Igor Crnogorac

Нестала-зена-(3)

Из бање у Меленцима, где је била на опоравку после можданог удара, нестала је  Мара Величковски (71). Висока је 160 цм, има седу, кратку косу и, у време нестанка, носила је розе мајицу.

Из Бање је изашла у среду, 28. августа, у поподневним сатима. Породица је нестанак пријавила Полицијској управи у Зрењанину, и моли за помоћ да је пронађу.

Уколико имате било какву информацију о несталој жени, можете се јавити њеној деци, на бројеве телефона 063/189-73-99 и 063/149-19-76 или најближој полицијској станици.

Дани-лудаје-излог

У сусрет 39. „Данима лудаје“, који ће се одржати од 19. до 22. септембра,  Туристичка организација Града Кикинде расписује конкурс за избор најлепше уређеног излога у граду.

Заинтересовани који желе да, својом креативношћу, улепшају наш град, могу да се пријаве до 13. септембра на бројеве телефона 0230/426-300 и 064/8574044, или на мејл адресу turizam@kikinda.org.rs, како би комисија могла, до почетка манифестације, да обиђе све излоге и да изабере најлепши.

ЉУБА-корица

Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржаће се у петак, 6. септембра, у 20 сати, у Банатском културном центру у Новом Милошеву.

„Љуба” је четврта књига Влаховићеве „Банатске епопеје”, започете романом „Бапа” и настављене делима „1934” и „Мученици“.

О роману ће говорити књижевни критичари Виктор Шкорић, Андреа Беата Бицок, Ненад Станојевић и Младен Ђуричић, и сам аутор. Модератор програма биће Сенка Влаховић, а одломке ће говорити Теодора Влаховић. На гитари ће наступити Вид Вашалић.

дјура-дјуканов

Жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов” за 2024. годину, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде добије Тијана Миленковић из Београда, за рукопис збирке прича „Брм, брм“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година, саопштено је из Народне библиотеке.

Потенцирајући фрагментарну структуру саме збирке, као и појединачних прича, рукопис Тијане Миленковић „Брм, брм“ своју литерарну заводљивост открива у побуњеном ауторском гласу који вештим усложњавањем наративних перспектива тематизује осећање неприпадања кроз борбу са депресијом и потрагу за изгубљеним, никада досегнутим аутентичним бивствовањем уроњеним у отуђену свакодневницу. Елиптичним, готово синкопираним стилом, са немилосрдном иронијом, понекад  са налетима приповедачког беса који се римује са истанчаним лиризмом и тарантиновском духовитошћу, ауторка слика свет младих људи који излаз из суморне стварности виде у наркотичком експазиму.

Кроз грађење интертекстуалних спона са уметничким световима Тарковског, Тракла, Елиота, а на стилском и тематском плану, открива се и блискост са стваралаштвом Милене Марковић, овај дебитантски ауторски глас ствара аутентичан доживљај света у којем су и сви  уметнички идоли свргнути са пиједестала.

Суптилно разгранат мотив југословенског наслеђа кроз целу збирку снажно одјекује у причи „Моја Сутјеска“, у којој ауторка прави омаж антифашистичкој југословенској борби из феминистичке перспективе.

Играјући на често клизавом терену слободе коју нуди форма кратке прича, вешто посежући за колоквијалним језиком кроз опис еротских сусрета, ауторка искорачује и на терен бруталног и нуди слику понегде разигране, али често уморне чулности као израз суочавања са светом где је немогућност истинске емотивне блискости постала норма.

Витализам ове прозе лежи у гротескним обртима с којима се суморна стварност преобраћа у окриље фантастичног и црнохуморног, тако се породично рођенданско окупљање претвара у харикири мајчинске фигуре. У прозном свету овог рукописа, на терену смо ипак модерне гротеске, која је лишена карневалског ускрснућа, сем у језичким обртима, пропламсајима хумора, склизнућу ка поетском, интимном, где се истинска моћ проналази тек у способности да се у ритмичности и заиграности књижевног језика открије  сопствени ауторски глас. Уколико се буде развијао, овај ауторски глас може заузети значајно место на домаћој књижевној сцени, наводи се у саопштењу жирија који је и похвалио рукопис „Слобода“ Тање Малетић, такође из Београда.

