Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Vozili pod dejstvom alkohola i opijata – 12 vozača isključeno iz saobraćaja

Igor Crnogorac July 17, 2023

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci 12 osoba je isključeno iz saobraćaja proteklog vikenda na području Policijske uprave Kikinda. Dva vozača zadržana su do 12 sati.

Ni ovaj vikend nije prošao bez incidenata u saobraćaju – na području Uprave dogodile su se tri nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 110 hiljada dinara.

Do saobraćajnih nezgoda dolazilo je zbog nepostupanja po saobraćajnom znaku i zbog neprilagođene brzine. Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 28 učesnika u saobraćaju i izdato je 111 prekršajnih naloga.

Zbog prekoračenja brzine kažnjena su 44 vozača, zbog nekorišćenja pojasa njih 26, i 57 zbog ostalih prekršaja, saopšteno je iz Policijske uprave Kikinda.

Filmski festival kratkog metra uskoro ponovo u Kikindi

Igor Crnogorac July 17, 2023

Novi festival kratkih igranih i animiranih filmova, „Kikindski kratki metar“, najavljen je u nedelju letnjim bioskopom u prostoru Ateljea Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

U poluotvorenom prostoru budućeg stambenog objekta „Tere“, filmska publika imala je priliku da vidi izabrana ostvarenja kratkih igranih filmova koji su učestovali na nekadašnjem „Lou badžet“ festivalu. „Kikindski kratki metar“ zapravo je nastavak ovog, prvog u gradu, filmskog festivala koji se održavao u tadašnjem Domu omladine.

– Festival kratkog igranog filma „Lou badžet“ održavao se od 2000. do 2009. godine i bio je poseban po tome što je pokrenut isključivo sa sopstvenom produkcijom. Osnovao ga je scenograf Branko Komadina sa svojom nevladinom organizacijom „Dištrikt 0230“. Bio je takmičarskog karaktera, mnogo mladih, srednjoškolaca, snimilo je tada svoje prve filmove, što nam je i bio cilj. Imao je svoju koncepciju, sa pomalo „treš“ ikonografijom. Radilo se sa malo sredstava i učestvovali su i filmovi iz drugih gradova. Kikindska godišnja produkcija bila je pet-šest kratkometražnih igranih ostvarenja – kaže Nenad Miladinski Kele, eksluzivni montažer ovog festivala.

Organizatori, pokretači novog festivala su „Tera“ Foto/kino klub i novoosnovano Udruženje „Nortvord medija“ iz Kikinde.

– Zamislili smo da učestvuju kratkometražni i filmovi srednjeg metra, igrani i animirani, svih žanrova. Na dvodnevnom programu drugi dan će biti rezervisan za tematska ostvarenja, a ove godine to će sigurno biti horor filmovi. Želimo da pružimo priliku svima koji imaju pasiju prema ovoj vrsti umetnosti, da ih podstaknemo i podržimo – objašnjava direktor Udruženja, Zlatko Milošev.

U letnjem bioskopu „Tere“, kao podsećanje i najava, prikazano je 15 izabranih ostvarenja sa „Lou badžet“ festivala. Teme ovih filmova i danas su aktuelne iako nose pečat svog vremena, smatra Igor Grandić, grafički urednik i organizator aktivnosti „Tere“.

– Mislim da je ova projekcija ispunila očekivanja publike, ja sam veoma zadovoljan. Mi nemamo bioskop, a i kada ga bude bilo, u njemu se sigurno neće prikazivati produkcija koju odlikuju neposrednost, lokalni karakter i da se, sa malo sredstava, izvuče najviše moguće. To je ljubav prema filmu, što je u ovakvoj vrsti izraza i najvažnije – ocenio je Grandić.

Najava isključenja struje u Bašaidu, Mokrinu i u Kikindi

Igor Crnogorac July 17, 2023

Zbog planiranih radova na mreži, iz „Elektrodistribucije“ su najavljena isključenja za deo potrošača na teritoriji grada.

U ponedeljak, 17. jula, bez struje će, od 8.00 do 10.00 sati, biti potrošači u Mokrinu, u ulicama:

– Đure Đakovića, od Ige Dobrosavljeva do Generala Drapšina

– Toze Markovića, od početka ulice do Đure Jakšića.

