najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Predstava „Gledaj babu, ženi unuka“ na repertoaru je Kikindskog leta u subotu, 12. avgusta, u dvorištu Kurije. Komedija je rađena u produkciji Ustanove kulture „Božidarac“ iz Beograda, a igraju Tamara Belošević i Milan Pajić. Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
U slučaju lošeg vremena, predstava će biti odigrana u Narodnom pozorištu.
Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je da je prioritet da što pre počne isplata državne pomoći za vlasnike oko 11 hiljada stambenih objekata koji su porušeni ili oštećeni u nedavnim olujama.
Blagojević je za Tanjug rekao da je, u tu svrhu, obezbeđena 1,1 milijarda dinara. On je naglasio da su korisnici državne pomoći vlasnici oštećenih stambenih objekata koji su ih koristili za svakodnevni život.
– Sreća je da porušenih objekata ima manje od 10. Prioritet je da se što je moguće pre počne sa isplatom državne pomoći svim onim vlasnicima čiji su stambeni objekti oštećeni u nedavnoj elementarnoj nepogodi – rekao je Blagojević.
Kako je rekao, procena štete se radi po kategorijama od prve do šeste, gde su u prvoj kategoriji objekti sa najmanjim oštećenjima, dok su u kategoriji šest oni koji su srušeni ili je šteta na njima tolika da nisu bezbedni za upotrebu.
– Procenu i kategorizaciju štete na svim objektima na kojima je šteta učinjena rade lokalne samouprave, koje primaju i obrađuju zahteve za državnu pomoć od građana i izrađuju zapisnike koji se šalju ministarstvu na verifikaciju.. Republika potom isplaćuje novac direktno na račune korisnika – objasnio je Blagojević.
Na pitanje o oštećenjima koja su nastale na školama, ministar je odgovorio da se radi na tome da se sve takve škole dovedu u stanje u kojem će biti moguće da deca 1. septembra krenu na nastavu.
– I Pokrajina je opredelila značajna sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama koje mogu da finansiraju obnove škola – naveo je Blagojević.
Dodao je da ima i drugih objekata javne namene koji su oštećeni i da će i oni biti predmet obnove, onoga trenutka kada se utvrdi koliko je takvih objekata i kada bude napravljena procena štete na njima, zaključio je ministar.
Javni poziv za prijavljivanje kandidata za popisivače poloprivrednih gazdinastava, koji počinje 1. oktobra, biće objavljen 15. avgusta u osam sati, navedeno je na sajtu Popis poljoprivrede 2023.
Svi zainteresovani za pomenuti konkurs detalje o tome moći će da vide na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku (www.stat.gov.rs) i sajtu Popisa poljoprivrede 2023 (popispoljoprivrede.stat.gov.rs), kao i u sredstvima javnog informisanja.
Planirano je da u Popisu poljoprivrede 2023. učestvuje oko 3.000 popisivača, 300 opštinskih i 16 regionalnih koordinatora.
Pre početka popisa biće organizovana petodnevna obuka za organizatore i neposredne izvršioce, po nivoima, radi obezbeđivanja jedinstvenog postupanja u tumačenju i primeni metodologije, prema planu i programu Republičkog zavoda za statistiku.
Popis poljoprivrede 2023. obuhvatiće poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije, bez obzira na status (porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i preduzetnika).
Podaci će biti prikupljani metodom intervjua na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava.
Popisivači će podatke unositi direktno u elektronski upitnik na laptopu (metod CAPI).
Gazdinstva privrednih društava, zemljoradničkih zadruga i drugih oblika organizovanja sa statusom pravnog lica popisaće se samostalno, unosom podataka u veb-upitnik (metod CAWI), prenosi RTV.
Rekonstrukcija Spomen-kosturnice poginulima u Drugom svetskom ratu koja se nalazi na Mokrinskom groblju, nastavljena je postavljanjem ploča sa imenima žrtava i oblaganjem spomenika mermerom. Popravka je započeta prošle godine i obavlja se pod nadzorom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice koji i finansira radove.
– Postavljene su četiri bronzane ploče – tri sa imenima 51 žrtve iz Kikinde i okoline i jedna sa imenima 18 vojnika Crvene armije koji su 1961. godine ekshumirani i prebačeni u zajedničku grobnicu “Bagljaš” u Zrenjaninu. Takođe, porodice žrtava Narodnooslobodilačkog rata sa ovog područja su svoje najmilije sahranili na druge, njima željene lokacije – rekao je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a odakle je i potekla inicijativa za radove.
Radove su nadgledale Natalija Klišćenkova, prvi sekretar Ruskog ambasadora i Maja Rakočević iz subotičkog zavoda. Postavljanju bronzanih ploča prisustvovao je i sugrađanin Milinko Arsenov koji je bio ukazao na pogrešno ispisana imena, što je ispravljeno na novopostavljenim pločama.
Savo Orelj je dodao da se očekuje da će spomen-kosturnica, u prvoj polovini naredne godine, dobiti osvetljenje i novi prilaz, čime će njena rekonstrukcija biti završena.
Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ nastupiće na Kikindskom letu u četvrtak, 10. avgusta. U dvorištu Kurije koncert će početi u 20 sati. U slučaju lošeg vremena, održaće se u Narodnom pozorištu. Ulazak je besplatan.
Umetnici iz Nemačke, Dragana Damjanović Šahner i Tobi Grej sinoć su na Trgu izveli neobični slikarski performans – stvarali su delo velikog formata vezanih očiju, uz muziku. Prvi nastup u Srbiji imali su u Novom Bečeju. U naš grad stigli su na poziv iz Kulturnog centra.
I Šahner i Grej su slikari, žive u Štuttgardu, odnosno Berlinu, i ovo je, kažu, novi vid njihove saradnje.
– Naš novi zajednički put započeli smo pre mesec dana na festivalu u mestu u kojem živim. Naišli smo na oduševljenje publike i rešili da nastavimo zajedno da stvaramo na ovaj način. U Nemačkoj smo slikali uz muzičare. Ovde, u Srbiji, prvi put emitujemo muziku koju smo sami odabrali i koju oboje volimo – priča Dragana koja za sebe kaže da je rođena Vojvođanka.
Za Tobija Greja iskustvo slikanja vezanih očiju ne razlikuje se mnogo od uobičajenog postupka.
– Svakako, tokom procesa, pokušavam da “napustim” čulo vida. U poređenju sa onima kojima je ono najvažnije, mi slikamo automatski po osećaju, prepuštamo se drugim čulima: dodira, sluha, mirisa – kaže Tobi.
U Srbiji je prvi put i ističe da su mu iskustva veoma lepa.
– Osećam se dobrodošlim. Ljudi su dobri, gostoprimljivi, žele da pomognu, toplog su srca i inteligentni.
Sudeći po broju publike, ovaj slikarski performans Kikinđanima je bio veoma zanimljiv. Slikari kažu da će svoje delo, nastalo inspirisano atmosferom i mirisima našeg grada, ostaviti na poklon Kikindi.
Nova bolnica na Mišeluku dobija, iz nedelje u nedelju, nove namene i funkcije i time se značajno unapređuje rad Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i stvaraju uslovi za kvalitetnije lečenje pacijenata objavio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine na svom Instagram profilu.
– Nakon što su vredni članovi uprave UKC Vojvodine i moji saradnici iz Pokrajinske vlade Vojvodine prošlog meseca pripremili sve procedure i otvorili odeljenje za dijalizu, od 10. avgusta počinje sa radom i Palijativno odeljenje sa 50 kreveta i Odeljenje za mentalno zdravlje u zajednici. Prostori namenjeni za ove delatnosti opremljeni su po najvišim standardima, a zdravstvenu uslugu pružaće najstručniji zaposleni UKC Vojvodine. Nadam se i verujem da će pacijenti i članovi njihovih porodica kao i zaposleni biti zadovoljni – naglasio je Mirović.
Takođe je najavio pripreme za početak rada Odeljenja hospisa, čime će, kako je rekao, najtežim pacijentima i njihovim porodicama biti omogućen najhumaniji način lečenja i zbrinjavanja, prvi put u Vojvodini na jednom mestu i u najsavremenijim uslovima.
„Stres i stresogeni faktori modernog doba kao uzročnici i simptomi bolesti“ naziv je predavanja doktora Gorana Abrahama koje će održati u sredu 9. avgusta u dvorištu Kurije.
Doktor Abraham predsednik je Udruženja „Zdravlje na dlanu“ koje kontinuirano sprovodi aktivnosti u promociji zdravog načina života. Predavanje je program „Kikindskog leta“, početak je u 19 sati i ulazak je besplatan.
U slučaju lošeg vremena, predavanje će biti održano u svečanoj sali narodnog muzeja.
Po programu “Kikindskog leta” u subotu, 12. avgusta, na otvorenim bazenima SC „Jezero“ održaće se muzički program „Povratak u 90-e“. Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
Rodna ravnopravnost i sprečavanje diskriminacije strateška su opredeljenja Grada. U toku je izrada Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost i građani imaju priliku da daju svoj doprinos, ukazivanjem na probleme i davanjem sugestija, rekla je Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Sastavili smo upitnik o ovoj tematici i pozivamo sve naše sugrađane i sugrađanke da doprinesu izradi ovog veoma važnog dokumenta za naš Grad. Upitnik je potpuno anoniman i veoma je važno da odgovaraju što iskrenije i potpunije, kako bismo dobili što realniju sliku njihovih potreba i problema i kako bismo mere koje budemo donosili što adekvatnije prilagodili njihovim potrebama. Prioritet će imati edukacija žena radi njihovog ekonomskog osnaživanja, posebno u ruralnim sredinama, poboljšanje kvaliteta usluga u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, kulturi, sportu, zatim bezbednost žena i briga i podrška porodici – istakla je Gombarova.
Upitnik se može popuniti elektronskim putem, na sajtu Grada, a u štampanom obliku dostupan je na šalteru Uslužnog centra i u seoskim mesnim zajednicama.