Награда „Ђура Ђуканов“ подразумева штампање књиге и Тијани Миленковић ће бити додељена на свечаности у Народној библиотеци која се, традиционално, одржава 19. јануара, на дан рођења овог значајног мокринског писца.

саобрацајна полиција 1

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде. Једна особа задобила је лакше телесне повреде.

У незгодама је настала материјална штета у износу од 700.000 динара. Све саобраћајне незгоде догодиле су се због радњи возилом.

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 20 учесника у саобраћају и издата су 162 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 14 возача, од којих је троје задржано у трајању до 12 сати, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 26 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 44 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 25 осталих прекршаја.

полиција школа

Поводом почетка школске године, из Министарства унутрашњих послова најављено је да ће саобраћајна полиција обављати контролу у зонама школа и предузимати све мере како би се очувао ниво безбедности свих учесника у саобраћају, а превасходно ђака пешака.

Саобраћајна полиција апелује да родитељи укажу деци на правила безбедног учешћа у саобраћају, те да их саветују да, пре ступања на коловоз, обавезно погледају лево и десно, да би се уверили да могу безбедно да ступе на коловоз и да га безбедно пређу.

Неопходно је и да коловоз прелазе на обележеним пешачким прелазима и да обавезно то чине искључиво када је на семафору за пешаке упаљено зелено светло, као и да не користе мобилни телефон и слушалице када прелазе преко коловоза.

Додаје се да је неопходно указати деци и да коловоз прелазе најкраћим путем, без трчања, као и да воде рачуна да их возачи виде пре преласка, односно да пут не прелазе између паркираних возила, као и да се увере да је возач почео да кочи.

Саобраћајна полиција је навела да је пожељно да у поподневној смени ђаци пешаци носе ретрорефлектујуће делове на одећи и обући или светлоодбојни прслук, како би их возачи боље уочили и да пазе када излазе из аутобуса, и да не прелазе коловоз испред или иза заустављеног аутобуса, већ када аутобус оде са стајалишта.

МУП има дужност и обавезу да деци и родитељима пружи осећај безбедности, рекао је за Танјуг пуковник полиције Ранђел Милошевић и додао да ће полиција наставити да ради оно што је и до сада радила.

– Присуство свих полицијских службеника и криминалистичке и саобраћајне и полиције опште надлежности биће у близини школа, а кроз развој различитих програма, пројеката, едукација, утицаћемо на безбедносну културу ученика и бићемо у школама”, казао је Милошевић. – Сходно извршеним анализама схватили смо да морамо значајније да делујемо на свест о безбедносној култури ученика, да схвате шта је то безбедно, шта није и како лако долази до неких догађаја о којима нису размишљали. Подизање безбедносне културе вршимо кроз реализацију пројеката као што су ‘Заједно и безбедно кроз детињство’ за основце, али и оних везаних за друге безбедносне теме попут наркоманије, високотехнолошког криминала, педофилије, превара преко интернета, претњи”, казао је он.

У том циљу, како је додао, врше се разна предавања и едукације како ђака тако и њихових родитеља којим полиција даје препоруке како да прате оно што им раде деца, како да их усмеравају и штите од ризика.

– Колеге из Управе криминалиштичке полиције су инцирале пројекат и покренули смо радионице како би од деце тражили да покажу зрелост и причају на теме везане за насиље у стварном и виртуалном свету, безбедност саобраћаја и ванредне ситуације – навео је пуковник и додао да је у том пројекту 1.650 његових колега реализовало више од 35.000 радионица у основним школама широм Србије.

За ученике у Војводини прво полугодиште траје до 23. децембра, па је зимски распуст од 24. децембра 2024. године до 14. јануара 2025. године.

