Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev“

Igor Crnogorac novembar 2, 2022

Grad Kikinda raspisuje konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku, objavljenu u 2022. godini. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Nagradu „Dušan Vasiljev” ustanovila je Kulturno-prosvetna zajednica Kikinde 1997. godine, u znak sećanja na delo i značaj pesnika, rođenog u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih pesnika ekspresionističke ideologije. Nagrada se dodeljivala za poseban doprinos razvoju kulture.

Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, priznanje je ponovo uspostavljeno 2009. Po novom Pravilniku, dodeljuje se za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora, objavljenu na srpskom jeziku.

Do sada su, između ostalih, nagrađeni: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić i drugi.

Izdavači i autori šalju tri primerka knjige po naslovu na adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda, sa napomenom: „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 1. februara 2023. godine.

Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član.

Svečana dodela zakazana je za 27. mart 2023. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske Gimnazije, koja nosi njrgovo ime.

Dodatne informacije dostupne su na sajtu: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Pozorišni repertoar – „Nastojnik“ sve bliži rekordu

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

U kikindskom Narodnom pozorištu publiku će, u novembru, najviše dočekivati na maloj sceni.

Komad Dragoslava Mihajlovića „Kad su cvetale tikve“, monodrama novog člana kikindskog ansambla, Vladimira Maksimovića, na repertoaru je u petak, 5. novembra.

Naredna dva termina, 8. i 15. novembar, rezervisani su za najnoviju predstavu, „Pa se vidimo u snu“, reditelja Nikole Zavišića.

U petak, 18. novembra, predstava „Nastojnik“ biće odigrana 148. put, što je približava ne samo jubileju 150. igranja, već i rekordu. U čitavoj istoriji kikindskog pozorišta najviše puta odigrana je predstava „Pa, izvol’te u Sakule“ – imala je 153 izvođenja.

„Nastojnika“ je do sada gledalo gotovo 10 hiljada ljudi. Odavno već ima i svoju stalnu publiku, a sada je na šest izvođenja do postavljanja novog rekorda u broju izlaska na scenu. Ova predstava premijerno je odigrana 1988. godine. Po delu Harolda Pintera, režirao ju je Dragan Ostojić. Pored Ostojića, u predstavi za malu scenu igraju i Slavoljub Matić i Branislav Knežević.

Sterijina „Laža i paralaža“, u režiji Stevana Bodrože, zakazana je za utorak, 22. novembar, što je i poslednji pozorišni termin u novembru.

Sve predstave počinju u 20 sati.

Umanjenje računa za daljinsko grejanje

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

Korisnicima daljinskog grejanja na oktobarskim računima neće biti fakturisani dani kada se stanovi nisu zagrevali. Kako je u toku grejna sezona, kotlovi se uključuju ujutru po redovnom režimu rada, i u toku dana, ukoliko je spoljna temperatura niža od 15 stepeni, saopšteno je danas iz JP „Toplana“.

Nova rasveta u školi „Sveti Sava“

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“, u fiskulturnoj sali i spravarnici, postavlja se nova led rasveta. Radove su danas obišli članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.

– Ova investicija Grada pomoći će bezbednijoj nastavi, što nam je prioritet – izjavio je Pecarski. – Zbog veoma loše rasvete, postojala je mogućnost da, u zimskom periodu, sala prestane da se koristi. Ovu salu, takođe, posle nastave, koriste i članovi gimnastičkog, košarkaškog i odbojkaškog kluba.

Pecarski je istakao da je namera lokalne samouprave da uloži u obnavljanje svih fiskulturnih sala, ali i da obezbedi namenski objekat za sportske klubove, kako za treninge više ne bi morali da koriste prostore škola.

Prethodnih godina, u Školi „Sveti Sava“ zamenjeni su krov i parket u fiskulturnoj sali. Direktorica, Gordana Rackov, kaže da se neophodni radovi izvode u kontinuitetu.

– Prošle godine zamenjeni su oluci, sada se završava rasveta. Ništa ne bi bilo moguće bez podrške Grada, i kada konkurišemo kod pokrajinskih i republičkih fondova, to činimo zajedno sa lokalnom samoupravom.

Vrednost nove rasvete je 500 hiljada dinara, a u zamenu oluka uloženo je 2,8 miliona. U ovoj školi predstoje radovi na ravnom krovu i fasadi, kao i zamena stolarije.

Porodicama sa troje i više dece uskoro umanjenje računa za vodu, daljinsko grejanje i za parkiranje

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

Kikinda će biti jedan od prvih gradova koji će omogućiti porodicama sa troje i više dece da ostvare popuste na računima za komunalne usluge, daljinsko grejanje i parking. Nove pogodnosti najavili su danas predstavnici Gradske uprave i Pokreta za decu 3+. Sastanku su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i članica Gradskog veća, Ramona Tot.

