Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Симонида Милојковић представила нови роман о сектама и „њу ејџу“

Igor Crnogorac март 10, 2023

Свој најновији роман „У загрљају принца таме“, књижевница Симонида Милојковић прво је представила у Кикинди, у којој има бројну читалачку публику. Књижевно вече одржано је синоћ у пуној сали Културног центра.

– Ово ми је најтежи роман у животу, све су приче истините и све је требало истражити, разговарати са тим људима и учествовати у ужасу кроз који су прошли. Ради се о тинејџерима, ученицима једне београдске гимназије, који су оформили сатанистичку групу са вођом много старијим од њих. Језиве ствари се дешавају у сектама, нарочито сатанистичким. Младе наговарају да убију члана породице или их наводе на самоубиство како би „откупили“ живот члана своје породице – каже Милојковић.

Истраживање дуго годину дана обухватило је, поред изучавања литературе, и волонтирање у Организацији за стабилизацију младих ЗИД.

– Још увек помажем у рехабилитацији и спасавању двадесетак тинејџера који су, махом, у сатанистичкој секти. Има и припадника „њу ејџа“ који промовише технике саморазвоја, а у суштини је секта. У питању су веома млади људи, најмлађи имају само 12 година, и многи су већ покушавали самоубиство и лечили се у душевним болницама.

Стечено искуство и знање ауторка сада жели да преточи у стручну књигу на ову тему. Такође, волела би да буде косценариста серије „У загрљају принца таме“ јер, како каже, домаћој кинематографији недостаје добар хорор.

Симонида Милојковић члан је Удружења књижевника Србије и један је од најчитанијих српских писаца. Њена прва књига, „Грабљивица“, издата 2007. године, најпродаванији је роман на Балкану у последње три деценије.

Издавачка кућа „Пегасус“ из Велике Британије прогласила ју је врхунским делом савремене светске књижевности и објављује је за цело енглеско говорно подручје.

Бестселер „Љубав у доба кокаина“ доживео је и своју позоришну верзију. Живот трансродних особа тема је романа „Жена“, док се у роману-психотрилеру „Дијагноза: љубав“, ауторка бави питањем да ли је заљубљеност врста психозе и да ли, попут наркотика, ствара зависност.

Најлепше ноте класичне музике суграђанима на дар

Igor Crnogorac март 9, 2023

Посебно уживање љубитељима класичне музике вечерас су приредили ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У сали Народног позоришта приредили су традиционални осмомартовски концерт. Разноврстан програм извело је чак 40 ученика Школе.

– Наши ђаци свих узраста и са свих осам одсека извели су композиције великог броја аутора. Уложен је озбиљан труд и са великом вољом припремали смо концерт који смо поклонили кикиндској публици – каже директорица, Маргита Детари.

У 33 тачке програма учествовали су солисти и камерни састави, а публика је уживала у свим музичким облицима – валцерима, етидама, баркаролама…

У години у којој Музичка школа обележава 70 година постојања, ова установа има 310 ученика, од тога осморо ђака похађа два одсека. У најави је, каже директорица Детари, и одсек за саксофон, који ће моћи да се упише од наредне школске године.

Следећи концерт за суграђане биће приређен у септембру, поводом јубилеја Школе.

Послодавцима представљени јавни позиви Националне службе за запошљавање

Igor Crnogorac март 9, 2023

Овогодишње јавне позиве за доделу финансијске помоћи незапосленима и послодавцима, Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је 20. фебруара. У кикиндској филијали данас је организовано њихово представљање потенцијалним корисницима-послодавцима.

– Пракса је показала да оваква представљања дају резултате јер тако отклањамо евентуалне недоумице и смањујемо број одбијених захтева – каже директорица кикиндске филијале НСЗ, Јелена Митровић. – Позвали смо, углавном, послодавце из приватног сектора јер се на њих односи највећи број јавних позива, као и нове послодавце, како бисмо их упознали са бенефитима које могу да остваре и што више их укључили у коришћење помоћи.

