Igor Crnogorac

Baletska nagrade 3_obr

На Међународном летњем фестивалу игре „Summer Dance Now“ полазници Издвојеног одељења новосадске Балетске школе и Балетске школице Културног центра освојили су неколико награда – у Кикинду су донели само злато

Фестивал игре одржан је протеклог викенда у Зрењанину, у оквиру манифестације „Дани пива“ и на њему су полазници кикиндске Школице и Балетске школе наступили са три групне и једном соло кореографијом, у пратњи наставнице класичног балета Ане Бујић и наставнице гимнастике, Драгане Карановић.

Кореографија „Moana Dance“, у категорији мини, модерни балет, коју су извеле полазнице Балетске школице, награђена је златом и бесплатном котизацијом за наступ на Копаонику.

Припремна група Балетске школе освојила је прво место у модреном плесу за кореографију „Imagine“, као и плаћену котизацију за учешће на Фестивалу плеса у Бечу.

Другој припремној групи, кореографија „Geronimo“ обезбедила је два прва места и награде – наступ на „Summer Dance Now 2024“ у Зрењанину и бесплатну котизацију за учешће на фестивалу у Риму.

Једини дечак у Школи, Андрија Глигорин, ученик четвртог разреда у класи наставнице класичног балета Ингриде Војводић Црномарковић, освојио је прво место за своју соло кореографију „This is me“. Овим је Андрија обезбедио и бесплатан наступ на фестивалу плеса у Бечу.

– Андрија је извео своју кореографију и тиме је његов успех још већи. Надам се да  ће ова награда да га подстакне да и даље осваја награде и да ће наставити школовање у Балетској школи, да ће остати у овој уметности – каже наставница  Ана Бујић.

Златног дечака и девојчице, сасвим извесно, очекују нова признања за труд и рад који улажу са својим наставницама, све време уживајући у плесу.

Из Културног центра Кикинда подсећају да је у току упис у Балетску школицу – за децу од 3 до 7 година, и у Балетску школу – Издвојено одељење новосадске Балетске школе у Кикинди, за узраст од 8 до 11 година. Школовање у Балетској школи траје четири године. Пријаве се примају до половине септембра. Број телефона је 061 281 41 41.

deca sajan

Слава села, уједно и црквена слава у Сајану ће бити обележена у недељу, 20. августа. Програми прославе почеће два дана раније, каже председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.

– У петак, од 19 сати, у просторијама Месне заједнице уприличићемо већ традиционалну свечаност на којој додељујемо признања људима који су својим залагањем допринели развоју села – напомиње Тот.

У дворишту Ватрогасног дома, такође у петак, од 21 сата, одржаће се диско вече. На истом месту и у исто време, за суботу је заказан ретро-парти.

У недељу, 20. августа, на дан када је освештана Црква Светог Стефана (Иштвана) Краља,  изграђена 1880. године, биће, од 11 сати, одржана свечана миса. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве биће положен венац.

У току дана одржава се и традиционални буч. Из Месне заједнице позивају продавце да изложе своје рукотворине и производе на вашару. За више информација могу се обратити Месној заједници на број 0230/66-022, радним данима од 6 до 14 сати.

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ ће, у суботу, 26. августа, такође организовати прославу Дана Светог Иштвана.

water-g048421de9_1920

Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, у четвртак, 17. августа, без воде ће, од 8 до 17 сати, остати потрошачи у следећим улицама у Кикинди:

– Цара Душана – од угла Чанадске до Карађорђеве улице (уз могућност проширења на Шабачку улицу) и

– Душана Васиљева – од угла са улицом Браће Богарошки до улице Пере Сегединца.

Из ЈП „Кикинда“ моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе и захваљују на стрпљењу и разумевању.

За све додатне информације на располагању је Позивни центар: 422-760 и 062/88-44-888.

water-g5667dd93f_1280

Приликом радова на реконструкцији водоводне мреже у Хајдук Вељковој дошло је до веће хаварије, па ће потрошачи у овој улици, у делу од Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара, остати без воде данас од 11 сати.

Извођач радова не може у овом тренутку да прецизира колико дуго ће трајати санација квара.

Цистерна са водом за техничку употребу постављена је на паркингу у овој улици, саопштено је из ЈП „Кикинда“.

KUD NOVI KOZARCI

Фолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ наступиће на „Кикиндском лету“ у дворишту „Курије“ у четвртак, 17. августа, од 20 сати. У случају лошег времена концерт ће се одржати у сали Народног позоришта. Улазак је бесплатан.