Za utorak, 18. jul, od 9.00 do 10.00 sati, prekid snabdevanja najavljen je za potrošače u Bašaidu, u sledećim ulicama:

– Branislava Nušića, od Raše Lazarevića do Vojvođanske

– Branka Radičevića, od Jove Jurišina do Žarka Zrenjanina.

U Kikindi, stuje neće biti takođe u utorak, od 11.00 do 12.00 sati, u ulicama:

– Vojvode Putnika, od Jaše Tomića do Nikole Pašića

– Nikole Pašića, od Braće Laković do Vojvode Putnika.

Više od 70 klubova i udruženja iz čitave Pokrajine na drugoj Fijakerijadi u Bašaidu

Igor Crnogorac July 16, 2023

Fijakerijada u Bašaidu održava ponovo uspostavljenu tradiciju. U mestu u kojem strast prema konjima i konjičkom sportu neguju oduvek, ovu manifestaciju su, posle gotovo tri decenije pauze, obnovili prošle godine. Danas se, na Vašarištu, takmičilo u discilinama jednopreg, dvopreg, tropreg, četvoropreg, višepreg i jahači.

Nastupili su takmičari iz više od 70 klubova i udruženja iz čitave Vojvodine. Samo bašaidski Konjički klub „Vranac“ ima 22 člana, rekao je Aleksa Mikalački, predsednik Kluba, organizatora Fijakerijade.

– Izuzetno nam je drago što smo, uz pomoć Mesne zajednice i Grada uspeli da vratimo ovu lepu tradiciju u selo. Bašaidski vranci su nadaleko poznati, a po jedan od njih postao je deo spomenika knezu Mihailu Obrenoviću u Beogradu. Tog vranca Knez je dobio na poklon iz ergele porodice Birimac, kada je bio na proputovanju u Bašaidu. Autor spomenika, Enriko Paci, tražio je baš tog konja kada je stvarao spomenik – ispričala je Aneta Jankov, zamenica predsednika Saveta Mesne zajednice Bašaid.

Iz lokalne samouprave Fijakerijadi su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Istorijska pozadina i ova lepa tradicija u Bašaidu zaslužuju da budu sačuvane – istakao je Bogdan. – Grad Kikinda daje punu podršku ovoj i svim drugim manifestacijama i želimo da se one unaprede i još više omasove.

Na Fijakerijadi su, sa četiri dvoprega, jednim jednopregom i dva jahača, nastupili i članovi Kikindskog konjičkog udruženja.

– Ovo je odlična promocija konjarstva i prilika da pokažemo sve što imamo i znamo – rekao je Ilija Rađenović, predsednik Udruženja i najavio povratak fijakera na ulice grada od narednog vikenda.

U programu na Vašarištu nastupili su i mlađi članovi KUD “Bapaid”

Uprkos vrelom danu, u prelepom ambijentu, uz rasne konje i fijakere, i zvuke Šostakovičevog „Valcera br. 2“, Fijakerijada u Bašaidu donela je dah prošlosti na ulice ovog mesta i u sećanje svih koji su prisustvovali događaju.

Na „Suvača demo festu“ jutro dočekalo više stotina rokera

Igor Crnogorac July 16, 2023

Nije bilo mesta sumnji jer nije bilo moguće da ne uspe – u subotu uveče održan sedmi „Suvača demo fest“, u organizaciji istoimenog Udruženja muzičara, ozbiljno pozicioniran među rok bendovima, ima sve najbolje atribute filozofije rokenrola – sjajnu muziku, vrsne muzičare i, po proceni gostujućih bendova, najbolju publiku na svetu.

Kako je i najavljeno, posle nastupa najmlađih iz Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja, stejdž su preuzeli domaćini – kikindski bendovi mladih muzičara, ali i osvedočeni rok majstori, ujedno i selektori Demo festivala, grupa „Frends“.

Usledili su nastupi rok sastava iz Zrenjanina, Bečeja, Novog Sada, Subotice. Pored autorske muzike, svirali su se i hitovi u širokom vremenskom i žanrovskom rasponu – od Arete i Dženis do Adel, od Ismete Krvavac do „Atomskog skloništa“.

