„YУ Роцк носталгија“ назив је музичке вечери и музичког избора који за публику припрема ди-џеј Лука Момчилов.
Програм ће се, у оквиру „Кикиндског лета“, одржати у петак, 23. августа, од 21 сата, у дворишту Курије. Улазак је бесплатан.
Igor Crnogorac
Високе летње температуре уз тропске таласе који су трајали и по две седмице, али и бројни попусти, допринели су да ове сезоне, у Спортском центру „Језеру“, на отвореним базенима, бележе рекордну посету. Кикинђани су овде освежење тражили управо у најтоплијим данима, каже Наташа Брканлић, руководилац пријема и хигијене у СЦ Језеро“.
– Почели смо 20. јуна и прва три дана био је бесплатан улазак за све. Према нашој статистици, до половине августа имали смо, у просеку, од 1.000 до 1.200 људи дневно на базенима у Кикинди. На нашим базенима у Банатском Великом Селу по дану је било, просечно, 200 купача. Наше стандардно радно време смо, приликом првог тропског таласа, продужили, па су базени били отворени од 8 до 19 сати. Тада су нам, у јутарњим сатима, долазили и наши стални корисници који, иначе, током целе године, рекреативно пливају на затвореним базенима. Највеће гужве су после 15 сати, када успевају да дођу и они који нису на годишњем одмору – каже Наташа Брканлић и додаје да су на базенима дежурне стручне службе и да нису забележени инциденти.
Рекорд је, каже Брканлићева, забележен 28. јула, када је на базенима у Кикинди било тачно 2.158 купача. Поред топлог лета, великој посети допринели су и попусти за, до сада, највећи број категорија грађана.
– У Кикинди је продато 10.500 дневних карата и 2.000 допуна од 10, 20 и 50 улазака, у суштини имали смо, до сада, 48.000 улазака само преко картица. То је 20 одсто већа продаја у односу на прошлу годину. Допуне карата могу да се искористе до 31. маја следеће године – прецизира Наташа Брканлић.
Она подсећа да и базени у Кикинди, као и у Банатском Великом Селу, имају своју зелену површину са природном хладовином, столовима, клупама, столом за стони тенис и са лежаљкама које се не наплаћују. Простор се налази поред терена за одбојку у песку и привлачи многе који у хладовини и миру овде проводе дан са књигом.
С. В. О.
У четвртак, 22. августа, од 19 сати, у дворишту Курије концерт ће одржати КУД „Банат“ Српског културно-уметничког друштва из Деска код Сегедина у Мађарској. Концерт се одржава по програму „Кикиндског лета“, улазак је бесплатан.
Крајем јуна почела је изградња атмосферске канализације у такозваном сливу Моравске. Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа, истакао је Мирослав Дучић, члан Градског већа.
-Планом је обухваћено 16 деоница и динамика радова је добра. У деловима улица Ивана Јакшића и Јована Стерије Поповића од Војина Зиројевића већ су завршени. У току су радови у Моравској и улици Војина Зиројевић. Очекујемо да ће се задати рокови испоштовати и да ће комплетан слив бити завршен до краја године. Радови су били неопходни јер су суграђани у овом делу града имали проблема са одвођењем вода – напомиње наш саговорник.
Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака.
-У плану нам је изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића у дужини од 460 метара и Јована Стерије Поповић у дужини од 550 метара до Омладинске улице где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Пројектовање ће бити завршено у овој да би радови могли да се ураде наредне године с обзиром на то да је реч о деоници укупне дужине око километар улагања ће бити знатно мања. Без обзира на то за наш град су капитална улагања – навео је Мирослав Дучић и апеловао на грађане да буду стрпљиви јер су делови улица у којима се ради затворени за саобраћај.
Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.
Подсетимо и да је прошле године, захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, 150 милиона динара уложено у изградњу секундарне атмосферске канализације. Овим пројектом били су обухваћени делови улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке.
Покрајинска влада подржала је и изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. За радове је опредељено 160 милиона динара.
-Документација је спремна, средства су обезбеђена и чекамо сваког дана да се уведе извођач радова и да се започне са реализацијом ове значајне инвестиције – рекао је Дучић.
А.Ђ.
Обележавање Дана села и црквене славе Свети Стефан окупило је данас у Сајану мештане и госте, а са скупа је послата важна порука о очувању и унапређењу заједништва.
