Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Возили под дејством алкохола и опијата – 12 возача искључено из саобраћаја

Igor Crnogorac July 17, 2023

Због вожње под дејством алкохола и психоактивних супстанци 12 особа је искључено из саобраћаја протеклог викенда на подручју Полицијске управе Кикинда. Два возача задржана су до 12 сати.

Ни овај викенд није прошао без инцидената у саобраћају – на подручју Управе догодиле су се три незгоде у којима је једна особа задобила тешке телесне повреде. Укупна материјална штета процењена је на 110 хиљада динара.

До саобраћајних незгода долазило је због непоступања по саобраћајном знаку и због неприлагођене брзине. Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 28 учесника у саобраћају и издато је 111 прекршајних налога.

Због прекорачења брзине кажњена су 44 возача, због некоришћења појаса њих 26, и 57 због осталих прекршаја, саопштено је из Полицијске управе Кикинда.

Филмски фестивал кратког метра ускоро поново у Кикинди

Igor Crnogorac July 17, 2023

Нови фестивал кратких играних и анимираних филмова, „Кикиндски кратки метар“, најављен је у недељу летњим биоскопом у простору Атељеа Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

У полуотвореном простору будућег стамбеног објекта „Тере“, филмска публика имала је прилику да види изабрана остварења кратких играних филмова који су учестовали на некадашњем „Лоу баџет“ фестивалу. „Кикиндски кратки метар“ заправо је наставак овог, првог у граду, филмског фестивала који се одржавао у тадашњем Дому омладине.

– Фестивал кратког играног филма „Лоу баџет“ одржавао се од 2000. до 2009. године и био је посебан по томе што је покренут искључиво са сопственом продукцијом. Основао га је сценограф Бранко Комадина са својом невладином организацијом „Диштрикт 0230“. Био је такмичарског карактера, много младих, средњошколаца, снимило је тада своје прве филмове, што нам је и био циљ. Имао је своју концепцију, са помало „треш“ иконографијом. Радило се са мало средстава и учествовали су и филмови из других градова. Кикиндска годишња продукција била је пет-шест краткометражних играних остварења – каже Ненад Миладински Келе, екслузивни монтажер овог фестивала.

Организатори, покретачи новог фестивала су „Тера“ Фото/кино клуб и новоосновано Удружење „Нортворд медија“ из Кикинде.

– Замислили смо да учествују краткометражни и филмови средњег метра, играни и анимирани, свих жанрова. На дводневном програму други дан ће бити резервисан за тематска остварења, а ове године то ће сигурно бити хорор филмови. Желимо да пружимо прилику свима који имају пасију према овој врсти уметности, да их подстакнемо и подржимо – објашњава директор Удружења, Златко Милошев.

У летњем биоскопу „Тере“, као подсећање и најава, приказано је 15 изабраних остварења са „Лоу баџет“ фестивала. Теме ових филмова и данас су актуелне иако носе печат свог времена, сматра Игор Грандић, графички уредник и организатор активности „Тере“.

– Мислим да је ова пројекција испунила очекивања публике, ја сам веома задовољан. Ми немамо биоскоп, а и када га буде било, у њему се сигурно неће приказивати продукција коју одликују непосредност, локални карактер и да се, са мало средстава, извуче највише могуће. То је љубав према филму, што је у оваквој врсти израза и најважније – оценио је Грандић.

Најава искључења струје у Башаиду, Мокрину и у Кикинди

Igor Crnogorac July 17, 2023

Због планираних радова на мрежи, из „Електродистрибуције“ су најављена искључења за део потрошача на територији града.

У понедељак, 17. јула, без струје ће, од 8.00 до 10.00 сати, бити потрошачи у Мокрину, у улицама:

– Ђуре Ђаковића, од Иге Добросављева до Генерала Драпшина

– Тозе Марковића, од почетка улице до Ђуре Јакшића.

За уторак, 18. јул, од 9.00 до 10.00 сати, прекид снабдевања најављен је за потрошаче у Башаиду, у следећим улицама:

– Бранислава Нушића, од Раше Лазаревића до Војвођанске

– Бранка Радичевића, од Јове Јуришина до Жарка Зрењанина.

У Кикинди, стује неће бити такође у уторак, од 11.00 до 12.00 сати, у улицама:

– Војводе Путника, од Јаше Томића до Николе Пашића

– Николе Пашића, од Браће Лаковић до Војводе Путника.

Више од 70 клубова и удружења из читаве Покрајине на другој Фијакеријади у Башаиду

Igor Crnogorac July 16, 2023

Фијакеријада у Башаиду одржава поново успостављену традицију. У месту у којем страст према коњима и коњичком спорту негују одувек, ову манифестацију су, после готово три деценије паузе, обновили прошле године. Данас се, на Вашаришту, такмичило у дисцилинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег, вишепрег и јахачи.

