Grad Kikinda raspisao je konkurs za dodelu novčanih sredstava za podsticaj i razvoj mladih talenata za 2023. godinu. Minimalno će se, po pojedincu, odobravati 10 hiljada, a najviše, u toku godine, sto hiljada dinara.
Pravo na finansijsku podršku imaju mladi talenti u svim oblastima, državljani Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Kikinde najmanje godinu dana do podnošenja prijave koji nisu stariji od 30 godina i nisu u radnom odnosu.
Finansiranje, sufinasiranje, podrška, pomoć ili podsticaj u oblastima obrazovanja, nauke i kulture i umetnosti, odobravaće se na osnovu:
– ostvarenog uspeha u prethodnoj školskoj godini;
– osvojenih nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima i olimpijadama znanja – prvog, drugog ili tpećer mesta u individualnoj ili ekipnoj kategoriji, ukoliko su republička takmičenja utvrđena kalendarom resornog ministarstva, a međunarodna takmičenja i olimpijade odgovaraju nastavnim predmetima;
– drugih izuzetnih rezultata postignutih na takmičenjima različitog karaktera;
– izuzetnih projekata pojedinaca ili drugih podnosilaca;
– zvanično priznatih pronalazačkih, autorskih ili inovatorskih radova;
– naučno-istraživačkih, seminarskih radova i slično;
– drugih izuzetnih rezutata u toj oblasti.
Pomoć se može odobriti i za finansiranje i sufinansiranje troškova boravka u Istraživačkoj stanici „Petnica“, stručne prakse (studijskih putovanja), i boravka najboljih studenata i učenika u ostalim obrazovnim, naučno-istraživačkim i drugim institucijama od posebnor značaja za razvoj mladih talenata.
Da bi se ostvarilo pravo na pomoć, neophodna je potvrda ili prijava za „Petnicu“ ili drugu instituciju radi usavršavanja, i preporuka srednje škole ili fakulteta koji pohađaju.
Finansijsku pomoć mogu ostvariti učenici i studenti pod uslovima da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija i da nisu obnovili nijednu rodinu studiranja.
Mladi talenti u oblasti sporta, uzrasta od 14 do 20 godina, koji ostvaruju izuzetne rezultate, mogu dobiti pomoć ukoliko nisu korisnici neke druge stipendije u ovoj oblasti i ako su osvojili nagrade na republičkom, međunarodnom ili svetskom nivou.
Konkurs je otvoren je otvoren od 26. aprila do utroška sredstava. Rezultati će biti objavljeni na zvaničnom sajtu Grada.
Prijave sa neophodnom dokumentacijom dostavljaju se poštom ili lično, na pisarnici u Uslužnom centru Grada, na Trgu srpskih dobrovoljaca 12.
Bliže informacije mogu se dobiti i u Sekretarijatu za javne službe, udruženja građana i verske zajednice Gradske uprave u Gradskoj kući ili na telefon 0230 410 237.
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je preporuke ponašanja i načina reagovanja u slučajevima traumatičnih događaja.
Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanju uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama.
Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane, navodi se u preporukama.
Najčešće emocionalne reakcije i fizički simptomi na traumatične događaje:
– ne uspostavlja se socijalna interakcija, osoba se povlači u sebe
– smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti
– ponovno proživljavanje traumatičnog događaja kroz prisećanje
– izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja
– promene u apetitu (pojačan ili oslabljen)
– poteškoće sa spavanjem (noćno buđenje i košmari), koncentracijom i donošenjem odluka
– fizičke reakcije – glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži
– pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema
– povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci
Preporučeni načini za suočavanje sa traumatičnim događajem
Pokrenite razgovor sa osobom. Ukoliko nije spremna ne insistirati, već pokazati zainteresovanost za razgovor kada osoba za to bude spremna.
Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja. – Dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja. – Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo.
Recite da se svi ljudi uplaše kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji.
Recite da su osećanja kao što su ljutnja, bes, bespomoćnost, tuga, strah, zabrinutost prirodni.
