April 28, 2026

Igor Crnogorac

Stenislava 11

Pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak jutros obišla domaćinstva koja su pretrpela štetu od nevremena

Igor Crnogorac August 7, 2023

Sugrađane koji su pretrpeli štetu od olujnog nevremena u Kikindi i Nakovu posetila je jutros poslanica u Skupštini AP Vojvodine Stanislava Hrnjak sa saradnicima.

– Od kada se dogodila vremenska nepogoda mi smo na terenu u razgovoru sa građanima u Kikindi i Nakovu, gde je bilo štete – rekla je Stanislava Hrnjak. – Na sreću, iz ostalih sela nemamo prijavljena veća oštećenja. U Kikindi su štete uglavnom na krovnim konstrukcijama, i to od padova velikih stabala. Sat vremena po završetku oluje počelo je intenzivno saniranje štete. Sada smo obišli nekoliko lokacija, razgovarali sa građanima i obavestili ih da će, u toku dana, biti formirana komisija koja će ih obići i evidentirati štetu. Prirodno je da se se građani oslanjaju na lokalnu samoupravu. Bez obzira na to što smo nedavno platili veliki harač zbog blokade računa, Grad će obezbediti sredstva da pomogne sugrađanima. Lokalna samouprava će učiniti sve što bude mogla i verujem da ćemo, u narednim danima, uspeti sve da saniramo.

Miloš Dimić, penzioner iz Kikinde, u oluji je ostao bez krova koji je pokrivao veći deo kuće.

– Sve je trajalo samo nekoliko sekundi, otkidao se crep, srušio odžak, polupana nam je terasa, a limeni krov vetar je odneo preko druge kuće i zatekao sam ga na putu. Sreća je da se ovaj udar tu i završio, kod mene, dalje u mom kraju nije išao – kaže Dimić.

Na Putu za pristanište Zoranu Konstantinovu orkanski udari vetra ostavili su nezamislive posledice

– Najveća šteta je na voćnjaku – u vinogradu je vetar polomio betonske stubove, uništeno je dvadesetak čokota, imam sedam polomljenih šljiva u punom rodu, starih 20 godina – kaže Zoran. – Krovovi su dosta stradali, mada sam ja crepove već zamenio. Svakako je pomoć dobrodošla.

Stanislava Hrnjak je zamolila građane da ne preduzimaju ništa na saniranju objekata pre dolaska komisije i procene štete i dodala da će biti objavljen broj telefona na koji će oni koji to do sada nisu učinili, moći da prijave štetu od nevremena.

– U perspektivi nam je bitno da intenziviramo orezivanje stabala, kako bismo potpuno umanjili mogućnost da, u ovakvim situacijama, njihovim lomljenjem i padom, građanima bude pričinjena materijalna šteta – naglasila je  Hrnjakova.

Dodala je da je sada važno da zajedničkim snagama izađemo iz ove štete koja, u odnosu na druga mesta, nije velika. Ipak, kako je rekla, svakom građaninu njegov je problem prioritet i izaći ćemo im u susret.

 

 

dobrovoljni davaoci

Apeli iz zavoda za transfuziju krvi – drastično smanjene zalihe

Igor Crnogorac August 7, 2023

Iz Zavoda za transfuziju Vojvodine saopšteno je da su zalihe krvi na kritično niskom nivou.

“Dnevno je potrebno da se prikupi oko 250 do 300 jedinica krvi u Vojvodini, znači i toliko davalaca, što tokom leta, kada su ljudi na godišnjim odmorima, nije lako”, poručili su iz Zavoda.

Iz Zavoda za transfuziju krvi Srbije takođe su pozvali građane da pomognu u obezbeđivanju stabilnijih rezervi krvi za lečenje svih bolesnih i povređenih pacijenata kako ne bi došlo do odlaganja operativnih programa.

