Током седмодневне акције појачане контроле саобраћаја „Вежи појас – вежи живот”, Саобраћајна полиција је санкционисала више од седам хиљада учесника у саобраћају који нису везали сигурносни појас.
Контролисано је више од 33 хиљада учесника у саобраћају, а регистровано је више од 15 хиљада прекршаја у оквиру Међународне акције појачане контроле саобраћаја „Роадпол Сеат Белт” коју је Управа саобраћајне полиције спровела током последњих недељу дана на путевима Србије.
„У циљу унапређења безбедности саобраћаја и повећања употребе сигурносних појасева, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Управа саобраћајне полиције, спровела је од 10. до 17. марта појачану контролу саобраћаја у оквиру међународне акције ‘Роадпол Сеат Белт’, под називом ‘Вежи појас, вежи живот'”, рекао је за Танјуг потпуковник Дејан Стевић, испред Управе саобраћајне полиције МУП-а.
Током седмодневне акције припадници саобраћајне полиције су санкционисали више од 7.000 возача и путника који нису користили сигурносни појас на предњим седиштима, навео је потпуковник Стевић и додао да више од 2.000 путника није везало појас на задњим седиштима, као и да је откривено више од 500 случајева непрописног превоза деце, што представља озбиљан ризик по безбедност најмлађих учесника у саобраћају.
„Посебно истичемо да су прошле године сва деца која су изгубила живот у саобраћајним незгодама била путници у возилима, што додатно наглашава значај правилног коришћења дечјих седишта и везивања појасева”, истакао је потпуковник Стевић.
Како је рекао Стевић, захваљујући повећаној контроли и подизању свести возача и путника, забележени су позитивни резултати у периоду спровођења акције. У саобраћајним удесима у том периоду погинуле су три особе на путевима Републике Србије. Имајући у виду да у нашој земљи дневно, у просеку, у саобраћајним незгодама живот изгубе до две особе, овај резултат указује на значајан помак и допринос акције „Вежи појас, вежи живот” очувању људских живота, указао је потпуковник Стевић.
„Управа саобраћајне полиције апелује на све учеснике у саобраћају да и даље доследно користе сигурносне појасеве, поштују саобраћајне прописе и воде рачуна о сопственој безбедности и безбедности других”, позвао је потпуковник Стевић.
(Извор: РТВ)
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ броји 70 чланова различитих узраста и једно је од ретких места у селу које окупља и младе и старе. Управо због тога, ова акција је имала посебан значај.
Придружило се и Удружење жена „Нови Козарци“ чије су чланице израдиле прегаче за фолклорце, обезбедивши материјал уз помоћ спонзора.
Шта потрошачи могу да ураде? Први корак је подношење рекламације и захтев да им оператор достави доказ о благовременом обавештењу. Ако рекламација буде одбијена, грађани могу да се обрате Удружењу потрошача или да уложе приговор РАТЕЛ-у.
Проблем са оваквом врстом продаје је у томе што купци не дају новац одмах, па тек када почне обустава од пензије схвате колико су се финансијски обавезали. Закон дозвољава раскид таквих уговора у року од 14 дана, али ако тај период прође, купац мора да плати производ.
– У току акције, наредне седмице, могуће је примити вакцину без заказивања, од 12 до 18 сати. Малолетне девојчице и дечаци треба да дођу у пратњи родитеља. После лекарског прегледа, уколико се утврди да су здрави, примиће вакцину и добити шему по којој долазе по наредне дозе. Родитељи треба да знају да је вакцина потпуно безбедна и ефикасна и да може дете да заштити од различитих врста карцинома – напомиње др Цветићанин.
О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорац.
– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.
– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.
– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“
Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портрете занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.