Наступили су такмичари из више од 70 клубова и удружења из читаве Војводине. Само башаидски Коњички клуб „Вранац“ има 22 члана, рекао је Алекса Микалачки, председник Клуба, организатора Фијакеријаде.

– Изузетно нам је драго што смо, уз помоћ Месне заједнице и Града успели да вратимо ову лепу традицију у село. Башаидски вранци су надалеко познати, а по један од њих постао је део споменика кнезу Михаилу Обреновићу у Београду. Тог вранца Кнез је добио на поклон из ергеле породице Биримац, када је био на пропутовању у Башаиду. Аутор споменика, Енрико Паци, тражио је баш тог коња када је стварао споменик – испричала је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице Башаид.

Из локалне самоуправе Фијакеријади су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Историјска позадина и ова лепа традиција у Башаиду заслужују да буду сачуване – истакао је Богдан. – Град Кикинда даје пуну подршку овој и свим другим манифестацијама и желимо да се оне унапреде и још више омасове.

На Фијакеријади су, са четири двопрега, једним једнопрегом и два јахача, наступили и чланови Кикиндског коњичког удружења.

– Ово је одлична промоција коњарства и прилика да покажемо све што имамо и знамо – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења и најавио повратак фијакера на улице града од наредног викенда.

У програму на Вашаришту наступили су и млађи чланови КУД “Бапаид”

Упркос врелом дану, у прелепом амбијенту, уз расне коње и фијакере, и звуке Шостаковичевог „Валцера бр. 2“, Фијакеријада у Башаиду донела је дах прошлости на улице овог места и у сећање свих који су присуствовали догађају.

На „Сувача демо фесту“ јутро дочекало више стотина рокерa

Igor Crnogorac July 16, 2023

Није било места сумњи јер није било могуће да не успе – у суботу увече одржан седми „Сувача демо фест“, у организацији истоименог Удружења музичара, озбиљно позициониран међу рок бендовима, има све најбоље атрибуте филозофије рокенрола – сјајну музику, врсне музичаре и, по процени гостујућих бендова, најбољу публику на свету.

Како је и најављено, после наступа најмлађих из Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја, стејџ су преузели домаћини – кикиндски бендови младих музичара, али и осведочени рок мајстори, уједно и селектори Демо фестивала, група „Френдс“.

Уследили су наступи рок састава из Зрењанина, Бечеја, Новог Сада, Суботице. Поред ауторске музике, свирали су се и хитови у широком временском и жанровском распону – од Арете и Џенис до Адел, од Исмете Крвавац до „Атомског склоништа“.

„Архетипови“ из Новог Сада један су од бендова који може да се похвали да у свом саставу има генерацијски распон од двадесетак година. Свирали су своју музику, тврђег рок звука.

– Ми смо спој младости и искуства. Имамо више од 15 својих нумера. Први пут смо на Фестивалу, и интересантно нам је да има разних генерација. Атмосфера је питома, људи су цивилизовани и уживају, што нам се јако свиђа. Музика је језик јачи од предрасуда, када волимо, слушамо или заједно певамо исту песму, разлике не постоје – закључује Зденко Кадилак, фронтмен „Архетипова“.

Најмлађи вокал на Фестивалу, али са дугим стажом наступа на сцени „Бифеа 67“ је Андреја Шевић из Кикинде, ученица Средње музичке школе у Зрењанину. Са својим оцем Бодом и његовим пријатељима из тврдог језгра кикиндске рок сцене наступа од седме године. Слуша, разуме се, рок, али и метал, и има озбиљне планове у свом граду.

– Нисам наступила само на првом Фестивалу. Вечерас сам певала „Џолин“ од Доли Партон и „Црни плес“ групе „Октобар 1864“ и веома сам задовољна – каже Андреја. – Када завршим Академију уметности у Новом Саду, планирам да се вратим у Кикинду и да предајем. Што се тиче музичке каријере, за сада остајем на стејџу на којем сам одрасла, а касније ћу имати свој бенд и са њим градити каријеру.

Седми „Сувача демо фест“ помогли су Град и, како је наведено, многи добри људи. Заслуге за одличну припрему и реализацију припадају, пре свега, искусном музичару, идејном творцу, Воји Ђукићу и његовом Удружењу музичара.

Јединствени музички догађај трајао је до раних јутарњих сати и окупио је испред сцене код Суваче више стотина људи. Такође је открио, судећи по уживању и на сцени и испред ње, да поклоници доброг рок звука сјајно истрајавају, да се рађају нове генерације рокера и да има наде за оне који, како смо сазнали, не пристају на предрасуде. Јер су заједно, у истој, баш доброј песми.