Pored humanog čina koji nekome može spasiti život, iz ovih ustanova podsećaju na još neke od prednosti dobrovoljnog davalaštva: svaki davalac se testira na HIV, hepatitis B i C i sifilis i rade mu se laboratorijske i lekarske provere. Oni koji to čine prvi put, saznaće koja su krvna grupa.

Najzastupljenija krvna grupa, kod nas je A+ sa 35 odsto, a najređa AB-. Žena može dati krv tri puta, a muškarac četiri puta godišnje. Davaoci krvi čine tri odsto stanovnika Srbije.

Ukoliko ste zdravi i imate od 18 do 65 godina starosti, darujte krv, spasite život! – poručuju iz ova dva zavoda.

Dobrovoljni davalac krvi možete postati već danas, u Crvenom krstu Kikinda, u Nemanjinoj 4, u kojem će se redovna mesečna akcija darivanja dragocene tečnosti organizovati od 8.30 do 13 sati.

Danica_Grujičić

Bez komisije na bolovanje samo dve nedelje

Igor Crnogorac August 6, 2023

Lekar opšte medicine ubuduće će moći da otvori bolovanje pacijentu na najduže dve nedelje, a ne do dva meseca, kao što je to sada slučaj. Izuzetak će predstavljati onkološki bolesnici, tek operisani pacijenti, ljudi sa invaliditetom i trudnice.

Novinu je najavila profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, koja je istakla da je već pripremljen predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju sa ovom promenom.

– Privreda je imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije. Mnogo je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana od trenutka otvaranja bolovanja, tj. baš onda kada više ne mogu da budu na bolovanju bez odluke komisije. Jasno je o čemu se tu radi. Nadam se da ćemo uspeti da sprečimo moguće zloupotrebe. Kontrola će faktički biti na komisijama. Izuzetak su onkološki pacijenti koji prolaze višemesečnu terapiju ili pacijenti koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije. Počećemo više da kontrolišemo bolovanja – najavila je ministarka, a prenosi „Politika“.

Ministarka je, u obraćanju medijima, takođe izjavila da se nada da će izmene Zakona biti u proceduri već od jesenjeg zasedanja Narodne skupštine.

Takođe je pozvala komisije Fonda za zdravstveno osiguranje da dobro gledaju o kakvim se dijagnozama radi jer ima ljudi koji zaista imaju probleme sa kičmom, a 98 posto populacije u celom svetu, kako je navela, nekada u životu ima problem sa kičmom.

Dodala je da će izmenama Zakona i svi građani koji imaju boračke legitimacije automatski dobiti zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica, ukoliko nemaju drugi vid osiguranja.

vreme

U Kikindi palo 49 litara kiše – osetno svežije i narednih dana

Igor Crnogorac August 6, 2023

Prema prognozi, danas se očekuje osetno svežije vreme, sa najvišom temperaturom oko 23 stepena. Još uvek su mogući kiša i pljuskovi, ali, kako se navodi, nema opasnosti od nevremena. Prošle noći na području Kikinde palo je 49 litara kiše po kvadratnom metru.

Olujno nevreme obaralo je drveće i oštetilo objekte. Reagovala je Vatrogasna jedinica, a šteta je prijavljivana i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, odakle poručuju da su ekipe na terenu i da će stići do svih koji su se javili da imaju oštećenja izazvanih nevremenom.

Meteorolozi i za naredne dane najavljuju temperature slične današnjim, a nekoliko stepeni toplije biće krajem sedmice.

backa palanka

Pripadnici opozicije u Bačkoj Palanci se ne smiruju – porodica tragično preminulog dečaka nema mira

Igor Crnogorac August 5, 2023

Kako portal NS Uživo nezvanično saznaje, porodica tragično nastradalog dečaka Aleksandra Mijaljkovića je meta poziva uznemiravajuće sadržine.

Pretpostavlja se da je razlog ovakvog ponašanja govor koji je sestra nastradalog dečaka održala u petak, na protestu dela opozicije.

