јануар 27, 2026

Igor Crnogorac

Cent za prom nauke 9

У кикиндски Центар за стручно усавршавање данас је стигла опрема којом је комлетиран „Мејкерс спејс“ простор у научном кабинету. Опрема је донација београдског Центра за промоцију науке и „Yettel“ фондације.

– Од „Yettel“ фондације смо, пре три године, добили донацију за отварање три „Мајкерс спејса“. Међу 12 научних клубова у Србији које смо основали, одабрали смо три најбоља – у Кикинди, Шапцу и Лесковцу и у њима опремили ове просторе – каже Дарије Јаношевић из Центра за промоцију науке.

У првој фази стигли су 3Д штампач и це-ен-це машина, а данас мини-рачунари розбери пај (Raspberry Pi) и „ардуино китови“ – комплети за учење.

Ова сарадња траје већ седам година, каже директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Организујемо различите активности за децу ради промовисања науке. Имамо одличну сарадњу са кикиндским школама, подстичемо децу да размишљају на друкчији начин. Позиваћемо ђаке и обучаваћемо и наставнике да, на практичним примерима, виде како се ради на овим уређајима – рекао је Карановић.

Укупна вредност донације је око три хиљаде евра. Опрема у „Мејкерс спејс“ простору биће доступна свим просветним радницима, али и свим грађанима који су креативни и желе да програмирају, користе 3Д штампач или да гравирају уз помоћ це-ен-це машине са плавим ласером, кажу у Центру.

Centar za prom nauke 1

Из београдског Центра за промоцију науке данас је у Основну школу „Свети Сава“ стигла награда, кабинетска наставна средства која су сами одабрали. Ђаци и наставници ове школе послали су на конкурс Центра пројекат који је проглашен за најбољи у Србији.

– Ученици су, месец дана, сваки сат, мерили температуру и влажност ваздуха. Такође смо осмислили пасивно хлађење помоћу биљака које се саде уз зид, као и кућицу за инсекте коју смо назвали „Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве“ – каже наставник математике, Данило Боровница.

Захваљујући претходној сарадњи са Центром за промоцију науке, школа „Свети Сава“ одабрана је као једна од четири установе из Србије за учешће у такмичењу у оквиру регионалног пројекта „Scientix“. Наставници и ученици дванаест школа из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије разматрали су своју климатску реалност и моделе озелењавања непосредних школских окружења.

– Пројекат кикиндске школе садржи инспиративно и креативно решење – прилагођавање биодиверзитета на измењене климатске услове и начин да се школско двориште оживи биљним и животињским врстама – оценио је Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке и национални координатор пројекта „Scientix“.

Наставник географије Мирослав Грујић, такође је био вођа победничког тима

– Пратимо пројекте из образовања и науке, а сарадња са Центром за промоцију науке је на високом нивоу, одазивамо се за све пројекте. Наш, победнички пројекат, затим смо представили на конференцији CUC (Carnet Users Conference), одржаној у Шибенику.

Награда је подразумевала да победник сам изабере учила и инструменте, па су данас у Школу стигли шестари, микроскопи, геометријска тела, информатичка опрема. Са опремом за мерење микроуслова коју су добили ради спровођења пројекта, укупна вредност је око хиљаду евра.

У школи „Свети Сава“ напомињу да већ имају подршку локалне самоуправе за спровођење пројекта, па ће озелењавање зидова бити завршено у току године.

policija (2)

Грађане Кикинде јуче је потресла вест да је на Старом језеру, око поднева, пронађено тело мушкарца. Тело је пронашао пролазник који је обавестио Полицију.

Из Полицијске управе у Кикинди нам је потврђено да је јуче на овој локацији затечено тело мушкарца са прострелном раном и да је послато на обдукцију у Институт за судску медицину у Новом Саду.

О догађају је Полицијска управа обавестила Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

Како сазнајемо, суграђанин стар 54 године, највероватније је извршио самоубиство.

Feješ Klara 5

Ђаци и наставници ОШ „Фејеш Клара“, једине двојезичне школе у граду, данас су, програмом у Народном позоришту, обележили 211 година постојања ове установе.

