Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Искључења струје у недељу и у понедељак

Igor Crnogorac March 1, 2024

Према најавама из кикиндске Електродистрибуције, због планираних радова на мрежи, у недељу, 3. марта, од 8 до 10 сати струје неће имати потрошачи у Кикинди, у улицама:

– Браће Лаковић, од Николе Тесле до Јована Поповића

– Николе Тесле, од Војводе Путника до Југовићеве.

Истог дана, од 11 до 13 сати, без струје ће остати становници Кикинде у следећим улицама:

– Слободанке Ациган

– Милана Сивчева, од Драгољуба Удицког до средине улице

– Фејеш Кларе, од Драгољуба Удицког до Слободанке Ациган

– Драгољуба Удицког, од Дистричке до пута према „Нафтагасу“

– Дистричка, од Драгољуба Удицког до Слободанке Ациган

– Нићифора Брандића, од Милана Сивчева до Дистричке

– Дистричка, од Слободанке Ациган до Нићифора Брандића

– Фејеш Кларе, од Драгољуба Удицког

– Милана Сивчева, од Мокринског друма

– Нићифора Брандића, од Милана Сивчева до Новог насеља

– Ново насеље према Кинђи

– Мокрински друм, Метереолошка станица, Стара Кланица

– Дистричка, од Нићифора Брандића до Мокринског друма.

У понедељак, 4. фебруара, од 8 до 12 сати, струје неће бити у Кикинди, у улици Генерала Драпшина, од Душана Васиљева до Карађорђеве.

Данас се објављује ранг-листа пензионера који су конкурисали за бесплатан боравак у бањи

Igor Crnogorac March 1, 2024

Ранг-листа пензионера који испуњавају услове за одлазак на бесплатну бањску рехабилитацију објављује се данас, а приговори се могу поднети надлежној комисији у року од пет радних дана, од 4. до 8. марта.

Како је раније наведено из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре, обавести њихове подносиоце и утврди коначну ранг-листу пензионера који су остварили право на опоравак.

Тако ће коначна ранг-листа бити објављена 14. марта, након чега ће уследити и први позиви корисницима за упућивање на опоравак, наводи се на сајту Фонда ПИО.

Право на бањски опоравак о трошку Фонда ПИО, у трајању од 10 дана, имају корисници старосних, превремених старосних, инвалидских и породичних пензија са примањима до 39.850 динара.

Годишњи концерт ансамбала КЦ: Ми смо свет и стварамо срећу

Igor Crnogorac February 29, 2024

Велики годишњи концерт музиkc, чких ансамбала Културног центра напунио је вечерас салу Народног позоришта. У програму под називом „Ми смо свет“ наступила су чак три ансамбла: хор и оркестар „Attendite“ и дечији хор „Кикиндијанци“ са 120 учесника.

– Окупили смо се са истом мисијом – да кроз музику стварамо срећу. Сала Позоришта је поново сувише мала за нас и за оне који су дошли. Желимо да одавде изађу срећнији и да ће моћи, у неким тежим данима, да се сете како су вечерас имали један светао и леп тренутак, тренутак среће – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.

Концерту је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се обратио публици и учесницима.

– Понесени смо емоцијама вечерас јер у Културном центру желимо да направимо још квалитетније место за окупљање. Марко Марковљев поново је подигао лествицу квалитета и показао мојим сарадницима и мени да треба да направимо још веће место за концерте. Поносни смо што имамо Марка визионара и маштара. Желимо да будемо престоница културе а то значи и нову концертну салу у граду – рекао је градоначелник.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, напоменула је да је овај догађај наш град поново учинио седиштем културне сцене када је реч о хорској музици.

– Посебно ми је драго што је, управо у нашем граду, настала идеја о организацији Међународног фестивала хорске музике, „Melodianuma“, који је одржан већ четири пута. Културном центру желим да буде што више оваквих програма за нашу публику – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Сјајно припремљеним ансамблима дириговала је проф. др Биљана Јеремић. Концерт је, инструменталом „Свилен конац“, отворио оркестар под диригентском палицом Тибора Маше, а уследио је заједнички наступ три ансамбла са солистима у песми „Милион година“.

– За мене као диригента и за све чланове ансамбала ово је веома емотивно вече јер је програм урађен тако да ће сви бити срећни и задовољни што су били на овом концерту – рекла је проф. др Јеремић.

