Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Izložba japanske umetnosti u galeriji Škole „Vuk Karadžić“

Igor Crnogorac October 30, 2023

U okviru kulturnih aktivnosti obeležavanja Dana škole, u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ organizuju izložbu inspirisanu umetnošću Japana. Radovi i umetničke rukotvorine rađene su u tehnikama „sumi-e“, „origami“, „ikebana“, „ukijo“ i inspirisane popularnim „mangama“. Delo su zaposlenih i đaka ove škole, i sugrađana i biće izloženi na Dan kulture Japana sa idejom da se ljubitelji umetnosti i učenici zainteresuju za kulture drugih naroda.

Izložba pod nazivom „Svetlost dana“ biće otvorena u petak, 3. novembra u 19 sati, u školskoj galeriji „Ars longa vita brevis“ u zgradi Škole.

Vučić: Studentima i penzionerima popust za vozne i avio-karte, oko 1. decembra 10.000 dinara korisnicima socijalne pomoći

Igor Crnogorac October 29, 2023

Predsednik Srbije je najavio da će penzioneri, korisnici kartica, imati popust od 30 odsto za vozne i 15 odsto za avio-karte.

Rekao je da će studentske kartice početi da se izdaju od 1. decembra, i da će za njih važiti 20 popust za vozne i 10 odsto za avio-karte “Er Srbije”.

Takođe, rekao je da će, od 1. decembra, korisnicima socijalne pomoći biti isplaćeno 10.000 dinara, kao i 10.000 licima za pružanje nege, slepim, dementnim i starijim osobama sa neizlečivim bolestima.

Dodao je da u Srbiji ima 170.000 korisnika socijalne pomoći i 51.000 onih koji dobijaju novac za tuđu negu i pomoć.

„Svi će dobiti po 10.000 dinara. U narednom periodu biće ovih jednokratnih davanja”, najavio je predsednik.

Naveo je da ovo nije prvi put i da će penzioneri dobiti po 20.000 dinara.

(RTS)

Ministarka zdravlja: sela i manja mesta dobiće pokretne ambulante

Igor Crnogorac October 29, 2023

Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da će sela i manja mesta u Srbiji dobiti pokretne ambulante u kojima će raditi lekari opšte medicine koji će biti edukovani da obavljaju preglede na ultrazvučnom aparatu, rendgenu i EKG uređaju i pacijenti će tako moći da reše oko 85 odsto zdravstvenih problema zbog kojih odlaze kod doktora.

Ona je navela da će te ambulante imati i malu laboratoriju i set za reanimaciju, a lekari opšte medicine će moći da intubiraju pacijenta.

– Lekari u narednom periodu moraju da prođu obuke. Mala laboratorija je bitna, jer danas iz kapi krvi može da se uradi 20 analiza, a pitanje je kada će moći svi parametri. Ako dobiju i automobil, mogu da organizuju i skrininge tako što će se pacijenti voziti na pregled. Bitno je da imaju i telefone, da pacijenti uvek mogu da ih pozovu – kazala je ministarka za Politiku.

Ona je navela da će u tim ambulantama biti i mesta za stomatologe, dodajući da se uvidelo da je ogromna greška napravljena kada je stomatologija izbačena iz domova zdravlja.

Grujičić je naglasila da, kada je reč o apotekama, ona ne smatra da država ne treba da ima svoje apoteke.

– Moramo da zadržimo barem Apoteke Beograd, pa da vidimo da od njih napravimo Apoteke Srbije jer ćemo, u protivnom, doći u situaciju da će privatnici da nas ucenjuju, a to moramo da izbegnemo. Država uvek mora da ima alternativu. Ako su privatnici bolji i povoljniji, ja nemam nikakav problem sa tim, ali je sada situacija takva da postoji vrlo nelojalna konkurtencija u toj oblasti – rekla je.

Ministarka je navela i da bi u drugoj polovini sledeće godine trebalo da krene realizacija projekta koji je odobrila Svetska banka, a to je da, pored ambulanti, budu stanovi za zdravstvene radnike.

