Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Danas počinje Petrovski post

Igor Crnogorac July 1, 2024

Petrovski, odnosno Apostolski post, za pravoslavne vernike ove godine traje od 1. do 11. jula, do Petrovdana, koji je nepokretni prznik i obeležava se 12. jula. Početak posta, i njegovo trajanje zavise od datuma Uskrsa. Najkraće traje jednu, a najduže šest sedmica. Počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje.

Prema crkvenom kanonu, ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi, utorak i četvrtak na ulju, a subota i nedelja na ribi. Ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Dan uoči Petrovdana takođe se strogo posti.

Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili u petak, kao ove godine, toga dana se ne mrsi, već se jede riba.

Svrha posta, kako nalažu pravila vere, jeste i obavezno uzdržavanje od loših misli, reči i dela.

S. V. O.

Hiljadu i po kvadrata vanvremenskog mozaika Đure Radlovića u knjizi profesora Trkulje

Igor Crnogorac June 28, 2024

Nakovo i Nakovčani mogu da se ponose i jer je iz ovog mesta potekao pionir freske i mozaika u našoj zemlji. Slikar Đuro Radlović, profesor u penziji, prvi je kod nas, pre više od tri decenije, specijalizovao ove zidne tehnike na Fakultetu likovne umetnosti.

Po završetku zanatske škole zarađivao je kao moler i, na nagovor jednog profesora kod kojeg je radio i koji je uočio njegov talenat, upisao je Likovnu akademiju. Za mozaik se, kaže, zainteresovao, posle susreta sa Hristovim portretom u Aja Sofiji. To je nešto najlepše što sam u životu video, rekao je.

Po završetku školovanja, prva crkva u kojoj je radio mozaik je Hram Svete Petke na Kalemegdanu, sedamdesetih godina prošlog veka, a zatim su usledili i drugi sakralni objekti: manastir kralja Dragutina na Ozrenu, Hram Hrista Spasitelja i Hram Petra i Pavla u Banja Luci, Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini, Hram Svetog Ilije u Novom Sadu, Crkva Svetog Marka u Beogradu. U Rusiji, u oblasti Kemerovo, oslikao je mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata i od kojih su mnogi dali svoj život u borbi protiv nacizma.

– Kvantitativno, to je oko 1.500 kvadrata mozaika. Reč je o ozbiljnom delu i o potpuno prećutanom autoru – rekao je prof. dr Jovica Trkulja, obrazlažući motive za priređivanje knjige „Svet mozaika Đure P. Radlovića“, predstavljene danas u Nakovu uz podršku Mesne zajednice.

O Đuri Radloviću, koji je bio vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, bez obzira na njegovo veliko delo i na akademsku karijeru, nije napisana nijedna ozbiljna likovna kritika, niti ozbiljan stručni rad, dodao je.

– Reč je o autoru potpuno nepoznatom i u širim krugovima i u njegovoj struci. Ja se bavim autorima sa margine ovih prostora koji su već zaboravljeni, progonjenim, zatvaranim. Smatram da je izuzetno važno i neka vrsta božijeg duga da se ti, takvi, veliki stvaraoci, iz nekih razloga potcenjeni, vrate i da im se da značaj koji zaslužuju. Ovo je o vraćanje duga mom zavičaju i mojim učiteljima – rekao je prof. dr Trkulja.

Pored njega, na promociji u Domu kulture u Nakovu, govorili su i profesor Radomir Knežević, Brane Marjanović, direktor Narodne biblioteke „Jovan Popović“, suizdavača knjige i Milana Bajkin iz zavičajnog odeljenja Biblioteke, kao i prof. dr Smiljana Mirkov, sociolog, ćerka prvog Radlovićevog učitelja, Žive Mirkova, kome je knjiga posvećena. Ona je zahvalila umetniku što je, „stvarajući po zakonima lepote, poklonio pravoslavnom rodu više od hiljadu kvadratnih metara izvanrednog i čudesnog umetničkog dela, kao svoju stalnu izložbu“.

Sam umetnik priznaje da nikada sebe nije video u nekoj knjizi.

– Ja sam sve radio pošteno, sa svojim znanjem i svojom pameću – rekao je. – Mislim da nema čestitije umetnosti u sakralnosti od vizantijske, koja je prisutna u srpskim oblastima. Naročito je važna arhitektura portreta i misaonih glava onih koji dobijaju oreol jer su to kroz život zalužili. Katolička crkvena umetnost zasnovana je na bogatstvu, sjaju, zlatu i moći, a naša, vizantijska, na čestitosti, iskrenosti i sakralnosti, to je teško prevazići i po tome smo jedinstveni.

