najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na zahtev publike, u Narodnom pozorištu ponovo će gostovati duo-drama “Zašto i kako ubiti muža”.
Predstava je rađena po motivima knjige Antonija Amurija na temu bračnih odnosa i odlikuje je živa interakcija s publikom.
Igraju Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanović. Drugo gostovanje ovog komada zakazano je za subotu, 18. mart, za 20 sati.
Pesmama o ljubavi večeras je započeta tradicionalna Nedelja žena koju organizuje Kulturni centar. Koncert pod nazivom „Najlepše ljubavne pesme“ u Narodnom pozorištu održala je Aleksandra Padrov, solistkinja Radio televizije Vojvodine.
– Lajtmotiv koncerta je „Počnimo ljubav ispočetka“ jer smatram da je ljubav, kao i muzika, pokretač svega. Bila mi je želja da ponovo dođem u Kikindu. Povodom praznika, Dana žena, damama poručujem da budu lepe, bezbrižne i da se ne sekiraju, da budu raspevane i zdrave – rekla je gošća.
Sa Aleksandrom Padrov, inače profesorkom solo pevanja, nastupili su muzičari Velikog orkestra Radio televizije Srbije, Zoran Kovačević, Dušan Radoičić i Petar Mitrović.
Pažljivo odabrane pesme činile su svojevrsnu muzičku retrospektivu najlepših ljubavnih nota napisanih na našim prostorima. Na repertoaru su bile melodije za sve generacije, od šlagera do balada novije produkcije.
U nastavku programa povodom Dana žena, u Kulturnom centru će u utorak biti otvorena izložba slika pod nazivom „Igrarije“, Minje Čvorić. U četvrtak će svoju knjigu „U zagrljaju princa tame“ predstaviti Simonida Milojković. Predstava „Rođene“ Amaterskog društva „Branislav Nušić“ iz Šida na programu je u petak, 10. marta. Svi događaji počinju u 19 sati i ulazak je besplatan.
Poslednji ovogodišnji program, promocija knjige „Na putu ka stotoj“ Dobrile Ivanovski Čabrić, biće održana u Udruženju penzionera u subotu, 11. marta, od 18 sati.
Kulturni centar Kikinda će, uz podršku Grada, organizovati novu audiciju za učešće na najvećem muzičkom takmičenju za decu i mlade, „Ritam Evrope“.
Zahvaljujući novom ugovoru koji su, krajem prošle godine, predstavnici Grada potpisali sa organizatorima takmičenja, mladi od 14 do 21. godine iz Kikinde i ove godine dobiće priliku da usavrše svoje muzičke talente i predstave ih publici u finalu na Prvoj srpskoj televiziji.
Audicija za ovogodišnje predstavnike biće održana u Kulturnom centru 18. marta, od 11 sati. Prijavljivanje je na Instagramu: @rhythm_of_europe ili na Whatsapp-u: +381606555013, Lazaru Veselinoviću.
Ovaj televizijski format za mlade emituje se u četiri zemlje u regionu. Učesnici pevaju na stranim jezicima, predstavljajući 22 zemlje Evrope, Australiju i Izrael.
Kikinda će ove godine svoje takmičare imati treći put. Prošle godine Grad su predstavile Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Mima Menda, osvojivši maksimalan broj glasova stručnog žirija. Prvi predstavnici, godinu dana ranije, bili su Andrej Salkai, Milana Rajkov, Ena Šošić i Minja Krstić – oni su zauzeli visoko šesto mesto.
Predlog nacrta Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru uskoro će se naći pred nadležnima. Njime je predviđena potpuna zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorima, a pre svega to se odnosi na restorane i kafiće.
Ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, apelovala je da se Zakonu pruži bezrezervna podrška. Predložila je da se u ugostiteljskim objektima postave detektori za dim čijim aktiviranjem će se naplaćivati kazna od milion dinara.
Naša zemlja, inače, od 2010. godine ima Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Ovim zakonom zabranjeno je pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti tada izuzeti.