„Arhetipovi“ iz Novog Sada jedan su od bendova koji može da se pohvali da u svom sastavu ima generacijski raspon od dvadesetak godina. Svirali su svoju muziku, tvrđeg rok zvuka.

– Mi smo spoj mladosti i iskustva. Imamo više od 15 svojih numera. Prvi put smo na Festivalu, i interesantno nam je da ima raznih generacija. Atmosfera je pitoma, ljudi su civilizovani i uživaju, što nam se jako sviđa. Muzika je jezik jači od predrasuda, kada volimo, slušamo ili zajedno pevamo istu pesmu, razlike ne postoje – zaključuje Zdenko Kadilak, frontmen „Arhetipova“.

Najmlađi vokal na Festivalu, ali sa dugim stažom nastupa na sceni „Bifea 67“ je Andreja Šević iz Kikinde, učenica Srednje muzičke škole u Zrenjaninu. Sa svojim ocem Bodom i njegovim prijateljima iz tvrdog jezgra kikindske rok scene nastupa od sedme godine. Sluša, razume se, rok, ali i metal, i ima ozbiljne planove u svom gradu.

– Nisam nastupila samo na prvom Festivalu. Večeras sam pevala „Džolin“ od Doli Parton i „Crni ples“ grupe „Oktobar 1864“ i veoma sam zadovoljna – kaže Andreja. – Kada završim Akademiju umetnosti u Novom Sadu, planiram da se vratim u Kikindu i da predajem. Što se tiče muzičke karijere, za sada ostajem na stejdžu na kojem sam odrasla, a kasnije ću imati svoj bend i sa njim graditi karijeru.

Sedmi „Suvača demo fest“ pomogli su Grad i, kako je navedeno, mnogi dobri ljudi. Zasluge za odličnu pripremu i realizaciju pripadaju, pre svega, iskusnom muzičaru, idejnom tvorcu, Voji Đukiću i njegovom Udruženju muzičara.

Jedinstveni muzički događaj trajao je do ranih jutarnjih sati i okupio je ispred scene kod Suvače više stotina ljudi. Takođe je otkrio, sudeći po uživanju i na sceni i ispred nje, da poklonici dobrog rok zvuka sjajno istrajavaju, da se rađaju nove generacije rokera i da ima nade za one koji, kako smo saznali, ne pristaju na predrasude. Jer su zajedno, u istoj, baš dobroj pesmi.

Mala škola motonautike drugi put na Starom jezeru

Igor Crnogorac July 15, 2023

Manifestacija „H2O adrenalin“ održava se ovog vikenda u Kikindi na Starom jezeru. U besplatnoj maloj školi motonautike, instruktori iz Motonautičkog kluba „Moto džet“ iz Novog Sada, decu uzrasta od osam do 14 godina uče upravljanju skuterom. Ovaj letnji program je, drugi put, upriličila Turistička organizacija Grada.

– Deca su prošlog leta veoma lepo prihvatila ovu novu aktivnost u toku raspusta i to nas je podstaklo da je organizujemo ponovo. Prošle godine bilo je 150 dece, verujem da će ih ovoga puta biti isto toliko. Svi koji su osetili čari vožnje, došli su ponovo i moći će da kažu da su u svom gradu naučili nešto novo – rekla je Jasmina Milankov, v. d. direktorica Turističke organizacija.

Deca su na skuterima sa instruktorima i, kako kaže Milankova, po nekad za vožnju dolaze u obzir i malo mlađi, ukoliko instruktor proceni da je to bezbedno.

Aleksandar Krevešić, predsednik Motonautičkog kluba, ističe odličnu saradnju sa Gradom i naglašava značaj obuke za vožnju skuterom, jer se ona, često, olako shvata.

– Nepravilno upravljanje skuterom može da bude veoma opasno, što mnogi ne znaju. Greška je kad ljudi odu na more, sednu na skuter i misle da znaju da ga voze. Najčešće greše jer ne znaju da, kada puste gas, plovilom više ne može da se upravlja i tada lako može da dođe do sudara. Pored obuke, mi želimo da postignemo i to da se neko zaljubi u motonautiku kao granu sporta i da počne da se takmiči. Prvo imamo kratku teoretsku obuku, u toku koje pričamo o kulturi ponašanja na vodi. Obuka na skuteru traje četiri sata – kaže Krevešić.

