„YU Rock nostalgija“ naziv je muzičke večeri i muzičkog izbora koji za publiku priprema di-džej Luka Momčilov.
Program će se, u okviru „Kikindskog leta“, održati u petak, 23. avgusta, od 21 sata, u dvorištu Kurije. Ulazak je besplatan.
Igor Crnogorac
Visoke letnje temperature uz tropske talase koji su trajali i po dve sedmice, ali i brojni popusti, doprineli su da ove sezone, u Sportskom centru „Jezeru“, na otvorenim bazenima, beleže rekordnu posetu. Kikinđani su ovde osveženje tražili upravo u najtoplijim danima, kaže Nataša Brkanlić, rukovodilac prijema i higijene u SC Jezero“.
– Počeli smo 20. juna i prva tri dana bio je besplatan ulazak za sve. Prema našoj statistici, do polovine avgusta imali smo, u proseku, od 1.000 do 1.200 ljudi dnevno na bazenima u Kikindi. Na našim bazenima u Banatskom Velikom Selu po danu je bilo, prosečno, 200 kupača. Naše standardno radno vreme smo, prilikom prvog tropskog talasa, produžili, pa su bazeni bili otvoreni od 8 do 19 sati. Tada su nam, u jutarnjim satima, dolazili i naši stalni korisnici koji, inače, tokom cele godine, rekreativno plivaju na zatvorenim bazenima. Najveće gužve su posle 15 sati, kada uspevaju da dođu i oni koji nisu na godišnjem odmoru – kaže Nataša Brkanlić i dodaje da su na bazenima dežurne stručne službe i da nisu zabeleženi incidenti.
Rekord je, kaže Brkanlićeva, zabeležen 28. jula, kada je na bazenima u Kikindi bilo tačno 2.158 kupača. Pored toplog leta, velikoj poseti doprineli su i popusti za, do sada, najveći broj kategorija građana.
– U Kikindi je prodato 10.500 dnevnih karata i 2.000 dopuna od 10, 20 i 50 ulazaka, u suštini imali smo, do sada, 48.000 ulazaka samo preko kartica. To je 20 odsto veća prodaja u odnosu na prošlu godinu. Dopune karata mogu da se iskoriste do 31. maja sledeće godine – precizira Nataša Brkanlić.
Ona podseća da i bazeni u Kikindi, kao i u Banatskom Velikom Selu, imaju svoju zelenu površinu sa prirodnom hladovinom, stolovima, klupama, stolom za stoni tenis i sa ležaljkama koje se ne naplaćuju. Prostor se nalazi pored terena za odbojku u pesku i privlači mnoge koji u hladovini i miru ovde provode dan sa knjigom.
S. V. O.
U četvrtak, 22. avgusta, od 19 sati, u dvorištu Kurije koncert će održati KUD „Banat“ Srpskog kulturno-umetničkog društva iz Deska kod Segedina u Mađarskoj. Koncert se održava po programu „Kikindskog leta“, ulazak je besplatan.
Krajem juna počela je izgradnja atmosferske kanalizacije u takozvanom slivu Moravske. Kišni kanali izgradiće se u ulicama Jovana Sterije Popovića, Ivana Jakšića i Moravskoj u ukupnoj dužini od 3.448 metara. U infrastrukturno ulaganje biće uložena 202 miliona dinara, a sredstva su zajednički obezbedili Pokrajinska vlada i lokalna samouprava, istakao je Miroslav Dučić, član Gradskog veća.
-Planom je obuhvaćeno 16 deonica i dinamika radova je dobra. U delovima ulica Ivana Jakšića i Jovana Sterije Popovića od Vojina Zirojevića već su završeni. U toku su radovi u Moravskoj i ulici Vojina Zirojević. Očekujemo da će se zadati rokovi ispoštovati i da će kompletan sliv biti završen do kraja godine. Radovi su bili neophodni jer su sugrađani u ovom delu grada imali problema sa odvođenjem voda – napominje naš sagovornik.
