Igor Crnogorac

Гусле-заврсни-децији-(5)

Завршни концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ на којем чланови дечијих секција приказују све што су научили у току школске године, одржан је данас у Народном позоришту.

– За нас је ово велика свечаност. Учествује шест група школе фолклора, деца из нашег Хорића „Цврчак“ и певачих група, а ту су нам и гости, њихови вршњаци из културно-уметничких друштава из Башаида, Новог Сада и Сремских Карловаца, са којима већ имамо сарадњу, као и из Плесног студија „Степ Уп“ – рекла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Поред игара из Баната, млади фолклорци приказали су и игре из Шумадије, Црноречја и Крајишта. На сцени су се смењивали извођачи различитих узраста, али са истим ентузијазмом и радошћу. У „Гуслама“ кажу да су посебно поносни на константно велику заинтересованост деце за секције Друштва.

– Број чланова се не смањује, а у дечијим секцијама увек их је око 300 – каже Магдалена Попов. – Узраста су од три до 15 година, када прелазе у извођачки ансамбл и стално нам долазе нови чланови. Најважније и најлепше је то што ми њих школујемо, они су наш кадар за будућност.

На вечерашњем концерту први наступ имали су многи, а међу њима и најталентованији и најзаинтересованији са Малог матурантског плеса који су се тек недавно придружили и вечерас су први пут обукли ношње у играма из Баната.

С. В. О.

фијакери-(4)

Дванаестогодишњи сивац Краба и двогодишњакиња, пони-коњић Бела, први су стигли по путнике ове године и отворили сезону вожњи фијакером коју, у оквиру Кикиндског лета, традиционално приређује Туристичка организација, у сарадњи са Кикиндским коњичким удружењем „Банат“.

Много пре 18 сати, за када су заказане вожње, први путници, најмлађи Кикинђани, чекали су на почетној станици, у Доситејевој улици код пијаце. Са својом запрегом придружио се и почасни председник Удружења, Драган Страјнић.

Првог дана променадних вожњи улицама града, на располагању су била три фијакера и возило се док је било заинтересованих. Тако ће бити сваке недеље, увек када то временске прилике буду дозвољавале, у исто време и на истом месту, кажу организатори. У овој туристичкој атракцији и Кикинђани и гости моћи ће да уживају до краја октобра.

С. В. О.

6

Грађани Кикинде су јуче, 22. јуна, спровели акцију „Свећа сећања“ поводом Дана сећања и туге, када се у Русији обележава почетак напада нацистичке Немачке на СССР.

Окупљени грађани акцију су организовали на Мокринском гробљу, испред спомен-костурнице у којој почивају остаци бораца НОР-а и Црвеноармејаца.

Тачно у 11,15 часова (12.15 по московском времену) уз минуту ћутања упаљено је 18 свећа и положено исто толико цвећа код бронзане плоче постављене у спомен 18 Црвеноармејаца који су погинули током завршних операција за ослобађање наше земље у 2. Светском рату.

Нацистичка Немачка је у зору 22. јуна 1941. године без објаве рата напала Совјетски Савез. Током првих сати рата Немци су нанели јак ударац војним и стратешким објектима и многим градовима.

Операција Барбароса, био је тајни назив инвазије немачке нацистичке војске на СССР. Више од 4,5 милиона војника сила осовине напале су Русију на фронту дужине 2,900 километара. Оперативни циљ операције Барбаросе био је брзо освајање европског дела СССР-а.Тако је почео Велики крвави отаџбински рат који је трајао 1.418 дана и ноћи, у коме је СССР изгубио готово 27 милиона људи, али је успео да преживи, победи и подигне своју заставу над Рајхстагом у Берлину. У тешком крвавом рату совјетски народ је дао одлучујући допринос ослобађању народа Европе од фашистичке доминације и поразу нацистичких трупа.