Представљању програма присуствовало је тридесетак позваних послодаваца. Јавни позиви имају различите рокове и веома је важно да потенцијални корисници аплицирају на време.

– Кикиндска Служба има одређену квоту за сваки јавни позив, па се заинтересованима препоручује да се што пре пријаве за коришћење средстава. Прошле године имали смо 14 јавних позива и потрошена је целокупна квота, чак смо тражили и проширење. Финансирано је 389 особа, што је допринело смањењу броја незапослених на евиденцији. На крају децембра 2022, у односу на исти месец 2021. године, незапосленост је у граду смањена за 19 одсто – каже Јелена Митровић.

Како су јавни позиви доступни већ дуже од две седмице, према показаном интересовању послодаваца процена је да ће и ове године бити много корисника.

Сваки позив има одређене циљне групе незапослених на које се односи. То су, углавном, старији од 50 година, млађи од 30 година без средње стручне спреме, незапослени дуже од годину дана, Роми, инвалиди, корисници социјалне помоћи и млади у домском смештају или у хранитељским породицама.

У Националној служби очекују да ће, и ове године, јавни позиви допринети смањењу незапослености. Поред већ активних мера подстицања запошљавања, очекује се и објављивање покрајинских и јавних позива Градске управе Кикинда.

У Основној школи „Ђура Јакшић“ започели сарадњу са школом у Марибору

Igor Crnogorac март 9, 2023

У оквиру програма „Еразмус плус“ ђаци и наставници Основне школе „Ђура Јакшић“ били су на петодневној размени у Марибору. Координатор пројекта „Повежи вештине“ је наставница енглеског језика, Добрислава Ружић.

– Суштина пројекта је повезивање и унапређење мултикултуралности. Учестовало је десет ученика и две наставнице. Колеге су посматрале часове и усавршиле се у новим наставним методама – каже Добрислава Ружић.

Партнерска школа у пројекту је „Табор 1“ у Марибору. Посета је остварена захваљујући подршци родитеља, колега, Туристичке организације и Града Кикинде, каже наставница географије, Биљана Радујко.

– Деца су присуствовала настави са трећим и седмим разредом, билa су смештенa у интернату и пратилa су организацију својих вршњака – каже Радујко. – Обилазили смо културно-историјске знаменитости, санкали се на Похорју. Са колегама смо разменили искуства, што је било веома корисно. Њихов облик рада је сасвим друкчији, али много тога можемо да применимо. Када је географија у питању, занимљиво је да они своју државу увек стављају на прво место и све остале пореде са њом. Искуства из Словеније сада преносимо својим колегама.

Кикиндски ђаци су, чини се, из Марибора понели још интензивније утиске.

– Град је диван, а наставни програм забаван. Учење се своди на гледање филмова и ученици сами проналазе оно што им је потребно за рад – каже Теодора Ћурчин, ученица седмог разреда.

Страхиња Стојановић, ученик шестог разреда, импресиониран је еколошким аспектима у школи-домаћину.

– Оброци се састоје од здраве хране и све је веома чисто, у школи су сви у папучама. Мислим да бисмо то могли да применимо и код нас.

Ђаци су стекли нове пријатеље са којима су, кажу, остали у контакту.

– Пратили смо наставу, али смо тешко разумели. Школа је лепа и велика. Свиђа ми се што смо имали доручак и што смо сви били у папучама – каже Владан Ковачевић из III-1.

У пројекту су учестовали и ученици: Јована Живојинов, Уна Коњик, Сара Јочић, Милица Кришан, Огњен Добросављев, Сергеј Богосављев и Огњен Ђомпарин.

Своје домаћине кикиндски ђаци позвали су да им буду гости на јесен, у току програма „Совембар“. У међувремену, у наставку пројекта, четворо наставника из школе „Ђура Јакшић“ похађаће у Италији семинар о унапређењу интегративне наставе.