Recite osobi da je uz vas sigurna.
Osobu koja je doživela traumatično iskustvo ne izlagati medijskom sadržaju o toj temi.
Ne očekivati da će se osoba koja je doživela traumatično iskustvo brzo prilagoditi novonastaloj situaciji, već pokazati strpljenje.
Trudite se da vi kao podrška ne pokazujete nervozu i nesigurnost.
Kako pomoći deci da se izbore sa traumatičnim događajima
Bez obzira na uzrast deteta, ono se može osećati uznemireno ili imati druge jake emocije posle traumatičnog događaja kome je prisustvovalo, ili o njemu saznalo. Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati izmenjen način razmišljanja i ponašanja mnogo kasnije. Način na koji dete reaguje i uobičajeni znaci uznemirenosti mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih iskustava i načina na koji se dete nosi sa stresom.
Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku.
Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Posle traumatičnog događaja, važno je da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da roditelji razumeju njihove strahove i brige. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška.
Teško je predvideti kako će neka deca reagovati na traumatične događaje. Pošto roditelji, nastavnici i drugi odrasli vide decu u različitim situacijama, korisno je da deluju zajedno kako bi podelili informacije o tome kako se svako dete suočava sa traumatičnim događajem, navodi „Batut“.
U Parku prijateljstva „Narvik“ danas je obeležena 81 godina od hapšenja kikindskih rodoljuba i njihovog prisilnog odvoženja u Norvešku. Vence su položili predstavnici Grada, Društva srpsko-norveškog prijateljstva i boračkih organizacija.
– Sećanja ne blede, iako su veze sa našim norveškim prijateljima gotovo nestale. U Norveškoj, organizacija koja je negovala ovo prijateljstvo ima tek tridesetak članova i mi smo izgubili zvanični kontakt sa njima. Važno je da čuvamo uspomenu i da je prenosimo mlađim generacijama. Kikindski ogranak Društva srpsko-norveškog prijateljstva ima oko 200 članova. Voleli bismo da obnovimo članstvo, pre svega potomcima interniraca – rekao je Tibor Firedi, sekretar Društva u Kikindi.
U ime lokalne samouprave, skupu sećanja prisustvovali su predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
– Okupljamo se ovde svakog Đurđevdana jer je važno da odamo poštu našim mučenicima. Zbog tragičnih događaja u našoj zemlji posebno je značajno da pokažemo saosećanje i zajedništvo u tuzi i bolu prema svim žrtvama – rekao je Bogdan. – Ovim još jednom iskazujemo i zahvalnost našim norveškim prijateljima jer su se prijateljski i humano odnosili prema svima koji su boravili u Norveškoj u tim vremenima, zbog čega je i nastalo prijateljstvo između Kikinde i grada Narvika. Naša politika je da negujemo veze sa bratskim i prijateljskim gradovima i opštinama, da proširujemo i unapređujemo saradnju.
U odmazdi nacista zbog aktivnosti partizanskog pokreta, maja 1942. godine, zatočeno je 46 Kikinđana koji su odvezeni u logor na Sajmištu, a zatim internirani u koncentracioni logor Bejsford u blizini Narvika. Lokalno stanovništvo pružalo je pomoć logorašima u surovim uslovima. U Kikindu su se, posle rata, vratila samo sedmorica.
Prijateljske veze dva grada, Kikinde i Narvika, uspostavljene su 1966. godine, a Deklaracija o prijateljstvu obnovljena je 2017. godine. U čast interniraca i prijateljstva dva naroda, 1975. godine podignut je spomenik „Kamene ruže“ autora, akademskog vajara, Slobodana Kojića.
Od tragičnog dana za našu zemlju, u kikindskim školama, kao i u čitavoj zemlji, preovladavaju šok, neverica i tuga zbog izgubljenih života. Na časovima nastavnici sa decom razgovaraju o svim temama koje je ova tragedija otvorila.
