Za pravoslavne vernike sutra je veliki praznik, Uskrs, koji se obeležava na kraju Velike nedelje. O događajima koji su prethodili Hristovom vaskrsenju i o značaju ovog praznika za vernike, za „Kikindski portal“ govori protojer Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.
– Nijedan praznik u kalendaru Crkve ne naziva se velikim. Svaki dan u toku Velike nedelje ima svoju simboliku, podseća nas na poslednje dane Hristovog života na zemlji. Jedno od značenja je da treba da učimo na tuđim greškama, onim što su učinili ljudi koji u Hristu nisu prepoznali obećanog Mesiju. Njegovo stradanje ima i tužan i radostan trenutak. Radostan, jer je tada stradao i sav praroditeljski greh. Bog čoveka nije stvorio da umire, nego mu je dao i mogućnost da bude smrtan. Da li će i kada postati smrtan, zavisilo je isključivo od čoveka, odnosno od njegovog poštovanja Božijih zapovesti. Hristos je, svojom žrtvom, ponudio mogućnost ljudima, verujućima i neverujućima, da budu deo zajednice Božije. Ostala je dilema šta će biti sa onima koji ne veruju. To će Bog, po svojoj ljubavi, po svojoj sili Božanskoj, odlučiti – kaže protojerej Petrović.
On dodaje da je Veliki petak ispunjen tugom zbog načina na koji je Hristos stradao, zbog poniženja koje je doživeo i zbog njegove smrti. Veliki petak, Velika subota i nedelja rano ujutro provode se u tihovanju. Crkva nas uči da je Hristos proveo tri dana telom u grobu, dušom u adu. Svojim mirovanjem tela u grobu pokazao je da je bio realan čovek.
– Kako stoji u jevanđelju, trećeg dana rano izjutra, žene mironosice su prve došle na grob, da pomažu telo Hristovo, kao što je bio običaj kod Jevreja. Kada su videle da je grob prazan, pomislile su da je neko ukrao njegovo telo. U vrt gde je Hristos bio sahranjen dolazi i Marija Magdalina i vidi siluetu jednog čoveka. Pomislivši da je to čuvar vrta, obraća mu se: „Gospodine, da nisi ti možda uzeo telo Gospoda i Boga moga, ako jesi, kaži mi gde si ga sklonio, ja ću ga uzeti i sahraniti“. Tada ju je Hristos pozvao po imenu, ona je prepoznala njegov glas i tako počinje spoznaja o njegovom vaskrsenju. Na poziv žena mironosica dolaze apostoli Petar i Jovan, da se uvere da je Hristos vaskrsao. Zatiču Arhangela koji im to potvrđuje i kaže da idu da kažu braći, drugim apostolima i narodu da je Hristos vaskrsao i da se ne razilaze iz Jerusalima sve dok se ponovo ne budu videli.
O Hristovom stradanju govori se na bogosluženjima u toku Velike nedelje i veoma je važno za verujuće da im prisustvuju, ističe Petrović, kao i da, svaki slobodan trenutak provedu u čitanju Svetog pisma.
On je pozvao je vernike da dođu na uskršnje liturgije, ponoćnu i, posebno, jutarnju, na sam dan Uskrsa.
– Neka dođu u crkvu u kojoj im je srce. Najvažnije je da prisustvuju svi kršteni, naročito mi koji smo se pripremali da se pričestimo, i da uživamo u radosti koja je i najveći smisao i cilj celog vaskršnjeg posta i ostvarenje naših nadanja. Pozivamo sve, verujuće i neverujuće, naravno i naše prijatelje rimokatoličke veroispovesti.
Vaskršnje liturgije služe se u svim srpskim pravoslavnim hramovima. Ponoćne liturgije u Kikindi će biti služene u Hramu Svetog Nikole, Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Manastiru Svete Trojice.