Хор „Attendite“ постоји од 2017, а две године касније оформљен је и оркестар под истим називом. Дечији хор „Кикиндијанци“, којим диригује Исидора Дакић постоји дуже од две године. Концерт мајстор програма била је Лариса Копић, а аранжмане је урадио Рајан Борозан. Специјална гошћа концерта била је Агота Виткаи Кучера.

Шести годишњи гала концерт донео је и композиције страних аутора које се изводе уз покрет, блокове македонских и српских песама, и завршен је песмама за публику због које и за коју се у КЦ овако предано и квалитетно негује музичка култура града.

С. В. О.

Зрењанин је Национална престоница културе за 2025. годину!

Igor Crnogorac February 29, 2024

Титула „Престоница културе Србије“ представиће Зрењанин као релевантни национални центар развоја културе, а град ће улагањем у инфраструктуру и креативним радом на пољу изградње и унапређења културе, као и новим идејама додатно надоградити већ богат културни живот свих грађана. Град Зрењанин ће такође бити постављен на културну мапу овог дела Европе.

Радна група Министарства за културу, за припрему и спровођење програма “Престоница културе Србије”, донела је предлог одлуку да Зрењанин буде Национална престоница културе 2025. године.

На основу пристиглих пријава, Радна група је оценила да је пријава Града Зрењанина добро смишљена те да показује кохерентност уметничке и дизајнерске визије пројекта утемељеног на локалној специфичности. У образложењу се наводи да Зрењанин својом кандидатуром, представљеном под уметничким концептом “Меандри града – токови културе” са идејом прожимања града, стваралаца и публике – има и детаљно објашњене стратегије, програме и капацитете града.

Комисија је оценила да програм који је планиран да се реализује у оквиру четири целине: “Банатско изобиље“, посвећено мултикултуралности и традицији овог краја, “Архиотипија”, посвећена архитектонском наслеђу града (укључујући и Драгишу Брашована), “Амбасада културе”, посвећена међународној сарадњи и едукацији, и ЛОКУС, посвећен урбаној култури – нуди више од 50 нових уметничких пројеката, наводи се у саопштењу Министарства културе. Такође је наведено да Зрењанин кандидује укупно 10 инфраструктурних пројеката у култури, од којих се издвајају: пренамена српске задружне банке у Кућу стваралаштва са галеријом за савремену уметност, обнова Народног позоришта и Амфитеатра на отвореном, отварање студија за креативне индустрије ЛОКУС, обнова Трга, мање интервенције у јавном простору (урбани џепови), уређење куће Славка Жупанског, уређење кутка за децу и младе у Музеју.

На Јавни позив за учешће у програму “Престоница културе Србије 2025”, који је био отворен од 15. новембра 2023. до 14. јануара 2024. године, пристигло је осам пријава из градова у Србији.

Почетак реализације пројекта Зрењанин – Национална престоница културе Србије, планиран је за 21. март 2025. године.

Програм „Престоница културе Србије“ такође доприноси и остварењу циљева Министарства културе који се односе на успостављање конзистентне културне политике која обухвата савремено стваралаштво, креативне и културне индустрије, заштиту и унапређење културног наслеђа, иновативно коришћење јавних простора, као и унапређење регионалне и међународне сарадње.

Идеја за организацију Националне престонице културе потекла је од некадашњег градоначелника Новог Сада, Милоша Вучевића који је предложио да се добра и позитивна искуства добијена приликом реализације европског пројкта Европска престоница културе у Новом Саду пренесу и на развој културе у градовима у Србији.

(Извор: Vojvodina info)

Обележен Дан цивилне заштите – да будемо спремни и да никада не затреба

Igor Crnogorac February 29, 2024

Међународни дан цивилне заштите (ЦЗ), 1. март, обележен је данас у просторијама Округа састанком којем су присуствовати градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, начелник Полицијске управе Павле Рајков, начелник Одељења за ванредне ситуације Зоран Будиша и представници јединица Ватрогасне службе и Сектора цивилне заштите.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди подсетио је да је Цивилна заштита организовани одговор државе на ванредне ситуације које могу да се догоде на било ком делу њене територије. Чланови ЦЗ спроводе активности ради заштите грађана, имовине, материјалних и културних добара.