„Еразмус плус“, као један од највећих програма Европске уније, финансира пројекте мобилности и сарадње у области образовања, обуке младих и спорта, путем целоживотног учења. Приступ фондовима ЕУ у „Еразмусу“ имају државе чланице Уније и треће земље, делимично или у пуној мери придружене Програму.

(ВИДЕО) „Освајачи“ први пут у Кикинди – концерт „Женама с љубављу“

Igor Crnogorac март 8, 2023

Pок-група “Освајачи” наступила је вечерас у Спортском центру „Језеро“ на концерту под називом „Женама с љубављу“ који, за Дан жена, традиционално организују Туристичка организација и Град Кикинда.

Концерту је присуствовао и градоначелник, Никола Лукач, који је суграђанкама честитао празник.

– Честитам Дан жена свим мојим Кикинђанкама и свим женама. Град им сваке године, поводом њиховог празника, приреди изненађење и добру музику. Овога пута дошли су „Освајачи“, изузетно квалитетан бенд, и надам се да ће и даме и мушкарци уживати и присетити се хитова ове групе. Жене су боља половина друштва и драго ми је што све више њих укључује у одлучивање. То ће и нама бити мотив да будемо још квалитетнији и бољи и да заједнички градимо још боље услове за живот и рад у нашој Кикинди и у нашој Србији.

Познати рок и хеви-метал бенд „Освајачи“ препознатљив је по свом „тврђем“ звуку, одличним мелодијама и, свакако, по сјајном вокалу фронтмена Звонка Пантовића Чипија.

– Први пут смо у Кикинди и много нам је драго због тога. Видим да је публика расположена, сигуран сам да ћемо уживати. Свираћемо песме са свих наших албума и плоча. Не мењамо се много, музика еволуира, али ми остајемо „Освајачи“ до краја. Код нас је криза аутора, многи нови млади људи личе једни на друге. Ми смо своји све ове године, можда је то рецепт за успех трајање хитова. Много радимо, свирамо, па не стижемо да завршимо нови албум, али песме су спремне и представићемо га ускоро – рекао је Чипи.

„Освајачи“ су кикиндској публици приредили прави рок-спектакл. Концерт су отворили великим хитом „Крв и лед“ са свог првог албума из 1990. године. Уследиле су добро познате песме: „Никад више с тобом“, „Марија“, „С ким чекаш дан“, али и хитови „Смака“ и „Бијелог дугмета“.

Одличан концерт правих музичких професионалаца неке Кикинђане вратио је у младост, а новим генерацијама свакако представио прави хард-рок звук живог наступа на најбољи могући начин.

На Дан жена – суграђанке о свом статусу

Igor Crnogorac март 8, 2023

Обележавање Међународног дана жена свој зачетак има у протесту радница у индустрији одеће и текстила, одржаном 1857. године у Њујорку. Оне су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.

Протести су настављени и наредних година. У Њујорку је, 1908. године, 15.000 жена захтевало краће радно време, већу плату и право гласа.

Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена која је овај предлог изнела на Међународној конференцији жена у Копенхагену 1910. године.иде

Дан жена први пут је обележен 1911. у Аустрији, Данској и Немачкој.

Шта жене данас мисле о овом празнику, односно свом положају у друштву, питали смо наше суграђанке.

Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине и повереница Градског одбора СНС