Svinje

Директор Ветеринарског специјалистичког института у Шапцу Никола Милутиновић рекао је да је афричка куга свиња искључиво болест домаћих и дивљих свиња и да се она не преноси на човека, али да постоји могућност да проузрокује велике материјалне штете јер је смртност стопостотна и вирус се лако преноси.

– Грађани нема потребе да брину да ће се разболети и да ће имати неке здравствене проблеме. Ми препоручујемо да, уколико неко хоће да закоље свињу у угроженим подручјима, позове надлежну ветеринарску службу да им узме узорак и онда могу да је користе за своје потребе”, изјавио је Милутиновић за Танјуг, а преноси РТВ.

Он је рекао да се жаришта отварају, као и да је Ветеринарски специјалистички институт са три тима константно на терену.

– Имамо три тима, имамо добру сарадњу са ветеринарском службом на терену, са ветеринарском инспекцијом, јако битну са локалним самоуправама које нам дају логистичку подршку и излазимо истог дана или евентуално сутрадан да санирамо жариште на терену. Најјаче оружје у борби против заразних болести и вируса је брзина деловања – навео је Милутиновић.

На питање да објасни како свињска куга стиже из једног краја у други, Милутиновић је објаснио да људи који су стационирани уз токове река имају навику да пуштају свиње у шуму на такозвано “жирење”, што доводи до ширења куге.

– Срећом, то је у малим индивидуалним газдинствима где је ниво биосигурности на најнижем нивоу. Свиње су ту, фактички, на отвореном, та газдинства су била прва погођена. За сада велике фарме које имају високе нивое биосигурности нису погођене и ја се надам да до тога неће ни доћи – рекао је Милутиновић.

Коментаришући како власник може да се обезбеди уколико примети кугу код свиња, Милутиновић је навео да је потребно водити рачуна о томе ко улази у домаћинство, о дезинфекционим баријерама, као и да је потребно пресвлачење одеће, јер вирус може да остане на одећи и обући.

– Они прво морају да буду свесни да је то јако отпоран вирус који лако остаје на одећи, обући и возилима. У делове домаћинства где су свиње не сме свако да улази, ту могу да приступе људи који хране животиње. Потребне су дезинфекционе баријере, као и редовно пресвлачење одеће и обуће – истакао је Милутиновић.

Popisivaci

Јавни позив за пријављивање кандидата за пописиваче објављен је данас, 15. августа, у 8 сати веб-сајту Завода за статистику и на сајту пописа пољопривреде.

Грађани који су заинтресовани за рад у својству пописивача могу да се пријаве искључиво попуњавањем електронске пријаве на поменутим сајтовима, од 15. августа до 21. августа, до 20 сати.

Услови које кандидати треба да испуне су следећи:

– држављанство Републике Србије;

– пребивалиште или пријављено боравиште у Републици Србији;

– најмање 18 година старости у тренутку попуњавања пријаве;

– стечено најмање трогодишње средње образовање;

– да кандидат није осуђиван, да против њега није покренута истрага и да се против

њега не води кривични поступак.

Планирано је да у Попису пољопривреде 2023. учествује око 3.000 пописивача, 300 општинских и 16 регионалних координатора.

Пре почетка пописа биће организована петодневна обука за организаторе и непосредне извршиоце, по нивоима, ради обезбеђивања јединственог поступања у тумачењу и примени методологије, према плану и програму Републичког завода за статистику.

 

Попис пољопривреде 2023. обухватиће пољопривредна газдинства на територији Србије, без обзира на статус (породична газдинства, газдинства правних лица и предузетника).

По пописивачу је предвиђено да буде око 250 газдинстава, а подаци ће бити прикупљани методом интервјуа на терену, од 1. октобра до 15. децембра, на основу Адресара пољопривредних газдинстава.

Пописивачи ће податке уносити директно у електронски упитник на лаптопу (метод CAPI). Подразумева се познавање рада на рачунару (MS Office, интернет) и могућност приступа интернету током периода ангажовања.

Детаљна објашњења у вези са ангажовањем пописивача могу се наћи на веб-сајтовима www.stat.gov.rs и popispoljoprivrede.stat.gov.rs.

water-g048421de9_1920

Због радова на реконструкцији мреже, без воде ће у уторак, 15. августа, од 8 до 17 сати, бити потрошачи у Кикинди, у улици Бранка Радичевића, у делу од Војводе Путника до Брегалничке, саопштено је из ЈП „Кикинда“.

film

На репертоару Летњег биоскопа „Кикиндског лета“ у уторак, 15. августа, биће анимирани филм „Принцеза Лате и магични водени камен“.