Укупни људски губици СССР током рата износили су 26,6 милиона људи. Од тога, око 8,7 милиона становника погинуло је на фронту, док је 7,42 милиона људи страдало услед планског истребљења нациста на окупираним територијама, а више од 4,1 милиона грађана погинуло или умрло услед сурових услова окупационог режима. У Немачку и суседне земље које су такође биле под немачком окупацијом одведено је 5,27 милиона људи.

Наредбом Президијума Врховног савета Руске Федерације од 1992. године, овај дан је проглашен Даном сећања на браниоце отаџбине, да би 1996.године овај дан постао Дан сећања и туге.

Руски председник В. В. Путин потписао је Закон којим је 22. јун уврштен у списак најзначајнијих и незаборавних државних датума.

Од 2009. године на данашњи дан сваке године се одржава међународна меморијална акција „Свећа Сећања“, а грађани Кикинде се од пре две године укључују у ову грађанско патриотску акцију.

„Нико није заборављен и ништа није заборављено“ је мото под којим се организује ова акција.

Сваког 21. јуна, тачно у 22 сата по московском времену у целој Русији и ван њених граница сваке године почиње акција „Свећа сећања“ посвећена годишњици напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез.У сећање на оне који су погинули бранећи своју земљу и њене становнике, милиони Руса пале свеће на прозорима својих кућа, на мемориалима погинулих, на братским гробовима…

Постоји нешто дирљиво у паљењу свећа за покој душе, посебно кад то чине људи који никад нису ни видели своје баке и деке, који су погинули у страшним годинама Другог светског рата. И сад већ унуци деце рата поново гледају фотографије пожутеле од времена, поново читају писма с фронта и настављају да траже места на којима су погинули сахрањени.

И данас сва њихова деца, унуци и праунуци, расејани не само по Русији, већ и по целом свету, пале свећу у знак сећања на своје претке, јер у свакој породици постоји прича везана за Други светски рат.

Остоја Војиновић

комарац

За суботу, 22. јун најављен третман одраслих комараца са земље у насељеним местима на територији града Кикинде , одложен је због неповољних временских услова.

Третман је померен за наредну недељу, чим се стекну услови за ефектан учинак, и грађани ће о томе бити благовремено обавештени, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

духови

Ово је дан Свете Тројице, један је од најзначајних хришћанских празника којим је завршено оснивање Христове Цркве. На данашњи дан цркве и домови се ките зеленим гранчицама и посипају травом.

Празник Свете Тројице представља сва три лица Бога – Оца, Сина и Светог Духа. Назива се још и Духови и Педесетница и посвећен је Силаску светога Духа на апостоле, и прославља се као рођендан Цркве. Ученици сина Божијег проговорили су тада многе језике које до тада нису знали и кренули су по целом свету да проповедају хришћанство.

Духови се славе три дана, као и Божић и Ускрс, а празновање се наставља целе седмице, током које се не пости, јер је то „трапава недеља“.

Најављује Петровски, односно Апостолски пост који ове године траје од 1. до 11. јула, односно до Петровдана који сваке године празнујемо 12. јула.

Обичај је да се данас, током молитве, у храмовима плету венчићи од траве који се после стављају поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Свете Тројице су крсна слава места и градова. У многим местима организују се литије. Славе се и као крсна слава, први или други дан. Слава су, Дан полиције и Дан МУП-а Србије.

Имре-Сабо-(4)

Један од најбољих и најпознатијих фотографа у овом делу света, рођени Мокринчанин, по опусу космополита и хуманиста, од вечерас, после 35 година, поново излаже у Кикинди.

Изложба носи назив „Чаробњак из Оза“ по његовој фотографији на којој, испод велике рекламе за истоимену представу, стоје људи у реду за хлеб. Ипак, централна фотографија поставке је она која му је, каже, направила име. Зове се „Кућа на продају“ и, осим што га је прославила, уредништву „Илустроване политике“ која ју је објавила, направила је доста проблема. На слици, насталој 1981. године на Косову Пољу, старија жена Милушка седи на столици испод дрвета и љушти кромпир. Изнад ње је окачен натпис „Кућа на продају“.

