Igor Crnogorac

Melodianum 2 (5)

Музички спектакл донео је други концертни дан „Мелодианума“, четвртог Међународног фестивала хорова. На отварању вечери, 200 учесника заједно је отпевало химну Фестивала, „Viva La Musica“. Госте је поздравио градоначелник, Никола Лукач.

– Захваљујем се Марку Марковљеву, директору Културног центра и његовом тиму што већ четврти пут организују Фестивал који, сигуран сам, доприноси промоцији Кикинде и томе да они који су први пут код нас, дођу поново. Кикинда је град добрих људи али и младих талената, чији ентузијазам подржавамо – рекао је Лукач.

Наш град је овог викенда средиште музичке културне сцене на којој су врхунски хорови, рекла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Поносни смо што је идеја за организовање оваквог фестивала потекла из нашег града, што говори о томе да постоји свест о значају промоције и афирмације хорске музике која, посебно данас, представља значајну компоненту нашег друштва. Верујем да ће се Фестивал још развијати и обогаћивати новим садржајима – закључила је заменица градоначелника.

После заједничког наступа, који је, иначе, обележио и крај програма, наступио је дечији хор Основне музичке школе „Петар Коњовић“ из Београда, а затим и хорови Првог певачког друштва из Шапца, „Ars vocalis“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, Хор Катедрале Светог Петра у Бару и Хор „Attendite” Културног центра у Кикинди.

Хор из Црне Горе стигао је, за ову прилику, у камерном саставу.

– Ситуација у хоровима је веома тешка, немамо континуитет, немамо одакле да узимамо певаче. Сви хорови имају проблем јер су певачи пензионери, односно људи који немају искуства са хорским певањем. Одлично је што нам долазе соло певачи, али добар хорски певач се постаје са десетогодишњим стажом, тако се стиче хорска координација – рекла је диригенткиња Варвара Лојко.

С обзиром на то да, од ове године, Фестивал није такмичарски, сви учесници су прилагодили репертоар публици која је салу Музеја испунила до последњег места.

Сутра, последњег дана „Мелодианума“, у Музеју, такође од 18 сати, наступиће Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први” из Београда.

Манифестацију су подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Кикинда.

Klizaliste (16)

Своје клизалиште, Ледено језеро, од данас имају и Кикинђани. Налази се између отворених базена и Старог језера, и већ је донео много радости. Више стотина малишана са родитељима и бакама и декама посетило је програм под називом „Зимска бајка“, односно Децембарски базар. На свечном отварању наступили су чланови бубњарске секције Студија „Маус“.

– Знали смо да ће бити велика заинтересованост, али посета превазилази наша очекивања. Управо зато смо и покренули овај пројекат, због осмеха наших најмлађих суграђана – рекао је Дејан Пудар, директор Спортског центра „Језеро“ којем припада ново клизалиште са правим ледом.

Нови садржај у граду остварен је у сарадњи са Туристичком организацијом и под покровитељством Града.

– После много година поново имамо клизалиште и мислим да смо обрадовали не само Кикинђане, него и грађане околних самоуправа, а наши произвођачи имају још једну прилику да понуде своје производе. Потрудићемо се да ово постане традиција и да сваке зиме, бар месец дана, имамо отворено клизалиште – рекао је градоначелник Никола Лукач који је са сарадницима обишао Базар и разговарао са суграђанима.

До сада су малишани из Кикинде који су за то имали прилику, одлазили на клизање у веће центре и зато је кикиндска „Зимска бајка“ садржај који је препознат као потреба, рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организације.

– На овај начин подржавамо и наше мале произвођаче. Данашњи догађај нам је и тест да видимо да ли ћемо и убудуће организовати Базар и највероватније је да ће то бити сваке суботе. Одличан је одзив и драго ми је што смо, пре свега младима, пружили нешто ново – додала је Миланкова.

Трогодишњи Стефан каже да му се све свиђа. Мама Ивана додаје да је лепо што је град понудио нове садржаје.

Светлана и Драган Татомир су довели своје синове, Михајла, Ивана и Алексу.

– Ово је предивно, управо оно што је требало нашем граду – каже мама Светлана. Тата додаје да ће доћи поново када буде мања гужва, како би се сви заједно опробали на леду.

Дечаци Виктор и Александар дошли су са мамом и татом, Иваном и Силвестером Пап.

– Тек смо стигли, али свиђа ми се што су све лепо окитили – каже Александар. – Доћи ћемо поново.