Zahvaljujući sporazumu koji je lokalna samouprava prošle godine potpisala sa Pokretom 3+ iz Čačka, oko 300 porodica u gradu i okolnim mestima već koristi popuste u plaćanju u prodajnim objektima, ustanovama kulture i sportskim klubovima. Naš grad je jedan od prvih koji se priključio Pokretu čiji je cilj da deci i roditeljima iz porodica sa troje i više dece olakša svakodnevicu, ostvarivanjem popusta i privilegija u korišćenju usluga i proizvoda.

– Danas ćemo razgovarati sa predstavnicima JP „Kikinda“ i JP „Toplana“ o popustima za račune za vodu i za daljinsko grejanje i siguran sam da ćemo postići dogovor. Nastavićemo da sarađujemo sa Pokretom, bićemo i dalje članovi, kako bismo pomogli roditeljima sa više dece jer je danas hrabrost širiti porodicu – rekao je Mladen Bogdan.

Kikinda je jedan od 25 gradova u Srbiji i samo tri u Vojvodini koji kontinuirano sarađuje sa Pokretom, rekao je predsednik Pokreta 3+, Vladica Gavrilović.

– Imamo izuzetnu saradnju sa gradskim čelnicima u Kikindi, ovde uvek nailazimo na veliko razumevanje i ostvarujemo stopostotni učinak u svim našim akcijama – istakao je Gavrilović. – Naši napori u ostvarivanju pogodnosti za porodice sa više dece u čitavoj zemlji već daju rezultate. Mi smo pokrenuli peticiju u kojoj je, 2017. godine, sakupljeno sto hiljada potpisa za ostvarivanje finansijskog podsticaja rađanja, da za rođenje trećeg deteta država daje sto evra, i 150 evra za četvrto dete. Od tada, za četiri godine, zabeleženo je 16 odsto više trećerođene i 13 odsto više četvrtorođene dece.

Posle dogovora s javnim preduzećima, novi popusti biće uneseni u aplikaciju koja će, takođe, prvo biti aktivirana u Kikindi. Do tada, korisnici tri plus kartice popuste ostvaruju ne samo u svojoj sredini, već i širom zemlje, u 2.500 prodavnica, ustanova i preduzeća koje su potpisale ugovor sa Pokretom 3+, kakva su i Poštanska štedionica i Službeni glasnik koji, recimo, za školski pribor, omogućava popust od 25 odsto.

U čitavoj Srbiji sada ima 138 hiljada porodica sa troje i više dece, što je osam odsto od ukupnog broja porodica. Spisak privrednih subjekata koji su se priključili podsticanju nataliteta, kao i informacije o dobijanju kartice, korisnici mogu videti na sajtu triplus.org.rs.

Jovanove igrice za milione

Igor Crnogorac oktobar 31, 2022

Kikinđanin Jovan Bulatović, diplomirani programer, autor je igrice koju ovog momenta na mobilnom telefonu ima više od šest miliona ljudi širom sveta.

Kao i većina dečaka, Jovan je mnogo voleo igrice. Sada je jasno da je njegova prva konzola, „PS1“, bila zapravo priprema za karijeru u industriji video igara. Jer Jovan je voleo i matematiku, što ga je opredelilo da završi softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prvi radni angažman kao programer ostvario je u izraelskoj firmi za proizvodnju video igara za mobilne telefone „Crazy Labs“ u Novom Sadu.

– Želeo sam da radim kao programer igrica jer mislim da je to najbolji posao u mojoj struci. Video sam oglas i pridružio se timu dizajnera. Veoma sam zadovoljan – kaže Jovan.

Njegov tim zove se “Lab Rats“ i čine ga i studenti dizajna video igara Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ana Čaušoska i Ensar Šaćirović. Da su odličan tim postalo je jasno kada je njihova igrica „Fridge Organizing“ postala planetarni hit.

– Ana je na „Tik Toku“ videla trend organizovanja frižidera, preuzeli smo tu ideju i napravili igricu – objašnjava Jovan. – Kada se igrica našla u „Plej prodavnici“, ljudima se jako svidela, prosto je „buknula“. Nisam uopšte očekivao ovoliki uspeh, iznenadili smo se sve troje. Ovakve, jednostavne igrice, radi opuštanja i u trenucima dokolice, najviše koriste četrdesetogodišnjaci i deca.

Do danas, ova zanimljiva i vizuelno bogata igrica ima više od šest miliona preuzimanja i beleži stabilan rast novih igrača. U međuvremenu, njegov pobednički tim već radi na novom projektu, zasnovanom na principu TV emisija, u kojima devojka bira jednog od mladića prema odgovorima na pitanja koja im postavlja. Ovoga puta su i idejni tvorci i najavljuju zanimljiv proizvod. Jovan potvrđuje da će i u budućnosti, kao programer, ostati u ovoj branši.