Иако је тада имао само 25 година и био студент Филолошког факултета, већ је имао завидан фотографски стаж. Поред тога што је фотографисао Мокринчане за документа, као средњошколац је приредио и своју прву самосталну изложбу у Гимназији.

– Била је то изложба „Ја сам врата, ко кроз мене прође, спасиће се“, а слике су биле призори испред мокринске цркве. Хтели су да ме избаце из Гимназије јер су оценили да „уносим религију у наше социјалистичко друштво“ – прича Сабо.

На изложби је постављено 45 заустављених тренутака које симболизују време, друштвене прилике, али, пре свега, од сећања чувају људе који су се са њима носили.

– Ово није моја ретроспектива, мада би могла то да буде – објашњава Сабо. – Овде има и фотографија из раних седамдесетих, када нисам знао да ћу постати професионалац. Онда је дошао живот и није ме остављао на миру.

Иако није замишљена као хронологија догађаја, поставка садржи много призора који симболично и сасвим конкретно осликавају важне историјске тренутке и промене, између осталих и говор Слободана Милошевића на Косову Пољу 1987. године.

Сабо излаже од 1974. године, учествовао је на неколико стотина изложби у земљи и иностранству, његове фотографије објављиване су у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. Фотографијом се професионално бави од 1980. и члан је УЛУПУДС од 1985. године. Примењена фотографија преокупација му је последње три деценије.

– И даље фотографишем све, не идем никуд без фотоапарата или, сада и без мобилног телефона. Моја Инстаграм страница садржи само фотографије настале мобилним телефоном, то је концепт. Иначе, кад немам фотоапарат, неку врсту, код себе, осећам се као да сам изашао го, да то сви виде, и да ће тада све да се догоди, а ја то нећу моћи да сликам – признаје Сабо.

Младим фотографима кроз смех препоручује „ред, рад и дисциплину“.

– Мој савет је да много раде. Данас је то много једноставније јер се не троше филмови. Ја сам вежбао испред огледала са фотоапаратом без филма и окидао сам онолико пута док нисам успевао да држим апарат сасвим мирно. У једном периоду сам имао такву хиперпродукцију, да су ме питали да ли ми се и отац зове Имре Сабо, јер нису веровали да то један човек може да постигне.

Ова уметничка страст огледа се на свакој фотографији, а избор од 81 слике направљен је за књигу „Имре Сабо – живот кроз објектив“ који је издала Народна библиотека „Јован Поповић“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисае и односе са верским заједницама. Библиотека је и организатор изложбе која ће у приземљу Музеја, у старијој галерији, јер је то аутор желео, бити отворена до 3. јула. На отварању је и договорено да се права ретроспектива његових фотографија у Музеју направи за две године.

С. В. О.

цајанка

У сали Основне школе у Банатској Тополи сутра (недеља, 23. јун) ће се, од 14 сати, одржати традиционална “Чајанка” Удружења жена „Банатска Топола“.

Чланице Удружења угостиће активе жена из других места, и овај програм део је Кикиндског лета Туристичке организације Града.

Радионица-Тера-(7)

Први пут код нас, данас је, у Галерији „Тера“, одржана „Психо арт лаб“ радионица. Водила ју је Милена Ћук, психолошкиња и психотерапеуткиња интегративног арт-психотерапијског усмерења.

– Радионица је намењена људима који су отворени за тај вид истраживања, које интересује спој психологије и уметности. То није арт-терапија, већ искуствена радионица која има за циљ да учесници дођу у бољи контакт са собом, да истражују актуелне унутрашње садржаје, да експериментишу са начинима изражавања, и све то доводи до тога да се опустимо, да будемо спокојнији и разигранији – каже Милена Ћук.

Милена Ћук је „Психо арт лаб“ континуирано одржавала у Новом Саду. Каже да је то произвело и арт-терапијску групу за лични развој који доноси конкретне промене.