– Јако је лепа идеја, ми смо били у Новом Саду и ово је слично ономе што смо тамо видели. Мислим да је пун погодак. Ми живимо у комшилуку и драго ми је што је оживео овај крај – рекла је мама Ивана.Новогодишњи украси, Деда Мраз и пано за фотографисање на „Леденом језеру“ обрадовали су малишане, а многи су успели да дођу и до клизаљки које су се данас изнајмљивање бесплатно, па је на леду било деце свих узраста.Клизалиште ће бити отворено сваког дана, од 16 до 21 сата, а викендом од 16 до 22. Цена изнајмљивања клизаљки биће 150 динара, колико кошта и сат клизања. Општи утисак је да је зима у Кикинди од данас још лепша и да ће јој се посебно радовати деца.

Tanja_Still Donovan von Martens

Глобални тренд у уметничком свету донео је и нове начине повезивања и стварања уметничких дела у свим областима. Тако настају и код нас све популарније уметничке резиденције, када се креативци позивају да живе у друкчијем окружењу и сарађују и стварају са другим уметницима.

Једна таква сарадња довела је у Нове Козарце Тању Андерсон, плесачицу, кореографкињу и професорицу модерног плеса из Шведске. Тања је студирала у Стокхолму и Њујорку, живи у Гетеборгу, а у Нове Козарце је стигла захваљујући пријатељству започетом на самом северу Шведске, на фестивалу „Strange places“ („Чудна места“).

– Тамо сам сам упознала глумца Стефана Остојића. Ја сам изводила плесни перформанс „Други језици“, а он је играо своју представу „Лала“. Спријатељили смо се, много смо разговарали о радионицама и наступима, а он је био и на мојој радионици плеса. Заинтересовала сам се за кловновску игру и импровизацију и остали смо у контакту. Након тога добила сам идеју за пројекат и пожелела сам да Стефан буде део њега. Има још једна ствар која нас повезује – опседнута сам бициклима, а баш у то време Стефан је био на турнеји бициклом по селима. И ја желим то исто да урадим са својим пројектом.Твој први долазак у Србију био је управо у Нове Козарце, на уметничку резиденцију.

– Да, дошла сам у Стефанову кућу на осам дана и ту смо започели пројекат „Страшна Тили“. Ради се о светској шампионки у бициклизму, Швеђанки Матилди Тили Андерсон која је са 16 година отишла у Чикаго. Био је то крај 19. века, када су многи Швеђани емигрирали у Америку. Тили је зарађивала као кројачица како би купила бицикл, и седам година је била шампионка у више бициклистичких дисциплина. Звали су је „Страшна Швеђанка“. Онда се догодило да су у Сједињеним државама забранили женама да се баве бициклизмом, уопште спортом, са образложењем да је неморално, опасно по здравље и није женствено. Био је то крај њене каријере и њених снова. Представа је о томе шта нам је усађено да смемо или не смемо да радимо у животу – каже Тања.

Рад ће се наставити на уметничким резиденцијама, на истој или сличним релацијама?

– Како је представа комбинација модерног плеса, кловновског и физичког театра, и живе музике, поред нас двоје, учествују двојица музичара на синтисајзеру и тромбону, из Малмеа и Гетеборга, а редитељка је глумица-кловн из Стутгарда, тако да ћемо, већ почетком наредне године наставити рад, вероватно у Малмеу. Премијера је планирана, најкасније, за пролеће 2025, након чега ћемо путовати са представом.Какви су твоји утисци о Србији? Колико се разликују од онога што си очекивала?

– У Србији је било лудо и дивно. Била сам упозорена, али нисам очекивала гостопримство које је неисцрпно и толико пријатељки расположених људи. Мислила сам да ће све бити мало грубље, али овде су сви дивни, а гостопримство је неисцрпно. И јако волим бурек. Сигурно долазим поново.

Која је главна разлика између Швеђана и људи у Србији коју си уочила?

– Разликују се у гласноћи. Уз то, Србија – Шведска је колектив наспрам индивидуалности. Код нас су људи више окренути себи, затварају се у своје станове. Постоје истраживања о томе колико су и зашто Швеђани толико усамљени, то је проблем. Зато сам још увек сам под утиском и фасцинирана сам колико су ме овде људи срдачно прихватили.Домаћин у Руралној резиденцији Нови Козарци, Стефан Остојић, каже да је срећан због свих дивних сусрета које је његова гошћа имала у нашој земљи и утиска који су људи оставили на њу.

– Мислим да јој је прво све било мало чудно. Доживела је велику промену, живела је овде, радили смо заједно и драго ми је сваки пут када видим колико се људи који долазе на мобе или играња представа, саживе са селом и увек се радују новом доласку и сусрету са мештанима и публиком. Доживљавају дивне ствари, што је знак колико су и једни и други срећни због оваквих догађаја – каже Остојић.Тањин боравак у Козарцима, иако је посетила и Кикинду и Нови Сад, протекао је у склапању нових пријатељстава и то на иницијативу домаћина. Када је први пут изашла на улицу, добила је три јабуке, стално су стизали позиви за дружење и кафу, имала је бесплатну вожњу таксијем и сви су имали потребу, без обзира на језичку баријеру, да се друже са својом Швеђанком, драгом особом и великом уметницом. А она је, у домовину, понела и шлапе.