Osim projektovanih kanala potrebno je izgraditi i izvestan broj objekata, kao što su revizioni šahtovi, slivnici i propusti. Predviđeno je 79 slivnika i 290, 6 metara slivničkih priključaka.
-U planu nam je izgradimo atmosfersku kanalizaciju i u nastavku u ulicama Ivana Jakšića u dužini od 460 metara i Jovana Sterije Popović u dužini od 550 metara do Omladinske ulice gde takođe postoji problem sa odvođenjem kišnice. Projektovanje će biti završeno u ovoj da bi radovi mogli da se urade naredne godine s obzirom na to da je reč o deonici ukupne dužine oko kilometar ulaganja će biti znatno manja. Bez obzira na to za naš grad su kapitalna ulaganja – naveo je Miroslav Dučić i apelovao na građane da budu strpljivi jer su delovi ulica u kojima se radi zatvoreni za saobraćaj.
Rok za završetak radova je šest meseci. Voda koja će se odvoditi iz otvorenih i zatvorenih kanala distribuiraće se u Velikokikindski kanal.
Podsetimo i da je prošle godine, zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, 150 miliona dinara uloženo u izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Ovim projektom bili su obuhvaćeni delovi ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke.
Pokrajinska vlada podržala je i izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje vode u Mokrinu, Nakovu, Iđošu i Banatskom Velikom Selu. Za radove je opredeljeno 160 miliona dinara.
-Dokumentacija je spremna, sredstva su obezbeđena i čekamo svakog dana da se uvede izvođač radova i da se započne sa realizacijom ove značajne investicije – rekao je Dučić.
A.Đ.
Obeležavanje Dana sela i crkvene slave Sveti Stefan okupilo je danas u Sajanu meštane i goste, a sa skupa je poslata važna poruka o očuvanju i unapređenju zajedništva.
– Ovaj veliki praznik obeležavamo svečanom misom koju je vodio zrenjaninski biskup, dok se u toku popodneva održavaju kulturni i zabavni programi proslave Dana sela. Savet Mesne zajednice održaće svečanu sednicu na kojoj će, građanima i udruženjima koji su u toku godine radom i trudom doprineli dobrobiti meštana dodeliti zahvalnice i priznanja – rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot. – Važno je da, ovom prilikom, ukažemo na to koliko je bitno da razmišljamo o zajedništvu jer možemo da živimo bolje i lepše u dobrom susedstvu i u prijateljskim odnosima.
Svečana misa održava se na dan kada je osveštana Crkva Svetog Stefana Kralja, izgrađena 1880. godine. Prvi kralj Mađarske svetac je zaštitnik ovog mesta i na njegovu bistu u dvorištu Crkve položeni su venci.
Misi su prisustvovali potpredsednik Pokrajinske vlade Robert Otot, državni sekretari Atila Juhas iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Jožef Kerekeš iz Ministarstva finansija, poslanica u Skupštini Srbije, Elvira Kovač, Ramona Tot, članica Saveta mađarske nacionalne manjine, i predstavnici lokalne samouprave, Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Obeležavanje Dana sela i proslava Svetog Stefana predstavljaju idealnu priliku da se okupimo kao zajednica, da proslavimo našu istoriju, nasleđe i tradiciju. U današnjem programu oživljava se bogata istorija i odaje se poštovanje prethodnim generacijama koje su dale svoj doprinos razvoju i prosperitetu ove zajednice koja je kroz vekove očuvala svoj specifični identitet, kulturu, tradiciju, običaje i vrednosti. Slavljenje sveca zaštitnika koji simbolizuje veru, snagu i odlučnost podsetnik nam je koliko je važno očuvati veru i vrednosti zajednice, ne samo u teškim vremenima, već i u svakodnevnom životu – rekla je Melita Gombar.
Članovi udruženja iz ovog mesta pripremili su kulturni i zabavni program za meštane i goste. Tokom dana održava se tradicionalni Buč.
S. V. O.
Dečija letnja pijaca odbrojava poslednje dane ove sezone. Iako zamišljena da se odvija samo subotom u prepodnevnim satima, a tako je od 2008. godine, kada je ova ideja Kulturnog centra počela da se realizuje, na zahtev prodavaca i kupaca već godinama se povremeno održava i cele sedmice u popodnevnim satima.
