У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.
О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.
– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.
Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.
– Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.
Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.
– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.
Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.
Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.
Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.
Непостојање сигурносне склопке, лоше уземљење, прелимитирани осигурачи у разводној табли, нестручна поправка са неоригиналним деловима, најчешћи су узроци пожара, сазнајемо од Мирослава Зеца, власника фирме за електричарске услуге „Eлектро Зека ЗМ“ из Кикинде. Његово предузеће носилац је сертификата „Фирма од поверења“ који додељује „Центар за истраживање мишљења клијената“ из Београда.
Нажалост, овакве, старе табле, још увек постоје у 60 одсто домаћинстава. Неупоредиво већу заштиту омогућавају аутоматски осигурачи са ФИД склопком, која је сада, као и атест о исправности електричних инсталација, обавезна по закону, али само за нове објекте. У случају квара било где на мрежи, ова сигурносна склопка за мање од секунде искључује струју у читавом објекту. Новији типови ФИД склопки имају и „тест“ дугме којим повремено може да се провери стање мреже, напомиње Зец.
Када је у питању грејање на струју, једино што овај електричар препоручује су клима-уређаји и термоакумулационе пећи.
– Глобални подаци показују да много пацијената умре од последица инфекција које су узроковане мултирезистентним или панрезистентним узрочницима инфекција – нагласила је др Весна Миољевић, епидемиолог Универзитетског клиничког центра Србије.
– Послодавци су понудили 102 радна места, међу којима преовлађују позиције са средњим образовањем у односу на оне са факултетом – каже Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале НСЗ. – Незапослени млади пријавили су се за 82 радна места.
По програму „Моја прва плата“ прошле године у Кикинди су закључена 23 уговора. За све који постигну договор, пракса код послодавца мора почети до 30. децембра.
– Разговарали смо о томе како да хитно помогнемо породици. Сада им је најважнији кров над главом и има назнака да би то могло да се реши врло брзо. Такође, хитно ћемо решавати и остало што им је потребно. Соња је велики борац, и поред свих животних недаћа и здравствених проблема, није поклекла и наставља да се бори. Важно је да њена породица зна да нису сами и да смо ту да помогнемо колико можемо, што важи за сваког човека који се нађе у тешкој животној ситуацији – рекао је председник градске скупштине, Младен Богдан.
Књига песама суграђанке Драгане Даниловић, „Динамика постојања“, недавно је изашла из штампе. Песникиња је у стихове преточила сећања и одблеске, све шумове и дамаре животне које песници са јаким сензибилитетом тако добро опажају. Збирка садржи двадесет девет песама, сврстаних у пет циклуса: Trагови, Одраз, Знаци, Рог и Успомене.
– Посветити књигу сину је и захвалност и благослов – каже Драгана. – У врло младим годинама, са двадесет две, постала сам родитељ. Скоро да сам одрастала са својим дететом. У тој срећи и узајамној љубави, блискост је неминовна.