-Жене су ослонац не само српског друштва и породице, већ целе земље. Осми март је дан који има историјску симболику и важно је да то буде дан који је за сваку даму посебан. Често кажемо да би сваки дан требало да буде Дан жена узимајући у обзир колико оне улажу у породицу, посао, колико су предузимљиве, колико су покретачи свега, то се у свакодневном животу да видети. О томе треба да причамо чешће него једном годишње. Не смемо да занемаримо ни жене жртве насиља, и o томе треба да говоримо значајније и храбрије, да заштитимо жене у сваком смислу. Такође, да их изједначимо у друштву у контексту зарада, јер оне улажу далеко већи напор. Посебно жене које се баве јавним послом имају вишеструку одговорност која се ослања на дом, пријатеље, родитеље, посао. Оне не знају да буду површне, када преузму на себе одговорност, гурају до циља. И зато мислим да је свака жена посебна, да је треба подржати, да друштво треба да стане иза њих. Пажња која се женама указује данас јесте обавеза да бисмо им показали колико су посебне, али да се потрудимо сви заједно да пажњу и награду за свој труд и рад добијају и у осталим данима током године.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника

–Важан ми је овај празник из више разлога. Треба да истакнемо суштину и симболику, а то је, од Розе Луксембург па надаље, борба да се оствари бољи положај жена. Упорношћу и храброшћу су се бориле за политичка и економска права и слободе, и за пуно уважавање у друштву. Волим овај празник зато што ме је још као дете асоцирао на мајку, баку, тетке и увек је био у знаку радости и лепог расположења. Нека и буде у симболици ружа и цвећа, али заиста се осећала емоција, поклањате нешто и тиме изражавате љубав и поштовање према тој особи. Али ако и поред борбе за права жена постоји било какав покушај маргинализовања и оспоравања улоге и значаја жена у друштву, онда сваки такав поклон и обележавање празника је само ритуал и празна прича. Нека данашњи поклон- ружа или други знак пажње чини срећном жену током целе године, то је израз захвалности, поштовања и признања улоге жена у друштву без обзира на то да ли говоримо о домаћици или жени која се остварила у одређеном послу, или на било који други начин. Битно је да се улога жене поштује и освести, јер је она велика.

Јасмина Дрињак Малогајски, васпитачица у Берлину

– Осми март у целој Немачкој је веома битан празник и сви се некако труде да своје жене, мајке обрадују неким пригодним поклоном, изласком на вечеру, цвећем.. Велики број билборда има за тему честитку женама. Овде у Берлину конкретно, то је можда један од најважнијих празника јер је од пре неколико година уврштен у празнике који су нерадни дани. По клубовима су организоване свирке на којима наступају жене, данас се играју тематски стендапови о женама-који представљају жену као супер хероја, што и јесмо. Оне које данас морају да раде, на плату ће добити 100% на дневницу јер је државни нерадни дан.

Татјана Кором, Удружење жена Кикинде

-Радујем се том дану зато што су се жене избориле за своја права, која и данас имају. Удружење жена Кикинде традиционално обележава тај дан. Ми смо га прославиле заједничким окупљањем у петак у Ресторану „Белавила“. Када је о поклонима реч, сматрам да нису важни. Битна је пажња и честитка од срца.

Даринка Маљугић, библиотекарка

– За мене је Осми март веома важан, жене су заборавиле зашто га прослављају. Ако смо се бориле за равноправност, не значи да смо себи само још натовариле додатни посао и да треба да имитирамо мушкарце, то ме јако иритира. Нисам феминисткиња, али јесам за равноправност.

Снежана Попесков, технички секретар у Народном позоришту

– Овај дан се обележава у знак сећања на борбу за женска права и зато мислим да је веома значајан. Жена има посебан сензибилитет и посебно место друштву, то не сме да се заборави.

Наталија Богосављев, предузетница

-Није ми важан овај празник. Сматрам да свакодневно и према свима треба да се односимо као према себи равнима и са поштовањем јер смо сви равноправни.

Јована Мишковић, наставница немачког језика у Новом Саду

-Празник је значајан да бисмо се подсетили да су жене једнако важне, чак и важније од мушкараца. и да је потребно да вуду цењене. Треба подсетити мајке, сестре, жене да су вољене, али није лоше и да добију неки поклон.

Поводом Дана жена – наградни квиз за мушкарце

Igor Crnogorac март 8, 2023

Чланови „Гусана у магли“ данас су, поводом Дана жена, организовали акцију на тргу. Супротно очекиваном, разговарали су са мушкарцима.

