Kreativnim radionicama, izložbama i sportskim aktivnostima, učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu danas su obeležili značajan jubilej – 65 godina postojanja i rada.
Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
– Đaci su odlučili da Dan škole bude obojen kreativnošću i ljubavlju. Pipremili su veoma lepe aktivnosti. Mislim da je saradnja lokalne samouprave i Škole na zavidnom noivou. Mi u Gradu brinemo o deci, smatramo da je ulaganje u obrazovanje i investiranje u školsku infrastrukturu veoma važno, kako bi se poboljšali uslovi za održavanje nastave – rekla je Valentina Mickovski čestitajući Dan škole đacima i svim zaposlenima.
Ona je istakla da je, iz budžeta Grada, ove godine, samo za osnovno obrazovanje idvojeno 220 miliona dinara, što je za 40 miliona više u odnosu na prošlu godinu.
Proslava jubileja Škole biće nastavljena večeras, priredbom u sali Doma kulture, od 19 sati. Za roditelje, prijatelje i goste, nastupiće đaci, članovi KUD „Mokrin“ i polaznici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.
Zgrada OŠ „Vasa Stajić“ izgrađena je 1963. godine. Ima 12 učionica, osam kabineta, fiskulturnu salu, kuhinju, trpezariju, biblioteku, informatičku i učionicu sa video-bimom, prostoriju za produženi boravak. Najveća je seoska škola na teritoriji Grada.
Predavanje na temu „Ispod kafanskih krovova“ održano je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Na temu hedonizma, odnosno o kafanama kao središtu uživanja, govorila je Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti. Inspiracija za predavanje potekla je od izložbe koju je priredila pod nazivom „Merak mi je…“ u svojoj matičnoj kući, zrenjaninskom Narodnom muzeju.
– Temu hedonizma obrađujem kroz presek umetničkih dela slikara koji su bili inspirisani kafanskim ambijentom. Prva asocijacija za hedonizam nam je kafana – četvrtasti stolovi, karirani stolnjaci, piksle, instrumenti. Kafana izjednačava sve slojeve, to ne smemo zaboraviti. Stevan Aleksić je naslikao „Vesele Banaćane“ koje ljudi često zamenjuju sa „Veselom braćom“ Uroša Predića, ali i jedan i drugi slikar su predstavili taj specifični banatski način uživanja – kaže Olivera Skoko.
Voditeljka programa bila je Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Biblioteke. Ona je podsetila na početke kafanskog života na ovim prostorima.
– Početkom 19. veka vinogradarstvo je bilo jedna od najunosnijih poljoprivrednih grana, U Velikoj Kikindi pod vinogradima je bilo 300 katastarskih jutara, u Mokrinu još više, čak 440. Sa razvojem vinogradarstva i naseljavanjem Velike Kikinde, nastajale su i kafane, bifei, gostione i hoteli. Stecište trgovine bila je Železnička stanica i na njoj su bile čak četiri kafane koje su postojale i posle Drugog svetskog rata – kaže Milana Bajkin. – Poznata je bila i kafana „Kada“ koja se nalazila na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra Prvog i Semlačke. Tu je bila najlepša bašta i pekli su se najlepši ćevapi, dok je hotel „Nacional“ bio stecište aristrokatije. Naš grad je, u to vreme, imao buran kafanski život koji se odvijao do sitnih sati. Svaka kafana imala je svoju „bandu“ sa pevačicom i pevale su se sevdalinke. Hotel „Nacional“ je bio opremljen najboljom kuhinjom i pićima, svirao se džez i igrao američki bilijar. Sobe su bile veoma lepo opremljene, hotel je imao svoju garažu i radionicu. Takođe je bila poznata i kafana „Kod belog krsta“ u kojoj je Đura Jakšić napisao pesmu o Mili.
U večerašnjem programu u Biblioteci atmosferu prošlih vremena dočarali su, muzikom na gitari, Vukašin Bajkin i Stefan Bilić, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.
Članovi Dramske scene „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“ pripremili su predstavu „Hiljadita noć“ koju je, po tekstu Đorđa Lebovića, režirao Šandor Kiralj.
– U pitanju je Lebovićeva bajka o dvojici starih prijatelja koji, svakog petka, u povratku kući, pričaju o tome kako da postignu nešto u životu i upišu se u istoriju. U jednom trenutku se dešava čudo, stiže Čarobnjak i stvari se veoma brzo menjaju – kaže reditelj Kiralj.