У дворишту Библиотеке почетак је у 21 сат, улазак је бесплатан.

Veca 1 (2)

Наш суграђанин, Вјећеслав Берар управо је објавио своју четврту књигу прозе, „Плишани имагинаријум“, у издању новосадског „Прометеја“.

Почео је да пише после средње школе, али је годинама, каже, само писао и уништавао написано, започињао и одустајао.

– У ствари сам градио свој стил, а нисам ни био свестан тога. Припремајући се да упишем књижевност, ишао сам на часове код професора књижевности, Спасоја Граховца – прича Берар. – Он ми је задао да пишем стилске вежбе и одушевио се како сам то радио. Затим је почео да ме наговара да пишем песме, што се мени није свиђало. Прешао сам на прозу и у томе сам се пронашао. Професор Граховац ме је подстакао да пишем, свидео му се мој стил, то је било на његову иницијативу.

Иако је већ писао, али само за своје читаоце, оца и мајку, да би његова проза била доступна и широј читалачкој публици, била му је неопходна подршка још једног писца.

– Родитељи су ме подржавали, али сам још увек сумњао у то да треба да објавим књигу. Онда су они рекли: Хајде да позовемо Милутина Ж. Павлова, књижевника, татиног друга из детињства, нека он каже своје мишљење. Павлов је рекао да то треба да се објави и тако сам скупио храброст.

Берарову прву књигу прозе, „Moto Perpetuo“, објавио је „Прометеј“ 2013. године и ово дело одмах је номиновано за „Нинову“ награду за најбољу књигу године. Прича „У ритму Марангоне“ објављена је у часопису „Argus Books Online Magazine“ и у часопису „Бдење“, као и на разним књижевним сајтовима; такође је уврштена у антологију „Речи у времену“ и преведена је на италијански и енглески језик.

Следи збирка „Варијације неизрецивог“ 2014. године, у којој се Берар одмах упушта у експеримент: једну причу написао је у 11 варијација. Збирке кратке прозе „За шаку снова“ и „Плишани имагинаријум“ појављују се 2022. и 2023. године, све у издању „Прометеја“, Берарове матичне куће.

– Више ми лежи кратка форма, из техничких разлога. Имао сам жељу да пишем романе од 200-300 страна и то сам и покушао, али сам губио интересовање. Схватио сам да ми кратка форма одговара јер успевам да је завршим у даху.

У међувремену, Берар се бавио и компоновањем – објавио је два албума ауторске инструменталне музике: „Fantasma Fortissima“ (2012) и „Fantasma Fortissima II“ (2013). Љубав према музици, бар у стварању, замењује фотографијом, којом се бави последњих година.

– Све уметности су као једна, само је друкчији вид изражавања. Када пишем, у глави имам слике, сцене из којих проистиче радња. Фотографије и писање су компатибилни, имају паралеле на уметничком нивоу.  Инспиришу ме уметност и живот, подсвесно и ствари из живота – каже Берар.

Фотографије је до сада излагао на самосталној изложби у Галерији „Тера“ и на више групних поставки, од којих је последња, „Ванземљаци“, недавно била изложена у згради некадашњег „Радничког биоскопа“.

Берар живи и ствара у Кикинди која је, каже, за њега идеалан град. Одговара његовом сензибилитету, али у њој проналази и инспирацију.

– Кикинду волим више од свих осталих градова, и за мене је она извор инспирације. Тај стереотип малог града, то ме привлачи, посебно у причама које за основу имају неку мистерију. Сензибилитет људи, атмосфера, све ми је то веома занимљиво. И у филмовима се мистерије дешавају у малим градовима, све је некако допола скривено, тишина је и буквална и симболична, а испод површине је нешто друго – каже Берар.

Иако веома успешан, овај уметник није склон промоцијама.

– Нисам планирао промоцију ни најновије књиге. Нема ми то много смисла, дође 10-15 познаника, не видим неку сврху – закључује.

Овај млади писац који се пронашао у фаху прича, кратких и мало дужих, у том свету смело испреда наративе комбинујући потпуно реалистичан след догађаја са опсенама које носе његови јунаци, размаштано и живо, до те мере да је читалац, не примењујући метафору, у „опасности“ да почне да верује. Да пригрли Бераров свет имагинације и да, такође из своје свакодневице, почне да плете мрежу паралелног доживљаја стварности.

Машти Вјећеслава Берара тешко је одолети. А није ни потребно, јер je то читав један нови свет, често сасвим неопходан.