Suša nije u velikoj meri poremetila prinose meda i pčelari sa našeg područja beleže od 12 do 17 kilograma izvrcanog meda po košnici. Med dobijen od uljane repice, tamo gde je bilo, bio je dovoljan da pčele dočekaju suncokret koji je glavna paša na ovom terenu, ocenjuje Saša Čolak, iskusni i poznati pčelar iz Banatskog Velikog Sela. Čolak je, takođe, i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, prvi na tom mestu iz Kikinde i okoline.
– Kada je počela suša i suncokret počeo da cveta, mislio sam da će sve izgoreti, što se i dogodilo, ali su pčele uspele da nakupe što im je bilo potrebno i ja sam zadovoljan – kaže Čolak. – Uz to, godina je prošla bez ozbiljnijih bolesti. Nije bilo ni trovanja jer su apeli urodili plodom, poljoprivrednici su uvažili naše molbe u vezi sa primenom pesticida otrovnim za pčele.
Med je izvrcan krajem jula, početkom avgusta, i pristupilo se utvrđivanju zdravstvenog stanja pčelinjih zajednica. Pripreme za zimu su uveliko u toku, negde su i završene.
– Rešavali su se problemi sa pčelinjim krpeljima, varoom, koja je najgora za pčele. Rade se tretmani, podeljeni su lekovi i pčele su očišćene od štetočina. Sam ću, u svojim košnicama, izvršiti još jedan, kontrolni pregled, eventualno ću dopuniti zimsku rezervu hrane uoči perioda mirovanja i to je kraj poslova pre mirovanja – objašnjava Čolak.
Kada je u pitanju prihrana pčela, ovaj pčelar koji već 38 godina ubira med izuzetnog kvaliteta, kaže da se ne bi usudio da proizvede nešto što ne bi moglo da se nazove medom, te savesno i pametno dodavanje hrane u košnice, bez dileme, ne smatra lošim, na protiv.
– Pčele prihranjujem šećernim sirupom u razmeri 1:1, koji im dajem u obrocima, da bi ih one blagovremeno povukle u saće i potrošile ih u toku jeseni i zime. Pčele prvo jedu hranu koju su poslednje unele. Znači, ako sam rešio da nekoj zajednici dam sirup, on ide ispod meda i u sto odsto slučajeva potroši se već do novembra ili decembra, i tek onda pčele počinju da jedu med. Ako ne obezbedimo prihranu, sasvim sam siguran, nismo samo na gubitku, već i pčelama ne činimo dobro, one mogu, u krajnjem slučaju, i da uginu od gladi.
Kaže da on lično ostavlja od 13 do 16 kilograma meda po košnici i primenjuje formulu po kojoj na 15 kilograma meda dodaje tri litre sirupa. Ne škodi ni da se pčelama za zimu ostavi i do 20 kilograma meda, napominje. Važno je da imaju dovoljno hrane za zimu i za rani prolećni razvoj, kada je potrošnja zimskih rezervi hrane najveća, od marta do početka cvetanja.
Prema neki procenama, na području grada ima oko 300 pčelara sa 12 do 13 hiljada košnica. Kilogram meda se od kuće prodaje za 600 do 700 dinara, dok cena na veliko, što je, kako ukazuje Čolak, dugogodišnji problem, drastično pada, i sada je samo 1,8 evra za kilogram.
S. V. O.
Sutra, u ponedeljak, 26. avgusta, od 19 sati, u Domu kulture će svoja dela predstaviti književnica Ranka Tanasić Barlov iz Ruskog Sela koja živi i radi u Beogradu. Na istom mestu, u utorak, takođe od 19 sati, biće priređena izložba slika i stripova meštanina Milivoja Vukojevića.
