Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

На рођендан Културног центра „Мелизми“ представили старе занате и рецепте

Igor Crnogorac May 26, 2023

Секција за очување банатске ношње и рецепата “Мелизми” јуче је представила још један сегмент овдашње народне баштине. На 38. рођендан Културног центра, у Галерији ове установе, чланице Секције уприличиле су изложбу рукотворина, заборављених заната и рецепата под називом „Од комлова циповка“.

– Поред свих рукотворина – пустовања, макрамеа, ришељеa, везa, затим сланих и слатких ђаконија које су направиле чланице Секције, истакле смо комлов, квасац из природе, отуд и назив овог догађаја – каже Биљана Мандић, која је основала „Мелизме“ и руководи Женском певачком групом. – Комлов је природни квасац. Кувао се од јунеће жучи и кукурузног или пшеничног брашна. Правиле су се обгице које су се сушиле на сунцу, а затим стајале на тавану, на промаји. Комлов се узимао вече пре мешења, потапао у воду и затим се, са њим, у наћвама месила циповка – велики, растресити хлеб са хрскавом корицом који је шест чланова породице могло да једе три дана.

Посетиоцима су послужене кифлице са салом, китникез, куглоф од бундеве, славски колач, сок од багрема. Изложбу су отвориле чланице Женске певачке групе.

– Показале смо да су знање, воља и вештина кључни како би се стари занати сачували од заборава – истакла је биљана Мандић.

Са пуно ентузијазма и радости „Мелизми“ чувају традицију већ 18 година. У женској певачкој групи, двема дечијим групама и секцији за очување банатске ношње, обичаја и рецепата имају, укупно, 35 чланова који поносно стоје на бранику најлепших вредности прошлих времена и културног идентитета.

Мамутске осе нису опасне

Igor Crnogorac May 26, 2023

Због учесталих пријава грађана о појави инсекта који подсећа на стршљена, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој дао је објашњење да је у питању мамутска оса, веома користан инсект који није агресиван и не напада људе.

Појављује се од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке (од 6 до 7 цм дужине) хране се нектаром и значајни су опрашивачи. Мамутске осе се увек налазе близу трулих пањева или у шупљинама стабала, саопштавају из Секретаријата.

Млади својим вршњацима и родитељима истакли важност менталног здравља

Igor Crnogorac May 25, 2023

Ученици Техничке школе снимили су филм „Превенција самоубиства код младих“. Чланови Ученичког парламента, њих 16, аутори су сваког сегмента у продукцији овог остварења.

– Мислим да је тема врло битна, а да се мало прича о њој. Хтели смо да помогнемо нашим вршњацима и сви смо се радо укључили у стварање филма. Највећи проблем који смо ми препознали јесте ментално здравље, од тога све потиче. Најважнија је превенција – каже Ања Ковачев, ученица четвртог разреда.

Ученици су радили под менторством психолога Школе Радојке Француски и професора Драгана Оџића.

– Идеја је да информишемо ученике и младе у граду на тему самоубиства. Ова тема је тешка и, као и ментално здравље уопште, често је табу. Мало се прича о томе и то, најчешће, када је већ касно. Желели смо да делујемо превентивно, да укључимо младе, како би они били снажна карика која може да помогне – каже Радојка Француски.

Она истиче да ученици имају поверења и да долазе да разговарају, отварају се, што је, како оцењује, веома значајно у превентивном раду и у интервенцијама, када је то потребно. Родитељи су, нажалост преокупирани другим проблемима и зато би било неопходно за њих организовати трибине на тему менталног здравља.

Првом приказивању филма присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Деца уочавају проблеме и то нам говори да су зрелији него што мислимо. Овим филмом помажу да се отворено разговара о свему што их тишти и у томе треба сви да их подржимо и да реагујемо на адекватан начин. Најважније је да имају поверења у нас и једни у друге. Оваквим активностима и нас старије подстичу на размишљање о томе како да приђемо овом проблему – рекао је Лукач.

Према подацима Светске здравствене организације самоубиство је други узрок смртности код млађих од 24 године. Поражавајућа статистика показује да сваке године самоубиство покуша више од шест и по хиљада младих, а 66 њих одузме себи живот.