On naglašava da je „Moto džet H2O adrenalin“ već neka vrsta nacionalne škole jer su instruktori iz ovog kluba, tokom leta, svakog vikenda u drugom gradu, na radost mališana koji nisu imali takva iskustva.

Jedan od onih koji je danas imao prvu vožnju je desetogodišnji Filip Čubrilo koji je bio zadovoljan, ali je i priznao da se malo uplašio kada je skuter skretao.

Leon Petrović ima 12 godina i prvi put se na skuteru, uz instruktora, oprobao prošlog leta.

– Bilo je baš super, vožnja je bila jako brza. Najviše mi se svidelo što sam mogao i sam da upravljam – kaže Leon.

Manifestacija traje dva dana. Još sutra, od 13 do 17 sati, iskusni motonautičari biće u našem gradu i čekaće nove zaljubljenike u ovaj sport. U međuvremenu, svoje prve vožnje na vodi, iskusiće svi koji to žele i tako steći lepu uspomenu na leto u svom gradu.

Na „Danu Suvače“ domaćice iz Padeja predstavile hranu, zanate i običaje svog mesta

Igor Crnogorac July 15, 2023

Mekike-langoši, štrudle i pogačice, pesma, ručni radovi, stari zanati i priče ispod oraha obeležili su jubilarni „Dan Suvače“, održan danas u ovom jedinstvenom mlinu na konjski pogon u Kikindi.

Domaćice programa ove godine bile su članice Udruženja žena „Sunce“ iz Padeja. U uvodnom programu nastupila je Ženska pevačka grupa „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva.

Nije slučajno što je upravo udruženje iz Padeja dočekivalo goste – u ovom mestu napravljena je kompletna drvena građa za mlin, a zatim i donesena i montirana u Kikindi 1899. godine. Od tada, mlin je neprestano bio u funkciji, sve do 1945. godine.

Žene iz Padeja su, pored kulinarskih specijaliteta, pripremile i izložbu ručnih radova, organizovale radionicu ukrašavanja predmeta tehnikom dekupaž i predavanje o lekovitom bilju, odnosno predstavljanje proizvoda „Makvala“ iz Padeja, nekadašnje „Mente“.

– Udruženje „Sunce“ nam je jedno od najaktivnijih u opštini. Bave se tkanjem, dekupažom, kulinarstvom, predstavljaju nas na takmičenjima. U opštini Čoka mnogo ulažemo u rad svih udruženja, želimo da sačuvamo tradiciju. Demografski smo dosta stari, ali radimo na infrastrukturi i kulturi, trudimo se da zadržimo mlade – naglasila je Stana Đember, predsednica opštine Čoka i osnivačica Udruženja žena iz Padeja.

Gošće-domaćice iz Padeja pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Suvača nam veoma mnogo znači i ideja manifestacije da predstavimo kulturu, tradiciju i običaje naroda sa ovih prostora – istakao je Lukač. – Naša je obaveza da čuvamo kulturu Banata i to se upravo radi i u ovakvim programima.

Organizator „Dana Suvače“, Narodni muzej Kikinda, ustanovio je program kako bi se popularizovao ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog u Muzeju.

– Suvača je jedini objekat te vrste u Srbiji. Imamo brojne programe – kampove, radionice, dolaze nam posetioci iz čitave Srbije, Mađarske i Rumunije, i mnogobrojne ekskurzije. Sada, posle deset godina, Suvača je mnogo poznatija i o njoj se zna i van granica naše zemlje. Na „Dan Suvače“ sednemo ispod oraha u dvorištu, poslužimo se starinskim specijalitetima i pričamo stare priče. Negujemo tradiciju i zato verujem da će ova manifestacija trajati – sigurna je Gajićeva.

Od kada postoji manifestacija, kao domaćice su se smenjivale članice udruženja iz svih sela koje pripadaju Kikindi. Sada se, kaže Gajićeva, krug zatvorio, i ponovo će, naredne godine, sa svojim rukotvorinama, starim zanatima i pesmom, goste dočekivati domaćice iz jednog od kikindskih sela.

