Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Програм о Роберту Толингеру и уметничкој музици у Кикинди

Igor Crnogorac April 28, 2023

Програм „Музиком кроз град“ данас је организовао Центар за стручно усавршавање у сарадњи са Народним музејом и београдским Центром за промоцију науке.

У интерактивној радионици, на неколико локација на Градском тргу, најмлађи су учили о животу и раду чешког композитора и хоровође Роберта Толингера који је у Кикинди живео десет година, у свом најплоднијем периоду.

– На шест пунктова на тргу суграђани су могли да се упознају са Толингеровим животом и делом, као и да сазнају где се некада концертрирало и свирало у Кикинди, како се звао први музички часопис, како је живео наш град. У сали Музеја композиције Роберта Толингера свирала је професорица клавира Ева Француски Арањош – каже Гордана Трнић Иличић, координаторка Научног клуба ЦСУ.

Николина Сувајџић, наставница музичке културе у ОШ „Свети Сава“, придружила се програму са својим ученицима.

– Деци је веома занимљиво. Толингер је веома важан за музику и уметност и желела сам да ђаци нешто више сазнају о њему јер га нема у програму – каже Сувајџићева. – Трудим се да им приближим музичку уметност, да их мотивишем да долазе на концерте јер сматрам да је то веома важно, без обзира на то да ли ће им ова област бити и професионално опредељење.

Роберт Толингер завршио је виолончело на Прашком конзерваторијуму. Прихвативши позив Певачког друштва „Гусле“, 1880. године се доселио у Велику Кикинду. Десет година боравка у нашем граду називају се Толингерово доба.

„Гусле“ су тада достигле највиши ниво хорског певања, a сам Толингер је овде компоновао најбоље композиције. Као врстан виолончелиста, често је наступао и стекао изузетно уважавање и поштовање. Био је покретач и идејни творац музичког часописа „Гудало“.

За време боравка у Кикинди написао је више од 20 песама за мушки, женски и мешовити хор, око 135 песама за децу, једну литургију, више соло песама, духовних, клавирских и композиција за друге инструменте. Компоновао је оперету „Весели морнари“, једну симфонију, кантате „Циганин“ и „Косовка“ која се сматра његовим најбољим делом.

Отворена изложба у Историјском архиву – „Јестесловије“, најстарије књижевно дело у Кикинди

Igor Crnogorac April 28, 2023

„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“). Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је Сивчев.

Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.

На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.

Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера “Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.

У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.

– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Nовом Kнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.

Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.

Предавање о старању о кућним љубимцима у ОШ „Жарко Зрењанин“

Igor Crnogorac April 28, 2023

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са едукацијом најмађих о значају одговорног власништва. Данас је одржано још једно предавање, овога пута за ученике првог и другог разреда Основне школе “Жарко Зрењанин”.

Ђаци су имали прилику да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, као и да се друже са псима из „Зоохигијене“ који су спремни за удомљавање.

Предавање су одржале Јелена Пантелић и Бранка Живаљевић из ЈП „Кикинда“. Из овог предузећа поручују да је учење најмлађих да буду одговорни за друго живо биће још једна степеница на путу да израсту у добре људе.

Гледали смо претпремијеру представе о Душану Васиљеву: дечак испод црвених облака

Igor Crnogorac April 28, 2023

„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.

Гледали смо је за вас

Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.

У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.

Шта је стигло до нас

Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.

Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.

Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.

Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.

Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.

За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.

Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.

Чега није морало да буде

Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.

Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.

О поруци представе

У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.

Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.

Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.

Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?

Више од 200 учесника на Дану плеса у Кикинди

Igor Crnogorac April 27, 2023

Иако се Светски дан плеса обележава тек за два дана, Градски трг данас је пулсирао у ритму који су диктирали чланови свих кикиндских плесних школа.

У организацији Културног центра и под покровитељством Града, наступили су: Плесна школа „Dance N Soul“, Балетски студио „Flex“, АДЗНМ „Гусле“ и кикиндско одељење Балетске школе из Новог Сада.

– Желимо да плес живи у Кикинди, да имамо свој дан и да то постане традиција. На овај начин представљамо шта радимо, али је важније да се забавимо и дружимо са осталим плесачима – каже Мирна Крнић из Плесне школе „Dance N Soul“.

У различитим жанровима данас је наступило више од 200 плесача различитих узраста. Њихова публика испунила је Градски трг и сви су пожелели да оваквих манифестација и радосних сусрета буде што више.

Изложба др Милорада Степанова у Инђији: Призори са риболовачких излета

Igor Crnogorac April 27, 2023

Кикиндски сликар, др Милорад Степанов, професор на ВШССОВ, изложиће, од петка, свој најновији циклус слика под називом „Бара“ у Културном центру у Инђији. Прилику да самостално излаже добио је на конкурсу ове установе и, за ту прилику, издвојио је двадесетак слика средњег и већег формата.

Занимљиво је да своја најновија дела, настала у протекле две године, због коришћених материјала, назива „ронђавим сликама“. Део изложбе чини и тематска целина под називом „Поглед на равницу из конзерве“.