Objavljivanje ovog kapitalnog dela u kojem, na 316 strana velikog formata, prof. dr Trkulja govori o porodici, školovanju i akademskoj karijeri, a zatim i predstavlja šest monumentalnih mozaika prof. Đure Radlovića, pomoglo je Ministarstvo kulture, kao i Saborni hram Hrista Spasitelja u Banja Luci i beogradski „Dosije studio“. Predstavljanje knjige u Nakovu podržala je i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

S. V. O.

Vidovdansko sećanje na poginule u odbrani zemlje i sve nevino stradale

Igor Crnogorac June 28, 2024

Na Vidovdan, državni, crkveni i praznik nacionalnog identiteta, u Kikindi je, u pravoslavnom hramu i na Trgu odata počast svim poginulima u odbrani zemlje i svim žrtvama u ratnim sukobima. Posle Svete arhijerejske liturgije u Crkvi Svetog Nikole, kod spomenika poginulima u ratovima devedesetih i tokom NATO agresije na SRJ, održan je svečani program sa polaganjem venaca.

Ovo je vreme kada nam je zajedništvo potrebnije nego ikada, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Poručujemo da se nikada nećemo odreći naše slavne prošlosti, predaka, očeva i sinova koji su dali svoje živote kako bismo mi imali priliku da živimo u toj skupo plaćenoj slobodi i da sa decom kreiramo još lepše, bolje i kvalitetnije uslove za život u našem gradu, onako kako Kikinđani to znaju, ne mareći ni za veru ni za naciju ni za bilo koju drugu različitost – istakao je Lukač.

Na spomenik „Tuga“ vence su položile porodice poginulih, predstavnici lokalne samouprave, Srpskih ratnih veterana, Centra Ministarstva odbrane i Policijske uprave, Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Vojvodine i gosti iz garnizona iz Kuršumlije, Vranja i Bačke Topole.

Sa velikom zahvalnošću odajemo počast srpskim junacima od Kosovskog boja do današnjih dana, rekao je Miodrag Linta, poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Saveza Srba iz regiona.

– Kikinda je jedan od brojnih gradova u Srbiji čiji su građani pokazali veliki patriotizama i masovno se uključili u borbu za oslobođenje zemlje kada je ona bila napadnuta od strane neprijateljskih država – ukazao je Linta. – Primer je i proboj Solunskog fronta, u kojem su gotovo 50 odsto vojnika činili dobrovoljci iz takozvanih prečanskih krajeva. Oni su dali ogroman doprinos u oslobođenju Srbije i njenom razvoju u proteklih sto godina.

Vidovdan je i Dan i slava Srpski ratnih veterana.

– Negujemo tradiciju i sećamo se poginulih rodoljuba i boraca koji su branili srpski narod i državu, naših poginulih Kikinđana – rekao je predsednik Skupštine Udruženja, Vladimir Radojčić.

Predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan, podsetio je da je ovaj praznik jedan od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda.

– Događaj iz 1389. godine pokazao je put kojim će srpski narod i Srbija ići u narednim vekovima, a to je put ka slobodi. To je i beskrajna težnja za slobodom, ne žaleći svoje živote. Svi koji su se borili u Boju na Kosovu, pokazali su nam šta znači sloboda i dati život za nju. Vidovdan je kod srpskog naroda i mi ga danas obeležavamo sećajući se i kosovskih i junaka iz ratova devedesetih godina, kao i svih nevino stradalih žrtava, i nikada ih nećemo zaboraviti – istakao je Bogdan.

U programu su nastupili đaci iz osnovnih škola „Vasa Stajić“ – Marko Bošnjakov i „Feješ Klara“ – Marina Turuš i Matej Komarek, Jovana Milovanov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Hor Kulturnog centra iz Zrenjanina sa rodoljubivim pesmama.

S. V. O.

Počinje isplata junskih penzija

Igor Crnogorac June 28, 2024

Prema kalendaru isplata penzija koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, prve penzije za jun stižu u utorak, 2. jula i to penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti. Tri dana nakon toga, 5. jula, biće isplata penzija za vojne i poljoprivredne penzionere.

Za penzionere iz kategorije “zaposleni”, penzije će biti isplaćene 10. jula – preko tekućih računa, a 11. jula – na kućne adrese i na šalterima pošta.

