O konjima i konjarima priče upletene u istoriju grada, sa mnoštvom fotografija, donosi, u knjizi „Grive kikindske“, Dragan P. Strajnić, pravnik, poljoprivrednik, privatni preduzetnik, pesnik, muzičar, kompozitor, odgajivač konja. Svoje delo predstavio je večeras u prepunoj sali Kulturnog centra. Članovi Kikindskog konjičkog udruženja „Banat“ čiji je počasni predsednik, priredili su mu iznenađenje i došli po njega sa osam fijakera.
Knjiga je kapitalno delo za istoriju našeg grada, istakao je v. d. direktor Kulturnog centra, izdavača ovog dela, Marko Markovljev.
– Srećan sam i naša ustanova je izuzetno počastvovana. Dragan Strajnić je legenda ovog grada, jedan od pokretača Dana ludaje, čovek koji je učestvovao u svim bitnim događajima u gradu – u izgradnji Sportskog centra, Hotela „Narvik“, Motela „Lovac“, ali, na prvom mestu je ljubitelj konja i mislim da će najviše po tome i ostati prepoznat – rekao je Markovljev. – Knjiga se ne odnosi samo na porodicu Strajnić, već na sve konjarske porodice u našem gradu i na sve koji su se bavili konjima, za šta je neophodna velika ljubav, jer konji su, kako je rekao Strajnić, najbolji čovekovi prijatelji – uvek su bili tu da pomognu, da rade, i on je to lepo opisao i prošarao porodičnom istorijom i sećanjima ljudi koji su učestvovali u stvaranju konjičkog sporta u Kikindi.
U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje.
– U ime gradonačelnika, svojih saradnika i svoje ime, čestitam Draganu na inicijativi veoma značajnoj za naš grad jer govori o njegovoj životnoj inspiraciji, o njegovoj strasti prema ovim divnim životinjama, ali i o očuvanju tradicije i kulture naših naroda u Banatu – rekla je Mickovska.
Sam autor napomenuo je da istoriju uzgajanja konja i konjičkog sporta još niko nije obradio.
– Grad ima jako bogatu prošlost i sadašnjost u vezi s konjima i konjičkim sportom. Kako sam i sam konjar, odlučio sam da je saberem i ostavim za buduće generacije. Kikinda je, do šezdesetih godina prošlog veka, imala od pet do sedam hiljada konja kojima se obrađivalo 50 hiljada hektara zemlje. Prva pisana dokumenta o sportu bila su upravo o konjičkom sportu. Svi grofovi sa ovog područja su gajili konje i to je bila stvar prestiža. Čak smo imali prvaka Evrope iz Kikinde, Vodijanera, zeta kikindske porodice Bogdan, one iz koje je, čak 14 godina, bio jedan od najuspešnijih gradonačelnika. Knjigu sam radio više od dve godine jer je trebalo sakupiti 150 fotografija koje datiraju od kraja 19. veka do današnjih dana – ispričao je Strajnić.
Nekoliko hiljada pehara doneli su kikindski konjari u grad, istakao je Strajnić i dodao da danas u ima samo 130 konja, rekreativnih i sportskih, koje poseduju vredni i posvećeni odgajivači. Dodao je da Konjičko udruženje okuplja 30 do 40 aktivnih članova, ali ima i dosta mladih ljudi koji će sačuvati ovaj sport u gradu.
O njegovom delu na promociji su govorili hroničar i publicista Dušan Dejanac i Marija Tanackov, književna kritičarka, a izuzetno zanimljiv program upotpunile su članice Ženske pevačke grupe „Melizmi“ i tamburaši, koji su otvorili program sa jednom od Strajnićevih pesama, „Vojvodino, najmiliji raju“. Sam autor pridružio im se u toku programa sa svojom pesmom – „Kada prođu pedesete“, a još jedno iznenađenje priredili su mu članovi Dečijeg hora Kulturnog centra, „Kikindijanci“, koji su izveli njegovu pesmu „Oj Kikindo od četir frtalja“.
S. V. O.
