Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Na rođendan Kulturnog centra „Melizmi“ predstavili stare zanate i recepte

Igor Crnogorac May 26, 2023

Sekcija za očuvanje banatske nošnje i recepata “Melizmi” juče je predstavila još jedan segment ovdašnje narodne baštine. Na 38. rođendan Kulturnog centra, u Galeriji ove ustanove, članice Sekcije upriličile su izložbu rukotvorina, zaboravljenih zanata i recepata pod nazivom „Od komlova cipovka“.

– Pored svih rukotvorina – pustovanja, makramea, rišeljea, veza, zatim slanih i slatkih đakonija koje su napravile članice Sekcije, istakle smo komlov, kvasac iz prirode, otud i naziv ovog događaja – kaže Biljana Mandić, koja je osnovala „Melizme“ i rukovodi Ženskom pevačkom grupom. – Komlov je prirodni kvasac. Kuvao se od juneće žuči i kukuruznog ili pšeničnog brašna. Pravile su se obgice koje su se sušile na suncu, a zatim stajale na tavanu, na promaji. Komlov se uzimao veče pre mešenja, potapao u vodu i zatim se, sa njim, u naćvama mesila cipovka – veliki, rastresiti hleb sa hrskavom koricom koji je šest članova porodice moglo da jede tri dana.

Posetiocima su poslužene kiflice sa salom, kitnikez, kuglof od bundeve, slavski kolač, sok od bagrema. Izložbu su otvorile članice Ženske pevačke grupe.

– Pokazale smo da su znanje, volja i veština ključni kako bi se stari zanati sačuvali od zaborava – istakla je biljana Mandić.

Sa puno entuzijazma i radosti „Melizmi“ čuvaju tradiciju već 18 godina. U ženskoj pevačkoj grupi, dvema dečijim grupama i sekciji za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata imaju, ukupno, 35 članova koji ponosno stoje na braniku najlepših vrednosti prošlih vremena i kulturnog identiteta.

Mamutske ose nisu opasne

Igor Crnogorac May 26, 2023

Zbog učestalih prijava građana o pojavi insekta koji podseća na stršljena, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj dao je objašnjenje da je u pitanju mamutska osa, veoma koristan insekt koji nije agresivan i ne napada ljude.

Pojavljuje se od polovine maja do polovine juna. Odrasle jedinke (od 6 do 7 cm dužine) hrane se nektarom i značajni su oprašivači. Mamutske ose se uvek nalaze blizu trulih panjeva ili u šupljinama stabala, saopštavaju iz Sekretarijata.

Mladi svojim vršnjacima i roditeljima istakli važnost mentalnog zdravlja

Igor Crnogorac May 25, 2023

Učenici Tehničke škole snimili su film „Prevencija samoubistva kod mladih“. Članovi Učeničkog parlamenta, njih 16, autori su svakog segmenta u produkciji ovog ostvarenja.

– Mislim da je tema vrlo bitna, a da se malo priča o njoj. Hteli smo da pomognemo našim vršnjacima i svi smo se rado uključili u stvaranje filma. Najveći problem koji smo mi prepoznali jeste mentalno zdravlje, od toga sve potiče. Najvažnija je prevencija – kaže Anja Kovačev, učenica četvrtog razreda.

Učenici su radili pod mentorstvom psihologa Škole Radojke Francuski i profesora Dragana Odžića.

– Ideja je da informišemo učenike i mlade u gradu na temu samoubistva. Ova tema je teška i, kao i mentalno zdravlje uopšte, često je tabu. Malo se priča o tome i to, najčešće, kada je već kasno. Želeli smo da delujemo preventivno, da uključimo mlade, kako bi oni bili snažna karika koja može da pomogne – kaže Radojka Francuski.

Ona ističe da učenici imaju poverenja i da dolaze da razgovaraju, otvaraju se, što je, kako ocenjuje, veoma značajno u preventivnom radu i u intervencijama, kada je to potrebno. Roditelji su, nažalost preokupirani drugim problemima i zato bi bilo neophodno za njih organizovati tribine na temu mentalnog zdravlja.