Tom prilikom, Zorana Mijaljković je brutalno izviždana samo zato što je zamolila sve političke činioce da ne koriste ovu tragediju za rešavanje političkih razmirica i prikupljanje jeftinih političkih poena.

Očigledno je da se delu opozicije ovakve reči nisu svidele i da im pismo porodice Mijaljković remeti političke planove.

Podsećamo, deo opozicije je iskoristio i nezapamćenu tragediju u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ na Vračaru. Nedugo nakon tragedije, dok je narod bio pod izrazito jakim emocijama pokrenute su protestne šetnje pod sloganom “Srbija protiv nasilja“, koje su se ubrzo pretvorile u proteste sa političkim zahtevima, dok su deca iz Ribnikara i njihove porodice pale u drugi plan.

Nama ostaje samo da uslišimo želju porodice Mijaljković i da još jednom zahtevamo od svih političkih aktera da ovu tragediju ne koriste u političke svrhe.

 

nsuzivo.rs

Tuđman plakati

Na godišnjicu „Oluje“ Pokret „Naši“ izlepio plakate „Franjo Tuđman ratni zločinac“

Igor Crnogorac August 5, 2023

Konzervativni pokret „Naši“ juče je, na godišnjicu hrvatske zločinačke vojne operacije „Oluja“, izlepio centar Beograda plakatima „Franjo Tuđman ratni zločinac“.

Ova zločinačka operacija započela je napadom na Knin, čime je sproveden dugo pripremani egzodus Srba iz Krajine, što je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, sa svojih vekovnih ognjišta tada je proterano više od 250 hiljada ljudi, 1.881 je ubijen i nestao, a srpske kuće i crkve su popaljene.

Ono što ovaj zločin čini još većim, to je da se u Republici Hrvatskoj ovaj dan proslavlja kao „Dan pobede“ , a Franjo Tuđman je otac nacije koji se slavi i kojem se dižu spomenici.

Konzervativni pokret „Naši“ jasno i glasno poručuje da je Franjo Tuđman bio ratni zločinac koji, nažalost, nije kažnjen za svoja zlodela, a da je operacija „Oluja“ nastavak hrvatske genocidne politike prema srpskom narodu koja traje do današnjih dana.

(„NS uživo“)

Subin 2

„Zlatni kotlić Dunava“ Subinu, vitezu kulinarstva

Igor Crnogorac August 5, 2023

Radovan Subin, vitez kulinarstva za čija gastronomska umeća malo ko nije čuo, a mnogi su imali sreće i da uživaju u njima, doneo je još jedan pehar u Kikindu. Ovoga puta iz Grocke, sa 55. „Gročanskih svečanosti“ na kojima je, u konkurenciji 61 takmičara, skuvao najbolju riblju čorbu i osvojio ček na hiljadu evra.

– Na „Zlatnom kotliću Dunava“ učestovao sam četiri puta i svaki put sam bio na pobedničkom postolju, od toga dva puta na prvom mestu – kaže Radovan. – Milo mi je što sam ponovo pokazao kako se kuva riblja čorba. Imao sam 30 gostiju na večeri, a onim što je ostalo počastio sam publiku. Organizatore, prijatelje, kolege, sve sam ih pozvao da dođu na „Dane ludaje“. Mislim da sam ja neki mali ambasador našeg grada na kulinarskim manifestacijama.

Nebrojene su manifestacije na kojima je Subin kuvao i pobeđivao. Zato me organizatori, kada im dosadi da stalno odnosim nagrade,  pozivaju da budem sudija, smeje se Radovan.

Juče se vratio sa još jednog žiriranja, sa „Gulašijade“ u Despotovcu.