Сарадњом Кикинде и Жомбоља до нове опреме за здравство

Igor Crnogorac May 25, 2023

Служба Хитне помоћи добиће нова возила и медицинску опрему захваљујући Интерег-ИПА пројекту прекограничне сарадње Србија – Румунија “Банат 112 – брз одговор за заједнички изазов”. Кикинда је водећи партнер, а осим Општине Жомбољ у реализацију је укључен и Црвени крст из нашег града.

Поводом „Европског Дана ургентне медицине“ који се сваког 27. маја обележава широм Европе, Кикинда је била домаћин медицинском особљу оба места ради размењивања знања и искуства, истакао је начелник Хитне службе, др Милош Бајић.

– Пројекат у којем учествују кикиндски Дом здравља и Општа болница из Жомбоља, подразумева значајна финансијска средства која ће се искористи за куповину опреме за обе установе, а ми ћемо добити и три санитетска возила. Два возила биће комплетно опремљена, и предвиђена је и комплетна опрема за амбуланту Хитне службе. Санитети ће се користи за теренски рад – прецизирао је др Бајић.

Жомбољској болници “Др Карл Диел” припашће 300 хиљада евра, открила је директорица, др Данијела Крли.

– Поред амбулантног возила, опремићемо две собе на Ургентном одељењу. Драго ми је што ћемо сарађивати са колегама из Кикинде. Наша здравствена установа мања је од кикиндске, али и једни и други можемо пуно да научимо и стечена знања применимо у свакодневном раду – додала је др Данијела Крли.

Кикинда и Жомбољ су братски градови од 1982. Године. Оваквим активностима сарадња се унапређује и развија, напоменуо је члан Градског већа, Саша Танацков. Опредељење локалне самоуправе је да се прекогранични пројекти односе на решавање проблема и на унапређење начина рада и опремљености виталних служби.

– Са Румунијом већ скоро читаву деценију реализујемо пројекте који помажу и једној и другој страни. Одређне ванредне ситуације не познају границе,а са суседима делимо заједнички простор који ће, у неком моменту, постати једна целина. Пројекат траје до краја године. Следи одлазак у жомбољску Болницу, али и њихова посета Хитној служби и Општој болници – рекао је Саша Танацков.

Укупна вредност пројекта је 768 хиљада евра, од чега је Кикинди припало 350 хиљада.

Откривен споменик тројици бораца из Мокрина

Igor Crnogorac May 25, 2023

У Мокрину је данас, на Варошком тргу, свечано откривено спомен-обележје житељима овог места, погинулим у ратовима деведесетих: Драгану Перишићу, Љубомиру Рељину и Милану Кебићу.

– Стално радимо на томе да отргнемо од заборава и очувамо сећање на све наше суграђане погинуле у ратовима деведесетих – изјавио је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана Кикинде. Од идеје до реализације прошло је три године.

У подизању спомен-обележја, који је рад Милана Рамајија, учествовали су, поред Српских ратних ветерана, и породице погинулих и Месна заједница Мокрин.

– Изузетно је важно што, и после 30 година, не допуштамо да избледи успомена на ове борце, наше драге Мокринчане. За Мокрин је ово велики дан – рекао је Горан Ристић, потпредседник Савета МЗ Мокрин.

У име локалне самоуправе, откривању споменика присуствовао је председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Догађај је веома значајан за Мокрин и Мокринчане, борачка удружења и породице поготово, које су дуго чекале дан подизања споменика – рекао је Богдан. – Град је определио средства и пружили смо подршку јер је наша политика да одржавамо успомену на хероје.

Богдан је додао да је намера локалне самоуправе да, у сваком месту, подигне културу сећања на борце који су дали своје животе за отаџбину.

Први Фестивал балона оцењен као успешан

Igor Crnogorac May 25, 2023

Туристичка организација Града Кикинде приредила је суграђанима протеклог викенда право изненађење организовањем Првог фестивала балона на Старом Језеру. Веома брзо резерисана су сва расположива места за летење међутим, због временских услова, много заинтересованих није имало прилику и да полети.

– Много људи је овог пута остало ускраћено за летење, чак и неки који су се први пријавили – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Временски услови нису доволили да се остваре сви планирани летови – од четири предвиђена полетања балона, реализована су два што је, како су нам рекли пилоти, уобичајени учинак и у просеку је за овакве манифестације. Управо пилоти су одлучивали о томе да ли је безбедно за полетање, узимајући у обзир и податке Републичког хидрометеоролошког завода и Контроле летења у Београду.

