Igor Crnogorac

Стенислава 11

Суграђане који су претрпели штету од олујног невремена у Кикинди и Накову посетила је јутрос посланица у Скупштини АП Војводине Станислава Хрњак са сарадницима.

– Од када се догодила временска непогода ми смо на терену у разговору са грађанима у Кикинди и Накову, где је било штете – рекла је Станислава Хрњак. – На срећу, из осталих села немамо пријављена већа оштећења. У Кикинди су штете углавном на кровним конструкцијама, и то од падова великих стабала. Сат времена по завршетку олује почело је интензивно санирање штете. Сада смо обишли неколико локација, разговарали са грађанима и обавестили их да ће, у току дана, бити формирана комисија која ће их обићи и евидентирати штету. Природно је да се се грађани ослањају на локалну самоуправу. Без обзира на то што смо недавно платили велики харач због блокаде рачуна, Град ће обезбедити средства да помогне суграђанима. Локална самоуправа ће учинити све што буде могла и верујем да ћемо, у наредним данима, успети све да санирамо.

Милош Димић, пензионер из Кикинде, у олуји је остао без крова који је покривао већи део куће.

– Све је трајало само неколико секунди, откидао се цреп, срушио оџак, полупана нам је тераса, а лимени кров ветар је однео преко друге куће и затекао сам га на путу. Срећа је да се овај удар ту и завршио, код мене, даље у мом крају није ишао – каже Димић.

На Путу за пристаниште Зорану Константинову оркански удари ветра оставили су незамисливе последице

– Највећа штета је на воћњаку – у винограду је ветар поломио бетонске стубове, уништено је двадесетак чокота, имам седам поломљених шљива у пуном роду, старих 20 година – каже Зоран. – Кровови су доста страдали, мада сам ја црепове већ заменио. Свакако је помоћ добродошла.

Станислава Хрњак је замолила грађане да не предузимају ништа на санирању објеката пре доласка комисије и процене штете и додала да ће бити објављен број телефона на који ће они који то до сада нису учинили, моћи да пријаве штету од невремена.

– У перспективи нам је битно да интензивирамо орезивање стабала, како бисмо потпуно умањили могућност да, у оваквим ситуацијама, њиховим ломљењем и падом, грађанима буде причињена материјална штета – нагласила је  Хрњакова.

Додала је да је сада важно да заједничким снагама изађемо из ове штете која, у односу на друга места, није велика. Ипак, како је рекла, сваком грађанину његов је проблем приоритет и изаћи ћемо им у сусрет.

 

 

добровољни даваоци

Из Завода за трансфузију Војводине саопштено је да су залихе крви на критично ниском нивоу.

“Дневно је потребно да се прикупи око 250 до 300 јединица крви у Војводини, значи и толико давалаца, што током лета, када су људи на годишњим одморима, није лако”, поручили су из Завода.

Из Завода за трансфузију крви Србије такође су позвали грађане да помогну у обезбеђивању стабилнијих резерви крви за лечење свих болесних и повређених пацијената како не би дошло до одлагања оперативних програма.

Поред хуманог чина који некоме може спасити живот, из ових установа подсећају на још неке од предности добровољног давалаштва: сваки давалац се тестира на ХИВ, хепатитис Б и Ц и сифилис и раде му се лабораторијске и лекарске провере. Они који то чине први пут, сазнаће која су крвна група.

Најзаступљенија крвна група, код нас је А+ са 35 одсто, а најређа АБ-. Жена може дати крв три пута, а мушкарац четири пута годишње. Даваоци крви чине три одсто становника Србије.

Уколико сте здрави и имате од 18 до 65 година старости, дарујте крв, спасите живот! – поручују из ова два завода.

Добровољни давалац крви можете постати већ данас, у Црвеном крсту Кикинда, у Немањиној 4, у којем ће се редовна месечна акција даривања драгоцене течности организовати од 8.30 до 13 сати.

Даница_Грујичић

Лекар опште медицине убудуће ће моћи да отвори боловање пацијенту на најдуже две недеље, а не до два месеца, као што је то сада случај. Изузетак ће представљати онколошки болесници, тек оперисани пацијенти, људи са инвалидитетом и труднице.

