Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Završeno opremanje kreativnog prostora u Centru za stručno usavršavanje

Igor Crnogorac mart 23, 2023

U kikindski Centar za stručno usavršavanje danas je stigla oprema kojom je komletiran „Mejkers spejs“ prostor u naučnom kabinetu. Oprema je donacija beogradskog Centra za promociju nauke i „Yettel“ fondacije.

– Od „Yettel“ fondacije smo, pre tri godine, dobili donaciju za otvaranje tri „Majkers spejsa“. Među 12 naučnih klubova u Srbiji koje smo osnovali, odabrali smo tri najbolja – u Kikindi, Šapcu i Leskovcu i u njima opremili ove prostore – kaže Darije Janošević iz Centra za promociju nauke.

U prvoj fazi stigli su 3D štampač i ce-en-ce mašina, a danas mini-računari rozberi paj (Raspberry Pi) i „arduino kitovi“ – kompleti za učenje.

Ova saradnja traje već sedam godina, kaže direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.

– Organizujemo različite aktivnosti za decu radi promovisanja nauke. Imamo odličnu saradnju sa kikindskim školama, podstičemo decu da razmišljaju na drukčiji način. Pozivaćemo đake i obučavaćemo i nastavnike da, na praktičnim primerima, vide kako se radi na ovim uređajima – rekao je Karanović.

Ukupna vrednost donacije je oko tri hiljade evra. Oprema u „Mejkers spejs“ prostoru biće dostupna svim prosvetnim radnicima, ali i svim građanima koji su kreativni i žele da programiraju, koriste 3D štampač ili da graviraju uz pomoć ce-en-ce mašine sa plavim laserom, kažu u Centru.

Za najbolje naučno rešenje o globalnom zagrevanju, đaci škole „Sveti Sava“ dobili vrednu opremu

Igor Crnogorac mart 23, 2023

Iz beogradskog Centra za promociju nauke danas je u Osnovnu školu „Sveti Sava“ stigla nagrada, kabinetska nastavna sredstva koja su sami odabrali. Đaci i nastavnici ove škole poslali su na konkurs Centra projekat koji je proglašen za najbolji u Srbiji.

– Učenici su, mesec dana, svaki sat, merili temperaturu i vlažnost vazduha. Takođe smo osmislili pasivno hlađenje pomoću biljaka koje se sade uz zid, kao i kućicu za insekte koju smo nazvali „Hotel kod Save za pčele, bube i mrave“ – kaže nastavnik matematike, Danilo Borovnica.

Zahvaljujući prethodnoj saradnji sa Centrom za promociju nauke, škola „Sveti Sava“ odabrana je kao jedna od četiri ustanove iz Srbije za učešće u takmičenju u okviru regionalnog projekta „Scientix“. Nastavnici i učenici dvanaest škola iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije razmatrali su svoju klimatsku realnost i modele ozelenjavanja neposrednih školskih okruženja.

– Projekat kikindske škole sadrži inspirativno i kreativno rešenje – prilagođavanje biodiverziteta na izmenjene klimatske uslove i način da se školsko dvorište oživi biljnim i životinjskim vrstama – ocenio je Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke i nacionalni koordinator projekta „Scientix“.

Nastavnik geografije Miroslav Grujić, takođe je bio vođa pobedničkog tima

– Pratimo projekte iz obrazovanja i nauke, a saradnja sa Centrom za promociju nauke je na visokom nivou, odazivamo se za sve projekte. Naš, pobednički projekat, zatim smo predstavili na konferenciji CUC (Carnet Users Conference), održanoj u Šibeniku.

Nagrada je podrazumevala da pobednik sam izabere učila i instrumente, pa su danas u Školu stigli šestari, mikroskopi, geometrijska tela, informatička oprema. Sa opremom za merenje mikrouslova koju su dobili radi sprovođenja projekta, ukupna vrednost je oko hiljadu evra.

U školi „Sveti Sava“ napominju da već imaju podršku lokalne samouprave za sprovođenje projekta, pa će ozelenjavanje zidova biti završeno u toku godine.