Иницијативу за радионицу у Кикинди дала је Маја Ердељанин, која је присуствовала њеним радионицама и предложила да једну такву одржи као пратећи програм њене изложбе „Драги дневниче: година свесности“ која је у току у Галерији „Тера“.

Радионице засноване на арт терапијским праксама Милена Ћук води од 2014. године. Упоредо развија своју психотерапијску праксу кроз индивидуални и групни рад са клијентима.

С. В. О.

(Фото: ЦЛПУ “Тера” и Кикиндски портал)

Козара-куп-(1)

Фудбалери млађе категорије из десетак клубова са територије града и Војводине од преподневних сати играју утакмице на првом Фудбалском турниру, „Козара купу“, у Банатском Великом Селу. Игра се на стадиону Фудбалског клуба „Козара“, организатора и иницијатора ове манифестације намењене најмлађим спортистима.

– На турниру су фудбалери 2013. годишта и млађи. Дошли су нам, између осталих, и „Војводина“ из Новог Сада, „Пролетер“ из Зрењанина, „ЖАК“ и „Млади вукови“ из Кикинде, имамо укупно десетак екипа и мислим да ће следеће године бити још масовније. Надам се да ће турнир прерасти у традицију – рекао је Предраг Ољача, тренер млађе категорије ФК „Козара“.

Гости из локалне самоуправе посетили су и ову манифестацију, која се одвија истовремено са првим Фестивалом дечијег фолклора у овом месту.

– Акценат је на дружењу и на развијању вештина, да деца буду на отвореном, у природи, и да се баве спортским активностима – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Утакмице је, од преподневних сати, играло око 150 младих фудбалера.

– Све похвале Фудбалском клубу „Козара“ на организацији овако великог турнира, као и деци која играју по овако високим температурама – истакао је члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски. – Јако је важно за сеоске средине да деца активно учествују у спортским активностима и да се друже, то је  најбитније на оваквим турнирима. Град Кикинда ће убудуће подржавати „Козара куп“.

Пецарски је додао да би било лепо да се споје две манифестације – фудбалски куп и фолклорни фестивал јер су оба организатора уложила напор да се окупи више стотина деце и да се, кроз игру и надметање, друже у Банатском Великом Селу.

С. В. О.

 

Фестивал-БВС-(3)

У Банатском Великом Селу данас се одржава Први дечији фолклорни фестивал „Окрени се, моје коло мало”. Око 250 малишана из осам културно-уметничких друштава, узраста од три године до осмог разреда, стигло је из Санада, Крајишника, Нових Козараца, Накова, Мокрина и Кикинде.

Председник КУД „Марија Бурсаћ, организатора Фестивала, Предраг Сантрач, каже да је идеја била да направе манифестацију на радост деци – члановима фолклорних ансамбала.

– Поред тога, потрудили смо се и да организујемо пратећи програм. Код Завичајне куће смо уредили простор за дечије игре, где се надметају на полигону, и у другим забавним игрицама – рекао је Сантрач.

Подршку фестивалу дечијег фолклора, из локалне самоуправе пружили су градоначелник Никола Лукач, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и члан Градског већа, Драган Пецарски.

– Све честитке организаторима, КУД-у „Марија Бурсаћ“ који су у својим активностима у много чему пионири. Ова идеја да у току распуста организују дружење и игру, и чувају традицију, културу и обичаје је изузетна и сигуран сам да ће Фестивал у будућности да расте и да се подигне на још виши ниво – изјавио је градоначелник, који је и отворио Фестивал.

Културно-уметничко друштво из овог места увек има не нешто ново да понуде деци и захвални смо им на томе, рекла је председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

– Они су нам и највећи чувари традиције, игара и песама из краја из којег потичемо, из Босанске Крајине. Захвални смо им на томе и на труду који улажу у рад са децом, и у организацију Фестивала. Видимо да су деца задовољна и срећна што дан проводе у лепом дружењу – истакла је Мира Пећанац.

За 16 сати је заказан дефиле учесника, а од 17 сати, у Дому културе, и наступ свих гостију и домаћина.

С. В. О.