Igor Crnogorac

1

Испливале су фотографије нелегалне зграде коју је Обрадовић градио мимо закона

Лажни борац против урбанистичког хаоса, човек који се без трунке блама китио перјем актуелне власти и председника Србије Александра Вучића, тајкунски кандидат за градоначелника Београда Владимир Обрадовић ухваћен је у мега скандалу – нелегално је сазидао зграду у Учитељској улици у Београду.

Након што су обелодањени шокантни подаци који су продрмали политичку сцену у Србији о томе да је Обрадовић уместо 470 сазидао 610 квадрата у ширем центру престонице, испливале су фотографије нелегалне зграде коју је Обрадовић градио мимо закона.

На основу документације до које је дошао Информер, Обрадовић је имао обавезу да изгради и две гараже и два паркинг места, али је уместо тога он градио локале, што се може видети и на фотографијама.Сада када је ухваћен у овом незапамћеном скандалу, а имајући у виду да се јавно залагао за рушење нелегално изграђених, питање које се само намеће је и да ли ће срушити ову у зграду ако неким чудом буде у прилици да води престоницу.

(Извор: 24/sedam)

drop-of-water-g3d12ff612_1920

Због редовних радова на водоводној мрежи, замени вентила и водомера на адреси Немањина број 3 у Кикинди, за сутра, (петак, 15. децембар) најављено је  искључење воде станарима у Немањиној улици, у делу од Ђоке Радака до Димитрија Туцовића, од 8 до 12 сати.

Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе, а за све додатне информације могу се обратити Позивном центру на бројеве: 422-760 и 062/8844888, наводи се у саопштењу из ЈП „Кикинда“.

464563_vladimir-lucic-2_f

Генерални директор „Телекома Србија“ најавио је да ће ова компанија, у последњој недељи децембра, исплатити дивиденду акционарима у укупном износу од 6,7 милијарди динара.

“Морам да кажем са задовољством да смо ми компанија која сваке године исплаћује дивиденде и да смо акционарима до сада исплатили преко милијарду евра дивиденде”, рекао је Лучић за Тањуг.

Додао је да компанија има око четири милиона малих акционара и да ће их „Телеком“, исплатом дивиденде, и ове године обрадовати, као и државу.

(Извор: 24/sedam)

1

Обрадовић, који је изборну кампању започео најавом да ће се обрачунати са урбанистичком мафијом и нелегалним инвеститорима у престоници и сам је градио мимо закона

Владимир Обрадовић, кандидат тајкунске коалиције Драгана Ђиласа за градоначелника Београда умешан је у милионски криминал пошто је на Звездари бесправно изградио читаву зграду.

Обрадовић, који је изборну кампању започео најавом да ће се обрачунати са урбанистичком мафијом и нелегалним инвеститорима у престоници и сам је градио мимо закона.

Како показују папири до којих је дошао Информер, Обрадовић је 2006. године добио дозволу да у Учитељској улици сагради стамбену зграду са четири стана укупне површине 470 квадрата, али је, са још троје суинвеститора од којих је један његов отац, одлучио да гради како се њему прохте – другим речима, зарад личног профита направио је урбанистички хаос у главном граду!

Према информацијама Информера, Обрадовић је саградио цео спрат више па је укупна површина зграде 610 квадрата.

Конкретно, Обрадовић је имао дозволу за подрум, приземље, спрат и поткровље, а он назидао још један цео спрат.

– За објекат није издата употребна дозвола – дословно стоји у подацима из Катастра које можете погледати на фотографијама.

Да све буде горе по Обрадовића и Ђиласову тајкунску коалицију коју предводи у престоници, према дозволи коју је добио пре 17 година, он је морао да изгради и две гараже и два паркинг места, али је уместо тога Обрадовић, вајни борац против нелегалне градње, гаражна места претворио у локале (?!).

Након ових шокантних сазнања, главни уредник Информера, Драган Ј. Вучићевић јавно је позвао Обрадовића да одговори на питања у вези са овом афером, али он се до сада није оглашавао.

– Господине Обрадовићу, јавно вас питамо – да ли сте нелегално изградили зграду у Београду, када сте је изградили, колико тачно квадрата сте изградили. Да ли сте поднели захтев за легализацију те зграде? До почетка изборне ћутње има довољно времена, очекујемо од вас одговор као од неког ко је Ђиласов кандидат за градоначелника Београда и неког ко је најављивао борбу против нелегалних инвеститора – рекао је између осталог Вучићевић.