Новину је најавила професор др Даница Грујичић, министарка здравља, која је истакла да је већ припремљен предлог измене Закона о здравственом осигурању са овом променом.

– Привреда је имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању два месеца без провере комисије. Много је чудно да је излечење највећег броја пацијената било баш 58. дана од тренутка отварања боловања, тј. баш онда када више не могу да буду на боловању без одлуке комисије. Јасно је о чему се ту ради. Надам се да ћемо успети да спречимо могуће злоупотребе. Контрола ће фактички бити на комисијама. Изузетак су онколошки пацијенти који пролазе вишемесечну терапију или пацијенти који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције. Почећемо више да контролишемо боловања – најавила је министарка, а преноси „Политика“.

Министарка је, у обраћању медијима, такође изјавила да се нада да ће измене Закона бити у процедури већ од јесењег заседања Народне скупштине.

Такође је позвала комисије Фонда за здравствено осигурање да добро гледају о каквим се дијагнозама ради јер има људи који заиста имају проблеме са кичмом, а 98 посто популације у целом свету, како је навела, некада у животу има проблем са кичмом.

Додала је да ће изменама Закона и сви грађани који имају борачке легитимације аутоматски добити здравствено осигурање, као и чланови њихових породица, уколико немају други вид осигурања.

време

Према прогнози, данас се очекује осетно свежије време, са највишом температуром око 23 степена. Још увек су могући киша и пљускови, али, како се наводи, нема опасности од невремена. Прошле ноћи на подручју Кикинде пало је 49 литара кише по квадратном метру.

Олујно невреме обарало је дрвеће и оштетило објекте. Реаговала је Ватрогасна јединица, а штета је пријављивана и Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, одакле поручују да су екипе на терену и да ће стићи до свих који су се јавили да имају оштећења изазваних невременом.

Метеоролози и за наредне дане најављују температуре сличне данашњим, а неколико степени топлије биће крајем седмице.

бацка паланка

Како портал НС Уживо незванично сазнаје, породица трагично настрадалог дечака Александра Мијаљковића је мета позива узнемиравајуће садржине.

Претпоставља се да је разлог оваквог понашања говор који је сестра настрадалог дечака одржала у петак, на протесту дела опозиције.

Том приликом, Зорана Мијаљковић је брутално извиждана само зато што је замолила све политичке чиниоце да не користе ову трагедију за решавање политичких размирица и прикупљање јефтиних политичких поена.

Очигледно је да се делу опозиције овакве речи нису свиделе и да им писмо породице Мијаљковић ремети политичке планове.

Подсећамо, део опозиције је искористио и незапамћену трагедију у Основној школи “Владислав Рибникар“ на Врачару. Недуго након трагедије, док је народ био под изразито јаким емоцијама покренуте су протестне шетње под слоганом “Србија против насиља“, које су се убрзо претвориле у протесте са политичким захтевима, док су деца из Рибникара и њихове породице пале у други план.

Нама остаје само да услишимо жељу породице Мијаљковић и да још једном захтевамо од свих политичких актера да ову трагедију не користе у политичке сврхе.

 

нсузиво.рс

Туђман плакати

Конзервативни покрет „Наши“ јуче је, на годишњицу хрватске злочиначке војне операције „Олуја“, излепио центар Београда плакатима „Фрањо Туђман ратни злочинац“.

Ова злочиначка операција започела је нападом на Книн, чиме је спроведен дуго припремани егзодус Срба из Крајине, што је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Уз прећутну сагласност међународне заједнице, са својих вековних огњишта тада је протерано више од 250 хиљада људи, 1.881 је убијен и нестао, а српске куће и цркве су попаљене.

Оно што овај злочин чини још већим, то је да се у Републици Хрватској овај дан прославља као „Дан победе“ , а Фрањо Туђман је отац нације који се слави и којем се дижу споменици.

Конзервативни покрет „Наши“ јасно и гласно поручује да је Фрањо Туђман био ратни злочинац који, нажалост, није кажњен за своја злодела, а да је операција „Олуја“ наставак хрватске геноцидне политике према српском народу која траје до данашњих дана.