– Prilikom obilaska sela u opštini Smederevska Palanka videla sam da postoje dobre ambulante koje su napuštene i koje treba samo obnoviti, a odmah uz njih su lepe kućice u kojima su nekada stanovali zdravstveni radnici. Ako sve bude u redu 2029. bi ovo bilo realizovano. Najmanji problem je napraviti montažne objekte, mnogo je važnije obučiti ljude da rade sa raznim aparatima – kazala je Grujičićeva.

Ona je dodala i da su ranije obuke za rad na aparatima trajale mnogo duže, a da je sada to znatno kraće jer su aparati savremeniji.

Ministarka je najavila i da će, od marta naredne godine, biti revidirane i sve liste čekanja i da će pacijenti lakše zakazivati preglede.

– Na svakih 15 minuta može da se uradi jedno snimanje na skeneru – objasnila je. – Dakl,e 48 pacijenata može dnevno da bude snimljeno. Na magnetnoj rezonanci za 12 sati može da se uradi 24 pregleda. Bolja organizacija rada i novi uređaji smanjiće liste čekanja – reklaa je ministarka Grujičić, a prenosi „Politika“.

Radovanu Vlahoviću uručena nagrada Beogradskog sajma za „Izabrana zenitistička dela”

Igor Crnogorac October 29, 2023

„Izabrana zenitistička dela” u izdanju Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” ponela su Specijalno priznanje na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Nagradu je, od predsednice žirija, akademika Zlate Bojović, primio Radovan Vlahović, direktor i urednik Banatskog kulturnog centra, inicijator ovog poduhvata. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Zlata Bojović, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.

– Nepravda učinjena našem najpoznatijem u Evropi umetničkom pokretu, kako pre drugog rata, tako i posle, probudile su u meni ideju da nastavim da sledim konstruktivističku tradiciju u ‘Novom zenitu’, kroz izdavaštvo, a i moje lično stvaralaštvo, kroz pisanje kao večnu žudnju za radošću beskonačnog. Želja da iznova rehabilitujem knjige Ljubomira Micića, Branka Ve Poljanskog, Ivana Gola, Boška Tokina, Marjana Mikca i ostalih zenitista – bio je san koji je čekao punih 40 godina na svoje ostvarenje. Zahvaljujući brojnim saradnicima na ovom kapitalnom projektu ‘Izabrana zenitistička dela’ su videla svetlo dana, a nagrada Beogradskog sajma samo je potvrdila da je za taj novozenitistički san vredelo živeti i raditi i da je sve to itekako imalo smisla, kako za Zenit kao umetnički pokret, takođe i za uzdizanje reputacije srpske kulture i književnosti u Evropi i u svetu – izjavio je Vlahović.

„Izabrana zenitistička dela” sadrže sledeće knjige zenitističkih autora: Ljubomir Micić: „Antievropa“, „Spas duše“, „Ritmi mojih slutnja“, „Istočni greh“, „Aeroplan bez motora“; Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: „Manifest zenitizma“, Branko Ve Poljanski: „77 samoubica“, Marijan Mikac: „Efekt na defektu“.

Ovaj kapitalni projekat objavljen je uz podršku Pokrajinske vlade.

Prvi sajam roditeljstva – za zdrav razvoj i srećno detinjstvo

Igor Crnogorac October 28, 2023

Kikinda je jedan od gradova koji sprovodi projekat UNICEF-a i Vlade Srbije, „Razigrano roditeljstvo“. U okviru projekta, danas je prvi put organizovan Sajam roditeljstva na trgu ispred Kulturnog centra. Svoje usluge i kapacitete predstavile su ustanove relevantne za stvaranje i osnaživanje zdravih porodica, odnosno podsticajnog okruženja za decu od najranijeg uzrasta.