I danas, 12 godina posle, najava mogućeg novog ograničavanja pušenja, izaziva buru u javnom prostoru i, očekivano, potpuno oprečna mišljenja.
Mi smo proverili šta o mogućoj zabrani pušenja i u kafićima i restoranima misle Kikinđani.
Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa izložiće svoja izdanja na Sajmu knjiga u Novom Sadu koji se održava od 7. do 13. marta. Posetiocima će biti ponuđeno oko 50 naslova objavljenih između dva sajma.
Iz BKC najavljuju da će svoj štand imati u hali „Master“, kao i da će nekoliko novih naslova predstaviti 7. i 12. marta na centralnoj bini i na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Između dva sajma izdanja su objavljena u edicijama: Izabrana zenitistička dela, Roman, Poezija, Proza, Eseji, Kritike, Ogledi, Istorija/Kolonistička naselja, Prva knjiga, Prevodi, Književnost za decu…
Iz produkcije posebno izdvajaju kapitalni projekat u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski” i uz podršku Pokrajinske vlade. U pitanju su „Izabrana zenitistička dela” u osam tomova.
Na sajmu će biti predstavljena i dela nagrađena na konkursima Centra: „Vunena vremena“ Gojka Đoge, „Fosforescencije” Aleksandra Arsenijevića, „Bezbojni plamen“ Milivoja Popova, „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“ Dunje Brkin Trifunović i „Šljakeraj“ Svetlane Savić.
Dva „Novozenitistička triptiha” osnivača BKC, Radovana Vlahovića, takođe će se naći na štandu ovog izdavača: tri romana – „Noćni razgovori sa sestrom”, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, i tri knjige poezije – „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“.
Vredna priznanja ponela su dva nova naslova. Nagrada Društva književnika Vojvodine za Knjigu godine pripala je romanu Radovana Vlahovića „Noćni razgovori sa sestrom”, dok je „Pečatom varoši sremskokarlovačke” nagrađen Perica Markov za knjigu pesama „Ognjište”.
Banatski kulturni centar dobio je prošle godine prestižno Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher” za izuzetan doprinos razvoju kulture. Osnivač, Radovan Vlahović, nagrađen je Zlatnom medaljom Predsednika republike za doprinos književnosti.
Izdavačka delatnost Centra sadrži više od 600 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke i publicistike, autora iz više od 20 država, napisanih na 15 jezika.
Prvi večernji program u Teatru „Gusani u magli“ održan je sinoć, u kućnoj atmosferi novog pozorišta, jedinstvenoj u gradu. Humanitarno veče priredio je osnivač „Gusana“, Stefan Ostojić. Publici je, drugi put u Kikindi, predstavio svoj politički nekorektan muzički stend-ap pod nazivom „O lepim stvarima“, sa kojim je već nastupao u Srbiji i Hrvatskoj.
U potpuno neobičnoj atmosferi i nesvakidašnjem nastupu, Ostojić je publiku razgalio svojim pesmama: „Dragi (budući) sine“, „Mađarice“, „Penzionerska“, Mokrin bluz“, „Bivša iz Vukovara“ i mnogim drugim, uz neformalno ćaskanje sa prisutnima.
Večernji programi od sinoć su redovna aktivnost ovog umetničkog sedišta. Prema repertoaru za mart, naredne subote na programu je Javni čas polaznika dramske radionice Teatra, sledi „Opušteno veče sa uznemirenom domaćicom“, a zatim i filmska projekcija. Humanitarni programi održavaće se svake subote, od 20 sati, najavljuju iz Teatra.
Izvođači nastupaju bez honorara i ulaznice se ne naplaćuju. Publika dolazi u goste i, po želji, ostavlja prilog od kojeg se, u prvoj akciji, polovina odvaja za kupovinu aparata za merenje sluha, neophodnog kikindskoj bolnici.
