Izložba koja je izazvala veliko interesovanje, „Đorđe Radak, Kikinđanin“ u Galeriji „Nova Narodnog muzeja, zatvara se u četvrtak, 29. februara.
Od 19 sati biće organizovano autorsko vođenje Vladislava Vujina, višeg kustosa-istoričara.
Igor Crnogorac
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda za danas su najavljene prolećne temperature, a naš grad je na listi najtoplijih mesta. Prema merenjima u 14 sati, u Kikindi je bilo 18 stepeni. Toplije je bilo u Loznici, Valjevu i Nišu, u kojima je izmereno 20 stepeni.
U Srbiji će i narednih dana biti toplo. Slaba kiša u ovom delu zemlje moguća je u četvrtak i petak.
U škole u Srbiji iz nadležnog ministarstva, prošle sedmice su stigla tri nova pravilnika. Neke od stavki, odnosno instrukcija, izazvale su nezadovoljstvo dela prosvetnih radnika.
Psiholog u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, Miljana Kitanović, kaže da pravilnici, u suštini, preciziraju postojeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz novembra prošle godine. U pitanju su: Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i o društveno-korisnom i humanitarnom radu.
– Novina koju donose je postupanje ustanove u odnosu na krizni događaj, odnosno njen adekvatan odgovor i definisano je šta je to krizni događaj. Takođe, neophodno je da se napravi plan postupanja u kriznim situacijama, što je deo plana već postojećeg Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kada se dogodi krizna situacija, direktor imenuje Tim za krizne situacije. U Pravilniku su i nabrojane krizne situacije i mere koje škola treba da preduzme. Novine su: od nasilnog ekstremizma, trgovine ljudima, eksploatacije, i kriznih događaja – prirodne smrti, ubistva, pokušaja ubistva i samoubistva, dojava o bombi, do prirodnih katastrofa i terorističkih napada – kaže profesorica Kitanović i dodaje da je novost i postupanje ustanove u odgovoru na krizni događaj.
Tim za krizne situacije mora i da sačini plan zaštite od nasilja učenika za drugi i treći nivo nasilja. Za treći nivo se obavezno sprovodi vaspitno-disciplinski postupak. Sada su koraci i redosled postupaka jasnije definisani, ko šta i kada radi, objašnjava profesorica Kitanović.
– I kada to nije bilo propisano, mi smo za treći nivo nasilja, vršnjačko nasilje, sprovodili vaspitno-disciplinski postupak.
Što se tiče Pravilnika o ocenjivanju, sporan je Član pet koji je izazvao nezadovoljstvo jednog broja nastavnika i po kojem, ukoliko više od polovine roditelja nije zadovoljno radom nastavnika, realizacijom nastave, ocenjivanjem, pismenim putem obraćaju se predstavniku Saveta roditelja koji dokument predaje u proceduru, tako da se prigovor roditelja analizira na nivou Stručnog veća. Nastavnik daje odgovor na prigovor direktoru koji, sa saradnicima, odlučuje o merama, zapravo preporukama za poboljšanje rada nastavnika – pedagoško-instruktivnom radu, posećivanju časova kolega, upućivanju na seminar. Ukoliko roditelji i dalje nisu zadovoljni, obraćaju se Školskoj upravi i Ministarstvu prosvete.
– Mislim da je nezadovoljstvo izazvano pogrešnim tumačenjem da roditelji mogu da izbace nastavnika iz škole – kaže profesorica Kitanović. – To se ne dešava jer postoje drugi načini i rad nastavnika se prati, sprovode se ankete među učenicima.
Još jedna novina je da, u srednjim školama, po Pravilniku o ocenjivanju, jasnije definisano ono što imamo u Zakonu. Sada je precizirano da je ocena iz vladanja i opisna i brojčana, i da se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodišta – pojašnjava profesorica. – Do sada samo jednom u toku polugodišta mogli da izreknemo meru, ali nije podrazumevala i smanjenje ocene iz vladanja. Toga je nekada bilo u školama, samo je sada vraćeno.
Nedoumicu je izazvala i informacija o postupanju u slučaju da je učenik odsustvovao iz nastave duže od 15 dana. Pojavila se informacija, koja je izazvala revolt, da treba da se uspostavi plan rada, a tačno je da je samo neophodno napraviti plan ocenjivanja, precizira profesorica i naglašava da će svi Pravilnici biti obrađeni na pedagoškim kolegijumima.
