Упркос енергетској кризи и порасту цена енергената и сировина, кикиндска привреда бележи повећање укупне спољнотрговинске размене, а индикован је и развој појединих сегмената, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди.
– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.
Укупна спољна трговина, у првих десет месеци 2022. године била је 275 милиона евра – извоз је био у вредности од преко 152 милиона евра, а увоз 122 милиона, односно извоз је био 25 одсто већи од увоза. Иако МСК није извозио, други произвођачи надоместили су, једним делом, ту разлику.
– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница aутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.
Важно је напоменути да је извоз био реално већи јер у овај збир не улазе биланси „Тиса аутомотива“, „Гордона“ и, једним делом, „Банинија“ јер су седишта ових фабрика у другим општинама.
Чока – апсолутни рекордер
Привреда у општини Чока покрила је, прошле године, увоз извозом за чак 340 процената. Више од 15 милиона евра било је спољнотрговинско пословање ове општине до новембра 2022. године.
Читав округ направио много боље резултате прошле године него 2021. Спољнотрговинско пословање било је преко 837 милиона евра, од тога 462 милиона евра била је вредност извоза; биланс је у плусу за више од 87 милиона евра.
Централна фигура у прослави је змај, национална маскота и божански симбол који доноси срећу. Део прославе сваке кинеске Нове године је Змајев плес, у којем учествује много људи, формирајући огромну покретну фигуру змаја.
Црвена боја и лампиони заступљени су у свим деловима Кине, а јединствена симболика огледа се и у изобиљу најразноврсније хране за новогодишњу вечеру и током читаве прославе. Ово је породични празник, али и светковина која живи на улицама и трговима.
– Правимо традиционална јела, певамо и веселимо се, као и ви. Окупи се цела породица и припрема се много различитих специјалитета. Овде то не могу јер немам потребне намирнице. У поноћ се пале ватромети. Све је у црвеној боји, црвена доноси срећу.
Сам празник, Нова година, слави се пет дана, каже наша саговорница, али све до 15. јануара, по лунарном календару, траје прослава.
– У овом периоду посебно, посећујемо родбину и размењујемо поклоне, упаковане у црвени папир. Правимо слатка јела, највише слатке куглице од пиринча, које носимо једни другима. Много се радујемо и у веселом расположењу поздрављамо Нову годину. Овде, у Кикинди, нема нас много, па нема ни веће прославе. Направићу лепу вечеру и прославићемо у кругу породице.
Занимало нас је и да ли „година зеца“, у коју се, по кинеском хороскопу, улази, има одређену симболику у прослави.
Да је у Кини, наша суграђанка би славила две недеље, после којих се празник завршава Фестивалом лампиона, када се у ваздух пуштају папирне црвене светиљке, симболи радости и благостања.
У очекивању нижих температура, у Зимској служби планирају да приправност започну вечерас.
У току викенда смењиваће се киша, суснежица и снег. Падавине се очекују и почетком наредне седмице, уз нешто вишу дневну температуру – у најтоплијем делу дана биће до пет степени.
У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.
Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.
Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.
На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јованa Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.
– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.
Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.
– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.
– Старо језеро данас је свето место. Окупили су нас храбри људи, јунаци који ће улепшати велики празник и учинити да овај леп обичај опстане и настави се – рекао је протојереј Петровић, поздрављајући учеснике и присутне празничним поздравом „Бог се јави“.
До Часног крста у Кикинди први је допливао двадесетпетогодишњи Душан Јарић из Кикинде који је на мастер студијама на Рударско-геолошком факултету у Београду и такође је тренирао ватерполо.
– Први пут ове године нисмо морали да разбијамо лед, температура воде је пет степени. Сваке године имамо све више учесника. Никада се нико није ни закашљао после богојављенског пливања – рекао је Богосављев.