Свечаности су присуствовали и представници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције.

– Чињеница да је „Фејеш Клара“ двојезична школа показује да, у мултинационалној и мултикултуралној средини, поштујемо обичаје и културу свих народа који у њој живе. Трудићемо се да унапредимо услове за ученике и да, на тај начин, допринесемо стварању још бољих генерација – рекао је Лукач, честитајући Дан школе ђацима и запосленима.

Валентина Мицковски похвалила је новине у настави у овој школи.

– Школа се издваја од других по иновативном приступу настави. Наставници се  прилагођавају потребама деце и начину на који они примају знање. Ђаци имају активну улогу у настави и, на тај начин, стичу самопоуздање, уче како да доносе одлуке, стичу вештине потребне за живот. Ово јесте једна од најстаријих институција у граду али је начин едукације веома модеран.

Данашња свечаност само је заокружила многобројне активности којима је, у претходних десетак дана, обележен Дан школе.

– Одржали смо ликовне и језичке радионице и угостили ученике школа „Свети Сава“ и „Вук Караџић“. Посебно смо поносни на рецитаторско такмичење које смо организовали трећи пут – рекла је директорица, Хермина Чемере.

На завршној свечаности уручене су дипломе свим ђацима који су постигли успех на такмичењима, као и најбољима на школском ликовном конкурсу. У програму су наступили полазници драмске и музичких секција, ђаци свих разреда Школе.

„Сада сањам мастила у боји“

У част преминуле колегинице Хајналке Тот, у школи „Фејеш Клара“ већ три године организују рецитаторско такмичење под називом „Сада сањам мастила у боји“. Ове године стигле су пријаве из свих крајева Србије и из Мађарске. Први део такмичења одржан је онлајн.

У категорији нижих разреда прво место заузела је Маша Ранковић, ученица ОШ „Вук Караџић“ из Крњева код Велике Плане. Матеја Стојановић из исте школе заузео је друго место, док је трећепласирана Ерна Доброка из ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Новог Кнежевца.

У овој категорији специјалне награде припале су Катарини Живојинов, ученици  ОШ „Ђура Јакшић“ из Кикинде и Јовану Степанчеву из ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину.

У категорији виших разреда, првопласиран је Петар Крстин из ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину; друго место припало је Хани Смиљанић, ученици ОШ „Јован Поповић“ у Чоки, док је Вања Вуловић, ученик ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине, заузео треће место.

Добитници специјалних награда међу старијим основцима су: Борис Тоскић из  ОШ „Јован Стерија Поповић“ из Вршца и Душан Петровић, ученик ОШ „Карађорђе“ из Остружнице код Београда.

Једна од најстаријих и најлепших школа

Основна школа „Фејеш Клара“ основана је 1812. године као Парохијална народна школа у склопу римокатоличке капеле. Због све већег броја ученика, 1893. године започета је изградња нове школске зграде која је данас под заштитом државе.

Од школске 1950. године има статус осмогодишње школе. Првобитни назив био је „Осмолетка број 2“, а од 1952. носи име народног хероја Фејеш Кларе. Од 1956. године настава се одвија двојезично, на српском и мађарском језику.

Ове школске године Школа има 220 ђака и 56 запослених.

Dan voda 4

Поводом Светског дана заштите вода, данас је, у Основној школи „Јован Поповић“, за ученике четвртог разреда одржано предавање о значају и очувању воде као природног ресурса.

Ово је редовна активности коју сваке године предузимају Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ) и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Вода је, поред ваздуха, основни ресурс за сва жива бића. У последњих 70 година воде се интензивно загађују, а знамо да  на планети, од укупне количине, имамо само три одсто слатке воде, оне која је погодна за пиће – каже др Сања Брусин-Белош, начелница Центра хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ.

Буђење еколошке свести веома је важно, нарочито код најмлађих, рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Скрећемо пажњу на значај воде као ресурса, на загађење и подземних и површинских вода и на факторе који утичу на то. Један од највећих загађивача је човек који, такође и својим неделовањем у заштити природе, чини велику штету – рекла је Мирослава Наранчић.