U predstavi igraju: Anamarija Kiralj kao Pripovedač, Imre Tombac kao Čarobnjak, a dvojicu prijatelja, Hapa i Hepa, tumače Šandor Kiralj i David Čikoš.
Sa predstavom će članovi „Eđšega“ nastupiti na Smotri amaterskih pozorišta vojvođanskih Mađara. Takođe su zakazana igranja u kikindskim selima, Somboru, Tordi, Budimpešti i Galgahevizu u Mađarskoj.
Premijera je zakazana za subotu, 1. april, za 19 sati. Ulaznice se ne naplaćuju, ali je moguće ostaviti dobrovoljni prilog koji se koristi za putovanja članova Dramske scene.
Predstavljanje dve knjige: “Spasoje Grahovac – život i delo” i “Spomenik prijateljstva”, posvećene prof. dr Spasoju Grahovcu, jednom od najvećih kulturnih i prosvetnih radnika u našem gradu, biće održana u petak, 31. marta, od 18 sati, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
Pored autora, prof. dr Jovice Trkulje, uvodničari će biti Stanislava Hrnjak, Marija Tanackov i Milana Bajkin.
U Kulturnom centru će se u petak, 31. marta, održati radionica za predškolce i predstavljanje knjige na temu brige o kućnim ljubimcima.
Edukaciju o tome kako biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca održaće Branka Živaljević i Jelena Pantelić iz JP „Kikinda“.
Specijalni gost biće Ljubica Đurković, autorka knjige “Pseći dnevnik”. Program počinje u 9 sati i 30 minuta.
Cilj programa je da deca nauče sve o potrebama kućnih ljubimaca i napuštenih životinja i da na taj način stvore osnove zdravog odnosa sa životinjama tokom čitavog života. Takođe, da usvoje vrednosti kao što su odgovornost, saosećanje i poštovanje prema svim živim bićima i da nauče da je odgovorno vlasništvo rešenje problema napuštenih pasa.
Istog dana, od 17 sati, takođe u Kulturnom centru, Ljubica Đurković će održati promociju ove knjige.
Knjiga je namenjena deci od pet do devet godina, ljubiteljima pasa, onima koji već imaju kućnog ljubimca i onima koji će tek postati ponosni vlasnici. „Pseći dnevnik“ napisao je šesnaestogodišnji pas, maltezer Kuci, a sa psećeg jezika prevela njegova prijateljica (vlasnica) Ljubica Đurković, navodi se u najavi.
Na promociji će autorka sa publikom razgovarati o kućnim ljubimcima, čitati delove iz dnevnika psa, pevati, a oni koji odluče da knjigu te večeri ponesu kući, dobiće i specijalni pečat, odnosno potpis pisca – psa.
Ljubica je inače diplomirani vaspitač sa petnaestogodišnjim radnim iskustvom i vlasnik psa Kucija. Rođena je u Šapcu 1983. godine, ovo joj je prva knjiga, a u pripremi je i nastavak „Psećeg dnevnika“.
Uskršnje narodne igre u Sajanu biće ove godine održane 29. put. U organizaciji Društva za negu tradicije i ekologije „Delibab“, Uskršnje svečanosti zakazane su za nedelju, 2. april, u Domu kulture.
Otvaranje manifestacije i izložbe uskršnjih jaja i zeka je u 9 i 30. Uskršnje igre počeće u 10 i 30, posle prikazivanja uskršnjih običaja. U 14 sati biće proglašeni najbolji takmičari, a za 15 sati zakazana je poseta Etno-kući.
Organizatori podsećaju da na izložbu treba poneti najmanje četiri uskršnja jajeta.
Prijavljivanje za učešće na Uskršnjim narodnim igrama je kod predsednice Društva, Silvije Tosegi, na broj 0611521310.
Vernici katolici ove godine Uskrs obeležavaju 9. aprila.
Kikinda je dobila svoju prvu uličnu biblioteku. Nalazi se ispred Kozmetičkog salona „Charm for good“ u Đure Jakšića 9, kod Autobuske stanice. Volju da, na ovaj način, sugrađanima omogući da razmenjuju knjige, imala je mlada Martina Benjo, vlasnica Salona.