(Фото: Jamie Michael Bivard, Donovan von Martens, Eva Svaneblom, Кикиндски портал)

Sava Grabic - Copy (2)

Нема одмора за носталгичаре, романтичаре и хуманитарце. И пред ове празнике, „Pazzia Night Club” и Фејсбук група “Кикиндски корзо” приређују две музичко-тематске вечери које, сваки пут, доносе сјајну музику и атмосферу и наилазе на велико интересовање суграђана, без обзира на датум рођења.

Вече „Волим 90-те“ са DJ-ем Момчилом Момексом Марковим, биће одржано у петак, 22. децембра, од 21 сата. Журка је хуманитарног карактера – улазница је слаткиш за пакетиће „Црвеног крста“.

Најбољи дочек Нове године можда ће бити управо на следећем догађају, на Великој новогодишњој диско журци, поново у петак, 29. децембра, са музиком по избору DJ-а Саве Грабића. Вече незаборавних хитова почиње у 21 сат, цена улазнице је 200 динара.

Сарадња овог клуба и носталгичара из „Кикиндског корзоа“ траје већ неколико година, организацијом, по мишљењу многих, најбољих музичких журки у граду. Да то проверите, уколико већ нисте, будете хумани и сретнете се с генерацијом, пред ове празнике имате две лепе прилике у Доситејевој 36.

Djoka Radak

Поводом 200 година од рођења Ђоке Радака, у Народном музеју су приредили изложбу под називом „Ђорђе Радак Кикинђанин“.

Ђорђе Ђока Радак био је иницијатор буне у Великој Кикинди априла 1848. године и велики добротвор. Радак је, судећи по делу, био наш најзначајнији суграђанин 19. века који је цео живот провео у Великој Кикинди.

Осим као бунтовника и добротвора, требало би да га памтимо као писца, песника, преводиоца, народног трибуна, политички ангажованог адвоката и варошког сенатора, борца за права и опстанак српског народа.

Био је пријатељ Вука Караџића, Светозара Милетића, Данила Медаковића… Био је строг, али праведан, вредан и уредан. Такође, тврдица и свађалица. Завирите у историју Ђорђа Радака Кикинђанина у уторак, 12. децембра у 18 сати у галерији „Нова“, наводи се у позиву из Музеја.

Smrt coveka (6)

Два разлога за славље имали су вечерас у Народном позоришту. Представа „Смрт човека на Балкану“ одиграна је педесети пут, што је, кажу глумци, озбиљан број играња за театар ван великих центара.

– Срећан сам што имамо овај јубилеј у Кикинди. Ми то рачунамо као када се у Београду, рецимо, нека представа одигра 200 или 300 пута. И вечерас имамо радост игре, као сваки пут – рекао је глумац Михаило Лаптошевић.

Глумац Славољуб Матић подсетио је да дуговечност представа није реткост у кикиндском театру.

– Ово позориште има неколико представа које су одигране више од 150 и више од сто пута, и много комада који су играни већ 70-80 пута – истакао је Матић. – Сада смо тек на пола пута онога што желимо са овом представом, а то је да је одиграмо 150 пута јер је ово позориште познато по томе што дуго негује своје представе.

У представи играју и: Миљан Давидовић, Мина Стојковић, Марина Воденичар, Никола Јоксимовић, Гордана Раушки, Миљана Марић, Марија Остојић, Бранислав Кнежевић, Владимир Максимовић, Бранислав Чубрило Рус и Јожеф Поцик.

Директорица Позоришта, Милена Живков, истакла је значај јубиларног извођења.

– Велики је значај јубилеја ове представе јер, на жалост, много комада не доживи 50. извођење. Публика обожава ову представу, и наша, и у местима у којима смо гостовали – каже директорица и додаје да су у току читање текстова и преговори са редитељима како би се, уколико буде довољно новца из буџета, у другом делу сезоне, припремила још једна премијера.

„Смрт човека на Балкану“ игра се на малој сцени и вечерас се тражила карта више. Извођењу су присуствовали и аутор текста и редитељ, Мирослав Момчиловић, дугогодишњи глумац, управник и директор Позоришта, Бранислав Шибул и, у име локалне самоуправе, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

Истовремено, коктелом после представе, обележен је и 73. рођендан Позоришта. Дан кикиндског театра је 2. децембар јер је 1950. године, на тај дан, премијерно изведена прва представа за грађанство.