– Škole održavaju pedagoške kolegijume, a na osnovu pravilnika pravnici i usklađuju statut škole. Za odeljenske starešine ja napravim izvod iz pravilnika, najosnovnije stvari, kao podsetnik kako da postupaju.
Što se tiče društveno-korisnog ili humanitarnog rada, sada je obavezan uz pojačan vaspitni rad. Napravi se plan, a učenik se prati i vrednuje – suština je u tome, kaže profesorica, da se dogode promene u ponašanju đaka, a ne da se on kažnjava.
Gradska smotra recitatora u organizaciji– nekada Doma omladine, danas Kulturnog centra, već duže od pola veka podstiče đake i prosvetne radnike da se bave poezijom i mimo školskog gradiva i da neguju lepo izražavanje, odnosno govorenje. Najstarija dečija manifestacija u gradu pod nazivom „Pesniče naroda mog“ počela je danas i po broju najmlađih učesnika pokazala da knjige nisu zaboravljene i da mladi recitatori rado učestvuju na ovom takmičenju.
– Unazad deset godina uvek imamo nekog ko stigne do republičkog takmičenja u Valjevu. Još uvek imamo solidan broj recitatora i drago nam je što i deca i njihovi učitelji i nastavnici ulažu trud i odazivaju se u solidnom broju – rekla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
Ove godine, za gradsko nadmetanje, prijavila su se 73 recitatora – 65 osnovaca i osmoro srednjoškolaca. Najviše njih, čak 51 đak je iz nižih razreda osnovnih škola. Ponovo nastupa i Dragan Jovanić, učenik trećeg razreda Škole „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozaraca, koji se pripremao sa svojom učiteljicom, Biljanom Brkić i prošle godine je oduševljavao žiri do državnog takmičenja.
– U Valjevu sam nastupio sa pesmom „Ma, kakva divota“ i postigao sam veliki uspeh. Iskreno, zadovoljan sam – kaže Dragan. – Ove godine pripremio sam pesmu „Bio sam veliki“. Brzo sam je naučio i puno mi je pomogla učiteljica.
Žiri Opštinske smotre čine: Marija Tanackov, književni kritičar i predsednik žirija, Gizela Kekenj, bivši recitator, glumac Slavoljub Matić, i pesnikinja Snežana Tomin.
– Praksa pokazuje da u današnje vreme možemo da budemo više nego zadovoljni koliko dece imamo i koliko se prosvetni radnici i đaci bave recitovanjem, u vremenu novih komunikacija – ocenjuje Marija Tanackov. – Mi imamo kriterijume koji su isti na svim nivoima takmičenja, a to su: izbor pesme, njen doživljaj, izražajnost, artikulacija i dikcija. Važan je i dijalekat o kojem moramo daa vodimo računa da nam ne bi zamerali na višim instancama.
Sa dosta uzbuđenja i radosti nastupi najmlađih recitator počeli su u 10 sati, a u Kulturnom centru recitovaće se do srede, kada će se konačno znati kojih 18 najboljih se plasiralo za Zonsko takmičenje u Čoki.
Proteklog vikenda dve saobraćajne nezgode – 14 vozača isključeno iz saobraćaja zbog alkohola i droge
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode sa nastradalim licima u kojoj su tri osobe zadobile lake telesne povrede i nastala je materijalna šteta u iznosu od 190 hiljada dinara. Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog neprilagođene brzine i radnje vozilom. Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 32 učesnika u saobraćaju i izdat je 121 prekršajni nalog.
Istovremeno, iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 14 vozača, od kojih je troje zadržano do 12 sati jer je izmerena količina alkohola prelazila granicu od 1,2 promila u organizmu, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance u organizmu.
Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 26 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 92 ostala prekršaja.
Dečije pozorište “Lane” će u svom standardnom terminu nedeljom, odigrati “Ježevu kućicu”. Po delu Branka Ćopića, predstavu je režirao Slavoljub Matić. Igraju: Jovana Banić, Tanja Dimić Stojanov (Jovana Popov), Marta Katai, Aleksandar Maletin, Milan Vujić i Aleksandar Krulj. Predstava počinje u 17 sati.
Izložba o Đorđu Radaku u Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja otvorena je do kraja meseca.
Od otvaranja izložbe, predstava muzejskog teatra “Ja sam Đoka Radak, Kikinđanin”, u izvođenju Slavoljuba Matića, odigrana je više puta za publiku i organizovane su posete đaka.