Pronađeno telo muškarca na Starom jezeru – najverovatnije samoubistvo

Igor Crnogorac mart 23, 2023

Građane Kikinde juče je potresla vest da je na Starom jezeru, oko podneva, pronađeno telo muškarca. Telo je pronašao prolaznik koji je obavestio Policiju.

Iz Policijske uprave u Kikindi nam je potvrđeno da je juče na ovoj lokaciji zatečeno telo muškarca sa prostrelnom ranom i da je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

O događaju je Policijska uprava obavestila Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.

Kako saznajemo, sugrađanin star 54 godine, najverovatnije je izvršio samoubistvo.

OŠ „Feješ Klara“, jedna od najstarijih škola u gradu, obeležila 211 godina postojanja

Igor Crnogorac mart 22, 2023

Đaci i nastavnici OŠ „Feješ Klara“, jedine dvojezične škole u gradu, danas su, programom u Narodnom pozorištu, obeležili 211 godina postojanja ove ustanove.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća – Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, i Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije.

– Činjenica da je „Feješ Klara“ dvojezična škola pokazuje da, u multinacionalnoj i multikulturalnoj sredini, poštujemo običaje i kulturu svih naroda koji u njoj žive. Trudićemo se da unapredimo uslove za učenike i da, na taj način, doprinesemo stvaranju još boljih generacija – rekao je Lukač, čestitajući Dan škole đacima i zaposlenima.

Valentina Mickovski pohvalila je novine u nastavi u ovoj školi.

– Škola se izdvaja od drugih po inovativnom pristupu nastavi. Nastavnici se prilagođavaju potrebama dece i načinu na koji oni primaju znanje. Đaci imaju aktivnu ulogu u nastavi i, na taj način, stiču samopouzdanje, uče kako da donose odluke, stiču veštine potrebne za život. Ovo jeste jedna od najstarijih institucija u gradu ali je način edukacije veoma moderan.

Današnja svečanost samo je zaokružila mnogobrojne aktivnosti kojima je, u prethodnih desetak dana, obeležen Dan škole.

– Održali smo likovne i jezičke radionice i ugostili učenike škola „Sveti Sava“ i „Vuk Karadžić“. Posebno smo ponosni na recitatorsko takmičenje koje smo organizovali treći put – rekla je direktorica, Hermina Čemere.

Na završnoj svečanosti uručene su diplome svim đacima koji su postigli uspeh na takmičenjima, kao i najboljima na školskom likovnom konkursu. U programu su nastupili polaznici dramske i muzičkih sekcija, đaci svih razreda Škole.

„Sada sanjam mastila u boji“

U čast preminule koleginice Hajnalke Tot, u školi „Feješ Klara“ već tri godine organizuju recitatorsko takmičenje pod nazivom „Sada sanjam mastila u boji“. Ove godine stigle su prijave iz svih krajeva Srbije i iz Mađarske. Prvi deo takmičenja održan je onlajn.

U kategoriji nižih razreda prvo mesto zauzela je Maša Ranković, učenica OŠ „Vuk Karadžić“ iz Krnjeva kod Velike Plane. Mateja Stojanović iz iste škole zauzeo je drugo mesto, dok je trećeplasirana Erna Dobroka iz OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Kneževca.

U ovoj kategoriji specijalne nagrade pripale su Katarini Živojinov, učenici OŠ „Đura Jakšić“ iz Kikinde i Jovanu Stepančevu iz OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu.

U kategoriji viših razreda, prvoplasiran je Petar Krstin iz OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu; drugo mesto pripalo je Hani Smiljanić, učenici OŠ „Jovan Popović“ u Čoki, dok je Vanja Vulović, učenik OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, zauzeo treće mesto.

Dobitnici specijalnih nagrada među starijim osnovcima su: Boris Toskić iz OŠ „Jovan Sterija Popović“ iz Vršca i Dušan Petrović, učenik OŠ „Karađorđe“ iz Ostružnice kod Beograda.

Jedna od najstarijih i najlepših škola

Osnovna škola „Feješ Klara“ osnovana je 1812. godine kao Parohijalna narodna škola u sklopu rimokatoličke kapele. Zbog sve većeg broja učenika, 1893. godine započeta je izgradnja nove školske zgrade koja je danas pod zaštitom države.

