Пријава за пензионерске картице на сајту Фонда ПИО почиње у поноћ. Од 15. марта пензионери могу да поднесу захтев електронски или у филијали Фонда, где ће им запослени помоћи да попуне електронски захтев.
За пријаву је потребна само лична карта, а читава процедура траје до два минута. Картице ће се издавати сукцесивно, како буду израђиване, и до 1. октобра сви корисници пензија који се пријаве имаће своје картице.
Картице ће се преузимати на шалтерима Фонда ПИО. Фонд ће обавестити пензионере телефоном или мејлом, у зависности од тога за шта се корисник буде одлучио приликом пријаве, када њихове пензионерске картице буду у филијали, објаснио је министар финансија, Синиша Мали.
Истовремено, он је позвао друштвено одговорне компаније да се укључе у акцију. Привредни субјекти треба да попуне контакт-форму са основним подацима, коју ће од 15. марта моћи да пронађу на сајту Фонда ПИО, како би благовремено били припремљени споразуми о сарадњи.
Свако ко се пријави за картицу имаће попусте у разним трговинским ланцима и продавницама, ресторанима, салонима, музејима, позориштима, рекао је Мали.
Линк за пријављивање за пензионерску картицу је zpk.trezor.gov.rs.
У намери да најсавременијим методама сачува вредне историјске изворе, Историјски архив Кикинда доставио је својој матичној установи, Архиву Војводине, повеље царице Марије Терезије из 1774. године о проглашењу Велике Кикинде за варошицу и о установљењу Великокикиндског привилегованог дистрикта.
– У Архиву Војводине биће урађени скенирање, обрада и израда копија ових докумената. Повеље су највеће драгоцености које Архив чува. Копије на пергаментном папиру биће израђене поводом 250 година од установљења Дистрикта. Средства за овај посао обезбедио је Град Кикинда – каже в. д. директор кикиндског Историјског архива, Срђан Сивчев.
Вредна донација из матичне установе
Приликом ове посете, директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, поклонио је Архиву у Кикинди 200 примерака најновијих издања те установе.
– У питању су ексклузивни наслови, капитална дела из историографије, књижевности, географије, антропологије, објављена у протеклих неколико година, која ће значајно обогатити наш библиотечки фундус – оцењује Сивчев.
Поклањање издања Архива Војводине део је акције „Време даривања“ којом су обухваћене све установе културе у Војводини. Крајем јануара, др Кузмановић и народни посланик Миленко Јованов посетили су Народну библиотеку у Кикинди. Тада је овој установи поклоњено 300 наслова – издања Архива Војводине и књига из личне библиотеке директора Кузмановића.
У Кикинду су, прошле седмице, стигла два играча америчког фудбала из Сједињених држава. Појачање „Мамута“ у овој сезони су хватач Џошуа Алајес и тркач Дејвид Рос.
Фото: Тамара Милошевић
Џошуа има 25 година, долази са Флориде, из Тампе. Амерички фудбал тренира од своје пете године. Џошуа је у Кикинди тек три дана и каже да му је помало хладно.
– Веома сам захвалан, ово је изузетна прилика за мене, никада нисам помислио да ћу играти у другој држави. Благословен сам што сам овде. Сви су нас дочекали раширених руку, јако нам је пријатно овде. Док сам био код куће. играчи „Мамута“ су ме контактирали и спријатељили смо се још пре мог доласка. Једва смо чекали да се видимо и упознамо, да ми покажу град. Људи су отвореног ума, топли и брижни, веома сам узбуђен и срећан и једва чекам да наставим каријеру овде – каже.
Са Џошуом су стигли и родитељи и девојка, и остаће у Кикинди десетак дана.
– Ја сам најмлађи у породици, желели су да виде да сам се добро сместио – објашњава Џошуа уз широки осмех.
Дејвид Рос има 22 године, долази из државе Њујорк, из малог места на северу САД-а. Такође тренира од раног детињства. На позицији је тркача, био је проглашен за једног од најбољег у држави. Завршио је право и планира да постане адвокат.