– Naš cilj je da što više roditelja povežemo sa našim zdravstvenim sistemom, da radimo na promociji i prevenciji kroz zdravo roditeljstvo. Važno je da roditelje, od perioda začeća, povežemo sa uslugama naše ustanove. U Školi za trudnice mogu da steknu potrebna znanja, od psihofizičke pripreme, preko tema o trudnoći, porođaju, dojenju i prvim danima u kući sa bebom. Zajedno sa lokalnom samoupravom i ostalim institucijama i ustanovama jačamo resurse za savesno roditeljstvo – rekla je Olivera Vučković Popov, koordinatorka Škole za trudnice Doma zdravlja.

Svoje štandove imali su i Centar za socijalni rad, Predškolska ustanova i Centar za pružanje usluga socijalne zaštite.

– Mi smo ovde da pokažemo roditeljima kako na najranijem uzrastu stimulisati dete da se što bolje razvije. Imamo poligon za bebe na kojem pokazujemo kako, do uzrasta od godinu dana, treba postupati sa detetom – kako ga pravilno držati i usmeriti da se što bolje razvija. Napravili smo i poligon sa razvojnom mapom do uzrasta od 24 meseca na kojem može da se vidi šta dete treba da radi u kom uzrastu. Kada vide da dete ume ili ne ume da uradi oređenu radnju, roditelji mogu da saznaju šta dalje treba da rade. Naša je uloga da pokažemo roditeljima kako na najbolji način da stimulišu svoje dete kako bi se ono što bolje razvijalo – objasnila je Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

U radionicama Predškolske ustanove mališani su crtali i slikali, a na bini se odvijao muzički program.

Događaju na trgu prethodila je tribina u Kulturnom centru sa temom “Srećno roditeljstvo”. Prisustvovale su joj, u ime lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Projekat „Razigrano roditeljstvo“ usmeren je ka tome da osvestimo značaj pravilnog i zdravog rasta i odgoja deteta od najranijeg perioda, što će značiti ne samo detetu nego i roditeljima i svima nama ako želimo da idemo ka tome da stvaramo zdravo, civilizovano društvo. Želimo da pružimo podršku roditeljima i starateljima da steknu ili unaprede roditeljske veštine, da iskreiraju zdrav, podsticajni i negujući ambijent za svoje dete. Cilj je da promovišemo značaj bliskosti, što je osnov za otvorenu komunikaciju i zdrave porodične odnose, što znači odrastanje u zdravom ambijentu. Mi smo izabrali da projekat realizujemo organizovanjem tribine i Sajma roditeljstva i nadam se da će ovi programi zaživeti – rekla je zamenica gradonačelnika.

Dijana Jakšić Kiurski je istakla da zainteresovani roditelji mogu da dobiju informacije o tome koja prava i usluge mogu da ostvare na nivou lokalne samouprave u trima prioritetnim oblastima: zdravstvu, socijalnoj zaštiti i u obrazovanju.

Sajam roditeljstva obišli su i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Nikola Tarbuk, koji su danas, u Gradskoj kući, potpisali ugovor o donaciji UNICEF-a, odnosno „Lego fondacije“. Ovim činom su deci na teritoriji Kikinde obezbeđene edukativne igračke i informatička oprema u vrednosti od 300 hiljada dinara.

Potpisan ugovor o donaciji – u grad stižu igračke i informatička oprema vredne 300 hiljada dinara

Igor Crnogorac October 28, 2023

Ugovor o donaciji između Grada Kikinde i Stalne konferencije gradova i opština potpisali su danas u Gradskoj kući Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije i gradonačelnik Nikola Lukač. Donacija u igračkama samo je deo projekta „Razigrano roditeljstvo“ čiji je nosilac UNICEF sa Stalnom konferencijom, uz podršku Vlade Srbije i „Lego fondacije“ koja finansira projekat.