– Sve je veća popularnost Suvače među posetiocima iz drugih krajeva, zato mi je žao što su u Kikindi ljudi malo inertni, i ne dolaze često – dodaje Slavica Gajić. – Naša ideja je da potpuno osposobimo mlin i puštamo ga u pogon, kao što to rade u Sarvašu u Mađarskoj, u kojem to čine jednom godišnje i svojevrsna je atrakcija.

Ovaj spomenik kulture je, inače, otvoren i dostupan posetiocima svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 16 sati i u njega se uvek može svratiti, posedeti u hladovini ili pod orahom u dvorištu i setiti se nekih davnih vremena čiji duh živi upravo na ovoj adresi.

Zbog visokih temperatura vazduha povećan broj intervencija Hitne službe – lekari savetuju: pametno na vrućinama!

Igor Crnogorac July 15, 2023

Izuzetno visoke temperature vazduha i takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, aktuelizovale su savete lekara i njihova upozorenja koja se posebno odnose na određene grupe ljudi.

Ovakve vremenske neprilike smetaju svima, a Službi za hitnu medicinsku pomoć u Kikindi, pozivi su, prethodnih dana, najviše stizali od hroničnih bolesnika.

– Poslednjih nekoliko dana povećan je broj kućnih poseta za oko dvadeset odsto. Za 24 sata imali smo tridesetak intervencija – dvadesetak kućnih poseta i desetak ambulantnih pregleda – kaže dr Miloš Bajić, specijalista urgentne medicine, načelnik Službe za hitnu medicinsku pomoć u Kikindi. – Za pomoć nam se javljaju hronični, srčani i plućni bolesnici. Prijavljuju se povišeni krvni pritisak, astmatičari imaju gušenja, to su nam najčešći pacijenti. Periodično, na promenu temperature vazduha i vazdušnog pritiska, intenzivnije reaguju psihijatrijski bolesnici.

Doktor Bajić podseća da su rizične grupe hronični bolesnici, trudnice i mala deca i da se na njih posebno odnose preporuke da ostanu u kući od 10 do 17 sati, ili, ukoliko je neophodno da izađu, to ne čine bez zaštite: garderobe od prirodnih materijala, sa dugim rukavima, koja ne privlači sunčevu svetlost, i šešira. Važno je da se unosi tečnost, da se povremeno rashlađujemo, dok je za hronične bolesnike ponekad neophodno da prilagode terapiju.

– U toku letnjeg perioda krvni pritisak može da bude nešto niži, upravo zbog toga određeni lekovi treba da se koriguju, ali samo uz konsultaciju sa izabranim lekarom. Najčešći simptomi pada ili sniženog krvnog pritiska su omaglice, vrtoglavica, mučnina, preznojavanje. U tim slučajevima potrebno je uzeti malo veću količinu tečnosti, leći i podići noge iznad nivoa srca, da bi se povećao dotok krvi u mozak. Na taj način pritisak može relativno brzo da se stabilizuje. Međutim, ukoliko ovi simptomi potraju, obavezno se treba javiti lekaru ili Službi za hitnu medicinsku pomoć – objašnjava dr Bajić.

On dodaje da, generalno, dugo izlaganje toploti, može da dovede do pregrejavanja organizma, sunčanice i toplotnog udara. Simptomi su povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje. Tada se, napominje, obavezno treba javiti lekaru.

Posebno opasno u letnjem periodu, može da bude ukoliko se naglo prelazi iz klimatizovanog u otvoren prostor i obrnuto.

– Teško je postići optimalnu razliku između spoljne i unutrašnje temperature tamo gde se koriste klima-uređaji – kaže dr Bajić. – Zato bismo morali da imamo period privikavanja, što nije uvek ni moguće. U suštini, najvažnije je unosti dovoljno tečnosti i ne boraviti dugo na visokoj temperaturi.

Doktor Bajić potvrđuje da, kao i uvek u ovom periodu godine, zaposleni u Hitnoj pomoći često reaguju i u slučajevima tranzitornog ishemijskog ataka (TIA), što može da bude predznak šloga.

