Један од најбољих и најпознатијих фотографа у овом делу света, рођени Мокринчанин, по опусу космополита и хуманиста, од вечерас, после 35 година, поново излаже у Кикинди.
Изложба носи назив „Чаробњак из Оза“ по његовој фотографији на којој, испод велике рекламе за истоимену представу, стоје људи у реду за хлеб. Ипак, централна фотографија поставке је она која му је, каже, направила име. Зове се „Кућа на продају“ и, осим што га је прославила, уредништву „Илустроване политике“ која ју је објавила, направила је доста проблема. На слици, насталој 1981. године на Косову Пољу, старија жена Милушка седи на столици испод дрвета и љушти кромпир. Изнад ње је окачен натпис „Кућа на продају“.
Иако је тада имао само 25 година и био студент Филолошког факултета, већ је имао завидан фотографски стаж. Поред тога што је фотографисао Мокринчане за документа, као средњошколац је приредио и своју прву самосталну изложбу у Гимназији.
– Била је то изложба „Ја сам врата, ко кроз мене прође, спасиће се“, а слике су биле призори испред мокринске цркве. Хтели су да ме избаце из Гимназије јер су оценили да „уносим религију у наше социјалистичко друштво“ – прича Сабо.
На изложби је постављено 45 заустављених тренутака које симболизују време, друштвене прилике, али, пре свега, од сећања чувају људе који су се са њима носили.
– Ово није моја ретроспектива, мада би могла то да буде – објашњава Сабо. – Овде има и фотографија из раних седамдесетих, када нисам знао да ћу постати професионалац. Онда је дошао живот и није ме остављао на миру.
Иако није замишљена као хронологија догађаја, поставка садржи много призора који симболично и сасвим конкретно осликавају важне историјске тренутке и промене, између осталих и говор Слободана Милошевића на Косову Пољу 1987. године.
Сабо излаже од 1974. године, учествовао је на неколико стотина изложби у земљи и иностранству, његове фотографије објављиване су у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. Фотографијом се професионално бави од 1980. и члан је УЛУПУДС од 1985. године. Примењена фотографија преокупација му је последње три деценије.
– И даље фотографишем све, не идем никуд без фотоапарата или, сада и без мобилног телефона. Моја Инстаграм страница садржи само фотографије настале мобилним телефоном, то је концепт. Иначе, кад немам фотоапарат, неку врсту, код себе, осећам се као да сам изашао го, да то сви виде, и да ће тада све да се догоди, а ја то нећу моћи да сликам – признаје Сабо.
Младим фотографима кроз смех препоручује „ред, рад и дисциплину“.
– Мој савет је да много раде. Данас је то много једноставније јер се не троше филмови. Ја сам вежбао испред огледала са фотоапаратом без филма и окидао сам онолико пута док нисам успевао да држим апарат сасвим мирно. У једном периоду сам имао такву хиперпродукцију, да су ме питали да ли ми се и отац зове Имре Сабо, јер нису веровали да то један човек може да постигне.
Ова уметничка страст огледа се на свакој фотографији, а избор од 81 слике направљен је за књигу „Имре Сабо – живот кроз објектив“ који је издала Народна библиотека „Јован Поповић“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисае и односе са верским заједницама. Библиотека је и организатор изложбе која ће у приземљу Музеја, у старијој галерији, јер је то аутор желео, бити отворена до 3. јула. На отварању је и договорено да се права ретроспектива његових фотографија у Музеју направи за две године.
С. В. О.