– Za sada ću nastaviti ovo da radim jer nam dobro ide. Kasnije bih voleo da pravim ozbiljnije igrice, onakve kakve ja volim da igram. To su igre za računare, najveće proizvodne vrednosti, koje nastaju u velikim studijima.

Ovaj mladi profesionalac za sada ne menja mesto boravka jer je, kako kaže, Novi Sad već postao poznat kao grad programera igrica – najveće inostrane kompanije upravo ovde otvaraju svoja predstavništva. Ozbiljne uspehe u „neozbiljnoj“ industriji video-igara, Jovan se nada, jednog dana krunisaće otvaranjem sopstvenog studija i tada će, pogađate, napraviti i najbolju igricu – onako, za svoju dušu.

„Humana srca“ i Grad pomažu kada je najpotrebnije

Igor Crnogorac oktobar 31, 2022

Fondacija „Humana srca“ iz Beograda i Grad Kikinda pomogli su dvema porodicama u neophodnim građevinskim radovima – osposobljavanju njihovih kuća za bezbedno stanovanje. Danas su predstavnici Fondacije posetili Kikindu. Sa predstavnicima Grada, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, predsednikom Skupštine grada, Mladenom Bogdanom i članom Gradskog veća, Draganom Pecarskim, uverili su se da radovi teku po planu, a članovima jednog domaćinstva doneli su lepe vesti.

Porodici Malešević u Železničkom novom redu prošlog meseca je, u požaru, izgoreo krov. Od Gradske uprave zatražili su pomoć jer sami nisu bili u mogućnosti da preduzmu bilo kakve radove. Nedeljko je 37 godina radio u Livnici. Zbog bolesti je otišao u prevremenu penziju i sada svakog meseca prima samo 25 hiljada dinara. Supruga je nezaposlena.

– Razboleo sam se, operisan sam i sad me čeka još jedna operacija. Požar je izbio u sred noći, komšije su mi prve pritekle u pomoć, još uvek mi pomažu u svemu, kao što sam i ja njima, kada sam god mogao. Veoma sam zahvalan Gradu i „Humanim srcima“, hvala svima koji su nam pomogli u ovom teškom vremenu – kaže Nedeljko.

Kada su saznali za Nedeljkov problem, iz Gradske uprave kontaktirali su Fondaciju „Humana srca“ sa kojom su, početkom septembra, potpisali protokol o saradnji. Danas, mesec dana kasnije, krov na kući Maleševića gotovo je završen i oni su, u znak zahvalnosti, priredili posluženje za goste, predstavnike Fondacije i Grada.

– Tražili smo načine da što pre pomognemo porodicama i sporazum sa ovom Fondacijom to nam je i omogućio. Ovde su ljudi složni i solidarni, svakako ćemo nastojati da svim stanovnicima Železničkog novog reda olakšamo život – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Nikolina Đujić, izvršna direktorka Fondacije „Humana srca“ kaže da je u novi krov na kući porodice Malešević uloženo 11 hiljada evra.

– Drago mi je što smo se odazvali pozivu gradonačelnika da pomognemo i ovoj divnoj porodici. Oni su mnogo dali svom gradu i ona ovaj način im se i Grad odužuje.

Šestočlana porodica Zarić iz Kikinde kupila je trošnu kuću u Partizanskoj ulici. Međutim, nisu mogli da se usele jer je objekat bio u veoma lošem stanju. Ovu porodicu u Fondacija „Humana srca“ već je obradovala prilikom prve posete gradu. Poklonjeni su im paketi sa garderobom i televizor, mlađa deca dobila su i tablete, a najstarijoj devojčici ispunjena je želja i obezbeđen joj je novac za pohađanje kozmetičarskog kursa. Tada je dogovoreno da će im biti urađen krov u vrednosti od 15 hiljada evra jer su ovi radovi bili prioritetni.

– Krov je bio u veoma lošem stanju, bio je pred rušenjem. Sada se postavlja i nov plafon i potpuno nov krov, pa ćemo imati i potkrovlje. Nismo se nadali pomoći, ovo je i više nego što smo očekivali – kaže Srđan Zarić.

Danas su Srđanovoj porodici gosti doneli lepe vesti – u Fondaciji su odlučili da im renoviraju čitavu kuću. Nikolina Đujić objasnila je da će, u objektu od 190 kvadrata sa potkrovljem, biti postavljeni novi podovi, keramika, biće izgrađeno kupatilo i kupljeni nameštaj i sva potrebna kućna tehnika. Za sada se postavlja krov i ti radovi vredni su 15 hiljada evra.