Фото: Тамара Милошевић
– Одушевљен сам гостопримством, чини да се осећам као код куће, сви из тима заиста чине све да се не осећам као странац. Желим да им пренесем оно што ја знам, да помогнем да достигну још виши ниво. Такође, циљ ми је да популаришем амерички фудбал, заједништво и све добро што он доноси. Веома бих волео и надам се да ћу допринети томе да амерички колеџи препознају могућност да и играчи из Србије долазе у наше тимове, да то буде размена – каже Дејвид.
Иако још нису успели много тога да виде, кажу да им се град допада. Као и храна за коју тврде да је много здравија и укуснија од америчке.
Протекли викенд провели су са саиграчима на припремама у Ади. Утакмице Спорт клуб Прве лиге Србије почеће крајем априла, а Дејвид и Џошуа у Србији остају до краја јуна.
И ово појачање стигло је захваљујући америчкој агенцији „Pro Hunt“ са којом „Мамути“ већ годинама сарађују. Уколико се остваре жеље играча, гостовања фудбалера биће двосмерна, на обострано задовољство.
Градска управа Кикинда постиже запажене резултате у управљању отпадом. За протеклих осам година, број дивљих депонија је, са 27, сведен на осам, на подручју града и околних места. То је био разлог да представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој буду позвани да се активно укључе у рад конференције под називом „Безбедност и здравље на раду са здравствено-медицинског и техничко-безбедносног аспекта екологије и заштите од пожара“.
Конференција је одржана прошле седмице на Копаонику, у организацији HSE Центра (Health, Safety & Environment – здравље, безбедност и животна средина). Кикинда је била једина локална самоуправа међу представницима надлежног министарства, здравствених установа и универзитета из Србије и Црне Горе.
Рад под називом „Управљање отпадом на нивоу локалне самоуправе“ представили су аутори – секретарка Секретаријата, Мирослава Грујић, Едвин Тот и Драган Грујић.
– Указана нам је велика част да представимо начин на који се наша локална средина бави уклањањем отпадом. Кикинда је један од првих и малобројних градова у Србији који се управљањем отпадом активно бави од 2007. године. Ми смо међу првим локалним самоуправама у Србији које имају Регионалну депонију и активно раде на смањењу броја дивљих депонија у свим насељеним местима – каже Мирослава Наранчић.
HSE Centar окупља стручну јавност и представнике власти ради размене искустава, унапређивања струке и представљања примера добре праксе на конференцијама које организује од 2019. године. Представници кикиндског Секретаријата до сада су, у раду конференција, на позив, учествовали други пут.
Захваљујући кикиндском театру, тачније позоришним ствараоцима, уметност ће дати допринос исправљању неправде у данашњем статусу Кикинђанина Душана Васиљева, књижевника, једног од најзначајнијих српских експресиониста.
У Народном позоришту почеле су пробе на комаду „Облаци – Душан Васиљев“. По тексту Нине Плавањац, представу потписује Стеван Бодрожа, редитељ из Београда. Са његовим редитељским изразом кикиндска публика имала је прилику да се упозна у представи „Лажа и паралажа“, коју је радио у нашем граду пре две године.
Представа „Лажа и паралажа“
Са Стеваном Бодрожом разговарали смо о новом комаду и порукама које ћемо пронаћи у позоришној симболици приче о Душану Васиљеву.
Кикиндски портал: Режирали сте, са великим успехом, и класике и савремене писце. Какав је изазов за Вас да на сцену поставите наменски написан комад о једној личности?
Стеван Бодрожа: Када у позоришту стварате комад о било којој конкретној особи, заправо покушавате да дочарате универзалну причу која се не тиче само те особе, него је референтна за шири круг људи. Ми покушавамо да, у судбини Душана Васиљева, пронађемо одређене тачке, подударности, које могу да проговоре о судбини читавих генерација. Конкретно, а то је јасно на примеру Васиљева, осећам да се наша, српска култура, врло маћехински односи према даровитим младим људима. Ми нисмо култура која верује младости, која ће младе подржати, дати им ветар у леђа. Душан Васиљев није доживео дубоке године у којима би га друштво признало, умро је врло млад. Веома се намучио у животу, био је из сиромашне породице која није могла да га школује, борио се на разне начине, а све време је истрајно писао и оставио веома значајно дело које, до данас, нема адекватно признање. За њега се зна, неке његове песме се сматрају квалитетним, чак изванредним, али његова специфична, истакнута и поштовања и сећања вредна личност није довољно призната у нашој средини.