(„НС уживо“)

wатер-г5667дд93ф_1280

Због реконструкције транспортног цевовода, у понедељак, 7. августа, у целом граду ће бити смањен притисак у мрежи, у периоду од 12 до 18 сати, саопштено је из ЈП „Кикинда“.

Субин 2

Радован Субин, витез кулинарства за чија гастрономска умећа мало ко није чуо, а многи су имали среће и да уживају у њима, донео је још један пехар у Кикинду. Овога пута из Гроцке, са 55. „Грочанских свечаности“ на којима је, у конкуренцији 61 такмичара, скувао најбољу рибљу чорбу и освојио чек на хиљаду евра.

– На „Златном котлићу Дунава“ учестовао сам четири пута и сваки пут сам био на победничком постољу, од тога два пута на првом месту – каже Радован. – Мило ми је што сам поново показао како се кува рибља чорба. Имао сам 30 гостију на вечери, а оним што је остало почастио сам публику. Организаторе, пријатеље, колеге, све сам их позвао да дођу на „Дане лудаје“. Мислим да сам ја неки мали амбасадор нашег града на кулинарским манифестацијама.

Небројене су манифестације на којима је Субин кувао и побеђивао. Зато ме организатори, када им досади да стално односим награде,  позивају да будем судија, смеје се Радован.

Јуче се вратио са још једног жирирања, са „Гулашијаде“ у Деспотовцу.

– Такође сам и представио мађарску кухињу, одржао сам предавање о томе како је настао гулаш и како се кува. Можда сам сентименталан  према мађарској кухињим, ја је обожавам. Када презентујем развој кухиње у свету, увек наглашавам да је мађарска специфична јер се, у само једном залогају, истовремено осећају сви укуси и то је задивљујуће. Зато се дивим Мађарима, а гулаш им је такав и зато што додају и неку сласт, кашику пекмеза од кајсија или парче чоколаде за кување, да „убију“ горчину – открива нам Субин.

Упркос томе што је упорно међу првима, неки организатори га и даље позивају као такмичара јер, чини се, не желе да остану без Радовановог специјалитета.

На позив Туристичке организације Зрењанин у уторак ће, још једном, наступити на Данима пива, тачније на Меморијалу „Ђула Фаркаш“, такмичењу у кувању рибље чорбе.

– Сигурно ћу достојно представити наш град и позвати их на „Дане лудаје“ – додаје Субин.

Најбољи кувар Кикинде и амбасадор нашег туризма врло добро зна да се најлепша дружења и договори постижу уз добро јело у припреми којег је овај витез кулинарства једноставно ненадмашан.

П1190810

Полагањем венаца данас су, на Симићевом салашу, обележене 82 године од погибије главнине Великокикиндског партизанског одреда. Венце су положили Владо Тртић, секретар Секретаријата за општу управи у заједничке послове Градске управе, у име СУБНОР-а председник Градског одбора, Саво Орељ, представници ветерана Посебних јединица полиције, потомци породице Симић и чланови Покрета социјалиста Кикинде.

Великокикиндски партизански одред формиран је 28. јула на основу прогласа Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 7. јула, о подизању устанка. Одмах по формирању извели су неколико диверзантских акција – запалили су жито на салашу Теодора Сланија и извршили диверзију на прузи Кикинда – Банатско Аранђелово. И пре формирања Одреда, његови чланови радили су у илегали, а након прогласа ЦК КПЈ, одлучили су и да се удруже и да започну организовану борбу против непријатеља.

– Дошли су на Симићев салаш, где их је примила породица Симић. Након што су Немци сазнали за њихов положај, напало их је око 350 непријатељских војника и жандармерије. Погинула је главнина одреда, 11 партизана, а истог дана, у знак одмазде стрељано је шесторо мештана – домаћина и радника на салашу. Стицајем околности, заменик команданта Одреда, Ђура Оличков, који је, пре тога, био поручник Краљеве војске, био је са осморицом војника на обуци само 200 метара од салаша. Видевши да не могу да помогну, да би узалуд погинули, они су се повукли и тако су преживели – испричао је Орељ.