– Grad brine o sugrađanima koji su socijalno ugroženi. Zahvalni smo Fondaciji i njihovim partnerima – rekao je gradonačelnik Lukač. – Nadam se da ćemo, u zajedničkim projektima, pomoći većem broju porodica.

On je dodao da Grad Kikinda kontinuirano pomaže socijalno ugroženima po različitim programima. U saradnji sa Centrom za socijalni rad prepoznaju se porodice kojima je pomoć najpotrebnija, a posebna briga i pažnja usmerena je ka najmlađim stanovnicima, kako bi svi imali kvalitetne uslove života.

Daljinsko grejanje od 1. novembra

Igor Crnogorac oktobar 31, 2022

Iz Javnog preduzeća „Toplana“ obaveštavaju korisnike svojih usluga da će grejna sezona zvanično početi u utorak, 1. novembra.

U saopštenju se napominje da će režim rada, odnosno zagrevanje stanova, biti usklađeno s preporukom Vlade o štednji energenata i sa spoljnim temperaturama.

Sećanje na dane kada su Krajišnici stigli u Banat

Igor Crnogorac oktobar 29, 2022

Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom „Živjećemo, dašta ćemo“ .

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik, Nikola Lukač, predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Tradicija, kultura i običaji naroda s ljubavlju i pažnjom čuvaju se u ovom Kulturno-umetničkom društvu i u čitavom selu i hvala im na tome – rekao je gradonačelnik Lukač. – Ova sećanja obavezuju nas da budemo mnogo mudriji i da, zajedno, stvaramo još bolje uslove za život.

Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.

– Naši preci bili su dovoljno hrabri da bez ičega dođu u potpuno nepoznate krajeve. To nije bilo slučajno – oni su svi bili dobri borci i to je i bio razlog da budu naseljeni uz granicu.

Predsednica Saveta MZ podsetila je da je sadašnji Dom kulture izgrađen mobom 1949. godine i u planu je da se, u naredne tri godine, potpuno rekonstruiše, u čemu će pomoći Grad Kikinda.

Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.

U vreme kolonizacije, tih, prvih posleratnih godina, iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu je stiglo ukupno 76 hiljada ljudi. U Banatu je, u takozvanoj Osmoj ofanzivi, naseljeno 29 mesta. Na području sadašnjeg Banatskog Velikog Sela nastanilo se stanovništvo iz Bosanske Krajine, i to uglavnom iz Bosanskog Petrovca i Drvara. Krajišnici su, zapravo, stigli u tri sela: Šarlevil, Hubert i Soltur, koja su se spojila u jedno. Prema kazivanju starijih meštana, stanovnici nisu mogli da se dogovore o nazivu, pa su usvojena oba predloga – i Banatsko i Veliko, koja su, 1947. godine ušla u naziv mesta. Godinu dana kasnije, na popisu, selo je imalo 4.400 stanovnika, što je i najveći zabeleženi broj meštana.

Prema popisu iz 2011. godine, Banatsko Veliko Selo ima oko dve i po hiljade žitelja koji se ponose činjenicom da su jedno od najuređenijih sela u zemlji. Sve ulice asfaltirane su do 1977. godine, fudbalski stadion postoji duže od pola veka, a više od tri decenije selo ima i otvorene bazene.

Direktni put do Kikinde izgrađen je 1991. godine, ali je selo sa susednim Nakovom bilo spojeno već 1962. godine i to asfaltnim putem za koji su podlogu, ciglu po ciglu, meštani postavljali ručno, složni u želji da za svoje porodice stvaraju bolju i lepšu budućnost. Ovaj duh zajedništva u Banatskom Velikom Selu održao se do danas i svakako je još jedno vredno nasleđe za generacije koje stasavaju.

Od krvne grupe zavisi koliko ćemo živeti, jedna je najotpornija

Igor Crnogorac oktobar 29, 2022

Krvna grupa može da utiče na celokupno zdravlje čoveka, ustanovili su naučnici. Prema istraživanjima, dokazano je da sve ostale nadjačava krvna grupa 0. Kod ljudi sa ovom krvnom grupom postoji manji rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, od moždanog i srčanog udara, da ređe od ostalih imaju problema s pamćenjem, kao i da ređe oboljevaju od određenih vrsta raka, poput raka gušterače i raka želuca. Organizam im je otporniji na bolesti i zato ljudi s krvnom grupom 0 i žive duže.

Jedan od dosad pronađenih razloga zašto je krvna grupa 0 najzdravija jeste taj što krv ove grupe sadrži manje molekula koji mogu da izazovu zgrušavanje krvi, a srčane i moždane udare izazivaju trombovi, piše portal Hajat, a prenosi Politika. Uz to, ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak, pa su mnogi rizični faktori kardiovaskularnih bolesti ujedno i faktori rizika mentalnih bolesti.