Prvom prikazivanju filma prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Deca uočavaju probleme i to nam govori da su zreliji nego što mislimo. Ovim filmom pomažu da se otvoreno razgovara o svemu što ih tišti i u tome treba svi da ih podržimo i da reagujemo na adekvatan način. Najvažnije je da imaju poverenja u nas i jedni u druge. Ovakvim aktivnostima i nas starije podstiču na razmišljanje o tome kako da priđemo ovom problemu – rekao je Lukač.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije samoubistvo je drugi uzrok smrtnosti kod mlađih od 24 godine. Poražavajuća statistika pokazuje da svake godine samoubistvo pokuša više od šest i po hiljada mladih, a 66 njih oduzme sebi život.

Saradnjom Kikinde i Žombolja do nove opreme za zdravstvo

Igor Crnogorac May 25, 2023

Služba Hitne pomoći dobiće nova vozila i medicinsku opremu zahvaljujući Intereg-IPA projektu prekogranične saradnje Srbija – Rumunija “Banat 112 – brz odgovor za zajednički izazov”. Kikinda je vodeći partner, a osim Opštine Žombolj u realizaciju je uključen i Crveni krst iz našeg grada.

Povodom „Evropskog Dana urgentne medicine“ koji se svakog 27. maja obeležava širom Evrope, Kikinda je bila domaćin medicinskom osoblju oba mesta radi razmenjivanja znanja i iskustva, istakao je načelnik Hitne službe, dr Miloš Bajić.

– Projekat u kojem učestvuju kikindski Dom zdravlja i Opšta bolnica iz Žombolja, podrazumeva značajna finansijska sredstva koja će se iskoristi za kupovinu opreme za obe ustanove, a mi ćemo dobiti i tri sanitetska vozila. Dva vozila biće kompletno opremljena, i predviđena je i kompletna oprema za ambulantu Hitne službe. Saniteti će se koristi za terenski rad – precizirao je dr Bajić.

Žomboljskoj bolnici “Dr Karl Diel” pripašće 300 hiljada evra, otkrila je direktorica, dr Danijela Krli.

– Pored ambulantnog vozila, opremićemo dve sobe na Urgentnom odeljenju. Drago mi je što ćemo sarađivati sa kolegama iz Kikinde. Naša zdravstvena ustanova manja je od kikindske, ali i jedni i drugi možemo puno da naučimo i stečena znanja primenimo u svakodnevnom radu – dodala je dr Danijela Krli.

Kikinda i Žombolj su bratski gradovi od 1982. Godine. Ovakvim aktivnostima saradnja se unapređuje i razvija, napomenuo je član Gradskog veća, Saša Tanackov. Opredeljenje lokalne samouprave je da se prekogranični projekti odnose na rešavanje problema i na unapređenje načina rada i opremljenosti vitalnih službi.

– Sa Rumunijom već skoro čitavu deceniju realizujemo projekte koji pomažu i jednoj i drugoj strani. Određne vanredne situacije ne poznaju granice,a sa susedima delimo zajednički prostor koji će, u nekom momentu, postati jedna celina. Projekat traje do kraja godine. Sledi odlazak u žomboljsku Bolnicu, ali i njihova poseta Hitnoj službi i Opštoj bolnici – rekao je Saša Tanackov.

Ukupna vrednost projekta je 768 hiljada evra, od čega je Kikindi pripalo 350 hiljada.

Otkriven spomenik trojici boraca iz Mokrina

Igor Crnogorac May 25, 2023

U Mokrinu je danas, na Varoškom trgu, svečano otkriveno spomen-obeležje žiteljima ovog mesta, poginulim u ratovima devedesetih: Draganu Perišiću, Ljubomiru Reljinu i Milanu Kebiću.

– Stalno radimo na tome da otrgnemo od zaborava i očuvamo sećanje na sve naše sugrađane poginule u ratovima devedesetih – izjavio je Vladimir Radojčić, predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana Kikinde. Od ideje do realizacije prošlo je tri godine.

U podizanju spomen-obeležja, koji je rad Milana Ramajija, učestvovali su, pored Srpskih ratnih veterana, i porodice poginulih i Mesna zajednica Mokrin.