Два одељења четвртог разреда са занимањем су пратила предавање.

– Не сме да се баца за смеће, морамо да имамо здраву воду за пиће. Вода нам је неопходна за живот – каже Леонора Крнић.

Ана Пудар је имала и решење за боље очување природе.

– Морамо да заштитимо воду јер је она један од најважнијих услова за живот, то смо учили и у школи. Требало би стално кажњавати оне који бацају смеће и тако је  загађују.

Светски дан заштите вода обележава се од 1992. Ове године нагласак је на загађењу вода, отпадних али и свих других. О хитном решавању кризе у вези са водом и њеном санитарном исправнишћу говориће се и на првој конференцији Уједињених нација о водама у последњих 46 година, која почиње данас.

По резолуцији УН, шести циљ одрживог развоја је санитарна исправност воде, која треба да се постигне до 2030. године.

basket za osnovce

У Кикинди ће, крајем маја, бити одржано школско првенство у баскету три пута три у којем ће се такмичити екипе из основних школа са територије града. Тим поводом, данас су, у Градској кући у Кикинди радни састанак са Браниславом Тешићем, председником Савеза за школски спорт Војводине, одржали Драган Пецарски, члан ГВ за спорт и омладину, Јелена Крвопић, координатор за школски спорт и Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Града.

– Пројекат је део посебног програма Савеза за школски спорт Војводине. Колеге из Кикинде ће преузети организацију и веома ми је драго што смо остварили ову сарадњу – рекао је Тешић.

Драган Пецарски истакао је значај оваквих спортских догађаја у граду.

– Изузетна је част што смо добили овакав пројекат од Покрајине. Кикинда је град спорта, школски спорт је код нас веома добро развијен. Потрудићемо се да будемо добри домаћини.

Једнодневним првенством Кикинде биће обухваћени сви ученици и ученице са територије града.

– Окупићемо све основце, свака основна школа требало би да има своје екипе. Ово је велика манифестације и додатна спортска активност за све ученике. Надам се да ћемо уживати у том дану – рекла је Јелена Крвопић.

Такмичења, која су део покрајинског првенства, највероватније ће бити одржана у дворишту Основне школе „Вук Караџић“.

Besnilo poster

После приказивања у Југословенској кинотеци и тадашњој „Комбанк дворани“, 2021. године, кратки играни филм „Беснило“ имаће своју кикиндску премијеру у Театру „Гусани у магли“.

Продуцент филма је млади Кикинђанин Ђорђе Ђуришић који, са колегама са Факултета драмских уметности у Београду, ауторима и актерима филма, чини независну продукцију под називом „Шума“.

Беснило је мрачна сатирична прича која приказује похлепу, снобизам и пристрасну перцепцију јавности о уметности, наводи се у најави.

Заборављен од друштва, Пустињак лута забаченим пољима у потрази за својом душом. Његово путовање карактеришу необични, бајковити призори и предосећајни осећај страха.

– Идеја филма је критика снобизма који влада. Главни јунак је заварао друштво постао јавна личност, а на крају дана је само преварант – каже Ђорђе.

Филм је режирао Петар Ткалец. У главним улогама су Иван Зарић и Страхиња Лазић. Аутор сценарија је Дамјан Пламенац, а продуценти су Ђорђе Ђуришић и Огњен Захаријев.

Овај мистични трилер, како се најављује, доступан је на популарном америчком сервису за стримовање „Plex“ и на канадској платформи „Mometo“.

Премијера у Кикинди одржаће се у Театру „Гусани у магли“, у Немањиној 24. Због ограниченог броја места заказане су две пројекције, од 18 и од 20 сати.

Након сваке пројекције одржаће се кратак разговор са креаторима филма, редитељем и продуцентом.

Улазак се не наплаћује, али публика може да остави добровољни прилог „Гусанима у магли“, од којег половина иде у хуманитарне сврхе.

Резервације се примају на: rezervacije@gusaniumagli.rs и на 0694044101.

