Град Кикинда расписао је конкурс за доделу новчаних средстава за подстицај и развој младих талената за 2023. годину. Минимално ће се, по појединцу, одобравати 10 хиљада, а највише, у току године, сто хиљада динара.
Право на финансијску подршку имају млади таленти у свим областима, држављани Републике Србије, са пребивалиштем на територији Кикинде најмање годину дана до подношења пријаве који нису старији од 30 година и нису у радном односу.
Финансирање, суфинасирање, подршка, помоћ или подстицај у областима образовања, науке и културе и уметности, одобраваће се на основу:
– оствареног успеха у претходној школској години;
– освојених награда на републичким и међународним такмичењима и олимпијадама знања – првог, другог или тpeћer места у индивидуалној или екипној категорији, уколико су републичка такмичења утврђена календаром ресорног министарства, а међународна такмичења и олимпијаде одговарају наставним предметима;
– других изузетних резултата постигнутих на такмичењима различитог карактера;
– изузетних пројеката појединаца или других подносилаца;
– званично признатих проналазачких, ауторских или иноваторских радова;
– научно-истраживачких, семинарских радова и слично;
– других изузетних резутата у тој области.
Помоћ се може одобрити и за финансирање и суфинансирање трошкова боравка у Истраживачкој станици „Петница“, стручне праксе (студијских путовања), и боравка најбољих студената и ученика у осталим образовним, научно-истраживачким и другим институцијама од посебноr значаја за развој младих талената.
Да би се остварило право на помоћ, неопходна је потврда или пријава за „Петницу“ или другу институцију ради усавршавања, и препорука средње школе или факултета који похађају.
Финансијску помоћ могу остварити ученици и студенти под условима да су положили све испите из претходних година студија и да нису обновили ниједну rодину студирања.
Млади таленти у области спорта, узраста од 14 до 20 година, који остварују изузетне резултате, могу добити помоћ уколико нису корисници неке друге стипендије у овој области и ако су освојили награде на републичком, међународном или светском нивоу.
Конкурс је отворен је отворен од 26. априла до утрошка средстава. Резултати ће бити објављени на званичном сајту Града.
Пријаве са неопходном документацијом достављају се поштом или лично, на писарници у Услужном центру Града, на Тргу српских добровољаца 12.
Ближе информације могу се добити и у Секретаријату за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице Градске управе у Градској кући или на телефон 0230 410 237.
Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” објавио је препоруке понашања и начина реаговања у случајевима трауматичних догађаја.
Добијање адекватне заштите и подршке може помоћи у смањењу непријатних осећања и симптома, бржем упостављању контроле над понашањем и враћању уобичајеним, свакодневним активностима и обавезама.
Трауматични догађаји доносе са собом изазове који су стресогени, изазивају јаке емоције и измене у понашању како деце, тако и одраслих. Реакције могу да буду дуготрајне и неконтролисане, наводи се у препорукама.
Најчешће емоционалне реакције и физички симптоми на трауматичне догађаје:
– не успоставља се социјална интеракција, особа се повлачи у себе
– смањено интересовање за уобичајене активности
– поновно проживљавање трауматичног догађаја кроз присећање
– избегавање непожељних мисли и осећања
– промене у апетиту (појачан или ослабљен)
– потешкоће са спавањем (ноћно буђење и кошмари), концентрацијом и доношењем одлука
– физичке реакције – главобоља, болови у телу, стомачни проблеми и осип на кожи
– погоршање хроничних здравствених проблема
– повећана употреба дувана, алкохола и других супстанци
Препоручени начини за суочавање са трауматичним догађајем
Покрените разговор са особом. Уколико није спремна не инсистирати, већ показати заинтересованост за разговор када особа за то буде спремна.
Питати особу како се осећа поводом трауматичног догађаја. – Допустити особи да изрази своја осећања и поставља питања. – Не минимизирајте проблем као да се ништа није догодило.
Реците да се сви људи уплаше када се нађу у некој опасној ситуацији.
Реците да су осећања као што су љутња, бес, беспомоћност, туга, страх, забринутост природни.
Реците особи да је уз вас сигурна.
Особу која је доживела трауматично искуство не излагати медијском садржају о тој теми.