– Pored donacije koju smo doneli i potpisivanja ugovora, ovde smo i da bismo učestvovali na prvom Sajmu roditeljstva, da razgovaramo sa roditeljima i sa stručnjacima. Već dve godine sarađujemo sa 34 grada i opštine na unapređenju lokalne samouprave u oblasti podrške roditeljstvu i ranom razvoju dece, i već vidimo pozitivne promene. Naš fokus je na integrisanju, saradnji različitih institucija koje se bave pitanjem ranog razvoja dece i roditeljstva u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, i lokalne samouprave, kao i na njihovoj saradnji sa udruženjima građana, posebno sa udruženjima roditelja. Ideja je da se, pošto se utvrdi postojeće stanje, definišu mere koje mogu da unaprede podršku Grada ranom razvoju i roditeljstvu i da se utvrdi dugoročna politika u ovoj oblasti. Trenutno nam je fokus na definisanju mera koje će biti sprovedene u lokalnim samouptravama, a sledeće godine njihovo sprovođenje i obuka ljudi iz različitih sektora o specifičnim pitanjima ranog razvoja dece i roditeljstva – rekao je Nikola Tarabuk.

On je dodao da su sve opštine i gradovi koje su deo projekta dobile donacije UNICEF-a u igračkama za decu i u opremi za predškolsku ustanovu, i da se očekuje donacija u informatičkoj opremi, takođe kao podrška deci u njihovom ranom razvoju.

Gradonačelnik Lukač zahvalio je na donaciji i istakao da Grad već sprovodi niz mera kao podršku roditeljima i deci.

– Naš grad je zasluženo izabran da učestvuje u ovom projektu jer je siguran i bezbedan za odrastanje – rekao je Lukač. – Sprovodimo čitav niz mera kako bismo roditeljima obezbedili što bolje uslove za njihovu decu. Naša strategija i politika su da, uz podršku Pokrajine i Vlade, ostvarimo još bolje uslove za razvoj dece. Fokus nam je na porodici, na roditeljima, i izuzuzetno mi je drago što, u saradnji sa Stalnom konferencijom, Vladom i UNICEF-om danas organizujemo prvi Sajam roditeljstva.

Potpisivanju su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar. Prema ugovoru o donaciji u Kikindu će stići igračke i informatička oprema u ukupnoj vrednosti od 300 hiljada dinara.

Svečani prijem na master studije za 42 vaspitača

Igor Crnogorac October 28, 2023

Tridesetšestogodišnja Marija Maleš ispunila je sebi želju – diplomirala je u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je postigla izvanredan uspeh u toku studiranja, zauzela je jedno od dva mesta na budžetu za master studije. Da ne treba odustati od obrazovanja Marija je pravi primer svojim kolegama, ali, pre svega, svojoj deci.

– Želim da proširim svoja znanja i da steknem dobru edukaciju za rad sa decom. Veoma dugo se bavim folklorom, volim sve što se odnosi na tradiciju i smatram da treba to da prenosimo na mlađe generacije. Imam ćerku od 19 godina koja je, takođe, student, i sina od 15 godina. Mi se svi školujemo – kaže Marija.

Za Mariju i jođ 41 njenog kolegu koji su upisali master studije danas je u VŠSSOV održan svečani prijem.

– To su zaista dobri studenti, njihov prosek je preko devet – kaže direktorica Škole, dr Angela Mesaroš Živkov. – Danas imaju uvodna predavanja i za njih počinje školska godina. Naši diplomci mogu da se zaposle i bez mastera, to je njihovo lično i profesionalno usavršavanje. Studije traju dve godine i stiču zvanje strukovni master vaspitač.

U programu su nastupili mališani iz vrtića „Poletarac“ i „Plavi čuperak“, i studenti.

Ove školske godine na osnovne studije upisano je 70 studenata – 59 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i 11 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je VŠSSOV u Kikindi veoma dobro etablirana u visokom obrazovanju i jedina ima akreditovani smer za tradicionalne igre, studenti dolaze iz cele zemlje, ali i iz Crne Gore i Republike Srpske.