Tako je i ove nedelje – u predvečerje, već pre 17 sati, najmlađi stižu sa robom i zauzimaju svoje „tezge“ u dvorištu Kulturnog centra, a o popularnosti govori i podatak da uvek ima, u proseku, 60 do 70 prodavaca. Dolaze i iz drugih mesta, a mnogi koji kod svojih baka i deka provode raspust, takođe redovno zauzimaju tezge. Kupce, svih uzrasta, niko nije uspeo da izbroji, a cene su simbolične.
Bliznakinje Selena i Jelena Kličić imaju 11 godina i nisu samo prodavci, već i proizvođači. Same i na licu mesta, po želji kupaca, izrađuju narukvice od gumica i perlica.
– Volimo da pravimo nakit i da prodajemo – kažu u glas. – Tu su i naše stvari koje više ne koristimo. Osim narukvica, imamo knjige, torbice, igračke, i super nam ide. Kupci nam najviše traže slikovnice, narukvice i ogrlice. Cene su od 20 do 500 dinara i uspemo lepo da zaradimo. Dolazimo na svaku pijacu.
Devetogodišnja Mirka Ivetić ima, takođe, širok asortiman za prodaju.
– Dolazim od prošle godine. Deca kupuju igračkice, a stariji bilo šta. Cene su mi od 10 dinara naviše. Najskuplje su torbe koje koštaju 200 dinara – objašnjava Mirka.
Mirkina bezrezervna podrška je mama Jelena.
– Svakog dana sam sa njom, na svakoj pijaci, za sve što je potrebno, da se donese sladoled, voda – kaže Jelena. – Deca prodaju ono što im ne treba i onda kupuju kod drugih, ali im i ostaje zarada za džeparac. Mislim da je ovo odlična ideja da od malih nogu nauče kako treba da se bore za sebe i za nešto što žele.
Kupci na Dečijoj letnjoj pijaci su svih uzrasta. Subotom pre podne, sa velike pijace često navrate da naprave pazar mališanima, kao što i oni sami to čine jedni drugima. U Kulturnom centru kažu da se deca sjajno druže i uživaju i da će pijaca svima nedostajati. Prošle subote, kada je počela kiša i nije bilo kupaca, sami su se rastrčali i jedni od drugih kupovali. Niko nije ostao bez pazara, nove igračke ili knjige.
Kako saznajemo, kuriozitet Dečije letnje pijace koja traje već 17 godina je da mališani koji su prvih godina dolazili kao prodavci, sada dovode svoju decu kao logistička podrška u prodaji ili da bi zajedno pronalazili lepe i jeftine stvari na šarenim i prepunim tezgama u dvorištu Kulturnog centra.
Dečija pijaca u večernjem terminu, od 17 do 19.30 sati biće organizovana do petka, 23. avgusta, a poslednja, ovog leta, održaće se u subotu pre podne, od 9 do 11.30. Ipak, i dalje će se odvajati pročitane slikovnice, plišane igračke, odeća iz koje se izraslo ili mamin nakit koji više ne nosi i željno će se čekati letnji raspust i nove prilike za druženje na najlepšoj pijaci u gradu.
S. V. O.
Deo potrošača u Kikindi i u Iđošu, imaće sutra (sreda, 21. avgust), prekid u snabdevanju strujom zbog radova, najavljeno je iz Elektrodistribucije.
Od 8 do 10 sati struje neće biti u ulici Vuka Karadžića, u delu od Njegoševe do Jovana Jovanovića Zmaja u Kikindi.
Od 9 do 11 sati bez struje će biti potrošači u ulici Nikole Francuskog, od Koste Kljajića do Milivoja Omorca u Iđošu.
Kamp je počeo danas, sa čak 130 upisanih učesnika uzrasta od šest do 12 godina koji su s radošću ispunili prostorije ADZNM „Gusle“, organizatora Kampa, i dvorište Kurije.