Не очекивати да ће се особа која је доживела трауматично искуство брзо прилагодити новонасталој ситуацији, већ показати стрпљење.
Трудите се да ви као подршка не показујете нервозу и несигурност.
Како помоћи деци да се изборе са трауматичним догађајима
Без обзира на узраст детета, оно се може осећати узнемирено или имати друге јаке емоције после трауматичног догађаја коме је присуствовало, или о њему сазнало. Нека деца реагују одмах, док друга могу показати измењен начин размишљања и понашања много касније. Начин на који дете реагује и уобичајени знаци узнемирености могу да варирају у зависности од узраста, претходних искустава и начина на који се дете носи са стресом.
Деца реагују на понашање одраслих у свом окружењу. Када се родитељи и старатељи мирно и самоуверено суочавају са трауматичним догађајем, могу деци пружити најбољу подршку.
Потребно је да родитељи разговарају са децом о томе шта се дешава и охрабре их да причају о својим страховима и постављају питања. После трауматичног догађаја, важно је да деца осете да могу да поделе своја осећања и да родитељи разумеју њихове страхове и бриге. Свака промена у понашању може бити знак да дете има проблем и да му је потребна подршка.
Тешко је предвидети како ће нека деца реаговати на трауматичне догађаје. Пошто родитељи, наставници и други одрасли виде децу у различитим ситуацијама, корисно је да делују заједно како би поделили информације о томе како се свако дете суочава са трауматичним догађајем, наводи „Батут“.
У Парку пријатељства „Нарвик“ данас је обележена 81 година од хапшења кикиндских родољуба и њиховог присилног одвожења у Норвешку. Венце су положили представници Града, Друштва српско-норвешког пријатељства и борачких организација.
– Сећања не бледе, иако су везе са нашим норвешким пријатељима готово нестале. У Норвешкој, организација која је неговала ово пријатељство има тек тридесетак чланова и ми смо изгубили званични контакт са њима. Важно је да чувамо успомену и да је преносимо млађим генерацијама. Кикиндски огранак Друштва српско-норвешког пријатељства има око 200 чланова. Волели бисмо да обновимо чланство, пре свега потомцима интернираца – рекао је Тибор Фиреди, секретар Друштва у Кикинди.
У име локалне самоуправе, скупу сећања присуствовали су председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.
– Окупљамо се овде сваког Ђурђевдана јер је важно да одамо пошту нашим мученицима. Због трагичних догађаја у нашој земљи посебно је значајно да покажемо саосећање и заједништво у тузи и болу према свим жртвама – рекао је Богдан. – Овим још једном исказујемо и захвалност нашим норвешким пријатељима јер су се пријатељски и хумано односили према свима који су боравили у Норвешкој у тим временима, због чега је и настало пријатељство између Кикинде и града Нарвика. Наша политика је да негујемо везе са братским и пријатељским градовима и општинама, да проширујемо и унапређујемо сарадњу.
У одмазди нациста због активности партизанског покрета, маја 1942. godine, заточено је 46 Кикинђана који су одвезени у логор на Сајмишту, а затим интернирани у концентрациони логор Бејсфорд у близини Нарвика. Локално становништво пружало је помоћ логорашима у суровим условима. У Кикинду су се, после рата, вратила само седморица.
Пријатељске везе два града, Кикинде и Нарвика, успостављене су 1966. године, а Декларација о пријатељству обновљена је 2017. године. У част интернираца и пријатељства два народа, 1975. године подигнут је споменик „Камене руже“ аутора, академског вајара, Слободана Којића.
Од трагичног дана за нашу земљу, у кикиндским школама, као и у читавој земљи, преовладавају шок, неверица и туга због изгубљених живота. На часовима наставници са децом разговарају о свим темама које је ова трагедија отворила.
Организују се скупови солидарности и пале свеће испред школа и код Цркве Светог Николе у Кикинди. У порукама се изражава солидарност у тузи и за ноћас изгубљеним животима у околини Младеновца.
Свеће су палили и цвеће данас доносили грађани, ђаци, а организовано су, са својим професорима, да одају почаст невиним жртвама, до цркве дошли и кикиндски гимназијалци.