Organizuju se skupovi solidarnosti i pale sveće ispred škola i kod Crkve Svetog Nikole u Kikindi. U porukama se izražava solidarnost u tuzi i za noćas izgubljenim životima u okolini Mladenovca.
Sveće su palili i cveće danas donosili građani, đaci, a organizovano su, sa svojim profesorima, da odaju počast nevinim žrtvama, do crkve došli i kikindski gimnazijalci.
Posle nezapamćene tragedije u školi na Vračaru, u kojoj je trinaestogodišnjak ubio devetoro i ranio sedmoro ljudi, još uvek je više pitanja nego odgovora. U pokušaju da shvati neshvatljivo, potresena javnost targetira one koje smatra odgovornima i pokušava da prepozna uzroke koji su doveli do krvavog pira koje je počinilo dete.
Da nije u pitanju samo tragedija, već i velika trauma za porodice nastradalih, za decu i zaposlene u školi i za društvo u kojem živimo, potvrđuje Tatjana Tanović, psiholog, psihoterapeut i osnivač Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
– Mislim da će, od ovog momenta, mnogo toga početi drukčije da se posmatra i vrednuje i da ćemo se drukčije baviti mnogim stvarima – ističe Tanovićeva na početku razgovora.
Kikindski portal: Kako je moguće da se dečak od 13 godina mesec dana priprema da učini masovno ubistvo i da, verovatno, mnogo duže ima problem, a da niko ne primeti promenu u njegovom ponašanju?
Tatjana Tanović: Ne postoji jedan faktor koji je prouzrokovao ovu nesreću, niti možemo prstom da uperimo samo u jednom pravcu, to je vrlo složena priča. Ja ne mogu da pričam o dečaku niti o njegovoj porodici, jer ih ne znam. Imam samo neke informacije koje nisu ni proverene, i sve što bih rekla o njima bilo bi nagađanje, pa ću govoriti u načelu. Sam čin je pokazao da je ipak moguće da nismo dovoljno obazrivi, osetljivi, ni kao roditelji, zaposleni u školi, svi koji se susreću sa decom, da primetimo signale koje ona šalju kada se nađu u nekom problemu, kada trpe neko teško emotivno stanje. Ovo tumačim time da živimo u vreme veoma brzog ritma, u kojem roditelji jure za novcem da bi obezbedili egzistenciju porodici. S druge strane, imamo sve veću otuđenost u samoj porodici. Sve više vremena provodimo sami ili sa savremenim tehnologijama, koje veoma utiču na svest dece i mladih, njihov sistem vrednosti, na njihov doživljaj sveta, a pogotovo na doživljaj sebe i drugih. Vrlo je važno da roditelji porade na svojoj osetljivosti da prepoznaju šta se to sa detetom dešava, da prate signale i da nekako nađu vremena za svoju porodicu i za svoje dete. Možda ponekad ni sami nismo svesni da je ono što smo videli toliko ozbiljno, moguće je da nismo prepoznali ozbiljnost onoga što se pred našim očima dešava. To ne smemo da radimo jer je dečiji signal koji ukazuje na promenu prioritet. Moramo odmah da stanemo i da se pozabavimo time, nikako to ne smemo da preskočimo ili zaobiđemo jer može da preraste u nešto dramatičnije.
Kikindski: Kako vidite i objašnjavate podršku koju K. K. dobija od nekih vršnjaka na društvenim mrežama posle ovog strašnog događaja?
Tanović: To mi govori da je reč o osobama lišenih empatije, saosećanja i svesti da su nečiji životi prekinuti. Mene brine normalizacija surovosti, brutalnosti, agresivnosti, bezosećajnosti i nedostatak odgovornosti oko nas. Jedan od uzroka tome je glorifikacija svega navedenog i to prepoznajem svuda oko nas, čak i na mestima gde ne bi smelo da bude prisutno, a to je, recimo, Skupština. Tako visoko državno telo treba da bude za primer, u njemu treba da vladaju i empatija, saosećanje, dijalog i razumevanje, a toga nema. Zatim su tu mediji koji glorifikuju nasilje, brutalnost, nesaosećanje, i ne postoji niko ko će da kaže „Stop, to ne može!“. Koreni svega lošeg su duboki. Svakako uključujem i ono što se dešava u porodici, kako porodica neguje empatiju. Međutim, porodica ne može biti izolovana od vremena i sistema u kojem postoji. Problem je veoma složen. Mislim, takođe, da mediji treba da daju manje prostora ovakvim reakcijama.