Мала школа мотонаутике други пут на Старом језеру

Igor Crnogorac July 15, 2023

Манифестација „H2O адреналин“ одржава се овог викенда у Кикинди на Старом језеру. У бесплатној малој школи мотонаутике, инструктори из Мотонаутичког клуба „Мото џет“ из Новог Сада, децу узраста од осам до 14 година уче управљању скутером. Овај летњи програм је, други пут, уприличила Туристичка организација Града.

– Деца су прошлог лета веома лепо прихватила ову нову активност у току распуста и то нас је подстакло да је организујемо поново. Прошле године било је 150 деце, верујем да ће их овога пута бити исто толико. Сви који су осетили чари вожње, дошли су поново и моћи ће да кажу да су у свом граду научили нешто ново – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организација.

Деца су на скутерима са инструкторима и, како каже Миланкова, по некад за вожњу долазе у обзир и мало млађи, уколико инструктор процени да је то безбедно.

Александар Кревешић, председник Мотонаутичког клуба, истиче одличну сарадњу са Градом и наглашава значај обуке за вожњу скутером, јер се она, често, олако схвата.

– Неправилно управљање скутером може да буде веома опасно, што многи не знају. Грешка је кад људи оду на море, седну на скутер и мисле да знају да га возе. Најчешће греше јер не знају да, када пусте гас, пловилом више не може да се управља и тада лако може да дође до судара. Поред обуке, ми желимо да постигнемо и то да се неко заљуби у мотонаутику као грану спорта и да почне да се такмичи. Прво имамо кратку теоретску обуку, у току које причамо о култури понашања на води. Обука на скутеру траје четири сата – каже Кревешић.

Он наглашава да је „Мото џет H2O адреналин“ већ нека врста националне школе јер су инструктори из овог клуба, током лета, сваког викенда у другом граду, на радост малишана који нису имали таква искуства.

Један од оних који је данас имао прву вожњу је десетогодишњи Филип Чубрило који је био задовољан, али је и признао да се мало уплашио када је скутер скретао.

Леон Петровић има 12 година и први пут се на скутеру, уз инструктора, опробао прошлог лета.

– Било је баш супер, вожња је била јако брза. Највише ми се свидело што сам могао и сам да управљам – каже Леон.

Манифестација траје два дана. Још сутра, од 13 до 17 сати, искусни мотонаутичари биће у нашем граду и чекаће нове заљубљенике у овај спорт. У међувремену, своје прве вожње на води, искусиће сви који то желе и тако стећи лепу успомену на лето у свом граду.

На „Дану Суваче“ домаћице из Падеја представиле храну, занате и обичаје свог места

Igor Crnogorac July 15, 2023

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.

Због високих температура ваздуха повећан број интервенција Хитне службе – лекари саветују: паметно на врућинама!

Igor Crnogorac July 15, 2023

Изузетно високе температуре ваздуха и такозване тропске ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени, актуелизовале су савете лекара и њихова упозорења која се посебно односе на одређене групе људи.

Овакве временске неприлике сметају свима, а Служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди, позиви су, претходних дана, највише стизали од хроничних болесника.

– Последњих неколико дана повећан је број кућних посета за око двадесет одсто. За 24 сата имали смо тридесетак интервенција – двадесетак кућних посета и десетак амбулантних прегледа – каже др Милош Бајић, специјалиста ургентне медицине, начелник Службе за хитну медицинску помоћ у Кикинди. – За помоћ нам се јављају хронични, срчани и плућни болесници. Пријављују се повишени крвни притисак, астматичари имају гушења, то су нам најчешћи пацијенти. Периодично, на промену температуре ваздуха и ваздушног притиска, интензивније реагују психијатријски болесници.

Доктор Бајић подсећа да су ризичне групе хронични болесници, труднице и мала деца и да се на њих посебно односе препоруке да остану у кући од 10 до 17 сати, или, уколико је неопходно да изађу, то не чине без заштите: гардеробе од природних материјала, са дугим рукавима, која не привлачи сунчеву светлост, и шешира. Важно је да се уноси течност, да се повремено расхлађујемо, док је за хроничне болеснике понекад неопходно да прилагоде терапију.

– У току летњег периода крвни притисак може да буде нешто нижи, управо због тога одређени лекови треба да се коригују, али само уз консултацију са изабраним лекаром. Најчешћи симптоми пада или сниженог крвног притиска су омаглице, вртоглавица, мучнина, презнојавање. У тим случајевима потребно је узети мало већу количину течности, лећи и подићи ноге изнад нивоа срца, да би се повећао доток крви у мозак. На тај начин притисак може релативно брзо да се стабилизује. Међутим, уколико ови симптоми потрају, обавезно се треба јавити лекару или Служби за хитну медицинску помоћ – објашњава др Бајић.

Он додаје да, генерално, дуго излагање топлоти, може да доведе до прегрејавања организма, сунчанице и топлотног удара. Симптоми су повишена телесна температура, главобоља, мучнина, повраћање. Тада се, напомиње, обавезно треба јавити лекару.