После незапамћене трагедије у школи на Врачару, у којој је тринаестогодишњак убио деветоро и ранио седморо људи, још увек је више питања него одговора. У покушају да схвати несхватљиво, потресена јавност таргетира оне које сматра одговорнима и покушава да препозна узроке који су довели до крвавог пира које је починило дете.
Да није у питању само трагедија, већ и велика траума за породице настрадалих, за децу и запослене у школи и за друштво у којем живимо, потврђује Татјана Тановић, психолог, психотерапеут и оснивач Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
– Мислим да ће, од овог момента, много тога почети друкчије да се посматра и вреднује и да ћемо се друкчије бавити многим стварима – истиче Тановићева на почетку разговора.
Кикиндски портал: Како је могуће да се дечак од 13 година месец дана припрема да учини масовно убиство и да, вероватно, много дуже има проблем, а да нико не примети промену у његовом понашању?
Татјана Тановић: Не постоји један фактор који је проузроковао ову несрећу, нити можемо прстом да уперимо само у једном правцу, то је врло сложена прича. Ја не могу да причам о дечаку нити о његовој породици, јер их не знам. Имам само неке информације које нису ни проверене, и све што бих рекла о њима било би нагађање, па ћу говорити у начелу. Сам чин је показао да је ипак могуће да нисмо довољно обазриви, осетљиви, ни као родитељи, запослени у школи, сви који се сусрећу са децом, да приметимо сигнале које она шаљу када се нађу у неком проблему, када трпе неко тешко емотивно стање. Ово тумачим тиме да живимо у време веома брзог ритма, у којем родитељи јуре за новцем да би обезбедили егзистенцију породици. С друге стране, имамо све већу отуђеност у самој породици. Све више времена проводимо сами или са савременим технологијама, које веома утичу на свест деце и младих, њихов систем вредности, на њихов доживљај света, а поготово на доживљај себе и других. Врло је важно да родитељи пораде на својој осетљивости да препознају шта се то са дететом дешава, да прате сигнале и да некако нађу времена за своју породицу и за своје дете. Можда понекад ни сами нисмо свесни да је оно што смо видели толико озбиљно, могуће је да нисмо препознали озбиљност онога што се пред нашим очима дешава. То не смемо да радимо јер је дечији сигнал који указује на промену приоритет. Морамо одмах да станемо и да се позабавимо тиме, никако то не смемо да прескочимо или заобиђемо јер може да прерасте у нешто драматичније.
Кикиндски: Како видите и објашњавате подршку коју К. К. добија од неких вршњака на друштвеним мрежама после овог страшног догађаја?
Тановић: То ми говори да је реч о особама лишених емпатије, саосећања и свести да су нечији животи прекинути. Мене брине нормализација суровости, бруталности, агресивности, безосећајности и недостатак одговорности око нас. Један од узрока томе је глорификација свега наведеног и то препознајем свуда око нас, чак и на местима где не би смело да буде присутно, а то је, рецимо, Скупштина. Тако високо државно тело треба да буде за пример, у њему треба да владају и емпатија, саосећање, дијалог и разумевање, а тога нема. Затим су ту медији који глорификују насиље, бруталност, несаосећање, и не постоји нико ко ће да каже „Стоп, то не може!“. Корени свега лошег су дубоки. Свакако укључујем и оно што се дешава у породици, како породица негује емпатију. Међутим, породица не може бити изолована од времена и система у којем постоји. Проблем је веома сложен. Мислим, такође, да медији треба да дају мање простора оваквим реакцијама.
Кикиндски: Да ли особа са 13 година, психички здрава, може да има потпуну свест о делу и последицама?
Тановић: Да, свака ментално здрава особа, чак и у млађем узрасту, свесна је последица и може да их предвиди. Итекако могу да буду свесни онога што њихов чин може да проузрокује.
Кикиндски: Који су најчешћи знаци упозорења у понашању детета који указују на то да му је неопходна помоћ стручњака?