– Овај велики празник обележавамо свечаном мисом коју је водио зрењанински бискуп, док се у току поподнева одржавају културни и забавни програми прославе Дана села. Савет Месне заједнице одржаће свечану седницу на којој ће, грађанима и удружењима који су у току године радом и трудом допринели добробити мештана доделити захвалнице и признања – рекао је председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот. – Важно је да, овом приликом, укажемо на то колико је битно да размишљамо о заједништву јер можемо да живимо боље и лепше у добром суседству и у пријатељским односима.
Свечана миса одржава се на дан када је освештана Црква Светог Стефана Краља, изграђена 1880. године. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве положени су венци.
Миси су присуствовали потпредседник Покрајинске владе Роберт Отот, државни секретари Атила Јухас из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јожеф Керекеш из Министарства финансија, посланица у Скупштини Србије, Елвира Ковач, Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине, и представници локалне самоуправе, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Обележавање Дана села и прослава Светог Стефана представљају идеалну прилику да се окупимо као заједница, да прославимо нашу историју, наслеђе и традицију. У данашњем програму оживљава се богата историја и одаје се поштовање претходним генерацијама које су дале свој допринос развоју и просперитету ове заједнице која је кроз векове очувала свој специфични идентитет, културу, традицију, обичаје и вредности. Слављење свеца заштитника који симболизује веру, снагу и одлучност подсетник нам је колико је важно очувати веру и вредности заједнице, не само у тешким временима, већ и у свакодневном животу – рекла је Мелита Гомбар.
Чланови удружења из овог места припремили су културни и забавни програм за мештане и госте. Током дана одржава се традиционални Буч.
С. В. О.
Дечија летња пијаца одбројава последње дане ове сезоне. Иако замишљена да се одвија само суботом у преподневним сатима, а тако је од 2008. године, када је ова идеја Културног центра почела да се реализује, на захтев продаваца и купаца већ годинама се повремено одржава и целе седмице у поподневним сатима.
Тако је и ове недеље – у предвечерје, већ пре 17 сати, најмлађи стижу са робом и заузимају своје „тезге“ у дворишту Културног центра, а о популарности говори и податак да увек има, у просеку, 60 до 70 продаваца. Долазе и из других места, а многи који код својих бака и дека проводе распуст, такође редовно заузимају тезге. Купце, свих узраста, нико није успео да изброји, а цене су симболичне.
Близнакиње Селена и Јелена Кличић имају 11 година и нису само продавци, већ и произвођачи. Саме и на лицу места, по жељи купаца, израђују наруквице од гумица и перлица.
– Волимо да правимо накит и да продајемо – кажу у глас. – Ту су и наше ствари које више не користимо. Осим наруквица, имамо књиге, торбице, играчке, и супер нам иде. Купци нам највише траже сликовнице, наруквице и огрлице. Цене су од 20 до 500 динара и успемо лепо да зарадимо. Долазимо на сваку пијацу.
Деветогодишња Мирка Иветић има, такође, широк асортиман за продају.
– Долазим од прошле године. Деца купују играчкице, а старији било шта. Цене су ми од 10 динара навише. Најскупље су торбе које коштају 200 динара – објашњава Мирка.
Миркина безрезервна подршка је мама Јелена.
– Сваког дана сам са њом, на свакој пијаци, за све што је потребно, да се донесе сладолед, вода – каже Јелена. – Деца продају оно што им не треба и онда купују код других, али им и остаје зарада за џепарац. Мислим да је ово одлична идеја да од малих ногу науче како треба да се боре за себе и за нешто што желе.
Купци на Дечијој летњој пијаци су свих узраста. Суботом пре подне, са велике пијаце често наврате да направе пазар малишанима, као што и они сами то чине једни другима. У Културном центру кажу да се деца сјајно друже и уживају и да ће пијаца свима недостајати. Прошле суботе, када је почела киша и није било купаца, сами су се растрчали и једни од других куповали. Нико није остао без пазара, нове играчке или књиге.
Како сазнајемо, куриозитет Дечије летње пијаце која траје већ 17 година је да малишани који су првих година долазили као продавци, сада доводе своју децу као логистичка подршка у продаји или да би заједно проналазили лепе и јефтине ствари на шареним и препуним тезгама у дворишту Културног центра.
Дечија пијаца у вечерњем термину, од 17 до 19.30 сати биће организована до петка, 23. августа, а последња, овог лета, одржаће се у суботу пре подне, од 9 до 11.30. Ипак, и даље ће се одвајати прочитане сликовнице, плишане играчке, одећа из које се израсло или мамин накит који више не носи и жељно ће се чекати летњи распуст и нове прилике за дружење на најлепшој пијаци у граду.