Otvorena izložba velikih formata vedrih apstrakcija Danice Dane Petkov iz Temišvara

Igor Crnogorac October 27, 2023

„Apstraktne vibracije“, 11 slika velikog formata Danice Dane Petkov, rumunske i srpske umetnice iz Temišvara, od danas su izložene u Salonu Muzeja „Tera“.

Na svečanosti otvaranja govorio je Miodrag Mića Jakšić, pisac, režiser, organizator umetničkih kolonija i osnivač umetničke grupe „Arte“. On je podsetio da je Dana Petkov i pedagog, profesor likovne umetnosti na Internacionalnoj školi i u srpskoj gimnaziji u Temišvaru.

– Dana Petkov je uspela da izgradi osobeni izraz, ne samo kroz apstrakcciju koju nam predstavlja poslednjih godina, već kroz njen odnos prema umetnosti, a to je jedna vrsta blagosti i ljubavi – istakao je Jakšić. – Stvarajući svoju čarobnu paletu boja, iznegovala je poseban stil. Ona je i izvanredan realista, ali i sjajan ikonopisac, oslikavala je i konzervirala u mnogim crkvama. Mislim da zaslužuje da joj i Srbija i zemlje u regionu priređuju ovakve izložbe.

Danica Petkov prvi put izlaže u Kikindi. Izlagala je širom sveta, a u Srbiji, pre našeg grada, njeni radovi bili su postavljeni u Beogradu. Kaže da joj je posebno zadovoljstvo da izlaže u prostoru u kojem su radovi svetski poznatih umetnika.

– Izložbu smo ostvarili zahvaljujući Kaba Gaboru, bivšem gradonačelniku Žombolja, koji je danas gost, i njegovim vezama sa Kikindom – rekla je umetnica. – Za mene je ova izložba veoma važna. Posvećujem je svojoj mami koja je nedavno preminula u stotoj godini. Ona je bila moja prva učiteljica crtanja i naučila me je da nacrtam prvu ružu i prvu lutku. Volim rozu i ljubičastu boju, dosta ih koristim jer mislim da predstavljaju moju dušu.

U ime lokalne samouprave otvaranju je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Slike su impresivne i sigurna sam da će posetioci uživati u izložbi – rekla je Mickovska. – Ponosimo se Centrom „Tera“, veoma su proaktivni kada je u pitanju saradnja sa umetnicima i ustanovama iz drugh zemalja. Lično bih volela da se ovaj prostori i njegovi sadržaji više približe običnom čoveku. Mi, Kikinđani, treba da, u većoj meri postanemo deo ove zajednice i da shvatimo šta naš grad pruža.

Vredan umetnički događaj upriličen je u saradnji sa Gradom i Savezom Srba u Rumuniji. Predsednik Saveza i srpski poslanik u rumunskom parlamentu, Bogdan Krstić, takođe je bio među zvanicama.

– Kultura nas najviše povezuje. Imamo izuzetno dobru saradnju i razmenu sa maticom. Ceo Banat je prostor u kojem sarađujemo i bolje se upoznajemo. Očekujemo učešće Kikinđana i na Danima srpske kultre u Temišvaru u novembru – rekao je Krstić.

Izložba Danice Petkov biće posetiocima dostupna do kraja godine. Naredne, 2024. u „Teri“ će zaživeti drukčiji koncept izlaganja, najavio je direktor, Aleksandar Lipovan.

– Sledeća izložbena godina biće bogata, sa manje izložbi, ali bogatijim programom. U toku je javni konkurs koji traje do 9. novembra. Zatim ćemo odabrati deset autorskih izložbi, jedno gostovanje i dve izložbe iz naše kolekcije. Novina će biti u tome da će većina izložbi imati adekvatan prateći program – promocije knjiga, panel diskusije, muzički program ili druge sadržaje namenjene kultivaciji ukusa publike. Izlobe će trajati 5-6 nedelja tokom kojih ćemo organizovati vođenja i različite programe – istakao je Lipovan.