Penzioneri bivših Republika SFRJ junska primanja dobiće 10. jula.

U Iđošu u nedelju Kulturno veče

Igor Crnogorac June 27, 2024

„Kulturno veče – Iđoš 2024“ naziv je programa koji će, prvi put, u nedelju, 30. juna, održati članovi Kulturno-prosvetnog društva “Milivoj Omorac”.

– Spojićemo sve muzičke sekcije – nastupiće mlađa i starija folklorna grupa, hor, solisti instrumentalisti i pevači, kao i pesnici. Prikazaćemo sve što smo radili i naučili od kada je, prošle godine, obnovljen rad Društva – rekla je Nikolina Jocin, predsednica Društva.

Kulturno veče u Domu kulture u Iđošu počeće u 19 sati, a ulaznica je dobrovoljni prilog za rad i opremu KPD “Milivoj Omorac”.

S. V. O.

Vučić: Iz Kikinde do Beograda vozom za sat i petnaest minuta

Igor Crnogorac June 27, 2024

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je na konferenciji za medije plan obnove železnica izvestio o pregovorima za finansiranje obnove železnica u Srbiji.

Vučić je najavio da će stara pruga od Pančeva biti kompletno obnovljena i rekonstruisana, prolazeći kroz opštinu Opovo, zatim kroz Orlovat, Zrenjanin, Kumane, Novo Miloševo, a potom će se produžiti do Kikinde, Čoke, Sente i Subotice.

Vučić je naglasio da će putovanje od Kikinde do Beograda trajati sat i petnaest minuta, što je znatno kraće nego putovanje automobilom.

Pored toga, predviđena je i obnova pruge između Vrbasa i Sombora, u dužini od pedeset kilometara. Ukupna dužina ove rekonstruisane železničke mreže iznosiće oko 200 kilometara, a vozovi će se kretati brzinom od 120 kilometara na sat.

Predviđeno je da se obnova ovih pruga završi za dve godine.

Vučić je, takođe, najavio da će brza saobraćajnica do Valjeva biti potpuno otvorena u septembru, a do kraja godine predviđeno je i završavanje deonice Šabac – Loznica, dok se uskoro očekuje završetak pruge između Gradišta i Golupca.

Naglasio je i značaj izrade studije i projekta za izgradnju mosta preko Dunava, koji će povezati Banat sa Braničevskim okrugom, na najširem delu reke.

Takođe, brza pruga od Novog Sada do Subotice biće puštena u rad u decembru mesecu ove godine, a u toku su testiranja i završni radovi.

(Izvor: nsuzivo.rs, vojvodinauzivo.rs)

Visoke temperature doprinele smanjenju koncentracije polena u vazduhu, ali pljuskovi podstiču razvoj ambrozije

Igor Crnogorac June 27, 2024

Merenja alergenog polena u državnoj mreži koje obavlja Agencija za zaštitu životne sredine ovih dana beleže niže koncentracije nego prošle godine u istom periodu pre svega zbog visokih temperatura prethodnih dana, rekla je za Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena Agencije za zaštitu životne sredine.

Visoke temperature uticale su na to građani uglavnom više vremena provode u klimatizovanim stanovima i automobilima koji imaju filtere. Ljudi manje borave u prirodi, a i same biljke smanje emitovanje polena da se ne bi isušile, dodala je ona.

– Povremeni pljuskovi pozitivno su uticali na razvoj korovske biljke ambrozije, pa se zbog toga u njenom periodu cvetanja u julu, avgustu i septembru mesecu očekuju veliki problemi kod alergičnih sugrađana – rekla je Mitrović i ukazala na to da još ima mogućnosti za akcije suzbijanja ambrozije pre nego što uđe u punu fazu cvetanja.

(Izvor: RTV)

U nedelju Pasuljijada u Bašaidu

Igor Crnogorac June 27, 2024

U Bašaidu će se u nedelju, 30. juna, održati druga Pasuljijada, u organizaciji Mesne zajednice iz ovog mesta. Takmičenje će se održati u dvorištu Osnovne škole, a okupljanje je zakazano za 9 sati.

Na Pasuljijadi će se takmičiti najveći majstori u pripremi pasulja, a svaka ekipa će biti nagrađena za svoje kulinarske veštine. Obećavamo mnoštvo zanimljivih aktivnosti i programa, kako za decu, tako i za odrasle, čineći ovaj događaj idealnim za porodično okupljanje i uživanje u letnjem danu, navodi se u pozivu organizatora.