У неравноправној борби на Симићевом салашу погинули су и командант Одреда, правник Угљеша Терзин (32), и политички комесар, народни херој, Радован Рада Трнић (19) звани Попа јер је, у то време, био студент теологије. Поред њих, животе су дали: ученици Сава Липованов (21), браћа Паја (23) и Ника (18) Богарошки, студент Милош Остојин (28), радници Нићифор Ница Брандић (22) и Мирко Тешић (40), земљорадници Коста Кљајин (44) и Боривој Суботички (25) и ливац Милан Сивчев (26).

И породице власника салаша и радника изгубиле су 4. августа своје најближе у немачкој акцији одмазде. Стрељани су земљорадници: Лаза Симић (25), син власника салаша, Милорад Милко Јовановић (22) и Трива Стојков (57), затим Стојанка Дорословац (30) и Бојка Дацин (33), домаћице, и Коста Васиљев (31). Немци су претрпели губитак четири војника.

Како су окупатори имали јаке и полицијске и војне снаге, пошто су се једно време примирили, преживели партизани прикључили су се Мокринском одреду који је био доста јак и коме су се придружили и Кумановачки и Драгутиновачки одред, што је чинило значајну формацију на подручју Северног Баната, нагласио је Орељ.

Обележавању погибије кикиндских партизана присуствовао је и потомак породице Симић са породицом. Лазар Страјнић (85) и његова сестра Емилија Костић, једини су потомци власника салаша, Николе Нике Симића, који је, иначе, био и председник тадашње црквене општине.

– Наш деда по мајци понудио је услуге партизанима већ 7. јула јер је његов син 22-годишњи Лаза био симпатизер Партизанског покрета. По доласку на салаш, члановима Одреда обезбеђивали су смештај и храну. На овом месту било је кукурузиште, овде су партизани живели, а салаш се налазио 300 метара даље, поред пута према Башаиду – прича Страјнић. – Мој деда, ујак Лаза и његов пријатељ, Милко Јовановић, ишли су по намирнице тог дана, нису ни били на салашу. У повратку су чули да је салаш опкољен, а Лаза свом оцу није дозволио да се врати кући. Само су се он и Јовановић вратили, Немци су их пропустили и они су тада и погинули, жртвовали су се за своје другове. Лаза је носилац Споменице 1941. године. Чланови породице Симић су, после тога, били  заробљени и затворени у Курији.

На 82. годишњицу овог догађаја, данас је први пут служен парастос погинулим борцима. Председник СУБНОР-а, Саво Орељ, каже да су се чланови Удружења на овај чин одлучили јер су међу погинулима били и салашари, а и сами чланови Одреда који су сви били крштени.

Данас смо овде да помиримо идеологије, истакао је, обраћајући се присутнима, свештеник Мирослав Бубало.

– Овде су погинули млади људи који су се супротставили тада највећој светској сили, не марећи колико ће их то коштати. Ми смо се овде окупили не само да би они били достојни вечног помена, него и да се помолимо за њихове душе јер су то све били крштени људи који су имали толико љубави да свој живот положе за своје ближње, а то је, како Христос у Јеванђељу каже, највећа љубав. Нека остану достојни помена, не гледајући на идеолошке разлике, него људски и молитвено, са благодарношћи и са љубављу да се сећамо ових хероја и да, овакав пример храбрости, пожртвовања и љубави, сачувамо за будуће генерације. А сва прегрешења које су имали као људи, нека им Господ  опрости и нека их уврсти у рајско насеље које су, по жртви, заслужили – рекао је Бубало.

У програму обележавања погибије кикиндских партизана и њихових домаћина учествовали су и чланови кикиндког Одреда извиђача „Прока С. Плави“ и песник Ђуро Буцало.

Споменик палим борцима из Велике Кикинде подигнут је 1964. године и дело је Рудолфа Матутиновића, вајара из Хрватске. Овде је била прва заједничка гробница, а затим су земни остаци премештени у колективну гробницу на Мокринском гробљу.

Великокикиндски партизански одред био је међу првима формираним на овом простору. Према неким подацима, у току Другог светског рата, животе за слободу дало је око 450 Кикинђана и становника околних места.