Ово је уследило након што је, 14. јуна исте године, Извршни одбор Народног одбора града Кикинде донео “Решење о образовању Управе Градског позоришта” са задатком преузимања свих потребних радњи и мера за што брже отварање Градског позоришта. Званични почетак рада Позоришта означава се на дан прве премијере, „Коштане“, Боре Станковића, у режији Саве Павловића.

 

Prvo srpsko pevacko (5)

Међународни фестивал хорске музике, четврти „Мелодианум“, вечерас је отворен извођењем духовне музике. Под куполом Храма светих Козме и Дамјана, концерт је одржало Панчевачко српско црквено певачко друштво, најстарије певачко друштво у Србији, које ове године обележава 185 година рада.

– Овде је прекрасна акустика и домаћини су дивни. Спремили смо мало лакши репертоар, управо зато што смо на прагу Божића. Много тога је посвећено Богородици, певамо делове из литургије и из вечерње службе, четири различите „Богородице дјево“ – Арва Перта, Косте Манојловића, Митрополита Илариона и Сергеја Рахмањинова, а завршавамо са две духовне народне песме – рекла је Вера Царина, диригенткиња Друштва.

Концерту је присуствовала бројна публика, свештенство, старешина Храма, протојереј Бобан Петровић и, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Марко Марковљев, директор Културног центра, организатора „Мелодианума“, поздравио је госте и отворио Фестивал.

– Фестивал је, из године у годину све већи. Више није такмичарски јер сматрамо да треба само сви заједно само да уживамо у музици јер она мења све, чини нас људима и испуњава душу. Надам се да ћемо имати још много лепих догађаја на „Мелодиануму“ – казао је Марковљев.

Сутра (субота, 9. децембар), од 15 сати, у свечаној сали Музеја, предавање на тему „Јединственост људског гласа“ одржаће др ум Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности у Новом Саду.

На истом месту, од 18 сати, почеће концерт чак шест хорова: Хор Основне музичке школе „Петар Коњовић” из Београда, хор Првог певачког друштва из Шапца, хор „Ars vocalis“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, хор „Зима” из Бара и домаћини, хор „Attendite” из Кикинде.

1

Ђорђије Жорж Андрић, аутор и водитељ есмисије „Биће боље са Жоржом“, на духовит начин показао је како прозападна опозиција „дела“ у изборној кампањи, те да су отрчали у Немачку да се жале на Србију.

Радомир Лазовић, Биљана Ђорђевић, Борислав Стефановић нашли су се подобним да оду у изнесу критике на рачун наше земље.

Жорж је искористио свој хумор те је показао како смешно, заправо, изгледа политика прозападне опозиције који мисле да је троугао Теразије – Црвени крст – Славија Србија те су похитали да са посланицима у Бундестагу говоре о ситуацији у нашој земљи.

У овој емисији је на занимљив начин направљено и поређење како би изгледало да су Немци, односно Ангела Меркел, усред кампање дошли у Србију да се жале на ситуацију у Немачкој.

Снимак можете погледати овде.

(Извор: 24sedam)

Druga zdravstvena stanica

Бесплатни превентивни прегледи биће организовани и овог викенда, у недељу, од 8 до 16 сати у Другој здравственој станици и у Општој болници.

У амбуланти у Светосавској 53 мушкарци старији од 49 година моћи ће да ураде ПСА тест којим се открива тумор простате. За жене стард 40 годиије она у Болници ће бити организовани ултразвучни преглед дојке и мамографија по потреби. Пацијенти код којих се буде сумњало на болест, биће упућени на додатну дијагностику.

За преглед није потребно заказивање, наводе у Дому здравља који организује бесплатну превенцију.

pancevacko srpsko crkveno

Изузетна и сада већ етаблирана манифестација хорске музике, четврти „Мелодианум“ у организацији Културног центра (КЦ), почиње данас. У току три дана наступиће девет хорова из Србије, Црне Горе и Румуније, а Фестивал ће бити ревијалног карактера.

– Идеја је да што више промовишемо хорску музику, не у такмичарском програму, него на концертима – каже директор Културног центра и оснивач Фестивала, Марко Марковљев. – Фестивал ће отворити Панчевачко српско црквено певачко друштво, најстарије певачко друштво у Србији, које постоји 185 година. Овај концерт одржаће се у Храму Светих Козме и Дамјана, од 19 сати. Другог дана, у суботу, имаћемо прави спектакл. На концерту у Музеју наступиће шест хорова, а на почетку и на крају програма, извешће заједничке нумере, што значи да ће на сцени бити око 200 хориста.

Првом концерту вечерас (петак, 8. децембар), претходиће предавање. На тему  „Везе између српске и руске црквене музике”, од 17 сати, у КЦ говориће др Богдан Ђаковић, музиколог и диригент Хора Саборног храма Свети Георгије из Новог Сада, који ће наступити у суботу.