– Сведоци смо да се несреће могу догодити било када и било где. Припадници Цивилне заштите спремни су да спроводе евакуацију, збрињавање, заштиту од експлозивних остатака, спасавање на води и под водом, асанацију терена – истакао је Будиша. – Сектор за ванредне ситуације израђује националну стратегију – план заштите и спасавања и процену ризика, на основу којег се и образују јединице цивилне заштите.

Он је подсетио, такође, да постоје специјализоване јединице, које образује МУП, и јединице опште намене које су у надлежности локалне самоуправе.

Међународни дан Цивилне заштите честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Спровођењем различитих активности и заједничких пројеката са МУП-ом, цивилним јединицама и добровољним ватрогасним друштвима повећавамо ниво спремности Цивилне заштите. Видели смо у претходним годинама колико нам је недостајало организовање и боља опремљеност ЦЗ и да свако од нас зна шта треба да ради. Јасна опредељеност Града јесте да учествује у унапређењу спремности овог сектора. И даље ћемо улагати средства из буџета и кроз пројекте на конкурсима на вишим нивоима власти опремати ЦЗ и оформити још јединица, како бисмо били спремни за све могуће изазове у будућности – рекао је Лукач.

У оквиру ЦЗ образована су два вода специјалних јединица за заштиту од пожара, један за пружање прве помоћи и једно одељење за спасавање на води и под водом. Градска јединица опште намене има 21 члана.

С. В. О.

Базар и Сајам цвећа у суботу на тргу

Igor Crnogorac February 29, 2024

Туристичка организација Града организује „Мартовски базар“ и Сајам цвећа у суботу, 2. марта, од 10 до 16 сати, на градском тргу.

Очекују се излагачи, произвођачи, занатлије из града и околине, у делу од Градске куће до средине трга, као и велики избор цвећа на сајму између фонтане и Цркве.

У години с датумом „вишка“ данас рођендан славе они који га чекају најдуже

Igor Crnogorac February 29, 2024

Сваке четврте године рођендан славе бебе рођене 29. фебруара и то их чини посебним. “Преступни слављеници” могу да бирају када ће прославити дан свог рођења, али и да се играју са тим колико година имају по рођенданима, а колико одузимањем године рођења.

Оливера Латиновић из Накова, суграђанима позната по томе што је власница фарме, такође је рођена преступне, 1972. године, 29. фебруара. Ове године прославља 52. рођендан, а према датуму рођења напунила је тек 13 година.

– Сваке године славим рођендан и волим тај дан. Предност је у томе што могу да бирам да ли ће то бити 28. фебруар или 1. март. Наравно, када је година преступна трудим се да га обележим баш 29. фебруара с обзиром на то да сваке четири године имам могућност да га славим баш на датум када сам рођена. Када сам била млађа у школи су ме задиркивали како немам рођендан. У овим, озбиљним годинама, дан рођења прославим са пријатељима и најужом породицом – каже Оливера.

Наша суграђанка, глумица Марија Остојић, такође је рођена овог посебног датума. Како каже, слави га само у преступним годинама.

– Друкчије ми нема смисла, јер заправо, у годинама које нису преступне, ја рођендан немам и ближњи су и навикли да ми не честитају – прича Марија. – Било је занимљивих покушаја да ми се јаве тачно у поноћ између 28. фебруара и 1. марта, али је бесмислено јер то и даље није датум мог рођења. Лепо је, и увек ме обрадује што ме се, преступне године, на тај датум, сете и људи који су одавно отишли из мог родног Мокрина, из Кикинде и из Србије. Позову ме и честитају, ма где да су и то ме чини срећном. Ранијих година прави рођендан прослављала сам и у кругу пријатеља, излазили смо на вечеру, сада је излазак резервисан само за мог партнера Винћенца и мене.

На овај датум рођени су: Папа Павле Трећи, Ашер, глумци Џос Екланд, Денис Фарина и Питер Санавино. Према статистикама, на преступни дан рођено је око четири милиона људи.

Преступна година наступа сваке године која је дељива са четири, осим на ону која је дељива са сто. Тако је ова 2024. преступна, а пре тога: 2020, 2016, 2012… Међутим, године које су дељиве са сто могу бити преступне само ако су дељиве и са 400. Зато су 1600. и 2000. биле преступне, али 1700. и 1900. нису.