С. В. О.
Део потрошача у Кикинди и у Иђошу, имаће сутра (среда, 21. август), прекид у снабдевању струјом због радова, најављено је из Електродистрибуције.
Од 8 до 10 сати струје неће бити у улици Вука Караџића, у делу од Његошеве до Јована Јовановића Змаја у Кикинди.
Од 9 до 11 сати без струје ће бити потрошачи у улици Николе Француског, од Косте Кљајића до Миливоја Оморца у Иђошу.
Камп је почео данас, са чак 130 уписаних учесника узраста од шест до 12 година који су с радошћу испунили просторије АДЗНМ „Гусле“, организатора Кампа, и двориште Курије.
Активности се одвијају у четири радионице. Играчку, у којој се уче традиционалне игре и плес воде уметнички руководилац Игор Попов уз асистенцију Маријане Калопер; певачку воде уметнички руководилац Магдалена Попов са Тамаром Звекић, које децу уче традиционалном, а хорском певању – васпитачица Бранислава Гецић и наставница солфеђа Олга Мандић. У ликовној радионици са учесницима ради Драгослав Танацков, педагог игре у „Гуслама“ и ментор Кампа.
– Ове године тема је линија. Деци откривамо колико је линија значајна у народној традицији: затворена је коло, отворена је полукруг, права линија су дијагонале у кореографијама, у динарским крајевима кретање у облику змије је, такође, крива линија, а линије су заступљене и на народним ношњама – наводи Танацков. – Управо смо радили фротаж, то је осликавање чипки, прошле године смо радили коледарске маске из Лесковца и делове ношње, а за најмлађи узраст је обезбеђена глина са којом ће израђивати накит за ношње.
Камп се, такође, одвија под слоганом „Није тешко бити фин“ и са децом се разговара о култури понашања у друштву, за столом, и колико је важно да се негују другарство, емпатија и тимски рад, додаје Танацков.
Деца су подељена по узрастима и сваког дана похађају другу радионицу, тако да ће, до краја Кампа, у петак, проћи кроз све активности.
Лука Николин има осам година, и ускоро ће кренути у други разред ОШ „Жарко Зрењанин“.
– Више пута сам био на Кампу, али овај дан ми је најлепши од свих. Волим да певам у хору и пуно тога сам научио од целе њихове дружине. Прошле године смо чак обишли и музеј. Учили смо и да треба да будемо фини према другима. Увек ћу долазити овде – каже Лука.
Осмогодишња Зоја Родић из исте школе трећи пут је на Кампу.
– Имамо овде веома добре учитеље и јако ми је лепо, немам замерки – тврди Зоја. – Највише волим да певам. Данас смо учили песму „Родно је небо звездама“. Упознала сам пуно другара овде.
Камп траје пет дана, до 23. августа, и деца која се нису још прикључила, добродошла су и без пријављивања, кажу у „Гуслама“. Огроман одзив малишана потврђује да је ова активност “Гусала” која подразумева и учење и васпитвање и игру, деци занимљива, корисна и веома важна.
С. В. О.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. Један учесник у саобраћају задобио је тешке, а један лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 340.000 динара.
Саобраћајне незгода догодиле су се због радње возилом и алкохола. Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издата су 162 прекршајна налога.
Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 11 возача, од којих је четворо задржано до 12 сати јер су имали више од 1,2 промила алкохола у организму, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Откривена су и 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 107 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила, и 58 осталих прекршаја.
Преображење је један је од великих Христових празника, када, према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, што најављује скору јесен. У календару је обележено црвеним словом.
По хришћанском учењу, Преображење је тренутак када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засјао као сунчева светлост. Уз њега су били пророци Мојсије и Илија и тако се божанска природа сина Божјег учинила видљивом.
Преображење се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.
У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. На крају Свете литургије освештава се грожђе које се данас једе први пут.
Увек пада у време Госпојинског поста, па је и празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.
Преображењем се завршава летњи годишњи циклус обичаја и започиње јесењи. На овај дан се преображава, односно битно мења природа. Каже се да се преображава и камен у води и лист у гори. Реке и језера постају хладније, па се завршава и сезона купања, што се некада веома поштовало.
Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља касно устати, ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.
Уколико жене и девојке устану пре сунца и “помало пораде од сваког женског посла”, верује се да ће се преобразити у вредне домаћице.