О коњима и коњарима приче уплетене у историју града, са мноштвом фотографија, доноси, у књизи „Гриве кикиндске“, Драган П. Страјнић, правник, пољопривредник, приватни предузетник, песник, музичар, композитор, одгајивач коња. Своје дело представио је вечерас у препуној сали Културног центра. Чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ чији је почасни председник, приредили су му изненађење и дошли по њега са осам фијакера.
Књига је капитално дело за историју нашег града, истакао је в. д. директор Културног центра, издавача овог дела, Марко Марковљев.
– Срећан сам и наша установа је изузетно почаствована. Драган Страјнић је легенда овог града, један од покретача Дана лудаје, човек који је учествовао у свим битним догађајима у граду – у изградњи Спортског центра, Хотела „Нарвик“, Мотела „Ловац“, али, на првом месту је љубитељ коња и мислим да ће највише по томе и остати препознат – рекао је Марковљев. – Књига се не односи само на породицу Страјнић, већ на све коњарске породице у нашем граду и на све који су се бавили коњима, за шта је неопходна велика љубав, јер коњи су, како је рекао Страјнић, најбољи човекови пријатељи – увек су били ту да помогну, да раде, и он је то лепо описао и прошарао породичном историјом и сећањима људи који су учествовали у стварању коњичког спорта у Кикинди.
У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.
– У име градоначелника, својих сарадника и своје име, честитам Драгану на иницијативи веома значајној за наш град јер говори о његовој животној инспирацији, о његовој страсти према овим дивним животињама, али и о очувању традиције и културе наших народа у Банату – рекла је Мицковска.
Сам аутор напоменуо је да историју узгајања коња и коњичког спорта још нико није обрадио.
– Град има јако богату прошлост и садашњост у вези с коњима и коњичким спортом. Како сам и сам коњар, одлучио сам да је саберем и оставим за будуће генерације. Кикинда је, до шездесетих година прошлог века, имала од пет до седам хиљада коња којима се обрађивало 50 хиљада хектара земље. Прва писана документа о спорту била су управо о коњичком спорту. Сви грофови са овог подручја су гајили коње и то је била ствар престижа. Чак смо имали првака Европе из Кикинде, Водијанера, зетa кикиндске породице Богдан, оне из које је, чак 14 година, био један од најуспешнијих градоначелника. Књигу сам радио више од две године јер је требало сакупити 150 фотографија које датирају од краја 19. века до данашњих дана – испричао је Страјнић.
Неколико хиљада пехара донели су кикиндски коњари у град, истакао је Страјнић и додао да данас у има само 130 коња, рекреативних и спортских, које поседују вредни и посвећени одгајивачи. Додао је да Коњичко удружење окупља 30 до 40 активних чланова, али има и доста младих људи који ће сачувати овај спорт у граду.
О његовом делу на промоцији су говорили хроничар и публициста Душан Дејанац и Марија Танацков, књижевна критичарка, а изузетно занимљив програм употпуниле су чланице Женске певачке групе „Мелизми“ и тамбураши, који су отворили програм са једном од Страјнићевих песама, „Војводино, најмилији рају“. Сам аутор придружио им се у току програма са својом песмом – „Када прођу педесете“, а још једно изненађење приредили су му чланови Дечијег хора Културног центра, „Кикиндијанци“, који су извели његову песму „Ој Кикиндо од четир фртаља“.
С. В. О.