U Teatru „Gusani u magli“, od 1. februara, aktivne su likovna i dramska radionica za sve uzrasne grupe. Mentori, vajarka Sonja Beloš, slikar Nikola Gajić i glumac Stefan Ostojić, kažu da su veoma zadovoljni i da je radost stvaranja na svim radionicama i sa svim polaznicima uzajamna.
Takođe, napominju, da još uvek ima malo mesta za one koji žele da postanu deo kreativnog umetničkog tima Teatra. Prijavljivanje polaznika je na Instagram ili Fejsbuk profilu „Gusana u magli“.
Uskoro će, kako se najavljuje, nove članove početi da upisuju i muzičke radionice, a večernji programi će, s lepim vremenom, biti izmešteni u dvorište Tetara.
Novi, humanitarni teatar, nalazi se u već prepoznatljivoj „kući od perja“ u Nemanjinoj 24. Rezervacije za mesto na večernjem programu primaju se na: rezervacije@gusaniumagli.rs ili na broj 069 40 44 101.
U Narodnom pozorištu sledećeg meseca najdugovečnija predstava „Nastojnik“ biće odigrana 150. put i obeležiće 35 godina od premijernog izvođenja.
U ovom komadu Harolda Pintera, od premijere, 1988. godine, igra ista glumačka postava: Branislav Knežević, Slavoljub Matić i Dragan Ostojić, koji je i režirao predstavu.
Predstava je višestruko nagrađivana. Između ostalog, pobednik je Festivala malih eksperimentalnih scena u Pančevu, a na Međunarodnom festivalu „Joakim fest“ u Kragujevcu, najviše nagrade dobila su sva tri glumca.
Kao i prilikom prethodnih jubileja, slavljeničko izvođenje imaće gostujuće glumce. „Nastojnik“ je na repertoaru u petak, 17. marta.
Komedija „Ordinacija“, u režiji Nenada Gvozdenovića, biće odigrana u prvom terminu narednog meseca, 3. marta.
Komad na maloj sceni, „Siroti mali hrčki“ na repertoaru je u utorak, 7. marta. U predstavi igraju: Branislav Knežević, Dragan Ostojić, Branislav Čubrilo Rus, Mihailo Laptošević i Nikola Joksimović.
U petak, 10. marta, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“. Ova drama nagrađena je na Danima komedije u Jagodini kao najbolji savremeni domaći komediografski tekst.
Predstava „Kovači“ zakazana je za utorak, 21. mart. Igraju: Branislav Knežević, Mihailo Laptošević i Sanja Mikitišin. Na prvom Međunarodnom teatar-festu “Živi fest” u Živinicama „Kovači“ su dobili Nagradu publike.
Sledeći termin za večernje izvođenje biće 28. mart, kada će se igrati najnovija predstava kikindskog Pozorišta, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.
Za 31. mart zakazan je vodvilj „Pidžama za šestoro“.
Predstava „Kovači“ gostovaće 24. i 25. marta u Kraljevu i u Kragujevcu.
U utorak, 21, na repertoaru je „Pidžama za šestoro“. „Ljubavno pismo“ igraće se u petak, 24. februara.
Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati.
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, biti uključeno 21.205 osoba, od kojih 2.285 sa invaliditetom.
Kao i prethodnih godina, u fokusu će biti teže zapošljive kategorije: mladi do 30 godina, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i osobe u statusu viška zaposlenih.
Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2023. godine.
Rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom je do kraja godine.
Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 10. aprila.
Potencijalni izvođači javnih radova prijave mogu da podnesu do 27. marta.
Javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog, na raspolaganju do 31. oktobra.
Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada nezaposlenog ili sedištu poslodavca, neposredno, poštom ili elektronskim putem.
Za ove namene planirano je 6,3 milijardi dinara i, kao i prethodnih godina, 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom. Dodatna sredstva biće obezbeđena iz budžeta Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave za učešće u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja, predviđenih lokalnim planskim dokumentima.