Кикиндски: Душан Васиљев је, са социјалне маргине, уз јаку вољу и веома млад, покушавао да уђе у средишње друштвене токове и донесе промену. Да ли мислите да је, у том смислу, данас друкчија ситуација у односу на време у којем је он живео?
Бодрожа: Бављење уметношћу јесте својеврсна привилегија. Толстој сигурно не би написао своје „буцмасте“ романе да није био ситуирани племић, да није могао да негује свој неоспорни гениј. Ми ни не знамо колико генијалаца у нашем друштву ради у пекарама, колико изванредних младих људи престаје да студира јер родитељи не могу да им финансирају школовање. Бивша Југославија је, у једном кратком периоду, била земља у којој је могао да се деси тај класни „квантни скок“. Моји родитељи су дошли из села у град, ја сам се родио у Београду, што је направило разлику у односу на то какав би био мој живот да сам остао тамо одакле су они дошли. Мислим да су проблеми са којима се суочавао Душан Васиљев поново актуелни. Његов живот је прича о невероватној издржљивости, посвећености уметности и немогућности да се било шта друго изабере. Мислим да то текст Нине Плавањац отеловљује на фантастичан начин – тај позив, јачи од било чега, од било каквог конформизма, било каквог приватног односа, чак и љубавног. Нина је написала псеудобиографију о томе како су могли да изгледају Душанови односи, његов животни пут. Драму сачињавају, у мери од чак деведесет одсто, саме Душанове реченице, било да су његови стихови, или реченице узете из његових прича, или пак из његове две драме. А опет, то није „прикладна“ драма – за потребе наменске представе „колаж“ састављен од већ постојећих дела. Нинина драма има све елементе самосвојног драмског дела и стоји независна у односу на опус самог Васиљева.
Кикиндски: Други пут режирате у кикиндском позоришту, познајете ансамбл. Пробе увелико трају, какви су сада утисци?
Бодрожа: Стварно уживам у раду у овом позоришту. Дивно је сарађивати са глумцима и са управником који имају слуха за то шта шта је све непходно урадити, измаштати и обезбедити да би једно уметничко дело имало свој интегритет. То, морам да признам, није увек случај. Ипак, некако успевам на свом путу да се сретнем са истомишљеницима.
У представи „Облаци – Душан Васиљев“ играју: Владимир Максимовић – у насловној улози, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Мина Стојковић, и Лука Јовановић и Филип Клицов, као гости.
Драматургију такође потписује Нина Плавањац, сценограф је Милица Бајић Ђуров, костимограф Милица Коларић, и сарадник за сценски говор је Дијана Маројевић. Премијера представе очекује се крајем априла.
Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.
– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.
Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.
Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.
Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.
Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.
Због радова на мрежи, у уторак, 14. марта, од 9 до 11 сати, струје неће имати потрошачи у Кикинди у улицама:
Краљевића Марка – од Ђуре Оличкова до пута за Иђош, у Ђуре Оличкова, у Албертовој – од Ђуре Оличкова до Жарка Гавранова, у Кумановској – од броја 175 до Улице Жарка Гавранова и у Жарка Гавранова улици.
На захтев публике-посетилаца који су се, како смо се и сами уверили, сјајно провели на хуманитарним журкама „Disco forever“ и „Ја волим 90-e“, у организацији Фејсбук групе “Кикиндски корзо”, забава се наставља.
Ново дружење заказано је за петак, 17. март, од 21 сата. Место је исто, Диско-бар „Pazzia“, у Доситејевој 36. „Pazzia“ је, у међувремену, реновирана, па ће ово вече уједно бити и свечано отварање.