Njeno poslednje izvođenje zakazano je za utorak, 27. februar, za 18 sati. S obzirom na to da je ulazak besplatan, a broj mesta ograničen, potrebno je da se izvrši rezervacija na pedagoskanmk@gmail.com ili na broj 062270195.
Tajkunska televizija Nova S još jednom je pokušala da ocrni predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali im to, ponovo, nije uspelo.
U prilogu o gradu Leskovcu, po uglednom magazinu Fajnenšal tajms – najboljem mikro-gradu na svetu za ulaganja, i umesto da to bude na ponos svih građana Srbije oni su taj uspeh pokušali da unize.
Novinarka odmah pohitala da relativizuje taj uspeh za Leskovac i celu Srbiju:
– Leskovac je grad jeftine radne snage, zarade su i za 20.000 dinara niže od republičkog proseka!
Ipak, to i nije baš tako!
Prosečne plate u Leskovcu:
▪️ Pre Vučića: 27.000 rsd
▪️ Za vreme Vučića: 65.000 rsd
Nezaposlenost u Leskovcu:
▪️ Pre Vučića: 33%
▪️ Za vremene Vučića: 12,3%
Podsetimo, magazin fDi, publikacija britanskog Fajnenšal tajmsa, u izdanju liste “Evropski gradovi i regioni budućnosti” za 2024. godinu, rangirao je Beograd na visoko sedmo mesto u kategoriji velikih evropskih gradova kada je reč o ljudskom kapitalu, dok je Leskovac zauzeo čak prvo mesto kao najprivlačniji mali grad za investitore.
(Izvor: 24sedam)
Minja Miletić, autor i voditeljka emisije “Direktno sa Minjom Miletić” na televiziji Euronjuz razotkrila pravu isitinu u intervjuu sa Đilasovim kandidatom za gradonačelnika.
Tokom gostovanja Vladimira Obradovića na pomenutoj televiziji, bilo je reči i o tvrdnjama opozicije kako su navodno izbori pokradeni i o stranim posmatračima.
– Opozicija je na ovim izborima imala manje primedbi na izborni proces nego 2022. a ni evroposlanici nisu imali primedbi, a vi ste od građana tražili da vam šalju dokaze o krađi izbora… – upitala je voditeljka Minja Miletić, na šta je đilasovac Obradović odgovorio:
– Ne stoji Vam to da evropski posmatrači nisu imali primedbi.
Voditeljka nije ostala dužna, pa je nastavila:
– Stoji, ja sam proveravala! Stefan Šenah ni u jednom zapisniku kog je potpisao nije zabeležio nepravilnosti, tek posle je pričao o nekim nepravilnostima ali nije zvanično zabeležio nijednu!
Obradović je zatim pokušao sa suludim odgovorima, ali uzalud.
– To je kao da vas pokradu ujutro a vi odete popodne u policiju a policija vas pita ‘zašto ste tek sad došli’. Zar je bitno kad prijavite, suština je da se dogodila krađa – rekao je Obradović.
– Pa nije, ovo je kao da ujutru ustanovite da krađe nije bilo, a popodne odete i kažete da ipak jeste bilo krađe! – zaključila je Miletić i time rasturila laži đilasovske opozicije.
(Izvor: 24sedam)
Dok je u Beogradu, pre nekoliko dana, već sa 11 evidentiranih slučajeva, proglašena epidemija morbila, odnosno malih boginja, u Severnobanatskom okrugu nije zabeležen nijedan slučaj, saznajemo u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ).
– Naš okrug se uzima kao primer u državi sa najvišim obuhvatom vakcinacijom – kaže epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ. – MMR vakcinom, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole u Okrugu je imunizovano blizu 97 odsto, a u Kikindi oko 98 odsto. Da bi se dostigao kolektivni imunitet potreban je obuhvat veći od 95 odsto.
Dr Pecarski dodaje da epidemije ovih bolesti nigde ne bi smelo da bude jer je vakcinacija svima dostupna. U Beogradu je proglašena epidemija sa samo 11 slučajeva malih boginja jer se epidemije ne proglašavaju samo kada su veliki brojevi u pitanju, nego, kao u ovom slučaju, kada se pojavljuju bolesti i događa zaražavanje koje ne bi trebalo ni da bude, navodi dr Pecarski.
Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom MMR vakcine i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života. Revakcinacija (druga doza) sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda.
Naš grad i okrug, inače se navode kao primer dobre prakse i kada je u pitanju obuhvat drugim vakcinama – po vakcinalnim izveštajima, broj je uvek znatno iznad 95 odsto.