Okrug Agencija saobraćaj 1

Прва овогодишња седница Савета Севернобанатског управног округа одржана је данас у Кикинди, на иницијативу новог начелника, Мирослава Дучића. Присуствовали су јој представници свих шест локалних самоуправа, Полицијске управе и Агенције за безбедност саобраћаја.

Дучић је објаснио да је на скупу анализиран степен реализације програма рада појединачних Савета за безбедност саобраћаја у локалним самоуправама и утврђени планови, уз сугестије Агенције.

– У прошлој години имали смо веома високу реализацију планираног, чак 95 одсто. Имамо одличну сарадњу са  АМСС, основним школама и Полицијском управом. Средства која се сливају у буџет Града и опредељују за рад Савета драстично су већа – рекао је начелник Дучић.

Припадајућа средства од наплаћених прекршајних казни Град Кикинда је, прошле године, у највећој мери искористио за постављање брзинских дисплеја у зонама школа у селима. Организоване су трибине и првацима су поклоњени лед-светла, бустер-седишта и флуоресцентни прслуци.

В. д. директор Агенције за безбедност саобраћаја, Бранко Стаматовић, истакао је важност системског приступа у превенцији.

– Прошле седмице формирано је национално координационо тело за безбедност саобраћаја. Закључено је да је неопходно да будемо видљивији у превентивно- промотивним и свим осталим активностима које спроводимо са локалним самоуправама.  По „Визији нула“, покренутој прошле године, циљ је да, до 2030. године, ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама. Данас са представницима локалних самоуправа разговарамо о томе како да то достигнемо и како Агенција може да им помогне.

У 2022. забележен је повећан број страдалих у саобраћају, у нашој земљи, као и у државама региона и у ЕУ што је, како каже, ефекат постковид периода. Стаматовић је најавио кампању „На матуру без аутомобила“ и нагласио да ће, у наредном периоду, посебна пажња бити посвећена безбедности пешака на прелазима, као и промоцији значаја везивања сигурносних појасева возача и свих путника у аутомобилу.

Агенција за безбедност саобраћаја подржава иницијативу пооштравања казнене политике, али и наставља са активностима на превенцији, додао је Стаматовић.

general Stupar 3

До истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије остало је десетак дана. Конкурсе за пријем нових професионалних војника отворили су, на Сретење, Министарство одбране и Војска Србије, на основу одлуке врховног команданта и председника Републике, Александра Вучића.

У првом кругу примају се пријаве за 72. бригаду за специјалне операције у Панчеву, за 63. падобранску бригаду у Нишу и за Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“ у Београду.

О конкурсима за специјалне јединице, условима за кандидате, обукама, али и о актуелној безбедносној ситуацији, за „Кикиндски портал“ говорио је генерал-мајор у пензији Милорад Ступар, који је укључен у активности пријема нових професионалних војника. Генерал Ступар је оснивач и командант 72. бригаде за специјалне операције, официр који је командовао свим јединицама у копненој војсци.

„Кикиндски портал“: Зашто су расписани конкурси за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Државни и војни врх Србије су, после процене оперативних и функционалних способности Војске Србије, на основу достигнутог нивоа борбене моћи, издали задатке ради њеног унапређивања. Ово је учињено у складу са променама војнополитичког и геополитичког окружења Србије и искуствима из ратова у Сирији и Украјини. Председник државе саопштио је три кључна задатка: модернизација Војске, даље улагање државе у наменску, војну индустрију, и попуна оружаних снага ВС са елитом над елитама – специјалним јединицама. Управо искуства из Украјине указала су на значај специјалних снага. Уочене су промене на бојиштима 21. века, људски фактор је постао основа оружане борбе.

„Кикиндски“: Зашто је било потребно расписивање конкурса? Специјалци су се раније регрутовали из редовног састава Војске.

Генерал Ступар: Од када је, 2011. године, укинуто обавезно служење војног рока, одзив за добровољно служење је на ниском ниову. Иако се, у последње три, четири године мало повећао број добровољаца, то још увек не задовољава потребе Војске ради њеног подмлађивања. Први пут специјалне јединице се попуњавају људима који нису служили војску јер немамо довољно избора из наше постојеће структуре.