Редак гост у календару

Римски Сенат је, 44. године п.н.е, донео одлуку да месец Quintilis у част Цезара, добије назив Julius (јул), а 8. године и Sextilis је променио име у Augustus (август), по Цезаровом усвојеном сину и наследнику Октавијану Августу. Мали проблем је био сто је Августов месец имао само 30 дана, а јул 31. Читава ствар је решена тако што је од фебруара одузет један дан и додат августу.

Према професору астрономије на Хамлин универзитету, Бену Голду, Римљани ионако нису превише волели фебруар. Звали су га месец остатака који су једва чекали да прође.

Иначе, овај дан се додаје фебруару како би се ускладила календарска сезона са соларном. Време које Земљи треба да обиђе Сунце износи 365,25 дана.

– Да нисмо додали један дан фебруару сваке четири године, за 750 година, најхладније раздобље имали бисмо у јуну – испричао је Даниел Браун из Школе за науку и технологију на британском Нотингем Трент универзитету.

Данас жене просе мушкарце

За овај дан везане су и легенде и обичаји. Према ирској легенди, света Бригита се нагодила са светим Патриком да жене на преступни дан могу да запросе мушкарце, а не обрнуто, дакле, сваке четири године. Верује се да су то увели како би мало избалансирали традиционалне улоге мушкараца и жена.

У неким европским земљама, ако мушкарац одбије жену која га је запросила на данашњи дан, мора да јој купи 12 пари рукавица. То је симболичан приказ да жена сакрије срамоту што нема веренички прстен.

Грци сматрају да је лоша срећа венчати се у преступној години, а такво народно веровање постоји и у нашој земљи, док у Шкотској није добар знак ако се родиш 29. фебруара.

А. Ђ. и С. В. О.

Завршена Градска смотра – на зонско такмичење пласирало се 18 најбољих рецитатора

Igor Crnogorac February 28, 2024

Градска смотра рецитатора “Песниче народа мог” у организацији Културног центра завршена је данас.

Одлуком жирија, на Зонску смотру која ће се одржати 23. марта у Чоки, пласирали су се: Филипа Мирков из О.Ш. “Ђура Јакшић”, Драган Јованић из О.Ш. “Иво Лола Рибар”, Нови Козарци, Невена Бадрљица и Јана Рељин из КУД “Мокрин”, Зоја Родић из О.Ш. “Жарко Зрењанин”, и Јелена Стојков, Огњен Гавранов и Алекса Сабо из О.Ш. “Фејеш Клара”.

У категорији средњег узраста (виши разреди основне школе), Град ће представљати: Мате Комарек из О.Ш. “Фејеш Клара”, Јован Степанчев из О.Ш. “Васа Стајић”, Мокрин, и ученици О.Ш. ” Ђура Јакшић” – Јована Живојинов, Адриана Ћурчин, Теодора Ћурчин и Стефан Сили.

Међу средњошколцима, најбољи су били: ученици ССШ “Милош Црњански” Јована Грујић и Милица Попов, и из Техничке школе – Гордана Ристић и Николина Васиљевић.

Представници Града гости прославе у братском Бихаћу

Igor Crnogorac February 28, 2024

Делегација Града Кикинде коју су чинили Саша Танацков, члан Градског већа и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе, присуствовала је у понедељак обележавању 764. годишњице братског града Бихаћа.

Рођендан Града прославља се 26. фебруара према првом писаном документу о Граду, повељи угарског краља Беле IV 1260. године, о проглашењу слободног града Бихаћа.

У марту, у Позоришту, девет играјућих термина и „Љубавно писмо“ у Зрењанину

Igor Crnogorac February 28, 2024

Стеријина комедија „Лажа и паралажа“ отвориће мартовска репертоарска играња већ првог дана овог месеца, у петак. У уторак, петог, играће се водвиљ „Пиџама за шесторо“. Представа „Па се видимо у сну“ на репертоару је осмог, а 12. марта, у уторак, играће се „Ковачи“.

Комедија „Ординација“ заказана је за 15. март, а у уторак, 19. марта, на репертоару је једна од најдуговечнијих представа, „Настојник“.

У петак, 22. марта, игра се „Љубавно писмо“ које сутрадан, у суботу, путује у Зрењанин, на гостовање у Народном позоришту „Тоша Јовановић“.

Псеудобиографија и фантазмагорија о Душану Васиљеву, како се најављује представа „Облаци“, на репертоару је у уторак, 26. марта. За петак, 29, заказана је представа „Смрт човека на Балкану“.