Kikindski: Da li osoba sa 13 godina, psihički zdrava, može da ima potpunu svest o delu i posledicama?
Tanović: Da, svaka mentalno zdrava osoba, čak i u mlađem uzrastu, svesna je posledica i može da ih predvidi. Itekako mogu da budu svesni onoga što njihov čin može da prouzrokuje.
Kikindski: Koji su najčešći znaci upozorenja u ponašanju deteta koji ukazuju na to da mu je neophodna pomoć stručnjaka?
Tanović: Znaci upozorenja mogu biti vrlo individualni, to zavisi od osobe do osobe, od toga kakva je struktura ličnosti, i od uzrasta deteta. Načelno govoreći, najčešći znaci upozorenja, kada je reč o ovom uzrastu, 13 i 14 godina, jesu: svako povlačenje deteta u sebe, intenzivno smanjeni kontakti sa članovima porodice i prijateljima, odstupanje od uobičajenih navika ili pokazivanje nezainteresovanosti za aktivnosti koje su mu do tada bile interesantne i koje je često upražnjavalo. Takođe, česta uznemirenost, povećena osetljivost, neraspoloženje i dugotrajna izolovanost, ali i vrlo agresivni ispadi, mogu biti znakovi da se u duši jedne mlade osobe dešavaju poteškoće, psihički lomovi, teške epizode kroz koje prolazi i vrlo teška, neprijatna iskustva sa kojima ona nema resurse da izađe na kraj.
Centar “Poveži se”
Kikindski: Šta možete da preporučite deci i roditeljima koji su sada uplašeni prilikom uobičajenih dečijih aktivnosti – odlaska u školu, na treninge, skupove?
Tanović: Deci bih preporučila da pitaju sve što ih interesuje, da ne ćute i da odgovore potraže među članovima svoje porodice pre nego na društvenim mrežama. Kad su roditelji u pitanju, to zavisi od uzrasta. Ukoliko je dete mlađe od osam godina, savet je da ga ne opterećuju brutalnim informacijama i detaljima o ovome što se dogodilo. Treba da budu otvoreni da čuju pitanja koja decu muče, jako je bitno da se posvete, da deca mogu slobodno da im kažu šta ih brine i koje dileme imaju o ovom strašnom događaju i onda da im, u skladu s njihovim uzrastom, daju adekvatne odgovore i objašnjenja.
Kikindski: Šta, inače, najčešće nedostaje u odnosima roditelja i dece školskog uzrasta danas?
Tanović: Današnjoj porodici prvenstveno nedostaje zajedničko vreme provedeno u razumevanju, razgovoru, bliskosti i u druženju. U nekim porodicama roditelji uspevaju da izbalansiraju vreme i da imaju zajedničke trenutke. To je i preporuka da, i pored vremena koje provedemo jureći i organizujući se, pronađemo vreme da budemo zajedno, ali usmereni i fokusirani jedni na druge.
Većina aktivnosti, najavljenih za Nedelju crvenog krsta, onih koje su zabavnog karaktera, otkazane su, zbog tragičnih događaja u našoj zemlji.
„Imajući u vidu da Organizacija Crvenog krsta zastupa najviše humane vrednosti, solidarnost i empatiju prema svim porodicama žrtvava ovih tragičnih događaja i velike nesreće za sve nas, planirane aktivnosti u okviru obeležavanja „Nedelje Crvenog krsta“ i Svetskog dana Crvenog krsta i Crvenog polumeseca su otkazane, navodi se u saopštenju.