(Извор: РТВ)

Опен-Аир-2

Друго издање фестивала донело је дан више изузетног програма са врхунским извођачима. После вечери класике, „Музичког ватромета“ са хором и оркестром „Виртуози“ и солистом Душаном Свиларом, под фасцинантном сценографијом на великој бини на Старом језеру, вечерас је публика уживала у рок музици у симфонијском руху.

– Прво вече било је више него успешно, прави спектакл, више од очекиваног – рекао је, уочи вечерашњег концерта Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра који је, са Градом, носилац организације фестивала. – Ако је синоћ била класика, мислим да вечерас присуствујемо највећој журци у Србији.

И ове године успели смо да организујемо спектакл који град ставља на културну мапу региона, изјавио је градоначелник Никола Лукач.

– Имамо и госте из других градова који су жељни оваквих манифестација, у друкчијем простору и амбијенту. Захваљујем свима који су учествовали у организацији програма овог викенда и обећавам да ћемо и додатно улагати и да ће бити још сјајних догађаја и концерата, да ће Кикинда у наредним годинама постати озбиљна дестинација са културним, музичким и туристичким садржајима у региону. Сигуран сам да ћемо ући у озбиљну конкуренцију за добијање титуле Националне престонице културе 2027. године – истакао је Лукач.

На вечерашњем програму била је симфонијска верзија рок опере, „Qуеен Сyмпхонy“, коју су извели чланови ансамбла хора и опере Српског народног позоришта и „Новосадског Биг Банд“-а, под диригентском палицом Федора Вртачника.

– Овај изузетан и ванстандардни пројекат пласирали смо пре три године. На програму је 18 фантастичних хитова групе „Qуеен“ које изводе изузетни вокални солисти: Зоран Шандоров, Бојана Стаменов, Матија Заната и Никола Мијић – рекао је Вртачник. – Корени рока јесу у класичној музици, све почива на њој. Отац хармоније је Бах и све његове хармоније се користе у року, тако да је оно што ми пласирамо повратак коренима. Овим је направљен велики искорак у односу на класичне аранжмане „Qуеен“-а, имамо већу оркестрацију и већи оркестарски и хорски корпус. Мислим да су и певачи довољно добри да интерпретирају извођење Фредија Меркјурија.

Зоран Шандоров, солиста рок опере, признаје да ово дело увек изводи са великим узбуђењем.

– Већ шесту годину сам главни солиста и, сваки пут када се попнем на бину, доживим готово вантелесно искуство јер енергија коју ми дајемо једни другима и публици, као и публика нама, невероватна је. Такође, захваљујући јако добром тиму за светло и тон, извођење је увек на највишем нивоу. Публика сваки пут сјајно реагује и мислим да нема избора него да се препусти нашој изведби. По мом мишљењу, ово је пројекат за сва времена – рекао је Шандоров.

У симфонијској верзији и са фантастичним инструменталним и вокалним солистима, чули смо како звуче: „Радио Га Га“, „Wе wилл роцк yоу“, „Иннуендо”, “Wе Аре тхе Цхампионс”, “Барцелона”, “И wант ит алл”, “И wант то бреак фрее”, “Бохемиан рхапсодy” и многе друге песме легендарне рок групе.

„Кикинда Опен Аир 2024“ проширио је понуду у складу са новим концептом породичног окупљања. Под слоганом „Излет“ одвијали су се и пратећи садржаји, а све програме пратио је велики број суграђана и гостију. Вече и фестивалска догађања завршени су ватрометом. До следећег Опен Аир-а и новог спектакла на отвореном, остају утисци о врхунском програму и изузетној организацији као што и заслужују становници Града добрих људи.

С. В. О.

Владимир-Илиц-

Први догађај Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у септембру биће отварање изложбе „Задње двориште“ Владимира Илића у Галерији на тргу.

Владимир Илић је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду на одсеку вајарство. Учествовао је на више групних и самосталних изложби. Идејно и технички решио је више сценографија. Живи и ради у Новом Саду.

Отварање је у среду, 4. септембра, у 19 сати.

С. В. О.