– Ideju sam dobila od svoje mušterije Vinke Grmaš, koja je to već uradila u Novim Kozarcima. Uredila sam jedan svoj ormarić, donela neke od knjiga i, vrlo brzo, ljudi su počeli da je koriste. Potpuno je besplatno. Svi koji to žele, donesu knjigu koja im ne treba i uzmu onu koja im se sviđa. Čitaoci nemaju, naravno, obavezu da vrate knjigu, jedino mogu da nastave da razmenjuju, ako žele – priča Martina.
Biblioteka je postavljena u januaru i knjige su se obnovile već mnogo puta. Najviše se čitaju romani i to klasici. Često ima i školske lektire. Besplatna ulična biblioteka na usluzi je svima, ne samo mušterijama Salona, kaže Martina.
– Neki ljudi već redovno dolaze i više ima čitalaca među starijim sugrađanima, možda čak više među muškarcima. Mnogo puta se dogodilo da ljudi donesu knjige iz svojih biblioteka i samo ih doniraju.
Kako na policama sve više ima knjiga za decu, znači i najmlađih čitalaca, sada je u pripremi još jedan ormarić za knjige za decu, kaže Martina.
Besplatna biblioteka dostupna je u toku dana i još se nije dogodilo da neko zloupotrebi Martinino poverenje. Njeno dobro delo podstiče sugrađane na isto – i tako knjige putuju svetom i svi svetovi u njima donose toliko potrebnu radost.
U poseti Kikindi danas su bili ministar sporta Zoran Gajić i pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Dane Basta, sa saradnicima. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i članovi Gradskog veća sa gostima su obišli fiskulturnu salu u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“.
Ministar Gajić rekao je da je upoznat sa uslovima za nastavu fizičkog vaspitanja i za bavljenje sportom u Kikindi i okolnim mestima.
– Kikinda je ozbiljan grad i svakako je potrebno unapređenje infrastrukture. Međutim, moramo da se bavimo i ljudima, nastavnim kadrom, planovima i programima, u zajedničkim aktivnostima Ministarstva prosvete i Ministarstva za sport i omladinu – rekao je Gajić – U sinergiji sa ostalim ministarstvima, vodimo računa da se sport i uslovi za bavljenje sportom u Srbiji ravnomerno razvijaju. Već smo započeli aktivnosti radi poboljšanja i unapređenja nastave fizičkog vaspitanja u nižim razredima osnovne škole, što smatramo neophodnim kako bi deca, u što ranijem uzrastu, počela da se bave sportom.
Kada su u pitanju investicije, ministar je objasnio da je prvo potrebno da se sagleda stanje na celokupnoj teritoriji Srbije, da bi se utvrdili prioriteti.
Đacima u Školi „Vuk Karadžić“ iz Ministarstva su stigli i pokloni – lopte i ostala rekvizita za nastavu fizičkog vaspitanja. Sa učenicima su se družili i savetnik u Ministarstvu sporta, proslavljeni odbojkaš, nekadašnji reprezentativac, Dejan Bojović i košarkaš i reprezentativac, Marko Kešelj.
Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Dane Basta, istakao je da je Sekretarijat već prepoznao Kikindu kao dobrog partnera za ulaganje u sport i sportsku infrastrukturu.
– U protekle tri godine Pokrajinski sekretarijat je uložio više od 14 miliona dinara u sportske klubove. Očekujem da će Grad Kikinda i dalje učestvovati na konkursima i siguran sam da ćemo zajedno raditi na unapređenju sporta na teritoriji Vojvodine. U ovoj školi videli smo da je potrebno obnoviti stolariju. Siguran sam da ćemo, u narednom periodu, to i učiniti – rekao je Basta.
Motiv za dalja ulaganja u objekte, sportsku infrastrukturu i u klubove su mladi sportisti, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. On je, takođe, istakao zamisao da u školama sa decom, u najranijoj fazi, rade sportski stručnjaci.
– U narednom periodu očekujemo takvu reformu. Želimo da rekonstruišemo salu u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, ali i u ostalim osnovnim i srednjim školama. Pokušaćemo i da rekonstruišemo SC „Jezero“ koji je dom svih naših klubova. Već smo neke stvari ugovorili i, u saradnji sa pokrajinskim i republičkim organima, Grad će raditi na unapređenju uslova za sportiste, kako bi dostojno reprezentovali Kikindu i kako bi bavljenje sportom i zdrav život bile vrednost koje, na svim nivoima, zajedno negujemo.
Direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“, Ivan Pantelić, potvrdio je da je, u ovoj školi, prioritet zamena prozora u sali za fizičko, ali i deo krova iznad tog dela zgrade, koji jedino nije obnovljen. Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i Škola će konkurisati za potrebna sredstva.
Goste su dočekale i članice Ženskog odbojkaškog kluba „KI-0230“.
– Klub koristi salu ove škole za školicu odbojke. Imamo mnogo dece u klubu, ali nemamo dovoljno terena kako bi svi mogli da treniraju. Rešenje bi bila sala sa više terena ili bar još jedan teren koji bi nam bio na raspolaganju – rekao je trener, Igor Golijanin.
U nastavku posete, u svečanoj sali Gradske kuće, gosti su imali priliku da razgovaraju sa predstavnicima sportskih klubova koji su ih upoznali sa radom i izneli izazove sa kojima se susreću.
Aprilski repertoar u Narodnom pozorištu donosi premijeru predstave o Dušanu Vasiljevu. Tekst je namenski napisala Nina Plavanjac, režija je poverena Stevanu Bodroži, a lik kikindskog književnika tumači mladi Vladimir Maksimović
„Oblaci“ će imati čak tri izvođenja: pretpremijeru, u četvrtak, 20. aprila i, naredna dva dana, premijerno izvođenje i prvu reprizu.
Prvi repertoarski termin u aprilu rezervisan je za predstavu „Prah“ beogradskog Narodnog pozorišta. Igraju Nataša Ninković i Zoran Cvijanović. Za ovo gostovanje 4. aprila, ostalo je mesta samo za termin od 18 sati. Ulaznice se prodaju na www.tickets.rs i na OMV pumpi.
U petak, 7. aprila, na repertoaru je predstava na maloj sceni „Pa se vidimo u snu“.
„Laža i paralaža“ igraće se 11. aprila.
I ovoga puta, poslednji termin u mesecu, 28, dobila je nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.
Meteoropatija je noviji pojam i pridaje joj se sve veći značaj. Ona se pojavljuje kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora, temperature, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska ili zbog vetra, kiše i grmljavine, efekta jonizacije.
– Meteoropate su ljudi koji, zbog vremenskih uslova, imaju određene nelagodnosti, tegobe, simptome, ili čak pogoršanje bolesti. To mogu biti i zdravi mladi ljudi kod kojih su tegobe blage i skoro neprimetne i obično se javljaju kao posledica nezdravih stilova života. Deca nisu meteopate, osim ako ne boluju od nekih teških bolesti – kaže za „Kikindski portal“ dr Goran Abraham, lekar u kikindskoj Opštoj bolnici i jedan od osnivača Udruženja građana „Zdravlje na dlanu“ koje promoviše zdrave stilove života.
Suprotno nekim mišljenjima da ljudi reaguju istovremeno sa promenom vremenskih uslova, dr Abraham objašnjava da se tegobe često javljaju neposredno pre ili posle promena.
– Kod zdravih i mladih ljudi meteoropatske reakcije obuhvataju: umor, promene raspoloženja, smanjenu koncentraciju, glavobolje, reumatske bolove, bolove na području starih povreda i ožiljaka, zatim nesanicu, nesvesticu, vrtoglavicu, kao i srčane tegobe. Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika, međutim, pored ovih tegoba, koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti.
Ipak, nisu svi osetljivi na vremenske prilike. Dr Abraham kaže da, prema istraživanjima, meteoropatske reakcije oseća 30 odsto populacije. Takođe, meteoropatija nije datost koja ne može da se promeni.
– Zdravi stilovi života osnova su za sprečavanje neželjenih simptoma kod meteoropata. To podrazumeva zdravu ishranu, hidrataciju, fizičku aktivnost shodno osnovnom zdravlju ili bolesti, redovan i kvalitetan san, kontakt sa prirodom i smanjenu upotrebu mobilnih telefona, računara, televizije – kaže dr Abraham.
Lekari su zabeležili da se meteoropate žale i na psihičke probleme – depresivna stanja, nagle promene raspoloženja i razdražljivost. Takva stanja traju dan ili dva i, sa poboljšanjem vremenskih prilika se i simptomi smanjuju.
Bili meteoropata ili ne, savete doktora Abrahama, svakako treba poslušati. Zdrave navike, boravak u prirodi i izbacivanje štetnih navika sigurno pomažu svima, uz preporuku da se primenjuju svakog dana i postanu način života.