„Кикиндски“: Да ли је у питању попуна или и јачање специјалних снага?

Генерал Ступар: Сада имамо 1.860 формацијских места у три батаљона. Задатак је да се, до краја 2024. године, у специјалним јединицама повећа број људи и да буде до пет хиљада припадника. Овај, први конкурс, расписан је за први ниво, за сам врх специјалаца: за 72. специјалну бригаду, 63. падобранску и за Кобре. За четири месеца биће отворен конкурс за други ниво, за специјалне јединице копнене војске, а за осам месеци и за извиђачке јединице, које су трећи ниво специјалних јединица. Дакле, попуњавамо јединице и повећавамо број припадника.

„Кикиндски“:  У једној изјави констатовали сте да су се „усложили изазови и претње“.

Генерал Ступар: Наша држава је у веома сложеној геополитичкој ситуацији. Читав свет је у променама, долази до раздвајања на колективни Запад и на друге земље. Ми све проблеме желимо да решимо мирним путем. Морамо да имамо јаку привреду, моћну војску и национално јединство по питању опстанка народа и државе, како бисмо у дипломатији могли да се изборимо за своје циљеве – да избегнемо сукобе по сваку цену, да избегнемо опредељења. Нека се „велики“ туку, ми треба да гледамо свој интерес. Такође, имамо и рак-рану, отворени сепаратизам на Косову и Метохији, али и назнаке оружане побуне на југу Србије, у Рашкој области и на још неким местима. Имамо и појаву тероризма, мигрантску кризу и организовани криминал. Војска помаже јединицама МУП-а, а спремна је и за природне и еколошке катастрофе. Наша војска јача од 2012. Држава је и сада одвојила средства да оснажи и модернизује Војску, у складу са савременим условима. Да бисмо имали мир, морамо се спремати за рат, али је суштина одвраћања од агресије.

„Кикиндски“: Какав ће бити процес селекције за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Пре свега ће кандидати морати да заврше основну обуку која траје 23 дана, и то је прва елиминација. Они који је буду успешно завршили, започеће селективну обуку у трајању од четири месеца, осим за 72. бригаду, у којој су то 72 дана. Током селективне обуке, са сваким кандидатом се одређује формацијско место, у складу с потребама бригаде и његовим склоностима. За неке позиције довољна је и основна школа, али се за већину места захтева средње образовање. Неопходно је да кандидат буде здравствено способан, што утврђује Војно-медицински центар. Затим се ради психолошки тест. Војсци не требају авантуристи, нити људи склони девијантним понашањима и криминалним радњама јер је део знања које кандидати добијају опасан за јавни ред у држави. Пре селективне обуке проверавају се „улазни елементи“. Важно нам је да кандидат помера границе у обуци, да постиже напредак у физичкој спреми и у знању, да не остаје на истом нивоу, ма колико претходно био припремљен, јер сматрамо да је то показатељ мотивације. У току обучавања кандидати имају смештај, храну и примања као „добровољци“, што је око 38 хиљада динара. Обука је подељена по сегментима, стално се врше процене и елиминације. Могуће је да неког елиминишемо због немогућности да испуни задатке, али и зато што проценимо да му тај посао угрожава здравље. Нама је човек на првом месту.

„Кикиндски“: Какве су могућности и услови за радно ангажовање у Војсци?

Генерал Ступар: Први уговор се потписује на шест месеци, тада се бирају људи за одређене дужности. Уколико задовоље потребе Војске, наредна три уговора су на по три године. Али ту се не завршава обука, јер припадници ВС похађају различите обуке и курсеве – за инструкторе, активне старешине. Имају велики простор за напредовање, да остану у Војсци до пензије. Они који се врате цивилном животу, могу да отворе фирме за обезбеђење, да се ангажују у спортским организацијама, такође имају предност у запошљавању у јавним предузећима. Основна плата специјалца је око 200 хиљада, без додатака. У жељи да мотивишемо људе, председник Вучић је одредио да плата буде знатно већа него за остале припаднике Војске, како би се формирала елита над елитом.