– Simptomi TIA su neurološki, slični moždanom udaru. Svakako treba odmah potražiti lekarsku pomoć. Ukoliko simptomi traju kratko i ne izazovu trajniji poremećaj, sprovođenjem odgovarajuće dijagnostike i terapije, može da se predupredi nastajanje šloga. Ovo se obično dešava kod hroničnih pacijenata. Redovnim uzimanjem terapije, praćenjem visine krvnog pritiska i korekcijom nivoa šećera u krvi, mogu da se preduprede komplikacije. Ipak, ljudi se, u najvećoj meri, pridržavaju preporuka da ne izlaze u najtoplijem delu dana, zaključuje doktor Bajić.

Poznata je i preporuka da je, u vrelim danima, pored flašice vode, dobro imati i magnezijum ili kockicu supe, radi nadoknade minerala. Treba, kako se navodi, uzeti parčence ovog koncentrata i odmah zatim popiti vodu. Dobro je, zbog mogućeg pada nivoa šećera u krvi, uvek imati pri ruci i nešto slatko.

Prema prognozama meteorologa, tropske temperature zadržaće se i naredne sedmice, sredinom nedelje živa u termometru biće blizu četrdesetog podeoka. Kratkotrajno osveženje, kako se najavljuje, moguće je tek za vikend.

Svetom liturgijom i trpezom ljubavi obeležena slava Hrama Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac July 14, 2023

Slava Hrama besrebrenika Svetih Kozme i Damjana u Kikindi danas je, na Svetoj liturgiji, okupila veliki broj vernika. Uz starešinu Hrama, protonamesnika Bobana Petrovića, bogoslužilo je sveštenstvo Kikindskog namesništva.

Hram Svetih Kozme i Damjana ove godine obeležava 20 godina od početka izgradnje, podsetio je Petrović.

– Za sve ove godine uspeli smo da ostvarimo prisan odnos s parohijanima, u Hram dolaze kao u svoju kuću, što nam je i bila namera. Imamo lepu oazu duhovnog mira, što i mene i svakog vernika koji je doprineo tome, čini srećnim. Povodom jubileja, po završetku uređenja porte, na jesen planiramo osvećenje Crkve, što je velika radost za našu zajednicu. Za 20 godina podigli smo i uredili Hram, izgradili smo Parohijski dom u kojem će živeti sveštenici koji će ovde služiti, uredili smo Svetosavsku salu u kojoj se družimo sa vernicima, i jednu kancelariju – rekao je Petrović.

Kumovi slave, porodica Marić, Mile i Branka sa ćerkama Svetlanom i Jelenom, poklonili su Hramu ikonu Presvete Bogorodice.

– Stigli smo iz Gline pre 29 godina i redovno dolazimo u crkvu. Zbližili smo se sa ljudima ovde, velika nam je čast da kumujemo Hramu – kaže Marić.

Ova porodica kumstvo je danas predala braći i sestrama Vukolić iz Kikinde.

Svetoj liturgiji prisustvovali su čelnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan. Posle bogosluženja, u Svetosavskoj sali i u porti Hrama priređena je trpeza ljubavi za vernike.

Ideja o izgradnji Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi rodila se devedesetih godina. Zemljište za izgradnju, dar tada Opštine Kikinda, osveštao je Episkop banatski Hrizostom na praznik posvećen besrebrenicima Svetim Kozmi i Damjanu 1996. godine, kada je i postavljen kamen temeljac.

Hram je, u savremenom neovizantijskom stilu, projektovao Dimitrije Marinković iz Pančeva. Odbor za izgradnju oformljen je 2003. godine, kada su se i stekli uslovi za početak građevinskih radova. Dolaskom oca Bobana Petrovića u Kikindu na čelo šeste parohije, 2003. godine, započeta je izgradnja Hrama Svetih Kozme i Damjana.

Danas se obeležava sećanje na Svete vrače, Kozmu i Damjana

Igor Crnogorac July 14, 2023

Pravoslavni vernici danas se sećaju braće Svetih Kozme i Damjana, odnosno slave Svete Vrače. Ovi sveci smatraju se zaštitnicima lekarske profesije. Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”, pa su u narodu poznati kao Sveti Besrebrenici.

Zapisano je, takođe, da je Kozma “ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata”.

Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu. Na ikonama su predstavljeni u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra, na dan Damjanove smrti.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post.

U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove, kao i da, bez preke potrebe, ne treba izlaziti iz kuće.

Ovaj praznik je slava Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.