Od školske 1950. godine ima status osmogodišnje škole. Prvobitni naziv bio je „Osmoletka broj 2“, a od 1952. nosi ime narodnog heroja Feješ Klare. Od 1956. godine nastava se odvija dvojezično, na srpskom i mađarskom jeziku.

Ove školske godine Škola ima 220 đaka i 56 zaposlenih.

Ekološko predavanje za osnovce na Svetski dan zaštite voda

Igor Crnogorac mart 22, 2023

Povodom Svetskog dana zaštite voda, danas je, u Osnovnoj školi „Jovan Popović“, za učenike četvrtog razreda održano predavanje o značaju i očuvanju vode kao prirodnog resursa.

Ovo je redovna aktivnosti koju svake godine preduzimaju Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.

– Voda je, pored vazduha, osnovni resurs za sva živa bića. U poslednjih 70 godina vode se intenzivno zagađuju, a znamo da na planeti, od ukupne količine, imamo samo tri odsto slatke vode, one koja je pogodna za piće – kaže dr Sanja Brusin-Beloš, načelnica Centra higijene i humane ekologije u ZZJZ.

Buđenje ekološke svesti veoma je važno, naročito kod najmlađih, rekla je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.

– Skrećemo pažnju na značaj vode kao resursa, na zagađenje i podzemnih i površinskih voda i na faktore koji utiču na to. Jedan od najvećih zagađivača je čovek koji, takođe i svojim nedelovanjem u zaštiti prirode, čini veliku štetu – rekla je Miroslava Narančić.

Dva odeljenja četvrtog razreda sa zanimanjem su pratila predavanje.

– Ne sme da se baca za smeće, moramo da imamo zdravu vodu za piće. Voda nam je neophodna za život – kaže Leonora Krnić.

Ana Pudar je imala i rešenje za bolje očuvanje prirode.

– Moramo da zaštitimo vodu jer je ona jedan od najvažnijih uslova za život, to smo učili i u školi. Trebalo bi stalno kažnjavati one koji bacaju smeće i tako je zagađuju.

Svetski dan zaštite voda obeležava se od 1992. Ove godine naglasak je na zagađenju voda, otpadnih ali i svih drugih. O hitnom rešavanju krize u vezi sa vodom i njenom sanitarnom ispravnišću govoriće se i na prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina, koja počinje danas.

Po rezoluciji UN, šesti cilj održivog razvoja je sanitarna ispravnost vode, koja treba da se postigne do 2030. godine.

Kikinda deo pokrajinskog projekta – u maju prvenstvo u basketu tri puta tri za osnovce

Igor Crnogorac mart 22, 2023

U Kikindi će, krajem maja, biti održano školsko prvenstvo u basketu tri puta tri u kojem će se takmičiti ekipe iz osnovnih škola sa teritorije grada. Tim povodom, danas su, u Gradskoj kući u Kikindi radni sastanak sa Branislavom Tešićem, predsednikom Saveza za školski sport Vojvodine, održali Dragan Pecarski, član GV za sport i omladinu, Jelena Krvopić, koordinator za školski sport i Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Grada.

– Projekat je deo posebnog programa Saveza za školski sport Vojvodine. Kolege iz Kikinde će preuzeti organizaciju i veoma mi je drago što smo ostvarili ovu saradnju – rekao je Tešić.

Dragan Pecarski istakao je značaj ovakvih sportskih događaja u gradu.

– Izuzetna je čast što smo dobili ovakav projekat od Pokrajine. Kikinda je grad sporta, školski sport je kod nas veoma dobro razvijen. Potrudićemo se da budemo dobri domaćini.

Jednodnevnim prvenstvom Kikinde biće obuhvaćeni svi učenici i učenice sa teritorije grada.

– Okupićemo sve osnovce, svaka osnovna škola trebalo bi da ima svoje ekipe. Ovo je velika manifestacije i dodatna sportska aktivnost za sve učenike. Nadam se da ćemo uživati u tom danu – rekla je Jelena Krvopić.