Stalnu postavku Muzeja i izložbe u Salonu Kikinđani i gosti mogu da razgledaju od utorka do subote, od 10 do 16 sati. Cena ulaznice za Muzej je 200, a za Muzej i Salon – 300 dinara.

Sanirane udarne rupe na 15 hiljada kvadrata – asfaltiranje ulica u pet sela

Igor Crnogorac October 27, 2023

U okviru redovnog godišnjeg održavanja puteva, rehabilitacije trotoara i parking mesta u svim naseljenim mestima i u gradu, do sada je završeno 90 odsto planiranih radova. Sanirano je 14 hiljada od planiranih 15 hiljada kvadratnih metara oštećenja asfaltnih kolovoza na gradskim ulicama i na putevima koji pripadaju gradu, i rehabilituju se kolovozi u selima, kaže Đorđe Klenanc, građevinski inženjer iz JP „Kikinda“, koje je upravljač puteva na teritoriji grada.

– U toku su završni radovi u Kikindi, sanacija većih oštećenja na kolovozu, posebno u drugom i trećem rejonu. Radove smo započeli 1. maja i biće završeni do 1. decembra. Do kraja narednog meseca završićemo asfaltiranje kod groblja i ispred ambulante u Ruskom Selu, 400 metara u ulici Saše Grujića u Bašaidu i staze u Malom bedemu, i preostaje nam još asfaltiranje ispred Mesne zajednice u Banatskoj Topoli – kaže Klenanc.

Do sada je, u Banatskom Velikom Selu, u dužini od 500 metara, saniran kolovoz u ulici Pane Đukića; 560 metara urađeno je u Sime Šolaje u Nakovu, u ulici Milivoja Omorca u Iđošu asfaltirano je 550 metara, a pola kilometra novog asfalta dobile su ulice Zlatna greda i Dimitrija Tucovića u Mokrinu. U Ruskom Selu asfaltirano je 900 metara u Njegoševoj ulici, dok je u Kikindi obnovljen kolovoz u ulici Uroša Predića.

– Takođe je rehabilitovano ukupno 76 parking-mesta u Mikronaselju, ukupne površine 950 kvadratnih metara, rekonstruisana je kanalska mreža u ulici Žarka Zrenjanina u dužini od 150 metara, kao i 70 metara uličnog kanala u Sutjeskoj – navodi Đorđe Klenanc.

Lokalna samouprava je, za ove poslove, izdvojila 73 miliona dinara. Izvođač radova je zrenjaninsko preduzeće „Ekogradnja“.

Pravoslavni vernici danas slave Svetu Petku

Igor Crnogorac October 27, 2023

Sveta Petka, Prepodobna mati Paraskeva, bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka. Dan njenog pomena, Petkovdan, šesta je slava po broju svečara u Srbiji i obeležava se 27. oktobra.

Rodila se u Trakiji polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, bila je veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva. Zatim se zaputila u Jordansku pustinju u kojoj je živela strogim asketskim životom.

U poznoj starosti sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Njene mošti nalaze se u gradu Jaši u Rumuniji, osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu.

Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora koji su posvećeni Svetoj Petki. Jedan od njih je izvor Svete Petke u Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju. Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena – Sveta mučenica Paraskeva Rimska. Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.

Kult Svete Petke izuzetno je razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.

U narodu se veruje da na današnji dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili da rade bilo koji kućni posao, kako ne bi na sebe navukle gnev svetiteljke.

U nekim krajevima običaj je da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, kako bi u toku noći mogle da vide svoju sudbinu, odnosno budućeg muža.

Još neki običaji su da mlade devojke treba da beru sveće i njime ukrase svoj dom, kako bi u njemu cele godine vladali sloga i mir. Devojčice treba da obuku nove haljinice da bi ih pratila sreća u narednoj godini.

Veruje se i da ko jednom pozove Svetu Petku u zaštitu, da će se ona opet javiti u njegovom domu, čak i nepozvana, i to uglavnom pred velike nedaće. Najčešće se vernicima javlja kroz snove.