– После неколико одличних забава, стигло нам је заиста много порука хвале и подршке. Веома смо поносни на оно што смо до сада урадили, желимо да наставимо у истом ритму и да будемо још бољи. Сада организујемо „Носталгија парти“ – слушаћемо највеће хитове који ће нас вратити у времена када је музика била чиста емоција и уметност. Обухватићемо све, од „Индекса“, „Црвене јабуке“, Кемала Монтена, Дина Мерлина, „Бијелог дугмета“, Здравка Чолића, „Нових фосила“ и „Сребрних крила“, до диско хитова. Касније, у току ноћи, завртећемо и најпознатије хитове деведесетих – каже организатор, Богдан Мандић, администратор странице „Кикиндски корзо“.
Цена улазнице је 200 динара, а на улазу све госте очекује специјално изненађење. Нека се спреме денсери, носталгичари, и сви у срцу млади, посебно они који су пропустили претходне изласке у ноћни провод у дискотеци. Као некад.
Реконструкција једне од најстаријих зграда Опште болнице биће завршена до 1. априла. По окончању грађевинских радова, у објекат у којем се налазе одељења трансфузиологије, психијатрије и физијатрије, биће усељени опрема и намештај.
– У обновљену зграду унећемо потпуно нову опрему коју ће, по постављању, проверити стручњаци из надлежних институција. Биће купљен и нов намештај за чекаонице, сестринске и лекарске собе, па се очекује да рад у овом објекту почне крајем јуна – каже в. д. директорица Болнице, др Весна Томин.
За медицинску опрему и болничке сетове Министарство за јавна улагања издвојило је 250 хиљада евра. Покрајинска влада определила је додатних 11 милиона динара за куповину намештаја.
Обимна реконструкција у првој фази, обухватиће затим и остале најстарије објекте у кругу Болнице – зграде у којима су Инфективно, Дечије одељење, Онкологија, Палијатива и Патологија. Сви наведени радови у првој етапи вредни су 340 милиона динара.
Нова зграда болнице имаће 20 хиљада квадрата
У наредним етапама предвиђена је и реконструкција 14 хиљада квадрата у новој згради, уз изградњу додатних објеката, односно анекса са шест хиљада квадратних метара, као и реновирање управне зграде. Овај посао ће, према садашњим проценама, коштати око три милијарде динара и финансираће га Министарство за јавна улагања.
Стижу и нови, савремени апарати
Истовремено, како би се суграђанима омогућила што квалитетнија дијагностика, осавремењује се опрема на свим одељењима где за тим постоји потреба, каже др Томин. По редовном конкурсу за снабдевање болница медицинском опремом, Покрајински секретаријат за здравство кикиндској установи определио је тачно 39.786.960 динара.
– Тражили смо нови ултразвучни апарат са кардиолошким сондама за Интерно одељење и један за Одељење радиологије. Први пут ће и Педијатрија добити свој, нови ултразвучни апарат са сондом за ултразвук кукова. На Интерно одељење стижу и три дефибрилатора са привременим пејсмејкером, а Гинекологија ће добити нови, оперативни сто, користан због увођења методе спиналне анестезије приликом царског реза. Такође ће, на ОРЛ одељењу, бити опремљен нови радни простор за дијагностику и мале хируршке интервенције – каже директорица.
Снимања на новом скенеру почеће за две седмице
Нови, 64-слојни скенер, постављен је у посебно уређен простор на Радиологији. Овај савремени апарат четири пута је прецизнији од претходног и омогућиће много квалитетнију дијагностику. За неколико дана, каже директорица, стручњаци за јонизујуће зрачење провериће уређај, а представници произвођача упознаће техничаре на овом одељењу са перформансама апарата, па је извесно да ће прва снимања бити урађена за најкасније две седмице. Стари, ремонтовањи скенер, Болница је поклонила Дому здравља у Житишту.
Др Томин додаје да је у Болници у функцији нови, савремени мамограф и да имају у плану и набавку апарата за магнетну резонанцу. Како је за овај уређај неопходна изградња посебног простора, такозваног електричног кавеза, та дијагностичка метода Кикинђанима ће бити доступна по завршетку реконструкције и доградње нове болничке зграде.