– Izuzetno je važno što, i posle 30 godina, ne dopuštamo da izbledi uspomena na ove borce, naše drage Mokrinčane. Za Mokrin je ovo veliki dan – rekao je Goran Ristić, potpredsednik Saveta MZ Mokrin.

U ime lokalne samouprave, otkrivanju spomenika prisustvovao je predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

– Događaj je veoma značajan za Mokrin i Mokrinčane, boračka udruženja i porodice pogotovo, koje su dugo čekale dan podizanja spomenika – rekao je Bogdan. – Grad je opredelio sredstva i pružili smo podršku jer je naša politika da održavamo uspomenu na heroje.

Bogdan je dodao da je namera lokalne samouprave da, u svakom mestu, podigne kulturu sećanja na borce koji su dali svoje živote za otadžbinu.

Prvi Festival balona ocenjen kao uspešan

Igor Crnogorac May 25, 2023

Turistička organizacija Grada Kikinde priredila je sugrađanima proteklog vikenda pravo iznenađenje organizovanjem Prvog festivala balona na Starom Jezeru. Veoma brzo rezerisana su sva raspoloživa mesta za letenje međutim, zbog vremenskih uslova, mnogo zainteresovanih nije imalo priliku i da poleti.

– Mnogo ljudi je ovog puta ostalo uskraćeno za letenje, čak i neki koji su se prvi prijavili – kaže v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov. – Vremenski uslovi nisu dovolili da se ostvare svi planirani letovi – od četiri predviđena poletanja balona, realizovana su dva što je, kako su nam rekli piloti, uobičajeni učinak i u proseku je za ovakve manifestacije. Upravo piloti su odlučivali o tome da li je bezbedno za poletanje, uzimajući u obzir i podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Kontrole letenja u Beogradu.

Ipak, i oni koji su leteli, i publika koja je sa zemlje posmatrali balone, zadovoljni su prilikom da učestvuju u prvoj ovakvoj manifestacji u našem gradu. Da je naklonost obostrana, potvrđuju utisci pilota.

– Balonari su oduševljeni Kikinđanima, kažu da su ljudi divni, veoma neposredni i da im je bilo veoma lepo u našem gradu. Oni stalno učestvuju na festivalima širom Evrope i tvrde da nigde nisu naišli na tako topao prijem. Kažu da im je boravak u Kikindi bio pravo uživanje i da jedva čekaju da ih ponovo pozovemo – kaže Jasmina Milankov.

U drugom planu, bar za one koji su leteli ili se nadali letenju, ostao je takmičarski deo, odnosno Otvoreno prvenstvo za toplovazdušne balone. Pobedila je ekipa iz Slovenije, drugoplasirani su bili balonari iz Mađarske, dok je rumunska ekipa zauzela treće mesto.

U Turističkoj organizaciji imaju u planu da Festival preraste u tradicionalnu manifestaciju. Uz podršku Grada i dobar vetar, već se radujemo novim šarenim balonima na nebu iznad grada.

Danas je Spasovdan – Vaskrsenje Hristovo

Igor Crnogorac May 25, 2023

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan posle Uskrsa.

Prema hrišćanskom verovanju, Gospod je, vaskresenjem, pokazao da je jači od smrti – četrdesetog dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tada im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.

Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio im da, do silaska Duha Svetoga, ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i time da spasavaju ljude u veri – odatle naziv Spasovdan.

Podignutih ruku, Hristos je učenike i blagoslovio, nakon čega je počeo da se uznosi na nebo. Uznesenjem se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Nekim gradovima Spasovdan je krsna slava: Beogradu, Banjaluci, Istočnom Novom Sarajevu, Nevesinju, Čačku.

Predstavljena knjiga profesora Vuce o znamenitim Kikinđanima

Igor Crnogorac May 24, 2023

„Naši naučnici koji su širili duhovnost i nauku“ naziv je nove knjige profesora dr Petra Vuce koja je večeras predstavljena u svečanoj sali Narodnog muzeja.