Takmičenja, koja su deo pokrajinskog prvenstva, najverovatnije će biti održana u dvorištu Osnovne škole „Vuk Karadžić“.

Kikindska premijera filma „Besnilo“ – mistični triler o snobizmu i pohlepi

Igor Crnogorac mart 21, 2023

Posle prikazivanja u Jugoslovenskoj kinoteci i tadašnjoj „Kombank dvorani“, 2021. godine, kratki igrani film „Besnilo“ imaće svoju kikindsku premijeru u Teatru „Gusani u magli“.

Producent filma je mladi Kikinđanin Đorđe Đurišić koji, sa kolegama sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, autorima i akterima filma, čini nezavisnu produkciju pod nazivom „Šuma“.

Besnilo je mračna satirična priča koja prikazuje pohlepu, snobizam i pristrasnu percepciju javnosti o umetnosti, navodi se u najavi.

Zaboravljen od društva, Pustinjak luta zabačenim poljima u potrazi za svojom dušom. Njegovo putovanje karakterišu neobični, bajkoviti prizori i predosećajni osećaj straha.

– Ideja filma je kritika snobizma koji vlada. Glavni junak je zavarao društvo postao javna ličnost, a na kraju dana je samo prevarant – kaže Đorđe.

Film je režirao Petar Tkalec. U glavnim ulogama su Ivan Zarić i Strahinja Lazić. Autor scenarija je Damjan Plamenac, a producenti su Đorđe Đurišić i Ognjen Zaharijev.

Ovaj mistični triler, kako se najavljuje, dostupan je na popularnom američkom servisu za strimovanje „Plex“ i na kanadskoj platformi „Mometo“.

Premijera u Kikindi održaće se u Teatru „Gusani u magli“, u Nemanjinoj 24. Zbog ograničenog broja mesta zakazane su dve projekcije, od 18 i od 20 sati.

Nakon svake projekcije održaće se kratak razgovor sa kreatorima filma, rediteljem i producentom.

Ulazak se ne naplaćuje, ali publika može da ostavi dobrovoljni prilog „Gusanima u magli“, od kojeg polovina ide u humanitarne svrhe.

Rezervacije se primaju na: rezervacije@gusaniumagli.rs i na 0694044101.

Lokalni saveti i Agencija za bezbednost saobraćaja pojačavaju aktivnosti u prevenciji i bezbednosti

Igor Crnogorac mart 21, 2023

Prva ovogodišnja sednica Saveta Severnobanatskog upravnog okruga održana je danas u Kikindi, na inicijativu novog načelnika, Miroslava Dučića. Prisustvovali su joj predstavnici svih šest lokalnih samouprava, Policijske uprave i Agencije za bezbednost saobraćaja.

Dučić je objasnio da je na skupu analiziran stepen realizacije programa rada pojedinačnih Saveta za bezbednost saobraćaja u lokalnim samoupravama i utvrđeni planovi, uz sugestije Agencije.

– U prošloj godini imali smo veoma visoku realizaciju planiranog, čak 95 odsto. Imamo odličnu saradnju sa AMSS, osnovnim školama i Policijskom upravom. Sredstva koja se slivaju u budžet Grada i opredeljuju za rad Saveta drastično su veća – rekao je načelnik Dučić.

Pripadajuća sredstva od naplaćenih prekršajnih kazni Grad Kikinda je, prošle godine, u najvećoj meri iskoristio za postavljanje brzinskih displeja u zonama škola u selima. Organizovane su tribine i prvacima su poklonjeni led-svetla, buster-sedišta i fluorescentni prsluci.

V. d. direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, istakao je važnost sistemskog pristupa u prevenciji.

– Prošle sedmice formirano je nacionalno koordinaciono telo za bezbednost saobraćaja. Zaključeno je da je neophodno da budemo vidljiviji u preventivno- promotivnim i svim ostalim aktivnostima koje sprovodimo sa lokalnim samoupravama. Po „Viziji nula“, pokrenutoj prošle godine, cilj je da, do 2030. godine, nijedno dete ne izgubi život u saobraćajnim nezgodama. Danas sa predstavnicima lokalnih samouprava razgovaramo o tome kako da to dostignemo i kako Agencija može da im pomogne.

