa za divljač. Nažalost, seča je intenzivna, a pojedini poljoprivrednici oštećuju drvorede teškom mehanizacijom. Mi sve prijavljujemo, ali potrebna je veća odgovornost svih građana – istakao je Mladen Banjac, predsednik Udruženja.
Po prvi put, u akciji su učestvovali i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“. Jedan od najvrednijih bio je mladi izviđač Konstantin Poslončec, učenik trećeg razreda.
– Moj tim je zasadio dvadesetak stabala. Važno je da imamo drveće, jer ako nema drveća, nema ni života – poručio je Konstantin.
Sadnja šuma nastaviće se i narednih meseci, a u planu su i redovne akcije zaštite i očuvanja postojećih zelenih zasada.
S. V. O.
U Vojvodini se hektar poljoprivrednog zemljišta, u trećem kvartalu prošle godine, plaćao od 600 do 31.400 evra, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. Najniža cena po hektaru zabeležena je u Srednjobanatskom, a najviša u Južnobačkom okrugu.
U Severnobačkom, Severnobanatskom, Srednjobanatskom, Zapadnobačkom i Sremskom okrugu je zabeleženo više prodatih parcela u odnosu na isti period lane, dok je u ostalim delovima države zabeležen pad broja kupoprodajnih ugovora.
U Severnobanatskom okrugu je minimalna cena iznosila 1.750 evra, srednja vrednost 10.050, a najviša 20.000 evra.
Najskuplje parcele su u Sremskom i Južnobačkom okrugu. U Sremu je minimalna cena hektara 2.100, a maksimalna 30.000 evra, dok je u Južnobačkom najniža cena 1.800, a maksimalna 31.400 evra.
Inače, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji opštine Surčin (KO Jakovo) po ceni od 39 evra kvadrat, za parcelu površine 4.097 metara kvadratnih.
Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi 8,15 miliona evra. Po toj ceni je, na teritoriji opštine Sombor, plaćeno osam parcela ukupne površine 390,9 hektara.
Godišnji izveštaj za prethodnu godinu još nije urađen, a iz njega će se videti presek stanja za celu prošlu godinu i aktuelna kretanja na tržištu.
Samo delić “čuda” mokrinskih, ili tragova njihovih, od večeras je izložen u holu Istorijskog arhiva u Kikindi, u okviru prve saradnje ove ustanove sa osnivačem i direktorom Zavičajnog muzeja u Mokrinu, profesorom Dragoljubom Badrljicom.
– Mokrinčanin vo vjeki vjekova, večiti dužnik svom zavičaju – tako se predstavio profesor Badrljica, koji je svoj život posvetio sakupljanju i očuvanju mokrinske i baštine ovog kraja. – Preporučio sam da se izlože priče koje imaju i naučni značaj. Ovde je, između ostalog, fotografija crnaca u Mokrinu, koju sam pronašao. Nastala je 1919. godine, kada je u mestu bilo 220 vojnika generala Prinoa – kolonijalnih snaga Francuske iz Indije, Senegala i Maroka – koji su bili raspoređeni kako bi sprečili mogući sukob između tadašnje Rumunije i Mađarske. Prosledio sam fotografiju magazinu „National Geographic“ i oni su je objavili u prvom narednom broju kao dokument jednog vremena.
Izložbu čine i stare fotografije koje svedoče o dostojanstvu, lepoti i uzvišenosti dama, učitelja i dece, a nekada su odeljenja imala i do 90 učenika, navodi profesor Badrljica.
– Posetioci mogu da vide i vojni šlem iz Prvog svetskog rata, alatke, kosir iz 1864. godine, kao i fotografiju lekara koji je u Mokrinu imao rendgen-aparat. Posebno zanimljiv deo izložbe posvećen je pozorišnom odseku Sokolskog društva iz 1939. godine, kao i Petru Popovu, ocu Raše, Duška i Lazara, koji je bio najmlađi knez jednog mesta u Kraljevini Jugoslaviji – istakao je profesor Badrljica na svečanom otvaranju izložbe, dodajući da je u formiranju muzejske zbirke učestvovalo preko 500 njegovih prijatelja širom sveta.
Postavka u Kikindi nosi naziv „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ i prvi je put da deo ove velike zbirke „gostuje“ u Arhivu.