– Knjiga je sastavljena od radova koje sam pisao za Konferenciju “Razvoj astronomije kod Srba” i koji su objavljivani u zbornicima. Većinu radova čine biografije Kikinđana – kaže profesor Vuca. – Jovanka Živojinov je, recimo, manje poznata Kikinđanima. Ona je, za vreme Drugog svetskog rata, bila profesor fizike u Gimnaziji, a zatim i prva žena profesor na Mašinskom fakultetu. Pisao sam i o Kikinđaninu arhimandritu Filaretu Graniću, vizantologu i teologu, članu Akademije nauka. Interesantan je i deo u kojem sam sabrao podatke koje sam pronašao o ocu Nikole Tesle, Milutinu.

O knjizi i radu profesora Vuce govorio je recenzent, prof. dr Milan Dimitrijević, astronom, fizičar i pesnik, bivši ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Savezne Republike Jugoslavije.

– Ovde su sabrani članci koje je profesor Vuca pisao i koji su prezentovani i verifikovani na konferencijama. U knjizi su priče o Kikiđanima koji su doprineli nauci, kao što su Pavle Kengelac, Milivoj Jugin, Kosta Sivčev. Za neke od njih nisam ni znao da potiču odavde – rekao je profesor Dimitrijević.

Priče o značajnim, ali manje poznatim Kikinđanima čine samo deo knjige. Profesor Vuca govori i o ljudima koji nisu sa ovog područja, ali su doprineli nauci. U trećem delu su prilozi o sunčanim satovima kojima se autor bavio i u svojoj knjizi, „Sunčevi satovi u Vojvodini“, koja je imala tri izdanja.

Knjigu „Naši naučnici koji su širili duhovnost i nauku“ je, uz podršku Grada, izdao Narodni muzej u kojem ovo najnovije delo profesora Vuce i može da se kupi.

Izložba fotografija „Svet se kaže šuma“

Igor Crnogorac May 24, 2023

Fotografije iz ciklusa „Svet se kaže šuma“ Jelene Vladušić biće izložene u Galeriji „Tera“.

Jelena Vladušić je osnovne i master studije fotografije završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i doktorirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Izlagala je samostalno i na grupnim izložbama i dobitnica je priznanja u zemlji i inostranstvu.

Otvaranje izložbe je u petak, u 20 sati.

Radionica za đake povodom Evropskog dana parkova

Igor Crnogorac May 24, 2023

Đaci iz OŠ „Vuk Karadžić“ danas su učestovali u ekološkoj radionici pod nazivom „Upoznaj Veliki park“. Povodom Evropskog dana parkova za njih je ovu aktivnost organizovao Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave.

Zaposleni u Sekretarijatu decu su upoznali sa lepotama i prirodnim vrednostima gradskog parka koji postoji 127 godina.

– Deca izrađuju jednistvene razglednice od plodova i listića. Pričamo im o vrstama koje imamo u parku, a to je ukupno 40 vrsta drveća sa oko 700 stabala – 29 vrsta lišćara i 11 vrsta četinara – rekla je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.

Učenici drugog razreda sa nama su podelili svoje utiske o Velikom parku.

– Vrlo često dolazim ovde da se nadišem čistog vazduha – kaže Luka Bubulj.

Njegovoj drugarici Lari Stijak takođe se svideo današnji izlet.

– Dopada mi se što ima puno drveća i čist je vazduh.

Manja Iličić i Duško Žigić naučili su kako kako se brine o okolini.

– Životna sredina se čuva tako što bacamo smeće u kantu, a ne gde stignemo – kaže Manja.

– Ovde dobijamo najviše kiseonika dok šetamo i zato treba da čuvamo prirodu i da ne bacamo smeće – objasnio nam je Duško.

Aleksi Kneževiću dopada se priroda u Blandašu.

– Lepo mi je što ima mnogo lepih biljaka, ima mnogo ljudi i jako je lep vazduh ovde.

Akcija se nastavlja sutra, prikupljanjem električnog i elektronskog otpada iz škola „Feješ Klara“ i „Miloš Crnjanski“ i iz kikindske biblioteke. Ovo je, inače, redovna aktivnost Sekretarijata u kojoj specijalizovane firme otkupljuju električni i elektronski otpad i, zauzvrat, školama uplaćuju donacije za kupovinu novih uređaja.