U 2022. zabeležen je povećan broj stradalih u saobraćaju, u našoj zemlji, kao i u državama regiona i u EU što je, kako kaže, efekat postkovid perioda. Stamatović je najavio kampanju „Na maturu bez automobila“ i naglasio da će, u narednom periodu, posebna pažnja biti posvećena bezbednosti pešaka na prelazima, kao i promociji značaja vezivanja sigurnosnih pojaseva vozača i svih putnika u automobilu.

Agencija za bezbednost saobraćaja podržava inicijativu pooštravanja kaznene politike, ali i nastavlja sa aktivnostima na prevenciji, dodao je Stamatović.

General-major Milorad Stupar o konkursima za specijalne jedinice: Jačamo vojsku radi osnaživanja diplomatije

Igor Crnogorac mart 20, 2023

Do isteka roka za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije ostalo je desetak dana. Konkurse za prijem novih profesionalnih vojnika otvorili su, na Sretenje, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, na osnovu odluke vrhovnog komandanta i predsednika Republike, Aleksandra Vučića.

U prvom krugu primaju se prijave za 72. brigadu za specijalne operacije u Pančevu, za 63. padobransku brigadu u Nišu i za Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“ u Beogradu.

O konkursima za specijalne jedinice, uslovima za kandidate, obukama, ali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, za „Kikindski portal“ govorio je general-major u penziji Milorad Stupar, koji je uključen u aktivnosti prijema novih profesionalnih vojnika. General Stupar je osnivač i komandant 72. brigade za specijalne operacije, oficir koji je komandovao svim jedinicama u kopnenoj vojsci.

„Kikindski portal“: Zašto su raspisani konkursi za specijalne jedinice?

General Stupar: Državni i vojni vrh Srbije su, posle procene operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, na osnovu dostignutog nivoa borbene moći, izdali zadatke radi njenog unapređivanja. Ovo je učinjeno u skladu sa promenama vojnopolitičkog i geopolitičkog okruženja Srbije i iskustvima iz ratova u Siriji i Ukrajini. Predsednik države saopštio je tri ključna zadatka: modernizacija Vojske, dalje ulaganje države u namensku, vojnu industriju, i popuna oružanih snaga VS sa elitom nad elitama – specijalnim jedinicama. Upravo iskustva iz Ukrajine ukazala su na značaj specijalnih snaga. Uočene su promene na bojištima 21. veka, ljudski faktor je postao osnova oružane borbe.

„Kikindski“: Zašto je bilo potrebno raspisivanje konkursa? Specijalci su se ranije regrutovali iz redovnog sastava Vojske.

General Stupar: Od kada je, 2011. godine, ukinuto obavezno služenje vojnog roka, odziv za dobrovoljno služenje je na niskom niovu. Iako se, u poslednje tri, četiri godine malo povećao broj dobrovoljaca, to još uvek ne zadovoljava potrebe Vojske radi njenog podmlađivanja. Prvi put specijalne jedinice se popunjavaju ljudima koji nisu služili vojsku jer nemamo dovoljno izbora iz naše postojeće strukture.

„Kikindski“: Da li je u pitanju popuna ili i jačanje specijalnih snaga?

General Stupar: Sada imamo 1.860 formacijskih mesta u tri bataljona. Zadatak je da se, do kraja 2024. godine, u specijalnim jedinicama poveća broj ljudi i da bude do pet hiljada pripadnika. Ovaj, prvi konkurs, raspisan je za prvi nivo, za sam vrh specijalaca: za 72. specijalnu brigadu, 63. padobransku i za Kobre. Za četiri meseca biće otvoren konkurs za drugi nivo, za specijalne jedinice kopnene vojske, a za osam meseci i za izviđačke jedinice, koje su treći nivo specijalnih jedinica. Dakle, popunjavamo jedinice i povećavamo broj pripadnika.

„Kikindski“: U jednoj izjavi konstatovali ste da su se „usložili izazovi i pretnje“.