Prijave za učešće u takmičenju mogu se podneti do 28. juna, na broj telefona 061/1660964.

Na rođendan Raše Popova, u njegovom Mokrinu, održana završna priredba manifestacije koja slavi mlade pesnike i umetnike

Igor Crnogorac June 26, 2024

U slavu još jednog značajnog Mokrinčanina, velikog književnika i novinara, prijatelja dece, Raše Popova, na njegov rođendan ove godine je održan sedmi „Dan Raše Popova“.

– Počeli smo 2018. godine kao lokalna priredba koja je sada već izrasla u značajnu manifestaciju. Izašao je i treći zbornik pesama koji, od prošle godine objavljujemo svake godine. Mislim da je ovo postala važna manifestacija za decu na mapi Srbije i trudićemo se da još više podignemo njen nivo – rekao je Živko Ugrenović, predsednik Udruženja građana „Raša Popov, organizatora manifestacije.

U prilog tome govori i podatak da je ove godine na pesnički konkurs za decu „Rašin šešir“ stiglo čak 550 radova iz Srbije i zemalja regiona, što je najviše do sada. O laureatima su odlučivali pisci Tode Nikoletić i Slobodan Stanišić, a stručni član bio je Milivoj Bajšanski, student-doktorand na novosadskom Filozofskom fakultetu, na odseku za srpsku književnost i jezik.

– Pesme osnovaca su stizale iz svih krajeva sveta, čak iz Austrije, Norveške i Danske, i to je pokazatelj da ovaj pesnički konkurs može da dobije epitet međunarodni. Iako je tema „Ne diraj mi snove“, dosta zatvorenog oblika, deca su pisala pesme u kojima se tematizuje njihova želja o tome šta žele da budu, i imamo pesme o ljubavi i smrti u njihovim snovima, što pokazuje da želje, na prelasku iz detinjstva u adolescenciju i odraslo doba, postaju neostvarene. Nekima se, ipak, one i ostvare – rekao je Bajšanski.

Pre centralne priredbe, danas je, u galeriji Doma kulture otvorena izložba karikatura Mirka Vukovića iz Republike Srpske, „Pisac crta pisce“, i održana je tribina na temu „Jezik svetlosti – jezik ljudi“. Najboljim mladim pesnicima dodeljena su čak 22 priznanja. Po šest nagrada opredeljeno je u kategorijama mlađih i starijih osnovaca, i dodeljeno je deset pohvala. Prvu nagradu među starijim osnovcima dobio je Luka Vasković iz Beograda, a među mlađima, najbolja je bila Petra Žumonja iz Hrvatske. Od učesnika iz Mokrina, najbolja je bila Jana Jurić, koja je zaslužila pohvalu.

Ovogodišnji laureat Nagrade Raša Popov za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu je kompozitor i muzički producent Jovan Joca Adamov, prijatelj Raše Popova.

– Bio sam dugogodišnji i veliki prijatelj sa Rašom, izuzetnim, skromnim, izuzetno obrazovnim čovekom, čarobnjakom reči – rekao je Adamov. – Raša je bio institucija i bila bi mi velika čast da sam od njega primio nagradu. Često je bio gost i u čuvenim serijalima „Muzički tobogan“ i „Fazoni i fore“ u kojem je glumio čarobnjaka, i bio je nezamenljiv. Imao je izuzetan narativ i široko obrazovanje, mogli ste ga slušati danima. Jedan takav Raša danas nam jako fali. Dao je nemerljivi doprinos literaturi za decu.

„Dan Raše Popova“ podržali su Mesna zajednica, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama,Telekom Srbija i Grad koji su, na završnoj večeri, predstavljali gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Ovo je lepa prilika da se podsetimo lika i dela velikog i legendarnog Raše Popova, jednog od najpoznatijih Mokrinčana uz Miku Antića, kojima se Mokrin na pravi način odužuje – rekao je Mladen Bogdan. – Važno je i za Mokrin i za Grad Kikindu da se uvek sećamo naših velikana i zato smo podržali Mesnu zajednicu i Udruženje koje organizuje manifestaciju. Želimo da ona, svake godine, bude sve bolja i bogatija.

Završna priredba u punoj sali Doma kulture okupila je veliki broj učesnika: pesnika, muzičara, članova KUD “Mokrin”, dece iz vrtića „Neven“ i osnovnih škola „Vasa Stajić“, „Ivo Lola Ribar“ i „Vuk Karadžić“.