Aktivnosti se odvijaju u četiri radionice. Igračku, u kojoj se uče tradicionalne igre i ples vode umetnički rukovodilac Igor Popov uz asistenciju Marijane Kaloper; pevačku vode umetnički rukovodilac Magdalena Popov sa Tamarom Zvekić, koje decu uče tradicionalnom, a horskom pevanju – vaspitačica Branislava Gecić i nastavnica solfeđa Olga Mandić. U likovnoj radionici sa učesnicima radi Dragoslav Tanackov, pedagog igre u „Guslama“ i mentor Kampa.
– Ove godine tema je linija. Deci otkrivamo koliko je linija značajna u narodnoj tradiciji: zatvorena je kolo, otvorena je polukrug, prava linija su dijagonale u koreografijama, u dinarskim krajevima kretanje u obliku zmije je, takođe, kriva linija, a linije su zastupljene i na narodnim nošnjama – navodi Tanackov. – Upravo smo radili frotaž, to je oslikavanje čipki, prošle godine smo radili koledarske maske iz Leskovca i delove nošnje, a za najmlađi uzrast je obezbeđena glina sa kojom će izrađivati nakit za nošnje.
Kamp se, takođe, odvija pod sloganom „Nije teško biti fin“ i sa decom se razgovara o kulturi ponašanja u društvu, za stolom, i koliko je važno da se neguju drugarstvo, empatija i timski rad, dodaje Tanackov.
Deca su podeljena po uzrastima i svakog dana pohađaju drugu radionicu, tako da će, do kraja Kampa, u petak, proći kroz sve aktivnosti.
Luka Nikolin ima osam godina, i uskoro će krenuti u drugi razred OŠ „Žarko Zrenjanin“.
– Više puta sam bio na Kampu, ali ovaj dan mi je najlepši od svih. Volim da pevam u horu i puno toga sam naučio od cele njihove družine. Prošle godine smo čak obišli i muzej. Učili smo i da treba da budemo fini prema drugima. Uvek ću dolaziti ovde – kaže Luka.
Osmogodišnja Zoja Rodić iz iste škole treći put je na Kampu.
– Imamo ovde veoma dobre učitelje i jako mi je lepo, nemam zamerki – tvrdi Zoja. – Najviše volim da pevam. Danas smo učili pesmu „Rodno je nebo zvezdama“. Upoznala sam puno drugara ovde.
Kamp traje pet dana, do 23. avgusta, i deca koja se nisu još priključila, dobrodošla su i bez prijavljivanja, kažu u „Guslama“. Ogroman odziv mališana potvrđuje da je ova aktivnost “Gusala” koja podrazumeva i učenje i vaspitvanje i igru, deci zanimljiva, korisna i veoma važna.
S. V. O.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode. Jedan učesnik u saobraćaju zadobio je teške, a jedan lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 340.000 dinara.
Saobraćajne nezgoda dogodile su se zbog radnje vozilom i alkohola. Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdata su 162 prekršajna naloga.
Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 11 vozača, od kojih je četvoro zadržano do 12 sati jer su imali više od 1,2 promila alkohola u organizmu, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Otkrivena su i 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 107 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila, i 58 ostalih prekršaja.
Preobraženje je jedan je od velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, što najavljuje skoru jesen. U kalendaru je obeleženo crvenim slovom.
Po hrišćanskom učenju, Preobraženje je trenutak kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost. Uz njega su bili proroci Mojsije i Ilija i tako se božanska priroda sina Božjeg učinila vidljivom.
Preobraženje se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Na kraju Svete liturgije osveštava se grožđe koje se danas jede prvi put.
Uvek pada u vreme Gospojinskog posta, pa je i praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.
Preobraženjem se završava letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. Kaže se da se preobražava i kamen u vodi i list u gori. Reke i jezera postaju hladnije, pa se završava i sezona kupanja, što se nekada veoma poštovalo.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja kasno ustati, ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku.
Ukoliko žene i devojke ustanu pre sunca i “pomalo porade od svakog ženskog posla”, veruje se da će se preobraziti u vredne domaćice.