(Извор: 24/sedam)

Idjos premijera (2)

После много година у којима није било континуираног рада у Културно-просветном друштву „Миливој Оморац“, у Иђошу је једна млада жена, Николина Јоцин, поставши председница Друштва, поново активирала хор, драмску и фолклорну секцију. У првим резултатима великог ентузијазма и воље младих Иђошана публика је могла да ужива у недељу, у Дому културе, на премијери представе „Причам ти причу“.

У представи су наступили чланови драмске секције и хора, њих тридесетак, а тема је био сеоски живот у давним временима. Николина Јоцин комплетан је аутор комада, од текста до костима и избора музике.

– После доста времена сала је била препуна, реакције су сјајне, публика је уживала јер је представа о Иђошу у прошлим временима – каже Николина. – Ипак, не бих све ово могла без изузетног тима, глумаца, старијих и деце, на које сам веома поносна. Сва удружења из села била су нам подршка, обезбедили су деци поклоне, а имали смо и доста спонзора за сокове, грицкалице и слаткише.

Да би употпунили доживљај, чланови Друштва на улазу у салу приредили су етно-изложбу са предметима који буде успомене. Било је ту ношњи, делова намештаја, старих грамофонских плоча, буради.

Ансамбл представе већ је добио позив да гостује у Мокрину, а Иђошани који нису успели да дођу на премијеру с нестрпљењем очекују следеће извођење.

У међувремену, Николина пише нови комад, а чланови учествују у радионицама у којима ће се припремати за предстојеће празнике. Културни живот у Иђошу је обновљен уз овације и честитке, али, пре свега, из велике потребе и жеље, као и уз огромну вољу свих мештана.

jp kikinda 1

Јавно предузеће „Кикинда“ од децембра нуди могућност достављања рачуна за пружене комуналне услуге електронским путем.

Уколико сте заинтересовани за пријем електронских рачуна, неопходно је да доставите вашу мејл адресу подношењем захтева на званичном сајту предузећа www.jpkikinda.rs или лично, у просторијама предузећа на Иђошком путу 4 или у Војводе Путника број 4 (благајна на градској пијаци).

Преласком на е-рачун смањујемо потрошњу папира и на тај начин заједно доприносимо очувању животне средине, наводи се у саопштењу из ЈП „Кикинда“.

Djoka Radak (5)

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

Paketi saobracaj (2)

Ради повећања безбедности у саобраћају данас су свим ученицима првог разреда средњих школа у граду подељени пакети са светлоодбојним прслуцима и светлима за бицикле. Опрему је обезбедио локални Савет за безбедност у саобраћају, а иницијатива је потекла из Техничке школе у којој је започела расподела 495 пакета.

– Ученици првог разреда све више користе бицикле у доласку и одласку из школе и јако је важно да буду видљиви у саобраћају. Наша школа има 700 ђака, од тога 200 првака, имамо и саобраћајне смерове и негујемо културу понашања у саобраћају,. Oво je начин да буду још безбеднији, и они и други учесници у саобраћају – рекла је директорица Техничке школе, Миланка Халиловић, такође и чланица Савета за безбедност у саобраћају Града.

Додели пакета присуствовали су и Небојша Јованов, члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и саобраћајни инспектор, Павле Поповић.

– Кроз активности Савета Град брине о безбедности младих и деце и свих грађана – рекао је Јованов. – Ове године урађено је много – постављени су брзински дисплеји у зони школа у Накову и у Кикинди, изграђен је саобраћајни полигон код СЦ „Језеро“, одржане су едукације за старије суграђане – учеснике у саобраћају. Додатно, урађен је елаборат по којем ће се мапирати „црне тачке“ у граду и биће постављен још један брзински дисплеј у зони школе. Крајем седмице уручићемо опрему Саобраћајној полицији, помажемо и Добровољно ватрогасно друштво и уручићемо опрему новоформираној Јединици цивилне заштите.

Савет за безбедност у саобраћају обезбедио је и бустер ауто-седишта за најмлађе која ће бити уручена такође крајем ове седмице јер је, како је наглашено, безбедност најмлађих у фокусу активности Града и Савета.

Terra-00004

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника –  учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.

ŽPG Gusle 4

АДЗНМ „Гусле“ биће, наредна два дана (уторак и среда), домаћини међународне Конференције на тему етномузикологије, етнокореологије и праксе, прве ове врсте у нашој земљи.

У уторак, од 20 сати, у Музеју ће, на концерту традиционалне музике, наступити оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима.

Поред „Гусала“ које ће представљати уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, учешће на скупу потврдили су представници Савеза Срба из Темишвара, Универзитета „Гоце Делчев“ из Штипа, новосадске Академије уметности, Музичког института САНУ, Факултета спорта и физичког васпитања из Ниша, Академије уметности из Бања Луке и Центра за културу – КУД-а „Мијат Машковић“ из Колашина.