Iz Udruženja „Raša Popov“ već rade na tome da se događaj podigne na viši nivo i za septembar najavljuju naučni skup o ovom velikom stvaraocu koji će se realizovati u saradnji sa Maticom srpskom i na kojem će učestvovati profesori univerziteta i istraživači sa Instituta za književnost i umetnost.

Raša Popov, novinar, književnik, publicista i glumac, autor je više desetina knjiga za decu i odrasle. Rođen je u Mokrinu, 26. juna 1933. godine, a preminuo je u Beogradu 2017. godine. Od 2018, njegovi Mokrinčani sećaju ga se slaveći njegovo delo u programima namenjenim najmlađima, za koje je Raša najviše i s puno ljubavi, stvarao.

S. V. O.

Potpisan Memorandum o saradnji sa Umetničkim univerzitetom u Beogradu – u Letnju školu u Kikindi stiže 40 studenata iz zemlje i inostranstva

Igor Crnogorac June 26, 2024

Studenti umetničkih fakulteta, njih 40, iz Srbije i Evrope, boraviće i stvarati u Letnjoj umetničkoj školi u našem gradu od 6. do 13. jula. Ovo je danas i ozvaničeno, potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grada Kikinde, Kulturnog centra i Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u Gradskoj kući.

U ime Univerziteta umetnosti, ugovor o saradnji potpisala je rektorka, prof. dr Mirjana Nikolić. Univerzitet tradicionalno Letnju školu organizuje u različitim gradovima, što je, kako je rekla, dobra prilika za internacionalizaciju i decentralizaciju.

– Želja nam je da pokažemo šta sve postoji u Srbiji, da Beograd i Novi Sad nisu centri u kojima sve počinje i sve se završava, nego da mi imamo mnogo izuzetno lepih gradova koji mogu, ne samo svojom tradicijom i kulturom, već i aktuelnim trenutkom, da ponude mnogo toga. Aspekt internacionalizacije je bitan jer 17 studenata stiže iz inostranstva: Kine, Italije, Poljske, Belgije i Slovenije, što je dobra prilika da mladi umetnici budu u kontaktu sa lokalnom zajednicom i da ponesu još bolja iskustva iz Srbije. U Kikindi smo naišli na neverovatno dobar odjek svih naših ideja i mislim da će ovo biti reprezentativna škola koja će, u punom kapacitetu, prikazati mogućnosti i Kikinde i umetnika, učesnika Škole – rekla je prof. dr Nikolić.

Održavanje Letnje umetničke škole je korak bliže našem projektu da postanemo Nacionalna prestonica kulture 2027. godine, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Siguran sam da ćemo doprineti promociji grada i da će se saradnja s Univerzitetom umetnosti produbiti i nastaviti. Treba imati smelih ideja i vizija i mislim da zavređujemo da postanemo, na neki način, i univerzitetski centar, i da, možda, dovedemo fakultete i iz drugih oblasti. Organizovanjem Letnje umetničke škole takođe doprinosimo tome da postanemo centar kulture i umetnosti u regionu – napomenuo je Lukač.

Rad Letnje škole biće organizovan u četiri radionice: keramike, koja je privukla najviše polaznika, zatim likovnih umetnosti, muzike, komponovanja i muzičke produkcije i dramske, koje će voditi profesori i saradnici Univerziteta umetnosti.

CLPU „Tera“ biće domaćin Fakultetu primenjenih umetnosti, studentima keramike i to upravo na početku održavanja Simpozijuma.

– Ovo je deo misije koju smo u „Teri“ zacrtali pre 42 godine, da se i kroz sektor univerziteta institucionalno pozicioniramo – istakao je direktor „Tere“, Aleksandar Lipovan. – Ovakve stvari su važne jer doprinose sektoru kulture i obrazovanja kao instrumentima uz pomoć kojih grad može da gradi svoju kulturnu politiku.

U ime Kulturnog centra, Memorandum o saradnji je potpisao v. d. direktor, Marko Markovljev.

– Nama kao ustanovi kulture to mnogo znači jer podiže kapacitet i vidljivost naše institucije, a od velikog značaja je i za grad jer će veliki broj studenata iz naše zemlje i iz Evrope upoznati naš grad i, možda ga prepoznati na drukčiji način – kazao je Markovljev.

Kako je rečeno, Letnja umetnička škola ima urbanu orijentaciju, studenti će stvarati na više mesta u Kikindi, u prisustvu građana kojima će, na završnoj manifestaciji, 12. jula, biti prikazani postignuti umetnički rezultati.

S. V. O.