Посебно опасно у летњем периоду, може да буде уколико се нагло прелази из климатизованог у отворен простор и обрнуто.

– Тешко је постићи оптималну разлику између спољне и унутрашње температуре тамо где се користе клима-уређаји – каже др Бајић. – Зато бисмо морали да имамо период привикавања, што није увек ни могуће. У суштини, најважније је уности довољно течности и не боравити дуго на високој температури.

Доктор Бајић потврђује да, као и увек у овом периоду године, запослени у Хитној помоћи често реагују и у случајевима транзиторног исхемијског атака (ТИА), што може да буде предзнак шлога.

– Симптоми ТИА су неуролошки, слични можданом удару. Свакако треба одмах потражити лекарску помоћ. Уколико симптоми трају кратко и не изазову трајнији поремећај, спровођењем одговарајуће дијагностике и терапије, може да се предупреди настајање шлога. Ово се обично дешава код хроничних пацијената. Редовним узимањем терапије, праћењем висине крвног притиска и корекцијом нивоа шећера у крви, могу да се предупреде компликације. Ипак, људи се, у највећој мери, придржавају препорука да не излазе у најтоплијем делу дана, закључује доктор Бајић.

Позната је и препорука да је, у врелим данима, поред флашице воде, добро имати и магнезијум или коцкицу супе, ради надокнаде минерала. Треба, како се наводи, узети парченце овог концентрата и одмах затим попити воду. Добро је, због могућег пада нивоа шећера у крви, увек имати при руци и нешто слатко.

Према прогнозама метеоролога, тропске температуре задржаће се и наредне седмице, средином недеље жива у термометру биће близу четрдесетог подеока. Краткотрајно освежење, како се најављује, могуће је тек за викенд.

Светом литургијом и трпезом љубави обележена слава Храма Светих Козме и Дамјана

Igor Crnogorac July 14, 2023

Слава Храма бесребреника Светих Козме и Дамјана у Кикинди данас је, на Светој литургији, окупила велики број верника. Уз старешину Храма, протонамесника Бобана Петровића, богослужило је свештенство Кикиндског намесништва.

Храм Светих Козме и Дамјана ове године обележава 20 година од почетка изградње, подсетио је Петровић.

– За све ове године успели смо да остваримо присан однос с парохијанима, у Храм долазе као у своју кућу, што нам је и била намера. Имамо лепу оазу духовног мира, што и мене и сваког верника који је допринео томе, чини срећним. Поводом јубилеја, по завршетку уређења порте, на јесен планирамо освећење Цркве, што је велика радост за нашу заједницу. За 20 година подигли смо и уредили Храм, изградили смо Парохијски дом у којем ће живети свештеници који ће овде служити, уредили смо Светосавску салу у којој се дружимо са верницима, и једну канцеларију – рекао је Петровић.

Кумови славе, породица Марић, Миле и Бранка са ћеркама Светланом и Јеленом, поклонили су Храму икону Пресвете Богородице.

– Стигли смо из Глине пре 29 година и редовно долазимо у цркву. Зближили смо се са људима овде, велика нам је част да кумујемо Храму – каже Марић.

Ова породица кумство је данас предала браћи и сестрама Вуколић из Кикинде.

Светој литургији присуствовали су челници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан. После богослужења, у Светосавској сали и у порти Храма приређена је трпеза љубави за вернике.

Идеја о изградњи Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди родила се деведесетих година. Земљиште за изградњу, дар тада Општине Кикинда, освештао је Епископ банатски Хризостом на празник посвећен бесребреницима Светим Козми и Дамјану 1996. године, када је и постављен камен темељац.

Храм је, у савременом неовизантијском стилу, пројектовао Димитрије Маринковић из Панчева. Одбор за изградњу оформљен је 2003. године, када су се и стекли услови за почетак грађевинских радова. Доласком оца Бобана Петровића у Кикинду на чело шесте парохије, 2003. године, започета је изградња Храма Светих Козме и Дамјана.

Данас се обележава сећање на Свете враче, Козму и Дамјана

Igor Crnogorac July 14, 2023

Православни верници данас се сећају браће Светих Козме и Дамјана, односно славе Свете Враче. Ови свеци сматрају се заштитницима лекарске професије. Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа “ради добитка и богаћења, већ Бога ради”, па су у народу познати као Свети Бесребреници.

Записано је, такође, да је Козма “љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата”.

Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. На иконама су представљени у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.

Према канону СПЦ, светитељи Козма и Дамјан славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. новембра, на дан Дамјанове смрти.

У календару Српске православне цркве Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост.

У народу постоји веровање да на овај празник треба изговорити молитву за оздрављење, али и да је добро радити тешке физичке послове, као и да, без преке потребе, не треба излазити из куће.

Овај празник је слава Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.