Најшколованији кадар и на Педијатрији
На Одељењу педијатрије, до краја године, сви лекари имаће и субспецијализације.
– Сви наши педијатри већ имају или завршавају и субспецијализације – каже др Томин. – На овом одељењу ћемо имати двоје неоноатолога, једног пулмолога, неуролога-епилептолога и једног кардиолога.
Додаје да кикиндска болница, једина у Војводини поред установе у Сремској Каменици, има лекара који је завршио субспецијализацију из палијативне медицине.
Аномалије кукова отклањају се у најранијем узрасту
– У оквиру ране превенције развојних поремећаја најмање 30 година у Кикинди радимо ултрасонографију дечијих кукова у првој години живота – објашњава др Томин – Познато је да је Војводина едемско подручје за развој ових аномалија – на стотину деце, четворо има развојне аномалије кукова. Раном детекцијом успели смо да, за све ове године, ниједно дете није морало да буде оперисано, већ су биле довољне конзервативне методе, широки повој и „Павликово ремење“.
У Високој школи струковних студија за образовање васпитача започете су промотивне активности о упису који ће се обављати крајем јуна.
Са наставним програмом, активностима у Школи и могућностима по завршетку школовања, професори већ упознају ученике средњих школа у граду и многим околним местима.
Јуче и данас студенти су на Сајму образовања “Путокази“ у Новом Саду. За 15. март заказан је Дан отворених врата када ће, од 12 до 15 сати, сви заинтересовани моћи ближе да се упознају са Школом – да разговарају са наставницима и члановима Студентског парламента, као и да добију све потребне информације.
Школа уписује студенте на основне и мастер струковне студије. Основне студије трају три године и имају два смера: струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни васпитач за традиционалне игре. Мастер студије трају две године.
– Новина је да, од прошле године, постоје два места на буџету и на мастеру, што је мотивација за студенте основних студија да постигну што бољи просек. Прошле школске године смо, као буџетске кориснике, уписали 45 студената на предшколском смеру и пет на традиционалном. Очекујемо да ће нам Покрајински секретаријат и ове године одобрити исту квоту. Сада се сви студенти рангирају, тако да је увек могуће да се, са самофинансирајућег статуса, пређе на буџет, и обрнуто – каже директорица Школе, Ангела Месарош-Живков.
Директорица напомиње и да би предстојећи упис могао да буде последња прилика за заинтересоване који имају трогодишње средње образовање да упишу смер за традиционалне игре. Уколико се, као што се најављује, од наредне године уведе полагање државне матуре, то више неће бити могуће.
– За студенте који су у радном односу, поред редовне наставе током седмице, суботом организујемо консултативну наставу. Поред тога, професори су им доступни путем интернета. Упис на дошколовање је за оне који су завршили Вишу школу за образовање васпитача која је постојала до 2007. године. Сада могу да заврше и трећу годину, како би могли да упишу и мастер студије.
Диплома призната у иностранству
О статусу ВШССОВ говори и податак да студенти у Кикинду долазе из свих градова Србије, из Републике Српске и из Црне Горе, каже директорица. Она додаје да студирање у нашем граду олакшава и чињеница да, од прошле године, у Ученичком дому могу да буду смештени и самофинансирајући студенти.
Дипломирани васпитачи имају више могућности да пронађу запослење него што је то био случај ранијих година. Сада се запошљавају и у установама за пружање помоћи ментално мање развијеним особама и као лични асистенти.
Важна информација је и да су дипломе ове Школе признате у иностранству без полагања разлике испита.
Плаћање и на рате
И ове године Школа ће уписати 120 студената – 95 на смеру за струковни васпитач деце предшколског узраста и 25 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.
Самофинансирајући студенти годину плаћају 54 хиљаде, а студенти на мастеру 75 хиљада динара. Школа одобрава плаћање у 10 месечних рата.
Све информације о Школи и упису доступне су на сајту и друштвеним мрежама.