– Слике природе из непосредне околине Кикинде настајале су у мојим шетњама и мушичарском риболову по малим каналима око града, то је мој атавистички зов. Из скица, фотографских бележака, транспозиција, дорађених у атељеу, настао је циклус на тему баре. Често на излет понесем водорастворљиве фломастере и туш, пронађем трску и сликам. Технолошки, у питању је рециклажа. У Високој школи у којој предајем, остала су нека стара платна и билборди које рециклирам, па им је и радни назив „Ронђаве слике“. Колекција осликаних конзерви сардина зове се „Поглед на равницу из конзерве“ – каже Степанов.

Професор Степанов последњи пут је у Кикинди је излагао 2017. године у Народном музеју. У плану је, каже, да у блиској будућности и овдашњој публици прикаже своја најновија дела. У међувремену, имао је самосталне изложбе у Београду и Нишу.

У КЦ представљена књига академика Дарка Танасковића: „Пусто турско“ је потврда неоосманизма

Igor Crnogorac April 26, 2023

Књига „Пусто турско“, друго, допуњено издање, у едицији Института за европске студије из Београда, аутора професора Дарка Танасковића, академика и оријенталисте, представљена је вечерас у великој сали Културног центра.

О књизи су говорили професор Петар Вуца, на чију иницијативу је и уприличено гостовање академика Танасковића, и представник издавача, османиста, Србољуб Пеовић. У име Града, догађају је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Збирка огледа, како је описује професор Танасковић, настала је из потребе да тестира ставове изнете у свом претходном делу под називом „Неоосманизам“.

– Том књигом, коју сам написао пре више година, увео сам у нашу научну терминологију и појмовник термин којим сам означио дубинску константу укупног турског наступања према свету и, посебно, према нашем региону, Балкану. Неоосманизам се огледа у томе да Турска, која је поново ојачала, жели да буде битан чинилац не само на Балкану, него и у свим деловима Османског царства у којима је најдуже остала – на Блиском истоку, донекле на Кавказу, па чак и у деловима северне Африке – објашњава професор Танасковић.

Ова његова теза је, каже, била критикована, неки су сматрали да је то неоправдано враћање уназад, да је Турска савремена држава која нема везе са неоосманистичком и неоимперијалистичком идеологијом. Међутим, додаје Танасковић, у међувремену се показало да су чак и сами Турци усвојили овај термин и они сами га употребљавају за одређени идеолошки приступ свету.

– Кроз огледе у књизи „Пусто турско“ тестирао сам ту своју тезу, односно питање да ли се Турска на унутрашњем и спољном плану понаша у складу са оним што сам дијагностификовао као константу неоосманизма. Мој закључак је да нема никакве дилеме да Турска, на свој начин, користећи се свим компаративним предностима и савременим средствима у економији, дипломатији и политици, па и војним, када је то потребно, заиста жели поново да се позиционира као једна од најзначајнијих држава у свету. Као земља која ће сада, с обзиром на актуелне турбулентне промене, играти значајну улогу управо зато што има стратегијску – историјску и географску дубину, а то смо ми на Балкану. Зато мислим да је за нас ова књига посебно интересантна да бисмо разумели турску идеолошку и политичку доктрину – поручује аутор.

Професор Танасковић био је амбасадор Југославије у Републици Турској, Азербејџану и Ватикану, као и амбасадор Србије при Унеску. Члан је Европске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Научног друштва Србије. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у коме се, од 2017. године, налази његов легат.

Објавио је више од 600 научних и стручних радова из области оријенталистике.

Позоришни репертоар за мај: две репризе „Облака“ и два гостовања

Igor Crnogorac April 26, 2023

После премијерног извођења представе о Душану Васиљеву „Облаци“, 28. априла, прва и друга реприза играће се деветог и 23. маја. У поднаслову одређена као псеудобиографија и фантазмагорија, представа се игра на малој сцени.

Први термин за репертоарско играње у овом месецу је петак, 5. мај, за када су заказани “Сироти мали хрчки”, рађени по тексту Гордана Михића.

Гостујућа представа “Неша Бриџис – живот” на репертоару је 11. маја. У следећем термину, 12. маја, је београдско гостовање представе Славомира Мрожека, „Емигранти“, у режији ДијанеБешлин. Играју Лука Павловић и Стефан Југовић.

“Сава Савановић – вампирска симфонија“ играће се два дана узастопно – у уторак и среду, 16. и 17. маја. У наредном темину, у петак, на репертоару је комедија „Ординација“.

Представа “Ковачи” заказана је за 26. мај. Претпоследњи дан маја резервисан је за водвиљ “Буба у уху”.

Првомајски програм – представа за децу и хитови деведесетих са Иваном Гавриловићем

Igor Crnogorac April 26, 2023

Обележавање Празника рада биће, ове године, употпуњено посебним забавним програмом на бини на старом иђошком путу, где ће бити постављен и луна парк.

У суботу, 30. априла, од 16 сати, најмлађи суграђани имаће прилику да гледају дечију представу “Школа за кловнове” Дечијег позоришта “Лане”. Хитове деведесетих диџејеви ће пуштати од 20 сати. У наставку програма, од 21 сата, концерт ће одржати Иван Гавриловић.

За све кориснике услуга Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“, обезбеђене су бесплатне карте за све вожње у луна парку.

Најстарије и ретке књиге Историјског архива

Igor Crnogorac April 26, 2023

И кикиндском Историјском архиву у петак ће бити отворена изложба “Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива Кикинда”.

Аутори су Срђан Сивчев и Никола Радосавчев. Отварање је заказано за 18 сати.