„Кикиндски“: Какав је одзив до сада?

Генерал Ступар: Одзив је већ изнад наших очекивања. Ипак, мислим да доста кандидата неће успети да заврши све обуке. Некима од оних који не буду способни за специјалне јединице, а опредељени су да буду војници, ми ћемо  понудити уговоре за класичну војску. Могу да буду возачи борбених возила, послужиоци у артиљерији и за руковање дроновима. Ми бринемо о људима који желе да буду војници и имамо више могућности да им понудимо. Важно је да су опредељени да бране своју земљу.

Новина – активна резерва

Уз све најављене активности, Војска ће имати и активну резерву.

– То значи да можете да будете запослени било где, али припадате јединици. Нисте у касарни, него вас позивају по потреби, када недостају људи, јер сте обучени. Активна резерва је плаћена, надокнада се прима редовно, сваког месеца. Мислим да је то будућност војске – каже генерал Ступар.

Пријављивање

Три активна конкурса за пријем у неку од елитних јединица наше војске трају до 31. марта. Могу да се пријаве младићи и девојке, држављани Републике Србије, до 30 година старости. Текстови конкурса доступни су на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије: www.mod.gov.rs и www.vs.rs.

Gajić Beloš 3

Културни центар Београда организовао је изложбу фотографија талентованих уметника, Соње Белош из Кикинде и Николе Гајића из Требиња који живи у нашем граду. Изложба у галерији „Артгет“ на Тргу Републике отворена је у четвртак.

Назив поставке је „Документарно као илузија“. Фотографије су тематски повезане са њиховим животом у Требињу у току школовања.

– Изложили смо фотографије из 2018. и 2019, то су биле завршне године нашег студирања. Фотографисали смо нашу свакодневицу, људе којима смо били окружени, а неке су и инсцениране – каже Соња.

Изложено је педесетак фотографија различитих формата, које уметници виде као објекте, односно инсталације.

– Начин излагања је друкчији. Није нам само битно шта је у оквиру, него и сам рам посматрамо као један објекат, а серије су постављене по нашој концепцији – објашњава Никола.

Фотографија: Tanja Drobnjak©KCB

Обоје су задовољни јер су на свечаном отварању добили много одличних оцена посетилаца, колега и професора. По програму Галерије дато им је и „вођење изложбе“ – разговор са уметницима о радовима, које ће се одржати 1. априла.

Да изложе фотографије у Галерији „Артгет“, Соњу и Николу позвао је уредник Срђан Вељовић, уметнички директор.

– Он је желео да ступи у контакт са новим уметницима. Мислим да су се наши радови концепцијски уклопили у његов пројекат, што је и одредница Галерије „Артгет“ – каже Соња.

Са кустосом, Јаном Глигоријевић и уметничким директором, Срђаном Вељовићем. Фотографија: Tanja Drobnjak © KCB.
Са кустосом, Јаном Глигоријевић и уметничким директором, Срђаном Вељовићем. Фотографија: Tanja Drobnjak © KCB.

„… Начини антиципирања сопствене будућности су они којима иначе прихватамо непознато: стрепимо или покушавамо да га пригрлимо. Највише што се постигло је несигурни иронијски отклон од конзумеристичке будућности. Претећа будућност прелављује садашњост држећи је плитког даха…“ написао је Вељовић о радовима Соње и Николе.

Ови уметници основне студије завршили су у Требињу, на Академији ликовних умјетности – Соња на катедри за вајарство, у класи Ђорђа Арнаута, Никола на катедри за сликарство, фотографију, цртеж и мултимедијалну умјетност, у класи Сава Пековића. Никола је мастер затим завршио на истој академији, док је Соња ове студије довршила на ФЛУ у Београду.

Живе у Кикинди. У Уметничкој школи „Гусани у магли“ воде ликовне радионице.

Иако су обоје, још као студенти, већ много пута излагали, кажу да су поласкани и срећни и да им је ова изложба дала мотивацију и замах за нова стварања.

Београдска изложба Белош – Гајић биће доступна до 22. априла.

Don`t copy text!