– Nadam se da ovo nije i poslednja saradnja, jer ovaj muzej, po tvrdnjama osnivača, broji između 40 i 50 hiljada dokumenata, artefakata i fotografija. Odabrali smo mali deo predmeta koji prikazuju život u periodu od kraja 19. do prve polovine 20. veka, obuhvatajući sve njegove aspekte – rekao je vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.
Tri metra visoko Čudotvorno mokrinsko ogledalo, za koje se veruje da ispunjava želje, nije moglo da bude izloženo u Kikindi zbog svoje veličine. Profesor Badrljica poziva sve koji žele da se upoznaju sa mokrinskom, ali i širom istorijom ovog okruga, da ga kontaktiraju i da, u dogovoru s njim, obiđu zbirku u Zavičajnom muzeju.
Izložba „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ u Istorijskom arhivu biće otvorena do kraja marta, radnim danima od 8 do 13 sati.
S. V. O.
Međunarodni dan retkih bolesti, 28. februar, u Kikindi su obeležili đaci Osnovne škole „Jovan Popović“ kojima su u gostima bili članovi porodice Terzin – Slađana i Davor, osnivači Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“sa sedištem u Kikindi i njihova ćerkica Staša, koja je rođena sa ovim retkim oboljenjem. Učenici nižih razreda imali su priliku da čuju više o retkim bolestima, a Slađana i Davor su im preneli snažnu poruku: „Svi smo različiti, ali u tim različitostima treba da budemo jedinstveni.“
Staša ima pet i po godina i boluje od ahondroplazije – koštane displazije koja dovodi do patuljastog rasta i brojnih zdravstvenih izazova. Od januara prošle godine prima terapiju koja je već dala značajne rezultate. Za godinu dana porasla je šest centimetara, što je veliki uspeh, jer deca sa ahondroplazijom u ovom uzrastu rastu dva do tri centimetra godišnje. Osim rasta, vidi se i poboljšanje u srazmernosti tela, što joj olakšava svakodnevne izazove. Staša je oduvek bila samostalna, a sada sve lakše prevazilazi prepreke. Pored toga, sve ređe ima respiratorne infekcije, koje su joj ranije pravile velike probleme – kaže mama Slađana.
U Srbiji ukupno osmoro dece sa ahondroplazijom prima terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok 16 mališana još uvek čeka odluku Komisije za retke bolesti. Ova terapija je izuzetno skupa, pa je njeno finansiranje od strane države od presudnog značaja. Terapija za ahondroplaziju košta 270.000 evra godišnje po detetu i mora da se prima dok dete raste i razvija se. Svake godine Komisija vrši procenu rezultata i odlučuje o nastavku finansiranja.
– Nadamo se da će u budžetu biti novca za sve retke bolesti, kako roditelji ne bi morali da strepe da li će lečenje biti produženo – kaže Slađana Terzin.
Sa strepnjom u Srbiji žive roditelji najmanje 14 hiljada dece rođene sa jednom od retkih bolesti, koliko ih je upisano u Registar Instituta za javno zdravlje Srbije. Prema procenama Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORDS), više od 350 hiljada građana živi sa dijagnozom retke bolesti, od kojih su najčešće bulozna epidermoliza, cistična fibroza i plućna hipertenzija.
Vlada Srbije nedavno je usvojila Zaključak o načinu finansiranja lečenja obolelih od retkih bolesti za 2025. godinu, za šta je izdvojeno 10,2 milijarde dinara, što je značajno više nego prethodnih godina, navode iz NORDS-a.
Stašin tata Davor đacima je održao predavanje o retkim bolestima i o prihvatanju različitosti. Deca su pažljivo slušala i postavljala brojna pitanja, pokazujući veliko interesovanje i razumevanje. Sa Stašom je bio i njen stariji brat Dragan, koji pohađa četvrti razred. Slađana ističe da će Staša, zahvaljujući izuzetnom razumevanju direktorke škole, takođe postati njihov đak.
Posle predavanja, đaci su, zajedno sa svojim učiteljicama, izašli u dvorište i simbolično pustili balone u nebo, kao znak nade za svu decu kojoj je potrebna podrška da bi rasla, razvijala se i bezbrižno odrastala uz svoje vršnjake. Nada da će se to i dogoditi kao nebo je velika za svakog roditelja obolelog deteta, gde god da je.
S. V. O.