General Stupar: Naša država je u veoma složenoj geopolitičkoj situaciji. Čitav svet je u promenama, dolazi do razdvajanja na kolektivni Zapad i na druge zemlje. Mi sve probleme želimo da rešimo mirnim putem. Moramo da imamo jaku privredu, moćnu vojsku i nacionalno jedinstvo po pitanju opstanka naroda i države, kako bismo u diplomatiji mogli da se izborimo za svoje ciljeve – da izbegnemo sukobe po svaku cenu, da izbegnemo opredeljenja. Neka se „veliki“ tuku, mi treba da gledamo svoj interes. Takođe, imamo i rak-ranu, otvoreni separatizam na Kosovu i Metohiji, ali i naznake oružane pobune na jugu Srbije, u Raškoj oblasti i na još nekim mestima. Imamo i pojavu terorizma, migrantsku krizu i organizovani kriminal. Vojska pomaže jedinicama MUP-a, a spremna je i za prirodne i ekološke katastrofe. Naša vojska jača od 2012. Država je i sada odvojila sredstva da osnaži i modernizuje Vojsku, u skladu sa savremenim uslovima. Da bismo imali mir, moramo se spremati za rat, ali je suština odvraćanja od agresije.

„Kikindski“: Kakav će biti proces selekcije za specijalne jedinice?

General Stupar: Pre svega će kandidati morati da završe osnovnu obuku koja traje 23 dana, i to je prva eliminacija. Oni koji je budu uspešno završili, započeće selektivnu obuku u trajanju od četiri meseca, osim za 72. brigadu, u kojoj su to 72 dana. Tokom selektivne obuke, sa svakim kandidatom se određuje formacijsko mesto, u skladu s potrebama brigade i njegovim sklonostima. Za neke pozicije dovoljna je i osnovna škola, ali se za većinu mesta zahteva srednje obrazovanje. Neophodno je da kandidat bude zdravstveno sposoban, što utvrđuje Vojno-medicinski centar. Zatim se radi psihološki test. Vojsci ne trebaju avanturisti, niti ljudi skloni devijantnim ponašanjima i kriminalnim radnjama jer je deo znanja koje kandidati dobijaju opasan za javni red u državi. Pre selektivne obuke proveravaju se „ulazni elementi“. Važno nam je da kandidat pomera granice u obuci, da postiže napredak u fizičkoj spremi i u znanju, da ne ostaje na istom nivou, ma koliko prethodno bio pripremljen, jer smatramo da je to pokazatelj motivacije. U toku obučavanja kandidati imaju smeštaj, hranu i primanja kao „dobrovoljci“, što je oko 38 hiljada dinara. Obuka je podeljena po segmentima, stalno se vrše procene i eliminacije. Moguće je da nekog eliminišemo zbog nemogućnosti da ispuni zadatke, ali i zato što procenimo da mu taj posao ugrožava zdravlje. Nama je čovek na prvom mestu.

„Kikindski“: Kakve su mogućnosti i uslovi za radno angažovanje u Vojsci?

General Stupar: Prvi ugovor se potpisuje na šest meseci, tada se biraju ljudi za određene dužnosti. Ukoliko zadovolje potrebe Vojske, naredna tri ugovora su na po tri godine. Ali tu se ne završava obuka, jer pripadnici VS pohađaju različite obuke i kurseve – za instruktore, aktivne starešine. Imaju veliki prostor za napredovanje, da ostanu u Vojsci do penzije. Oni koji se vrate civilnom životu, mogu da otvore firme za obezbeđenje, da se angažuju u sportskim organizacijama, takođe imaju prednost u zapošljavanju u javnim preduzećima. Osnovna plata specijalca je oko 200 hiljada, bez dodataka. U želji da motivišemo ljude, predsednik Vučić je odredio da plata bude znatno veća nego za ostale pripadnike Vojske, kako bi se formirala elita nad elitom.

„Kikindski“: Kakav je odziv do sada?

General Stupar: Odziv je već iznad naših očekivanja. Ipak, mislim da dosta kandidata neće uspeti da završi sve obuke. Nekima od onih koji ne budu sposobni za specijalne jedinice, a opredeljeni su da budu vojnici, mi ćemo ponuditi ugovore za klasičnu vojsku. Mogu da budu vozači borbenih vozila, poslužioci u artiljeriji i za rukovanje dronovima. Mi brinemo o ljudima koji žele da budu vojnici i imamo više mogućnosti da im ponudimo. Važno je da su opredeljeni da brane svoju zemlju.