Тановић: Знаци упозорења могу бити врло индивидуални, то зависи од особе до особе, од тога каква је структура личности, и од узраста детета. Начелно говорећи, најчешћи знаци упозорења, када је реч о овом узрасту, 13 и 14 година, јесу: свако повлачење детета у себе, интензивно смањени контакти са члановима породице и пријатељима, одступање од уобичајених навика или показивање незаинтересованости за активности које су му до тада биле интересантне и које је често упражњавало. Такође, честа узнемиреност, повећена осетљивост, нерасположење и дуготрајна изолованост, али и врло агресивни испади, могу бити знакови да се у души једне младе особе дешавају потешкоће, психички ломови, тешке епизоде кроз које пролази и врло тешка, непријатна искуства са којима она нема ресурсе да изађе на крај.
Центар “Повежи се”
Кикиндски: Шта можете да препоручите деци и родитељима који су сада уплашени приликом уобичајених дечијих активности – одласка у школу, на тренинге, скупове?
Тановић: Деци бих препоручила да питају све што их интересује, да не ћуте и да одговоре потраже међу члановима своје породице пре него на друштвеним мрежама. Кад су родитељи у питању, то зависи од узраста. Уколико је дете млађе од осам година, савет је да га не оптерећују бруталним информацијама и детаљима о овоме што се догодило. Треба да буду отворени да чују питања која децу муче, јако је битно да се посвете, да деца могу слободно да им кажу шта их брине и које дилеме имају о овом страшном догађају и онда да им, у складу с њиховим узрастом, дају адекватне одговоре и објашњења.
Кикиндски: Шта, иначе, најчешће недостаје у односима родитеља и деце школског узраста данас?
Тановић: Данашњој породици првенствено недостаје заједничко време проведено у разумевању, разговору, блискости и у дружењу. У неким породицама родитељи успевају да избалансирају време и да имају заједничке тренутке. То је и препорука да, и поред времена које проведемо јурећи и организујући се, пронађемо време да будемо заједно, али усмерени и фокусирани једни на друге.
Већина активности, најављених за Недељу црвеног крста, оних које су забавног карактера, отказане су, због трагичних догађаја у нашој земљи.
„Имајући у виду да Организација Црвеног крста заступа највише хумане вредности, солидарност и емпатију према свим породицама жртвава ових трагичних догађаја и велике несреће за све нас, планиране активности у оквиру обележавања „Недеље Црвеног крста“ и Светског дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца су отказане, наводи се у саопштењу.
Како сазнајемо од секретарке Општинске организације Црвеног крста Кикинда, Данијеле Бјељац, уместо пријема за прваке, волонтери ће им, 9. и 10. маја, у школе однети поклон-пакетиће фабрике „Јафа“. Активисти ће у петак, 12. и у понедељак, 15. маја, посетити старије колеге и однеће беби-пакете на Порођајно одељење кикиндске болнице. Акција добровољног давања крви одржаће се, како је и планирано, 11. маја, од 8 и 30.
У већини школа данас нема наставе јер су чланови Уније синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети ступили у штрајк. Запослени, чланови ових синдиката, налазе се у школама, али не одржавају наставу.
Како смо сазнали, данас се, од школа у граду, часови одржавају једино у ОШ „Јован Поповић“ и Економско-трговинској школи. Када су у питању сеоске школе, у штрајку су запослени у Мокрину, Руском Селу и Башаиду, док су у Новим Козарцима часови скраћени на 30 минута.
Из школа су позвали ђаке и родитеље да присуствују скуповима солидарности које организују због немилих догађаја од 3. маја.
У саопштењу Синдиката радника у просвети наводи се да се штрајк организује како би се свим запосленима у просвети обезбедило поштовање достојанства на раду, као и рад на радном месту и у радној околини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду у скаду са Уставом и Законом о безбедности и здрављу на раду.
Из Уније синдиката просветних радника Србије позвали су родитеље да разумеју разлоге за обуставу рада.
„Неми смо пред чином који нас је натерао да затворимо школе. Све што чинимо и што ћемо чинити је у најбољој намери да учинимо школе безбедним местом за образовање и васпитање све наше деце“, стоји у саопштењу овог синдиката.
Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.
Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.
Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.
На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.
Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.
– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.
Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.
– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.
Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.
– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.
Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.
– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.
Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.
– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.
„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.
Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.
У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.
Студентски камп
Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.
„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.
У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.
Ноћ музеја у “Тери”
Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.
Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ. У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.
Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.
Изложба на тему шуме
У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.