– У овој акцији замислили смо да пронађемо мушкарце којима постављамо питања о женама. Они који тачно одговоре добијају пакетић како би га поклонили њима драгим женама – каже Јелена Ердељан.

Суграђани, бар они мање стидљиви, радо су се одазвали и тако „зарадили“ пажљиво припремљене и лепе поклоне.

(ВИДЕО) Нови лекар у кикиндској болници – из Дамаска, са осмехом

Igor Crnogorac март 8, 2023

Кикиндска Општа болница однедавно има новог лекара, а Кикинђани новог суграђанина.

Доктор Сами Хашим је радиолог из Дамаска. Захваљујући колегама и пацијентима, у нашем граду већ се осећа као код куће.

Веома је задовољан условима за рад и стицање искуства у кикиндској болници. За сада не планира нове дестинације, штавише, у изгледу је да ће још неке себи блиске људе довести у наш град.

Доктора Самија препознаћете по осмеху, а одмах затим по стручности, професионалности и изузетном односу према пацијентима.

Посетили смо га на његовом радном месту.

Тиса у земљи књижевности

Igor Crnogorac март 8, 2023

Тиса Фелбаб завршава Основну школу „Свети Сава“ и носилац је Светосавске повеље Школе, Вукове дипломе и специјалних диплома из енглеског језика и из хемије. Ова тринаестогодишњакиња има и јединствену страст, помало неуобичајену за њену генерацију. Тиса много воли да чита и већ три године је књижевни критичар Издавачке куће „Лагуна“.

– Мама је видела да „Лагуна“ тражи децу да пишу приказе књига. Прва књига за коју сам написала критику је „Девојчице узвраћају ударац“ Роберта Такарича. После неколико дана јавила ми се уредница и понудила ми да напишем још један приказ. Тако је све почело – прича Тиса.

Уредница, али и читаоци, препознали су Тисин таленат да изрази своје утиске о књизи. Међутим, љубав према писаној речи код ове девојчице развијала се од најранијег узраста.

– Родитељи су ми читали књиге када сам била мала. Чим сам научила да читам, почела сам сама да узимам књиге из библиотеке. Мислим да има деце која јако воле да читају, али их је много мање од оних који не читају уопште – објашњава Тиса. – Волим да читам фантастику. Недавно сам завршила читање серијала „Стаклени престо“, за који пишем приказ.

Тиса каже да ће уписати Гимназију јер још увек није сигурна у то чиме ће да се бави. Једино што је сасвим извесно, каже, јесте то да ће и даље писати књижевну критику.

– Поред тога што могу да читам различите књиге, на тај начин и вежбам писање и могу да изразим своја осећања људима које ће то занимати. Наставници у школи и другари ми често приђу и кажу да су прочитали неку од мојих критика и да им се свиђа, што ми прија. Јаве ми се и писци, што ме посебно обрадује. Александра Филиповић поклонила ми је своју књигу пошто је прочитала мој приказ њеног романа „О крилима и чудима“. Писац из Кикинде, Срђан Тешин, дао ми је своју књигу „Лука каже“, како бих написала критику о њој. Посебну захвалност дугујем и Маријани Љиљак, наставници у Школи за менталну аритметику „BrainOBrain“, коју сам завршила пре две године.

Упориште Тисине креативности свакако је њена породица. Она је и узор свом млађем брату Аљоши који каже да себе у будућности види као професионалног рукометаша.

Ова млада књижевна критичарка до сада је написала педесетак приказа. Признаје да би волела и сама да напише књигу. Уз то, воли и да слика, па је њено усмерење ка уметности већ сада сасвим извесно.

У свету писане речи или неке друге креативне стварности, тринаестогодишња Тиса Фелбаб уобличава своју сјајну будућност. И сигурним корацима већ стиже до ње.

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac март 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.