– Takođe sam i predstavio mađarsku kuhinju, održao sam predavanje o tome kako je nastao gulaš i kako se kuva. Možda sam sentimentalan  prema mađarskoj kuhinjim, ja je obožavam. Kada prezentujem razvoj kuhinje u svetu, uvek naglašavam da je mađarska specifična jer se, u samo jednom zalogaju, istovremeno osećaju svi ukusi i to je zadivljujuće. Zato se divim Mađarima, a gulaš im je takav i zato što dodaju i neku slast, kašiku pekmeza od kajsija ili parče čokolade za kuvanje, da „ubiju“ gorčinu – otkriva nam Subin.

Uprkos tome što je uporno među prvima, neki organizatori ga i dalje pozivaju kao takmičara jer, čini se, ne žele da ostanu bez Radovanovog specijaliteta.

Na poziv Turističke organizacije Zrenjanin u utorak će, još jednom, nastupiti na Danima piva, tačnije na Memorijalu „Đula Farkaš“, takmičenju u kuvanju riblje čorbe.

– Sigurno ću dostojno predstaviti naš grad i pozvati ih na „Dane ludaje“ – dodaje Subin.

Najbolji kuvar Kikinde i ambasador našeg turizma vrlo dobro zna da se najlepša druženja i dogovori postižu uz dobro jelo u pripremi kojeg je ovaj vitez kulinarstva jednostavno nenadmašan.

P1190810

Na Simićevom salašu obeleženo sećanje na heroje ravnice – primere hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi  

Igor Crnogorac August 4, 2023

Polaganjem venaca danas su, na Simićevom salašu, obeležene 82 godine od pogibije glavnine Velikokikindskog partizanskog odreda. Vence su položili Vlado Trtić, sekretar Sekretarijata za opštu upravi u zajedničke poslove Gradske uprave, u ime SUBNOR-a predsednik Gradskog odbora, Savo Orelj, predstavnici veterana Posebnih jedinica policije, potomci porodice Simić i članovi Pokreta socijalista Kikinde.

Velikokikindski partizanski odred formiran je 28. jula na osnovu proglasa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 7. jula, o podizanju ustanka. Odmah po formiranju izveli su nekoliko diverzantskih akcija – zapalili su žito na salašu Teodora Slanija i izvršili diverziju na pruzi Kikinda – Banatsko Aranđelovo. I pre formiranja Odreda, njegovi članovi radili su u ilegali, a nakon proglasa CK KPJ, odlučili su i da se udruže i da započnu organizovanu borbu protiv neprijatelja.

– Došli su na Simićev salaš, gde ih je primila porodica Simić. Nakon što su Nemci saznali za njihov položaj, napalo ih je oko 350 neprijateljskih vojnika i žandarmerije. Poginula je glavnina odreda, 11 partizana, a istog dana, u znak odmazde streljano je šestoro meštana – domaćina i radnika na salašu. Sticajem okolnosti, zamenik komandanta Odreda, Đura Oličkov, koji je, pre toga, bio poručnik Kraljeve vojske, bio je sa osmoricom vojnika na obuci samo 200 metara od salaša. Videvši da ne mogu da pomognu, da bi uzalud poginuli, oni su se povukli i tako su preživeli – ispričao je Orelj.

U neravnopravnoj borbi na Simićevom salašu poginuli su i komandant Odreda, pravnik Uglješa Terzin (32), i politički komesar, narodni heroj, Radovan Rada Trnić (19) zvani Popa jer je, u to vreme, bio student teologije. Pored njih, živote su dali: učenici Sava Lipovanov (21), braća Paja (23) i Nika (18) Bogaroški, student Miloš Ostojin (28), radnici Nićifor Nica Brandić (22) i Mirko Tešić (40), zemljoradnici Kosta Kljajin (44) i Borivoj Subotički (25) i livac Milan Sivčev (26).