(Фото: Савез удружења ликовних уметника Војводине)

Хелм-(2)

„Прећутана историја и наш идентитет“ била је тема књижевне вечери у организацији Књижаре „Хелм“, одржане синоћ у дворишту Народне библиотеке. Ово је и основна концепција Издавачке куће „Пешић и синови“ из Београда чија је оснивачица и власница ауторка бројних историографских дела, Весна Пешић, говорила управо о историји Срба, мање познатој и незаступљеној у уџбеницима.

Гошћа је стигла на позив власника Књижаре, Немање Бадрљице. Представила ју је његова мајка, професорица српског језика и књижевности у пензији, Илинка Ђуран.

– На једном месту Весна Пешић изговорила је да је 6.000 година историје Срба прећутано. Немања је дошао до календара по којем је Александар Шаргић (писац и истраживач, прим. аут.) објаснио да је данас 7.532. година – рекла је, отварајући вече, професорка Ђуран.

Утврђено је да 50 одсто гена Срба припада балканској популацији која датира од Лепенског вира, значи од пре 10, 11 хиљада година, док је других 50 одсто мешавина свих народа који су кроз наше територије пролазили, рекла је у уводу Весна Пешић.

– Протерују нас са вишевековних станишта, отимају нам територију, а лек против тога је знање о сопственој прошлости. Тиме се бавим као издавач прећутане историје. Наша основна оријентација је да изнесемо све чињенице, податке, али и фалсификате на које су нас приморали и које су нам подметнули и да, помоћу сопственог истраживања и знања, дођемо до увида да веома дуго трајемо и да то треба тако и да остане. Дакле, знање је кључни елемент – рекла је Пешићева.

Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.

– Она је утврдила да је, од свих индоевропских језика који су настали из санскрита, најсличнији, и по звучењу и по значењу, управо српски језик. То нам говори да је српски од најдревнијих и најстаријих језика – истакла је Весна Пешић.

Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.

– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.

Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.

Окосница издаваштва куће „Пешић и синови“ је библиотека ”Трагом Словена”. Сама  Пешићева је ауторка многобројних дела на тему порекла и историје српског народа. „Прећутана историја: гозба инфоратника“, „Праисторијска баштина Србије“, „Дивље друштво: како смо стигли довде“, „Винча колевка прве Европе“, „Српске приповетке“, само су нека од њих.

С. В. О.

Опен-Аир-1-(6)

Сјајан наступ музичких виртуоза, огромна посећеност и изузетна атмосфера на Старом језеру обележили су прво вече овогодишњег „Опен Аир“ фестивала.

– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.

Други фестивал на отвореном траје два дана, у суботу и у недељу. Отворили су га врхунски музичари – диригент светског реномеа Бојан Суђић, са  Фестивалским оркестром и хором „Виртуози“ и специјалним гостом, Душаном Свиларом.

– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне  ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.

– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.

Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.

– У годинама које долазе саставни и препознатљиви део Фестивала биће управо његов концепт, односно бренд, који има мало нових фестивала – оцењује идејни творац Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра, организатора манифестације. – Ово није само музичка манифестација, имамо пуно додатних садржаја: Ноћни базар, Малу школу јахања, представе за децу, осликавање дечијих лица, малу „цхилл“ зону. Новина је и невероватна сценографија коју смо израдили за овај догађај. Фестивал окупља различите генерације и представља нешто ново, а по броју публике видимо и да су Кикинђани то заиста прихватили. Изузетно је значајно то што померамо границе у нашем раду јер је ово што правимо друкчије, неуобичајено, не само за Кикинду него и за многе друге градове. Овај фестивал има свој концепт, није окренут само према музици, него и према додатним садржајима које ми пружамо свим посетиоцима и све је то излет. У културу, у нешто ново, породични излет, излет као концепт живота.

Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…

У термину програма за децу, од 18 сати, монодраму „Мала лекција против кича“ одиграо је Цветин Аничић.

„Опен Аир“ организује се уз помоћ Туристичке организације, генерални покровитељ Фестивала је Град Кикинда, а подршка је стигла и од Владиног програма „Сербиа Цреатес“.

У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Новосадски биг банд“ који ће извести „Qуеен Сyмпхонy“ под диригентском палицом  Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.