Sve informacije za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, podrška, i podnošenje zahteva prema aktuelnim javnim pozivima biće dostupne na sajtu www. nsz.gov.rs i na zvaničnoj stranici na društvenoj mreži LinkedIn.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine će organizovati besplatnu pripremu učenika osmog razreda za završni ispit iz srpskog jezika. Prijave se primaju do kraja februara, a pripreme će početi u martu.
– Ovo je već deveta godina kako sprovodimo program. Uslov za prijavu je da učenik bude član Biblioteke. Ne radimo samo na sticanju znanja za prijemni ispit, nego i na tome da đaci dobiju opšte znanje koje će im kasnije koristiti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci.
Ona podseća da su redovne aktivnosti u ovoj ustanovi i radionice za decu na kojima uče kako se pišu radovi, i Čitalački klubić, u kojima predškolce pripremaju za školu, a malo starije uče o jeziku.
Kada su u pitanju večernji programi, iz Biblioteke najavljuju predstavljanje zbirke pesama sugrađanke Milane Grbić, a zatim, narednog meseca, program i izložbu povodom dva veka od rođenja pesnika Petefi Šandora.
Potpuno originalna i jedna od novijih aktivnosti biće ponovo ponuđena mladim čitaocima. U aprilu će biti raspisan novi konkurs za najbolji trejler za knjigu.
– Ponosni smo na ovaj konkurs jer je jedinstven u Srbiji i u ovom delu Evrope – kaže Dunja Brkin Trifunović. – Smatramo da je to najbolji način da se knjiga približi mladim čitaocima. Vidimo da ima efekta kada mladi jedni drugima, na zanimljiv način, preporuče knjigu. S obzirom na to da opseg pažnje pada sa novim tehnologijama, trejleri su ograničeni na dva minuta. Želimo da skratimo njihovo pasivno provedeno vreme pred ekranom. Treba da ih edukujemo da pametno iskoriste sve što im se pruža.
U Biblioteci kažu da će uneti izmene u nagrađivanju na Konkursu „Đura Đukanov“. Ideja je da, osim štampanja knjige, preko izdavača, bude obezbeđena i prodaja nagrađenog dela. Takođe, nadaju se da će, od naredne godine, ustanoviti i novčanu nagradu.
Iz Evropske komisije najavljen je ovogodišnji konkurs za besplatne železničke karte za putovanja Evropom za osamnaestogodišnjake. Na konkurs mogu da se prijave mladi rođeni između 1. jula 2004. i 30. juna 2005. godine.
Prijavljivanje će biti moguće od 15. do 29. marta. Putovanje u trajanju od najviše 30 dana potrebno je realizovati između 15. juna 2023. i 30. septembra 2024.
Oni koji 18 godina budu napunili u drugoj polovini ove godine, moći će da se prijave u sledećem krugu takmičenja, koji će biti raspisan u oktobru.
Program „Diskaver EU” („Otkrijte EU“) jedna je od aktivnosti programa „Erasmus plus“. U njemu mogu da učestvuju mladi iz zemalja Evropske unije, ali i država pridruženih programu, među kojima su Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija, Norveška, Turska i Srbija.
U svakom krugu konkursa besplatno putovanje vozom dobija 35 hiljada mladih, tako da ukupno 70 hiljada njih ima šansu da upozna kontinent vozom, uz brojne popuste.
Pored besplatnih karata za voz, učesnici programa dobijaju i kartice s kojima ostvaruju popuste na više od 40 hiljada mesta – od javnog prevoza, kulturnih sadržaja, smeštaja, prehrane, do drugih zabavnih aktivnosti koje su dostupne u svim zemljama, članicama Europske unije.
Prošle godine Evropska komisija je, mimo ovog konkursa, ponudila još 10 hiljada dodatnih železničkih karata osobama između 18 i 20 godina iz različitih zemalja, piše „Politika“.
Kako bi izbor učesnika bio pravedan, iz Komisije navode da svakoj zemlji dodeljuju određeni broj putnih karata na osnovu broja stanovnika u poređenju sa celokupnim stanovništvom EU.