Novina – aktivna rezerva

Uz sve najavljene aktivnosti, Vojska će imati i aktivnu rezervu.

– To znači da možete da budete zaposleni bilo gde, ali pripadate jedinici. Niste u kasarni, nego vas pozivaju po potrebi, kada nedostaju ljudi, jer ste obučeni. Aktivna rezerva je plaćena, nadoknada se prima redovno, svakog meseca. Mislim da je to budućnost vojske – kaže general Stupar.

Prijavljivanje

Tri aktivna konkursa za prijem u neku od elitnih jedinica naše vojske traju do 31. marta. Mogu da se prijave mladići i devojke, državljani Republike Srbije, do 30 godina starosti. Tekstovi konkursa dostupni su na sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije: www.mod.gov.rs i www.vs.rs.

Mladim umetnicima koji stvaraju u Kikindi priređena samostalna izložba u prestonici

Igor Crnogorac mart 20, 2023

Kulturni centar Beograda organizovao je izložbu fotografija talentovanih umetnika, Sonje Beloš iz Kikinde i Nikole Gajića iz Trebinja koji živi u našem gradu. Izložba u galeriji „Artget“ na Trgu Republike otvorena je u četvrtak.

Naziv postavke je „Dokumentarno kao iluzija“. Fotografije su tematski povezane sa njihovim životom u Trebinju u toku školovanja.

– Izložili smo fotografije iz 2018. i 2019, to su bile završne godine našeg studiranja. Fotografisali smo našu svakodnevicu, ljude kojima smo bili okruženi, a neke su i inscenirane – kaže Sonja.

Izloženo je pedesetak fotografija različitih formata, koje umetnici vide kao objekte, odnosno instalacije.

– Način izlaganja je drukčiji. Nije nam samo bitno šta je u okviru, nego i sam ram posmatramo kao jedan objekat, a serije su postavljene po našoj koncepciji – objašnjava Nikola.

Oboje su zadovoljni jer su na svečanom otvaranju dobili mnogo odličnih ocena posetilaca, kolega i profesora. Po programu Galerije dato im je i „vođenje izložbe“ – razgovor sa umetnicima o radovima, koje će se održati 1. aprila.

Da izlože fotografije u Galeriji „Artget“, Sonju i Nikolu pozvao je urednik Srđan Veljović, umetnički direktor.

– On je želeo da stupi u kontakt sa novim umetnicima. Mislim da su se naši radovi koncepcijski uklopili u njegov projekat, što je i odrednica Galerije „Artget“ – kaže Sonja.

Sa kustosom, Janom Gligorijević i umetničkim direktorom, Srđanom Veljovićem. Fotografija: Tanja Drobnjak © KCB.

„… Načini anticipiranja sopstvene budućnosti su oni kojima inače prihvatamo nepoznato: strepimo ili pokušavamo da ga prigrlimo. Najviše što se postiglo je nesigurni ironijski otklon od konzumerističke budućnosti. Preteća budućnost prelavljuje sadašnjost držeći je plitkog daha…“ napisao je Veljović o radovima Sonje i Nikole.

Ovi umetnici osnovne studije završili su u Trebinju, na Akademiji likovnih umjetnosti – Sonja na katedri za vajarstvo, u klasi Đorđa Arnauta, Nikola na katedri za slikarstvo, fotografiju, crtež i multimedijalnu umjetnost, u klasi Sava Pekovića. Nikola je master zatim završio na istoj akademiji, dok je Sonja ove studije dovršila na FLU u Beogradu.

Žive u Kikindi. U Umetničkoj školi „Gusani u magli“ vode likovne radionice.

Iako su oboje, još kao studenti, već mnogo puta izlagali, kažu da su polaskani i srećni i da im je ova izložba dala motivaciju i zamah za nova stvaranja.

Beogradska izložba Beloš – Gajić biće dostupna do 22. aprila.