У препуном фоајеу Народне библиотеке „Јован Поповић“ отворена је изложба фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљена књига „Знаменити планинари Војводине“ у издању Планинарског савеза Војводине. Књига је издата поводом једног века постојања планинарства у покрајини и доноси приче, биографије и подвиге 101 планинара, међу којима су и Кикинђани Лаза Радивојац, Катарина Милановић, рођена Маневски, и Небојша Бошњак.
О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорaц.
– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.
– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.
Планинарско друштво „Кинђа“ недавно је проглашено за најбоље у Војводини, са стабилним бројем од око стотину чланова.
– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“
Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портретe занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.
Наш саговорник апелује на све да престану са насиљем и хаосом јер он у својој тузи и болу најбоље зна колико је Град Нови Сад, али и држава Србија помогла његовој породици након трагедије.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „cabernet sauvignon“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.
Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.