Ипак, и они који су летели, и публика која је са земље посматрали балоне, задовољни су приликом да учествују у првој оваквој манифестацји у нашем граду. Да је наклоност обострана, потврђују утисци пилота.

– Балонари су одушевљени Кикинђанима, кажу да су људи дивни, веома непосредни и да им је било веома лепо у нашем граду. Они стално учествују на фестивалима широм Европе и тврде да нигде нису наишли на тако топао пријем. Кажу да им је боравак у Кикинди био право уживање и да једва чекају да их поново позовемо – каже Јасмина Миланков.

У другом плану, бар за оне који су летели или се надали летењу, остао је такмичарски део, односно Отворено првенство за топловаздушне балоне. Победила је екипа из Словеније, другопласирани су били балонари из Мађарске, док је румунска екипа заузела треће место.

У Туристичкој организацији имају у плану да Фестивал прерасте у традиционалну манифестацију. Уз подршку Града и добар ветар, већ се радујемо новим шареним балонима на небу изнад града.

Данас је Спасовдан – Васкрсење Христово

Igor Crnogorac May 25, 2023

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан после Ускрса.

Према хришћанском веровању, Господ је, васкресењем, показао да је јачи од смрти – четрдесетог дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тада им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“.

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио им да, до силаска Духа Светога, не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме да спасавају људе у вери – одатле назив Спасовдан.

Подигнутих руку, Христос је ученике и благословио, након чега је почео да се узноси на небо. Узнесењем се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.

Неким градовима Спасовдан је крсна слава: Београду, Бањалуци, Источном Новом Сарајеву, Невесињу, Чачку.

Представљена књига професора Вуце о знаменитим Кикинђанима

Igor Crnogorac May 24, 2023

„Наши научници који су ширили духовност и науку“ назив је нове књиге професора др Петра Вуце која је вечерас представљена у свечаној сали Народног музеја.

– Књига је састављена од радова које сам писао за Конференцију “Развој астрономије код Срба” и који су објављивани у зборницима. Већину радова чине биографије Кикинђана – каже професор Вуца. – Јованка Живојинов је, рецимо, мање позната Кикинђанима. Oна је, за време Другог светског рата, била професор физике у Гимназији, а затим и прва жена професор на Машинском факултету. Писао сам и о Кикинђанину архимандриту Филарету Гранићу, византологу и теологу, члану Академије наука. Интересантан је и део у којем сам сабрао податке које сам пронашао о оцу Николе Тесле, Милутину.

O књизи и раду професора Вуце говорио је рецензент, проф. др Милан Димитријевић, астроном, физичар и песник, бивши министар за науку, технологију и развој Савезне Републике Југославије.

– Овде су сабрани чланци које је професор Вуца писао и који су презентовани и верификовани на конференцијама. У књизи су приче о Кикиђанима који су допринели науци, као што су Павле Кенгелац, Миливој Југин, Коста Сивчев. За неке од њих нисам ни знао да потичу одавде – рекао је професор Димитријевић.

Приче о значајним, али мање познатим Кикинђанима чине само део књиге. Професор Вуца говори и о људима који нису са овог подручја, али су допринели науци. У трећем делу су прилози о сунчаним сатовима којима се аутор бавио и у својој књизи, „Сунчеви сатови у Војводини“, која је имала три издања.

Књигу „Наши научници који су ширили духовност и науку“ је, уз подршку Града, издао Народни музеј у којем ово најновије дело професора Вуце и може да се купи.

Изложба фотографија „Свет се каже шума“

Igor Crnogorac May 24, 2023

Фотографије из циклуса „Свет се каже шума“ Јелене Владушић биће изложене у Галерији „Тера“.

Јелена Владушић је основне и мастер студије фотографије завршила на Академији уметности у Новом Саду и докторирала је на Универзитету уметности у Београду. Излагала је самостално и на групним изложбама и добитница је признања у земљи и иностранству.

Отварање изложбе је у петак, у 20 сати.

Радионица за ђаке поводом Европског дана паркова

Igor Crnogorac May 24, 2023

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.