Kako saznajemo od sekretarke Opštinske organizacije Crvenog krsta Kikinda, Danijele Bjeljac, umesto prijema za prvake, volonteri će im, 9. i 10. maja, u škole odneti poklon-paketiće fabrike „Jafa“. Aktivisti će u petak, 12. i u ponedeljak, 15. maja, posetiti starije kolege i odneće bebi-pakete na Porođajno odeljenje kikindske bolnice. Akcija dobrovoljnog davanja krvi održaće se, kako je i planirano, 11. maja, od 8 i 30.
U većini škola danas nema nastave jer su članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti stupili u štrajk. Zaposleni, članovi ovih sindikata, nalaze se u školama, ali ne održavaju nastavu.
Kako smo saznali, danas se, od škola u gradu, časovi održavaju jedino u OŠ „Jovan Popović“ i Ekonomsko-trgovinskoj školi. Kada su u pitanju seoske škole, u štrajku su zaposleni u Mokrinu, Ruskom Selu i Bašaidu, dok su u Novim Kozarcima časovi skraćeni na 30 minuta.
Iz škola su pozvali đake i roditelje da prisustvuju skupovima solidarnosti koje organizuju zbog nemilih događaja od 3. maja.
U saopštenju Sindikata radnika u prosveti navodi se da se štrajk organizuje kako bi se svim zaposlenima u prosveti obezbedilo poštovanje dostojanstva na radu, kao i rad na radnom mestu i u radnoj okolini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skadu sa Ustavom i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pozvali su roditelje da razumeju razloge za obustavu rada.
„Nemi smo pred činom koji nas je naterao da zatvorimo škole. Sve što činimo i što ćemo činiti je u najboljoj nameri da učinimo škole bezbednim mestom za obrazovanje i vaspitanje sve naše dece“, stoji u saopštenju ovog sindikata.
Goran Petrović nagrađivani srpski književnik i akademik, predstaviće u Kikindi, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, dva svoja nova romana: „Papir“ (Roman delta: Tok 1) i „Ikonostas“ (Roman delta: Tok 2). Romani delti su alegorične pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do današnjih dana.
Goran Petrović jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca mlađe generacije savremenih prozaista. Piše uglavnom kratku prozu i roman, svrstava se u pisce modernog senzibiliteta.
Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na 18 jezika. Petrovićeva dela adaptirana su za pozorište, televiziju i radio – „Opsada crkve Svetog Spasa”, „Skela”, „Matica“ i druga. „Sitničarnica Kod srećne ruke“ doživela je 25 izdanja, „Opsada crkve Svetog Marka“ – 12, a roman „Atlas opisan nebom“, devet izdanja.
Na književnoj večeri u Biblioteci, koja će se održati u utorak, 9. maja, od 19 sati, govoriće autor i prof. dr Aleksandar Jerkov.
Lepa saradnja, započeta pre mnogo godina, obnovljena je ovih dana – polaznici Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ priključili su se korisnicima Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ u pripremi inkluzivne predstave.
– Predstavu smo počeli da radimo pre godinu dana, na inicijativu naših korisnika koji su dali ideju i sa nama napisali tekst. „Vulkanizerska drama“ je priča o situacijaama iz života onako kako ih oni vide. Radnja se dešava u vulkanizerskoj radionici jer jedan od naših korisnika zaista ima vulkanizersku radnju. Imamo 12 glumaca i sada su nam se priključili i članovi „Gusana u magli“, što nas je sve veom obradovalo. Oni su naši stari saradnici, oplemenili su nas umećem i znanjem i dodali predstavi još lepšu energiju. Uvek je dobro da se neko uključi, da naši korisnici vide da su nekom dragi i korisni i da neko podržava njihov rad – kaže Jelena Jankelić, socijalni radnik u Centru.
Saradnja Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ i Centra započeta je pre više od deset godina. Kada je rad Teatra obnovljen, jedna od prvih veza koje uspostavljaju je upravo sa ovom ustanovom.
