Православни верници данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Ово је и дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона. Данас се пости и фарбају се ускршња јаја.
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!”
Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.
У време када је Христос предао дух Свој Оцу, око три сата поподне, у свим православним храмовима се износи Плаштаница, платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.
На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је он себе принео на жртву, из љубави према свима нама. На овај дан треба избегавати сваку физичку активност, славље и пороке.
Фарбање јаја
Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је највероватније увела црква, у 16. веку. Сматра се светом радњом, па јој се тако и приступа. Било је одређено обредним правилима, која су одређивала не само дан, већ и доба дана, као и особу која ће бојити – то су могле да буду само „ритуално чисте“ особе, односно старе жене или невине девојке. Јаја која се користе су најчешће кокошија, а основна боја у коју се фарбају је црвена.
Постоје бројна народна предања о вези са овим обичајем. Једно од њих, говори о стражарима који су чували Христов гроб и ту јели печену кокошку. Један од њих се стално плашио да би Христ могао да оживи, због чега су га други стално исмевали. У једном тренутку су му рекли да ће се то догодити када печена кокошка коју су јели полети и снесе црвено јаје. Тог тренутка, то се и десило, а Христ се уздигао и полетео ка небу.
Према другој причи, фарбање јаја се везује за легенду о Марији Магдалени. Она је дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђеље и стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена.