I porodice vlasnika salaša i radnika izgubile su 4. avgusta svoje najbliže u nemačkoj akciji odmazde. Streljani su zemljoradnici: Laza Simić (25), sin vlasnika salaša, Milorad Milko Jovanović (22) i Triva Stojkov (57), zatim Stojanka Doroslovac (30) i Bojka Dacin (33), domaćice, i Kosta Vasiljev (31). Nemci su pretrpeli gubitak četiri vojnika.

Kako su okupatori imali jake i policijske i vojne snage, pošto su se jedno vreme primirili, preživeli partizani priključili su se Mokrinskom odredu koji je bio dosta jak i kome su se pridružili i Kumanovački i Dragutinovački odred, što je činilo značajnu formaciju na području Severnog Banata, naglasio je Orelj.

Obeležavanju pogibije kikindskih partizana prisustvovao je i potomak porodice Simić sa porodicom. Lazar Strajnić (85) i njegova sestra Emilija Kostić, jedini su potomci vlasnika salaša, Nikole Nike Simića, koji je, inače, bio i predsednik tadašnje crkvene opštine.

– Naš deda po majci ponudio je usluge partizanima već 7. jula jer je njegov sin 22-godišnji Laza bio simpatizer Partizanskog pokreta. Po dolasku na salaš, članovima Odreda obezbeđivali su smeštaj i hranu. Na ovom mestu bilo je kukuruzište, ovde su partizani živeli, a salaš se nalazio 300 metara dalje, pored puta prema Bašaidu – priča Strajnić. – Moj deda, ujak Laza i njegov prijatelj, Milko Jovanović, išli su po namirnice tog dana, nisu ni bili na salašu. U povratku su čuli da je salaš opkoljen, a Laza svom ocu nije dozvolio da se vrati kući. Samo su se on i Jovanović vratili, Nemci su ih propustili i oni su tada i poginuli, žrtvovali su se za svoje drugove. Laza je nosilac Spomenice 1941. godine. Članovi porodice Simić su, posle toga, bili  zarobljeni i zatvoreni u Kuriji.

Na 82. godišnjicu ovog događaja, danas je prvi put služen parastos poginulim borcima. Predsednik SUBNOR-a, Savo Orelj, kaže da su se članovi Udruženja na ovaj čin odlučili jer su među poginulima bili i salašari, a i sami članovi Odreda koji su svi bili kršteni.

Danas smo ovde da pomirimo ideologije, istakao je, obraćajući se prisutnima, sveštenik Miroslav Bubalo.

– Ovde su poginuli mladi ljudi koji su se suprotstavili tada najvećoj svetskoj sili, ne mareći koliko će ih to koštati. Mi smo se ovde okupili ne samo da bi oni bili dostojni večnog pomena, nego i da se pomolimo za njihove duše jer su to sve bili kršteni ljudi koji su imali toliko ljubavi da svoj život polože za svoje bližnje, a to je, kako Hristos u Jevanđelju kaže, najveća ljubav. Neka ostanu dostojni pomena, ne gledajući na ideološke razlike, nego ljudski i molitveno, sa blagodarnošći i sa ljubavlju da se sećamo ovih heroja i da, ovakav primer hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi, sačuvamo za buduće generacije. A sva pregrešenja koje su imali kao ljudi, neka im Gospod  oprosti i neka ih uvrsti u rajsko naselje koje su, po žrtvi, zaslužili – rekao je Bubalo.

U programu obeležavanja pogibije kikindskih partizana i njihovih domaćina učestvovali su i članovi kikindkog Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ i pesnik Đuro Bucalo.

Spomenik palim borcima iz Velike Kikinde podignut je 1964. godine i delo je Rudolfa Matutinovića, vajara iz Hrvatske. Ovde je bila prva zajednička grobnica, a zatim su zemni ostaci premešteni u kolektivnu grobnicu na Mokrinskom groblju.

Velikokikindski partizanski odred bio je među prvima formiranim na ovom prostoru. Prema nekim podacima, u toku Drugog svetskog rata, živote za slobodu dalo je oko 450 Kikinđana i stanovnika okolnih mesta.