– U predstavi učestvuju četiri polaznice starije glumačke grupe. U pripremu scenografije, rekvizita i kostima uključili su se i polaznici naše likovne sekcije. Posebno nas raduje što pomažemo inkluziju jer korisnici Centra su deo društva koji ne smemo da zanemarimo. Uvek imaju svu našu podršku – rekao je direktor Teatra, Stefan Ostojić.
Zajedničke probe održavaju se, već mesec dana, u prostorijama Centra.
– U predstavi igram samog sebe. Jako mi se sviđa ovaj rad i velika mi je čast da glumim u predstavi – kaže Zoran Savičić.
Njegova drugarica, Svetlana Kalinov, takođe je zadovoljna saradnjom sa novim akterima predstave.
– Ja igram Zoranovu drugaricu. Jako lepo radimo, volim da učestvujem u predstavama jer me to ispunjava.
Marija Buter je treći razred Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i polaznica je glumačke radionice Teatra „Gusani u magli“.
– Posle javnog časa u Teatru ovo nam je prvi veći projekat van njega – kaže Marija. – Prvi put radim sa korisnicima „Naše kuće“. Veoma su prijatni, imaju mnogo talenata. Žao mi je što ljudi imaju predrasude jer su i njima potrebni prijatelji.
„Vulkanizerska drama“ biće premijerno izvedena u četvrtak, 11. maja, od 19 sati, u Dečijem pozorištu „Lane“. Ulaznica je dobrovoljni prilog namenjen kupovini sublimacionog štampača, za potrebe aktivnosti u Centru.
Predstava će imati i reprize, a planirana su i gostovanja. Tako će ova lepa saradnja pružiti priliku svima koji to žele da podrže ove mlade ljude koji sa velikim entuzijazmom i radošću pripremaju svoju „Vulkanizersku dramu“.
U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ za ovaj mesec su pripremili veoma raznovrstan program koji će se odvijati na prostoru Ateljea, Muzeja i u Galeriji na Gradskom trgu.
Studentski kamp
Prva aktivnost je desetodnevni internacionalni kamp na kojem će, od 8. maja, veštine vajanja u terakoti iskusiti studenti završnih godina akademija umetnosti iz Beograda, Novog Sada, Cetinja, Rijeke i Osijeka. Kurseve će voditi mr Slobodan Kojić, akademski vajar, osnivač i direktor centra „Tera“ i nekadašnji profesor Fakulteta likovnih umjetnosti u Cetinju, i profesori sa akademija u Beogradu, Novom Sadu, Cetinju i Rijeci.
„Iz ormara“ naziv je izložbe umetnice iz Rijeke, Darije Žmak Kunić, koja će biti postavljena 10. maja u Galeriji „Tera“. Izložba se sastoji od radova od tkanina i zvučne kompozicije.
U Ateljeu će se, u okviru studentskog kampa, 11. maja održati Međunarodni masterklas sa gostujućim profesorima, međunarodnim predavačima iz Francuske, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Predavanja će se odvijati na srpskom/hrvatskom/crnogorskom i engleskom jeziku i otvorena su za javnost.
Noć muzeja u “Teri”
Programi 19. Evropske noći Muzeja održaće se 13. maja u Muzeju „Tera“, na prostoru nekadašnje kasarne. Od 18 sati biće organizovane radionice za decu i odrasle.
Izložba „Olga Jevrić – kompozicija i struktura” biće upriličena Povodom stogodišnjice rođenja istaknute jugoslovenske i srpske vajarke, legatora, prve i jedine žene vajara, redovnog člana SANU. U Salonu Muzeja, biće dostupna do kraja maja.
Od 20 i 30 koncert će održati profesori i učenici muzičke škole „Slobodan Malbaški“. Ženska pevačka grupa „Melizmi“ nastupiće od 21.30.
Izložba na temu šume
U Galeriji na Trgu, 26. maja u 18 sati, biće otvorena izložba fotografija pod nazivom „Svet se kaže šuma“, prof. Jelene Vladušić iz Novog Sada. Pored fotografija, načinjeni su i zvučni zapisi lokacije koji će biti reprodukovani u izložbenom prostoru.
